Угрожена врста

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
 
Статус
заштите
бy риск оф еxтинцтион
Изумро
Изумро
Изумро у дивљини
Угрожен
Критично угрожен
Угрожен
Осјетљив
Тхреатенед
Мањи ризик
Овисни о конзервацији
Неар Тхреатенед
Леаст Цонцерн
Сее алсо
Wорлд Цонсерватион Унион
ИУЦН Ред Лист
Иберијски рис (Lynx pardinus), угрожена врста.

Угрожена врста је врста живих организама чија популација је тако малобројна да јој прети потпуно изумирање. Појам угрожена врста (енгл. Endangered species, ознака EN) су у почетку користили само биолози и еколози, а своје правно значење је добио када су државе широм света, под притиском покрета за заштиту животне средине, донеле законе којима се одређене врсте дефинишу као угрожене. На основу тих закона се доносе разне мере са циљем спречавања њиховог изумирања, најчешће у облику забране лова или привредног искоришћавања појединих природних станишта.

Међународна унија за заштиту природе (ИУЦН) одржава такозвани Црвени списак. На том списку су угрожене врсте у другој категорији по озбиљности статуса угрожености дивљих популација, након критично угрожених врста (ЦР). Стављање одређених врста на листу угрожених, односно скидање са те листе, често је предмет контроверзи и политичких сукоба иза којих стоје различити економски, политички и социјални интереси.

Године 2012. је IUCN Црвени списак садржао 3.079 животињских и 2.655 биљних угрожених врста широм света.[1] Године 1998. је респективно било 1102 и 1197 угрожених врста.

Многе нације имају законе којима се штите врсте које зависе од конзервације. Тим законима се на пример, забрањује се лов, ограничава развој земљишта или се креирају резервати. Популациони бројеви, трендови и статус конзервације врста се могу наћи на списку организама по популацији.

Статус угрожености

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте чланак Статус угрожености

Статус угрожености врста је индикатор вероватноће да ће она изумрети. Многи фактори се разматрају при процени конзервационог статуса врсте; нпр, такви параметри као што су број преосталих припадника, свеукупно повећање или смањење популације током времена, стопе успешног размножавања, или познате претње.[2] IUCN Црвени списак угрожених врста је најпознатији систем за вођење евиденције и рангирање угрожених врста широм света.[3]

Процењује се да се преко 40% свих врста на свету суочава са ризиком од изумирањем.[4] До сада је 199 земаља је потписало споразум за стварање акционог плана за биодиверзитет, којим ће се заштити угрожене и друге врсте у опасности. У САД, такви планови се обично називају плановима опоравка угрожених врста.

Више од 99 процената свих врста, што је преко пет милијарди врста,[5] које су икад живеле на Земљи се процењује да је изумрло.[6][7][8] Процене садашњег броја врста на Земљи су у опсегу од 10 милиона до 14 милиона,[9] од чега је око 1,2 милиона до сад било документовано и преко 86 процената још увек није описано.[10] По неким недавним извештајима, из маја 2016, научници процењују да тренутно на Земљи постоји око једне милијарде врста од чега је тренутно само један хиљадити део једног процента описан.[11]

IUCN Црвена лист

[уреди | уреди извор]

Мада је обележени списак, Црвени списак је систем процењивања глобалног статуса конзервације врста, чиме су обухваћени „Недостатак података“ (DD) специес – врсте за које су потребни додатни подаци и процене да би се одредио њихов статус – као и врсте које су свеобухватно оцењене путем процеса ИУЦН процене врста. За врсте са "скоро угрожен" (NT) и „најмање угрожен“ (LC) статусом извршена је процена и утврђено је да имају релативно робусне и здраве популације, мада су оне можда у опадању. За разлику од општије употребе на другим местима, списак користи термине „угрожена врста“ и „врста под претњом“ са специфичним значењима: „угрожене“ (EN) врсте се налазе између „рањивих“ (VU) и „критично угрожених“ (CR) врста, док су врсте „под претњом“ оне врсте за које је утврђено да су рањиве, угрожене или критично угрожене.

