Велики тједан
Велики тједан или Страстна седмица (латински: Хебдомас Санцта или Хебдомас Маиор"; грчки: Μεγάλη Ἑβδομάς, Мегале Хебдомас) у кршћанству представља посљедњи тједан Коризме, односно тједан пред Ускрс.
Велики тједан почиње Цвјетницом или Недјељом Муке Господње. Овај се тједан, најчешће ујутро на Велики четвртак, одржава миса посвете уља на којој се благосливља уље за свету потврду, болесничко помазање и катекумене. Увечер на Велики четвртак обиљежава се сјећање на Посљедњу вечеру. На Велики петак нема св. Мисе. Обиљежава се сјећање на Исусову муку и смрт на крижу. Велика субота је дан тишине, до Вазменог бдијења, суботу навечер, које је врло богато обредима. На Ускрс слави се Исусово ускрснуће и побједа над гријехом и смрти. Дани у Великом тједну су вријеме кршћанске озбиљности, сабраности и промишљања о светости времена и догађања у њему.
