Трулски сабор
| Трулски сабор Пето-шести сабор | |
|---|---|
| Датум | 692 |
| Прихваћен од | Православне цркве |
| Претходни концил | Трећи цариградски сабор |
| Сљедећи концил | Други никејски сабор |
| Сазвао | цар Јустинијан II |
| Предсједао | Јустинијан II |
| Судионици | 215 (сви са Истока) |
| Теме расправе | дисциплина |
| Документи и изјаве | основа за православно канонско право |
| Кронолошки попис екуменских сабора | |
Пето-шести сабор (латински:Цонцилиум Qуинисеxтум, Коине грчки:Пентхекте Сyнодос), познад и под називом Трулски сабор, био је црквени синод одржан у Константинополу године 692. Сазван је једанаест година након Трећег цариградског сабора у настојању да донесе дисциплинска правила за Цркву коју претходна два сабора (Други и Трећи цариградски) нису били донијели. Сазвао га је и предсједао му бизантски цар Јустинијан II, а у њему је судјеловало 215 епископа, сви из источних дијелова некадашњег Римског Царства. Сврха је била донијети нова, строжа правила за Цркву, односно укинути праксу и обичаје која се тада сматрала паганском.
Због доминације источних епископа, Сабор је у правилу обичаје цариградске Цркве настојао наметнути као ортодоксију осталим дијеловима кршћанске Цркве.[1] То се односило на тада уобичајену праксу Цркве на Западу, као што је, на примјер приказивање Исуса као јањета Божјег. Далеко већи спор је изазвао различит став према свећеничком целибату. Сабор је изричито дао право ожењеним мушкарцима да постају свећеници и ђакони, односно установио екскомуникацију за свакога тко би свећеника настојао одвојити од његове жене.
У њему је изражена велика нетрпељивост према Јеврејима или антисемитизам, нарочито у канону 11, који било какве контакте са њима кажњава са казном екскомуникације..[2]
Одлуке Сабора, су, пак, одбачене на Западу. Папа Сергије I их је одбио потписати, па га је Јустинијан II покушао ухапсити, а што је спријечено устанком локалног становништва. У Хиспанији је, међутим, визиготски краљ Wиттиза натјерао Осамнаести сабор у Толеду да пристане на одлуке сабора, а због чега су га нападали каснији кроничари.[3] Фруела I од Астурије је за своје владавине (757–68) укинуо ту одлуку.[3]
Православне цркве Трулски сабор одлуке сматрају канонима претходна два (Петог и Шестог васељенског) сабора односно основама свог канонског права. Иако су га поједини црквени великодостојници на Западу прихватили или о њима повољно говорили (Беда Уважени, папа Хадријан I), данашња Католичка црква га не сматра екуменским сабором односно ауторитетом.
Фусноте[уреди | уреди извор]
- ↑ Острогорскy, Георге; Хуссеy, Јоан (транс.) (1957). Хисторy оф тхе Бyзантине стате. Неw Брунсwицк, Н.Ј.: Рутгерс Университy Пресс. стр. 122–23. ИСБН 0813505992
- ↑ http://www.newadvent.org/fathers/3814.htm Цоунцил ин Трулло: цанонс, Кевин Книгхт, Неw Адвент
- ↑ 3,0 3,1 Цоллинс, 19.
Извори[уреди | уреди извор]
- Цоллинс, Рогер. Тхе Араб Цонqуест оф Спаин, 710–97. Оxфорд: Блацкwелл Публисхинг, 1989. ИСБН 0-631-15923-1.
- Георге Недунгатт: Тхе цоунцил оф Трулло ревиситед: Ецуменисм анд тхе цанон оф тхе цоунцилс, данс Тхеологицал Студиес, Вол.71, Септ. 2010, пп.651-676.
- Арцхбисхоп Петер Л’Хуиллиер: Qуинисеxт Ецуменицал Цоунцил
- Цатхолиц Енцyцлопедиа: Цоунцил ин Трулло
- Цоунцил ин Трулло ин тхе Ницене анд Пост-Ницене Фатхерс