Поређење броја врста по категоријама Црвеног списка

Категорије црвеног списка, са примерима животиња које су у њих класификоване, обухватају:

Изумрле (EX)
Примери:
  • Кенгур греј
    Кенгур греј
  • Торбарски вук
    Торбарски вук
  • Златна жаба
    Златна жаба
  • Додо
    Додо
  • Велика њорка
    Велика њорка
  • Шомбургков јелен
    Шомбургков јелен
Изумрле у дивљини (EW)
Заточене јединке опстају, али нема слободно живуће, природне популације.
Примери:
  • Пер Давидов јелен
    Пер Давидов јелен
  • Сахарски орикс
    Сахарски орикс
  • Северни бели носорог
    Северни бели носорог
  • Гуамски тркавац
    Гуамски тркавац
Критично угрожене (CR)
Суочава се са изузетно великим ризиком од истребљења у непосредној будућности.
Примери:
  • Јамајканска игуана
    Јамајканска игуана
  • Суматрански носорог
    Суматрански носорог
  • Амурски леопард
    Амурски леопард
  • Бели кускус
    Бели кускус
Угрожене (EN)
Суочава се са великим ризиком од изумирања у блиској будућности.
Примери:
Рањиве (VU)
Суочава се са високим ризиком од угрожавања у средњем року.
Примери:
  • Афрички слон
    Афрички слон
  • Фоса
    Фоса
  • Дугонг
    Дугонг
  • Уснати медвед
    Уснати медвед
Скоро угрожене (NT)
Може се сматрати под претњом у блиској будућности.
Примери:
  • Амерички бизон
    Амерички бизон
  • Паласова мачка
    Паласова мачка
  • Пругаста хијена
    Пругаста хијена
  • Гривасти вук
    Гривасти вук
Најмање угрожене (LC)
Нема непосредне претње преживљавању врсте.
Примери:
  1. ↑ Неар-цритицаллy ендангеред.
  2. ↑ 2,0 2,1 Партицуларлy сенситиве то поацхинг левелс.
  3. ↑ Неар-ендангеред дуе то поацхинг.
  4. ↑ Маy варy аццординг то левелс оф тоурисм.
  5. ↑ Вариес аццординг то фемале популатионс.
  • Индијски паун
    Индијски паун
  • Белоглави орао
    Белоглави орао
  • Ждеравац
    Ждеравац
  • Ливадска жаба
    Ливадска жаба

Инвазивне врсте

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте чланак Уведене врсте

Увођење неаутохтоних врста на неко подручје може да поремети екосистем до те мере да изворне врсте постану угрожене. Таква увођења могу да представљају стране или инвазивне врсте. У неким случајевима инвазивне врсте се надмећу са изворним врстама за храну или план. У другим случајевима стабилан економски баланс може да буде поремећен предацијом или другим узроцима који доводе до неочекиваног опадања заступљености врсте. Нове врсте могу да преносе болести на које изворне врсте немају отпорност.[14]

Конзервација

[уреди | уреди извор]
Азијски дивљи пас, најугроженијих азијски предатор, је на ивици изумирања.

Заточенички узгој

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте чланак Заточенички узгој

Заточенички узгој је процес узгоја ретких или угрожених врста у људски контролисаним окружењима са ограниченим поставкама, као што су резервати дивљих животиња, зоолошки вртови и други објекти за очување животне средине. Заточенички узгој има за циљ спречавање изумирања врсте и стабилизацију популације врсте тако да не нестане.[15]

Та техника се показала успешном за многе врсте, при чему су вероватно најстарији познати примери размножавања у заточеништву менажерије Европских и Азијских владара, нпр. Давидовог јелена. Међутим, технике размножавања у заточеништву је обично тешко применити на високо мобилне врсте као што су неке миграторне птице (нпр. ждралови) или рибе (нпр. Tenualosa ilisha). Додатно, ако су популације недовољно велике, онда може да дође до парења сродника услед редукованог генског фонда и умањења имунитета.

