Велики Новгород
| Историјски споменици у Новгороду и окружењу | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
 Русија | |
| Регистриран: | 1992. |
| Врста: | Културно добро |
| Мјерило: | ии, ив, ви |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
Велики Новгород (рус. Великий Новгород) или Новгород Велики (рус. Новгород Великий), најчешће се назива кратко Новгород (рус. Новгород; званични назив града до 1999. године), налази се у северозападној Русији. Москва је удаљена 550 километара југоисточно, а Санкт Петербург 200 километара северозападно. Кроз град протиче река Волхов, која шест километара узводно истиче из језера Иљмењ. По подацима из јануара 2007. град је имао 216.699 становника. Велики Новгород никако не треба мешати са Нижњим Новгородом, нити са Новгородом Северским.
Историја
[уреди | уреди извор]Велики Новгород је један од најстаријих руских градова. Основан је 859. године и још у Кијевској Русији је био велики град са више десетина хиљада становника. Године 2009. у Новгороду се обележава 1150а годишњица града. Новгород је основао варјашки кнез Рурик, оснивач прве источнословенске државе, који је овде владао 862—879. Уз Константинопољ, Новгород је био једини град у средњевековној Европи у којем писмени људи нису потицали само из слоја племства и свештенства, већ је и обичан народ умео да пише и чита. У Новгороду је цветала трговина и култура. У граду су живели чувени иконописци као Теофан Грк и Андреј Рубљов. Новгород је у време Александра Невског био центар Русије и престоница Великог кнеза. У позном средњем веку Новгород је одржавао трговачке контакте са градовима Ханзе. Главни извозни артикли били су крзно, дрво, мед, восак, пиво. Од 1478. град је мостао део Московске Русије, а почетком 17. века окупирали су га привремено Швеђани. Оснивањем Санкт Петербурга 1703. привредни и стратешки значај Новгорода је неповратно опао.
Новгород су у Другом светском рату окупирале немачке трупе од августа 1941. до 15. фебруара 1944. У том периоду град је претрпео знатна оштећења. Обнова је уследила брзо после ослобођења 1944.
Године 1998. му је дотадашње име Новгород промењено у Велики Новгород.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Стари део града простире се на обе стране реке Волхов. На западној обали се налази градски кремљ (детињец) из 11. века. Кремљ и катедралу Свете Софије је подигао кнез Јарослав Мудри. Катедрала је подигнута у част победе над номадским Печензима. Кремљ је некада имао 12 кула, од којих је очувано 9. Зид тврђаве је дуг 1,3 километра. Од манастира најзначајнији је Јурјев манастир из 1030. на обали језера Иљмењ. Поред њега се налази музеј руске дрвене архитектуре на отвореном. У граду постоји државни универзитет Јарослав Мудри. Читав стари град, заједно са Кремљом и црквама, под заштитом је УНЕСКО од 1992.[1][2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Русија, споменици уписани на листу свјетске баштине”. УНЕСЦО: Свјетска баштина. Приступљено 19. 1. 2023.
- ↑ „Историјски споменици у Новгороду и окружењу - бр.604”. УНЕСЦО: Свјетска баштина - wхц.унесцо.орг. Приступљено 9. 4. 2023.(en)
Повезано
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- www.новгород.ру – Званична интернет презентација
- мој град: Велики Новгород
- Туристичке информације Архивирано 2008-04-10 на Wаyбацк Мацхине-у
- Ризница Новогородског кремља Архивирано 2008-02-24 на Wаyбацк Мацхине-у
Координате: 58° 31' СГ Ш, 31° 17' ИГД