Вакцина
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Вакцина (према лат. ваццинус: крављи), цјепиво (ијек.) или цепиво (ек.), ослабљене специфичне антигене супстанце које садрже живе ослабљене-атенуисане, мртве-инактивисане узрочнике болести и њихове токсине. НЈима се постиже вештачки активан имунитет.[1]
Подела вакцина
[уреди | уреди извор]Према броју антигена које садрже вакцине се деле на:
- моновакцине-које садрже један антиген (нпр. вакцина против туберкулозе-БЦГ)
- комбиноване-које садрже више антигена (нпр. ДТП вакцина против дифтерије, тетануса и пертусиса).
Према биолошкој форми деле се на:
- живе бактеријске (нпр. БЦГ вакцина против туберкулозе)
- мртве бактеријске (вакцине против трбушног тифуса, колере, пертусиса, паратифуса)
- живе вирусне[2] (ММР вакцина против морбила, мумпса и рубеоле, затим Сејбинова вакцина против дечје парализе, вакцина против грипа)
- мртве вирусне (вакцина против грипа, полиомијелитиса, Салкова вакцина)
- вакцине на бази анатоксина-вакцине где је измењен токсин (изгубио токсично дејство, а задржао антигено својство) нпр. ДТ вакцина против дифтерије и тетануса
- вакцине добијене генетичким инжењерингом (вакцина против хепатитиса Б)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ј.К. Синха & С. Бхаттацхарyа (Гоогле Боок Превиеw). А Теxт Боок оф Иммунологy. Ацадемиц Публисхерс. стр. 318. ИСБН 978-81-89781-09-5. Приступљено 2014-01-09.
- ↑ Суттер РW, Цоцхи СЛ, Мелницк ЈЛ (1999). „Ливе аттенуатед полио ваццинес”. у: Плоткин СА, Оренстеин WА (едс.). Ваццинес. Пхиладелпхиа: W. Б. Саундерс. стр. 364–408.