Године 1981. је Удружење зоолошких врта и акваријума (AZA) креирало план преживљавања врста (SSP) ради помоћи у презервацији специфичних угрожених врста путем размножавања у заточеништву. Са преко 450 специфичних ССП планова, постоји знатан број угрожених врста које обухваћене плановима и препорукама за формирање разноликих и здравих популација. У изради планова су кључну улогу имале таксонске саветодавне групе. Ти програми се обично стварају крајњом мером. SSP програми учествују у опоравку врста, ветеринарској заштити при епидемијама дивљих животиња, и бројним другим напорима за очување дивљих животиња. Неке врсте које су обухваћене SSP програмима су џиновска панда, низијске гориле, и Калифорнијски кондори.[16]

Приватни узгој

[уреди | уреди извор]
Црни носорог
Јужна туна с плавим перајем

Док ловокрађа значајно смањује угрожене животињске популације, легални, комерцијални, приватни узгој чини супротно. Знатно су повећане популације јужног црног носорога и јужног белог носорога. Др Ричард Емсли, научни сарадник при IUCN, је изјавио да је због таквих програма, „Ефективно спровођење закона ... постало знатно лакше сад кад су животиње углавном у приватном поседу ... Успели смо да укључимо локалне заједнице у програме очувања. Постоје све снажнији економски подстицаји повезани са бригом за носороге уместо једноставног криволова: од екотуризма до њихове продаје за профит. Знатан број власника се брине о њима. Приватни сектор је кључни фактор у подршци нашег рада.“[17]

Конзервациони експерти сматрају да је учинак кинеског узгоја корњача у популацијама дивљих корњача Кине и југоисточне Азије, многе од којих су угрожене, „лоше схваћен“.[18] Иако они похваљују постепену замену корњача ухваћени у дивљини са корњачама узгајеним на фармама на тржишту, проценат узгајених примерака на „видљивом“ тржишту је порастао са око 30% 2000. године до око 70% 2007.[19] Конзервационе експерте забрињава чињеница да су многе дивље животиње ухваћене да би се фармерима обезбедио узгојни фонд. Конзервациони експерт Питер Пол ван Дајк је уочио да фармери корњача обично сматрају да су животиње ухваћене у дивљини супериорни узгојни сток. Фармери корњача могу стога трагати и ухватити и задње преостале примерке појединих угрожених врста корњача.[19]

