Julije Poluk
Julije Poluk ili Poluks ili, prema grčkom, Polideuk (grčki: Ἰούλιος Πολυδεύκης), rođen u Naukratisu u Egiptu, pa nazvan i Ναυκρατίτης, bio je helenistički grčki gramatičar, leksikograf i retor. Vrhunac njegovog stvaralaštva pada u 2. vek nove ere. Retorsko i književno obrazovanje dobio je od oca u Naukratisu, a zatim je otišao u Atinu, gde je učio retoriku pod sofistom Adrijanom iz Tira. Otvorio je svoju školu u Atini, gde je podučavao gramatiku i retoriku, da bi ga car Komod postavio za glavnog učitelja retorike u Atini. Umro je u 58. godini života ostavivši iza sebe jednog sina.[1]
Prema Sudi, Poluk je napisao ova dela:[2]
- Leksikon, u 10 knjiga (Ὀνομαστικόν ἐ
ν βιβλίοις ί) - Neobavezni razgovori, o mitologiji i istoriji (Διαλέξεις ἤ
τ ο ι λαλιαί) - Deklamacije (Μελέται)
- Epitalamij za cara Komoda (
Ε ἰς Κόμοδον Καίσαρα ἐπιθαλάμιος) - Rimski govor (Ρωμαϊκὸς λόγος)
- Truba ili muzičko nadmetanje (Σαλπιγκτὴς ἢ ἀ
γ ὼν μουσικός) - Protiv Sokrata (
Κ α τ ὰ Σωκράτους) - Protiv ljudi u Sinopi (
Κ α τ ὰ Σινωπέων) - Panhelenski govor (Πανελλήνιος)
- Arkadski govor (Ἀρκαδικός)
Polukov Leksikon (Ὀνομαστικόν / Onomastikón), koji nam se sačuvao u izvorima, bio je grčki pojmovnik ili rečnik atičkih sinonima i izraza, koji nisu bili poređani po alfabetskom redu, nego po tematici. To delo sadrži mnogo retkih i značajnih informacija o raznim aspektima klasične starine, npr. o predmetima korišćenim u svakodnevnom životu, o pozorištu, politici, a važno je i zato što navodi fragmente iz mnogih danas izgubljenih dela.
Poluk je svoj Leksikon sastavio u vreme kad je živeo Komod, kome su upućene poslanice stavljene na početak svake od 10 knjiga tog dela. Kako se u poslanicama Komod oslovljava titulom "cezara", veći deo ovog dela napisan je pre 178. godine, kad je Komod dobio titulu "avgusta". Iz poslanice ispred 8. knjige vidi se da je Poluk još uvek radio na ovom delu kad je postavljen za glavnog predavača retorike u Atinu (ne pre 178. godine).[3] Kao i sva druga Polukova dela, i Leksikon je izgubljen; ono što danas posedujemo pod imenom Polukovog Onomastikona zapravo su samo izvodi koji vode poreklo od jedne epitome koju je posedovao (i interpolirao) Areta, biskup Cezareje, oko 900. godine.[4]
Svaka od 10 knjiga predstavlja zasebnu celinu, s obzirom na to da sadrži najvažnije pojmove u vezi s određenom oblasti te kratka objašnjenja o značenju reči, koja su često ilustrovana citatima iz dela starih autora. Cilj Leksikona bio je da se sastavi neka vrsta zbornika iz koje bi omladina mogla birati reči koje im zatrebaju tokom svog retorskog obrazovanja i gde bi istovremeno mogla naučiti nešto i o upotrebi tih reči u delima klasičnih autora. Posebno su značajne 4. knjiga, u kojoj se govori o nauci i umetnosti, uključujući pozorište, pa se opisuju teatarske maske i muzički instrumenti, te 8. knjiga, u kojoj se tumače pojmovi iz atinskog sudskog sistema.[5]
Sadržaj je po knjigama ovaj:[1]
- Bogovi i bogoslužje, kraljevi, brzina i sporost, boje, trgovina i zanatstvo, plodnost i sterilnost, vreme i podela godine, kuće, brodovi, konji, zemljoradnja, delovi pluga i teretnih kola, pčele.
- Čovek, ljudsko oko, delovi tela i sl.
- Međuljudski odnosi, politički život, prijateljstvo, patriotizam, ljubav, odnos roba i gospodara, novac, putovanje i brojne druge oblasti.
- Različite grane nauke i znanja.
- Lov, životinje itd.
- Jelo, nazivi zločina itd.
- Različita zanimanja.
- Sudovi, pravosuđe itd.
- Gradovi, građevine, novac, igre itd.
- Različiti brodovi itd.
Andreas Darmarios, prepisivač rukopisa iz 16. veka, arbitrarno je dopisao ime Julija Poluka na početak jedne anonimne hrišćanske hronike.[6] U obliku u kojem je došla do nas ta hronika obrađuje istoriju sveta od stvaranja do 377. godine, no izvorno je sigurno obuhvatala duži period. Radi se o jednoj od brojnih obrada Svetske hronike vizantijskog pisca Simeona Metafrasta, koja je u rukopisima sačuvana pod različitim imenima (Lav Gramatik, Teodosije iz Mitilene itd.).
- ↑ 1,0 1,1 William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Pollux, Julius (1).
- ↑ Suda, s.v. Πολυδεύκης.[mrtav link]
- ↑ The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003, s.v. Pollux, Iulius.
- ↑ The Oxford Classical Dictionary, loc. cit.
- ↑ Miloš N. Đurić, Istorija helenske književnosti, Beograd, 1991, str. 709.
- ↑ Andreas Darmarios bio je prepisivač i prikupljač grčkih rukopisa iz druge polovine 16. veka, rođen u Monemvasiji. Delovao je uglavnom u Italiji i Španiji i doprineo uvećanju knjižnog fonda mnogih biblioteka tog doba
