Ѓ
Ћириличко слово Ѓ | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Позиција у Уникоду | ||||||
Велико: U+0403 | ||||||
Мало: U+0453 | ||||||
Слова словенских језика | ||||||
А | Б | В | Г | Ґ | Д | Ђ |
Ѓ | Е | Ѐ | Ё | Є | Ж | З |
З́ | Ѕ | И | Ѝ | І | Ї | Й |
Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | П | Р | С | С́ | Т | Ћ |
Ќ | У | Ў | Ф | Х | Ц | Ч |
Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | Ь | Э |
Ю | Я | |||||
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ | Ӗ | Ӂ |
Җ | Ӝ | Җ | Ԅ | Ӟ | Ԑ | Ӡ |
Ԇ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | Ҡ |
Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | Ԓ | Ԡ |
Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | Ң | Ӈ | Ҥ |
Ԣ | Ԋ | Ӧ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ |
Ҧ | Ҏ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ұ | Ҳ | Ӽ |
Ӿ | Һ | Ԧ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | Ӌ |
Ҹ | Ꚇ | Ҽ | Ҿ | Ӹ | Ҍ | Ӭ |
Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ |
Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ |
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
Ѓ ѓ je ćiriličko slovo. Koristi se samo u makedonskom jeziku, i predstavlja zvučni prednjonepčani praskavi suglasnik (/ɟ/), a u nekim dijalektima i zvučni meki afrikat (/d͡ʑ/). Nalazi se na šestom mestu makedonske azbuke.
Nastaje jotovanjem glasa g /ɡ/ (spajanjem glasa sa „palatalnim aproksimantom” ⟨j⟩ /j/). Ekvivalent je srpskohrvatskom slovu „đ”, s tim što se izgovara mekše.
U latiničnoj transkripciji koristi se znak ǵ.
Slovo ⟨Ѓ⟩ je nastalo dodavanjem akuta na slovo ⟨Г⟩, koje je pak nastalo od grčkog slova Gama ⟨
Ovo slovo se pojavilo krajem 19. veka, a Krste Petkov Misirkov je koristio ⟨g‘⟩ da bi predstavio taj glas.
U nekim rečima srpskog, bugarskog i makedonskog, ovo slovo je jednako sa bugarskim ⟨žd⟩ i srpskim ⟨đ⟩. Primer za to je reč raǵanje, koja se u bugarskom piše raždane, a u srpskom kao rađanje.