Године 2009. су истраживачи у Аустралији успели да нађу начин узгоја јужне туне с плавим перајем у резервоарима на копну, отварајући могућност да се путем рибогојства може сачувати врста од прекомерног риболова.[20]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „ИУЦН Ред Лист версион 2012.2: Табле 2: Цхангес ин нумберс оф специес ин тхе тхреатенед цатегориес (ЦР, ЕН, ВУ) фром 1996 то 2012 (ИУЦН Ред Лист версион 2012.2) фор тхе мајор таxономиц гроупс он тхе Ред Лист” (ПДФ). ИУЦН. 2012. Приступљено 31. 12. 2012. 
  2. ↑ „НатуреСерве Цонсерватион Статус”. НатуреСерве. 2007. Архивирано из оригинала на датум 21. 09. 2013. Приступљено 2. 6. 2012. 
  3. ↑ „Ред Лист Овервиеw”. ИУЦН. 2011. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2012. Приступљено 2. 6. 2012. 
  4. ↑ „Тхреатенед Специес”. Цонсерватион анд Wилдлифе. Архивирано из оригинала на датум 13. 9. 2012. Приступљено 2. 6. 2012. 
  5. ↑ Тхе Биологy оф Раритy: Цаусес анд цонсеqуенцес оф раре—цоммон дифференцес. 31. 12. 1996. ИСБН 978-0-412-63380-5. Приступљено 26. 5. 2015. 
  6. ↑ Стеарнс, Беверлy Петерсон; Стеарнс, С. C.; Стеарнс, Степхен C. (2000). Wатцхинг, фром тхе Едге оф Еxтинцтион. Yале Университy Пресс. стр. префаце x. ИСБН 978-0-300-08469-6. Приступљено 30. 5. 2017. 
  7. ↑ Новацек, Мицхаел Ј. (2014). „Прехисторy’с Бриллиант Футуре”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 25. 12. 2014. 
  8. ↑ Неwман, Марк (1997). „А модел оф масс еxтинцтион”. Јоурнал оф Тхеоретицал Биологy 189: 235-252. ДОИ:10.1006/jtbi.1997.0508. 
  9. ↑ Миллер, Г.; Споолман, Сцотт (2012). Енвиронментал Сциенце – Биодиверситy Ис а Цруциал Парт оф тхе Еартх'с Натурал Цапитал. Ценгаге Леарнинг. стр. 62. ИСБН 978-1-133-70787-5. Приступљено 27. 12. 2014. 
  10. ↑ Мора, C.; Титтенсор, D.П.; Адл, С.; Симпсон, А.Г.; Wорм, Б. (2011). „Хоw манy специес аре тхере он Еартх анд ин тхе оцеан?”. ПЛОС Биологy 9: е1001127. ДОИ:10.1371/journal.pbio.1001127. ПМЦ 3160336. ПМИД 21886479. 
  11. ↑ Стафф (2016). „Ресеарцхерс финд тхат Еартх маy бе хоме то 1 триллион специес”. Натионал Сциенце Фоундатион. Приступљено 6. 5. 2016. 
  12. ↑ „Тхе Тигер”. Сундарбанс Тигер Пројецт. Архивирано из оригинала на датум 17. 9. 2012. Приступљено 2. 6. 2012. 
  13. ↑ Абрамов, А.; Белант, Ј.; Wозенцрафт, C. (2009). „Гуло гуло”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2009.2. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. Приступљено 2010-01-25. 
  14. ↑ Цхирас, Даниел D. (2011). „Инвадер Специес”. Гролиер. Онлине. Архивирано из оригинала на датум 09. 10. 2018. Приступљено 17. 07. 2017. 
  15. ↑ „Цаптиве Бреединг Популатионс - Натионал Зоо”. Натионалзоо.си.еду. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2009. Приступљено 6. 12. 2009. 
  16. ↑ „Ассоциатион оф Зоос анд Аqуариумс Специес Сурвивал Програмс”. Архивирано из оригинала на датум 03. 08. 2009. 
  17. ↑ Хе'с блацк, анд хе'с бацк! Привате ентерприсе савес соутхерн Африца'с рхино фром еxтинцтион, Тхе Индепендент, Јуне 17, 2008
  18. ↑ Схи, Хаитао; Пархам, Јамес Ф.; Фан, Зхиyонг; Хонг, Меилинг; Yин, Фенг (1. 1. 2008.). „Евиденце фор тхе массиве сцале оф туртле фарминг ин Цхина”. Орyx (Цамбридге Университy Пресс) 42: стр. 147-150. ДОИ:10.1017/S0030605308000562. Приступљено 26. 12. 2009. 
  19. ↑ 19,0 19,1 "Туртле фармс тхреатен раре специес, еxпертс саy Архивирано 2012-02-18 на Wаyбацк Мацхине-у". Фисх Фармер, 30 Марцх 2007. Тхеир соурце ис ан артицле бy Јамес Пархам, Схи Хаитао анд тwо отхер аутхорс, публисхед ин Фебруарy 2007 ин тхе јоурнал Цонсерватион Биологy.
  20. ↑ Тхе Топ 10 Еверyтхинг оф 2009: Топ 10 Сциентифиц Дисцовериес: 5. Бреединг Туна он Ланд Архивирано 2013-08-26 на Wаyбацк Мацхине-у, Тиме магазине, Децембер 8, 2009.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ugrožena_vrsta&oldid=42174049”