(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Altair – Wikipedija/Википедија Prijeđi na sadržaj

Altair

Izvor: Wikipedija
Položaj Altaira u okviru Orla
Altair
Opservacijski podaci
Epoha J2000.0 (ICRS)
Sazvježde
Rektascenzija
Deklinacija (astronomija)
Vidljiva veličina (V)

Altair ili alfa Orla (lat. αあるふぁ Aquilae, αあるふぁ Aql) je najsjajnija zvezda sazvežđa Orao i dvanaesta najsjajnija zvezda noćnog neba.[1] Od zvezda prve magnitude, od Altaira su bliže samo alfa Kentaura, Sirijus i Procion.[2] Naziv Altair potiče od arapske reči al-nasr al-ta’ir, i znači „leteći orao“. Orlom ili orlovom zvezdom su ga nazivali još drevni Vavilonci i Sumeri.[3]

Altair je zvezda glavnog niza H-R dijagrama, spektralne klase A7V, temperature 7550 K. Od Sunca je udaljena 16,7 svetlosnih godina, što znači da je 10,6 puta luminoznija od njega. Masa Altaira iznosi između 1,7 i 1,8 masa Sunca, a radijus mu je takođe 1,7-1,8 puta veći od radijusa Sunca. Altair rotira brzinom od 210 km/s, tako da mu je za jednu rotaciju potrebno približno 10 časova, naspram Sunčevih 2 km/s i perioda rotacije od gotovo mesec dana. Ova brzina rotacije čini da je ekvatorijalni radijus Altaira oko 14% veći od polarnog.[4][5]

Altair je promenljiva zvezda tipa δでるた Scuti, sa sjajem koji varira nekoliko hiljaditih delova magnitude. Promena sjaja Altaira je kombinacija 9 različitih perioda u trajanju od 50 minuta do 9 sati. Neki od ovih perioda su verovatno povezani sa brzom rotacijjom Altaira.[4][5]

Iako je star svega nekoliko stotina miliona godina, zbog velike mase Altair će već za približno milijardu godinu iscreti vodonik u jezgru, nakon čega će preći u stadijum crvenog džina ili cefeide pre nego što odbaci spoljašnje slojeve i ogoli svoje jezgro u vidu belog patuljka.[6]

Altair je južno teme asterizma Letnji trougao (druga dva temena trougla su Vega i Deneb).[5][7]

Povezano

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Patrick Moore (2000) ((en)). The Data Book of Astronomy. Bristol: IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0620-3. 
  2. Patrick Moore (2005). Philip's Atlas of the Universe. London: Octopus Publishing Group Ltd. ISBN 0-540-08791-2. 
  3. Ridpath, Ian. „Aquila the Eagle”. Ian Ridpath's Stare Tales. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  4. 4,0 4,1 Kaler, Jim. „Altair”. Jim Kaler's Stars. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Sessions, Larry (19. 8. 2012.). „Altair is the bright star of the Eagle”. Earthsky Communications Inc.. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  6. „Altair”. Sol Company. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  7. „Aquila, the Eagle”. StarDate. The University of Texas McDonald Observatory. Arhivirano iz originala na datum 2013-02-24. Pristupljeno 4. 2. 2013. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]