Leonidi
.jpg)
Leonidi su najspektakularniji meteorski roj posmatran u poslednjih 200 godina, i za to vreme su značajno doprineli razumevanju struja meteoroida.[1]
Pljusak Leonida u noći 12. na 13. novembar 1833. označio je početak meteorske astronomije.[2] Sve dotle su astronomi smatrali meteore za atmosfersku pojavu i nisu uviđali periodičnost njihovog pojavljivanja. Kada su, međutim, imali prilike da vide hiljade meteora u minuti, radijant je bio jasno uočljiv i postalo je jasno da se radi o tragovima čestica na orbiti oko Sunca.[3]
Ovaj pljusak je izazvao različite reakcije, najčešće sujeverne, i podstakao je mnoge da pokušaju da nađu objašnjenje. Ponuđene su različite teorije, uključujući električno pražnjenje i sagorevanje gasova oslobođenog truljenjem drveća, ali je jedino tačno objašnjenje ponudio Denison Olmsted, profesor astronomije na Jejl univeritetu u SAD januara 1834. Olmsted je primetio da je događaj bio kratkotrajan (nije se video iz Evrope), ali je u Evropi primećena pojačana aktivnost meteora 1832. takođe u novembru, što ga je navelo na zaključak da u to doba godine Zemlja proleće kroz „oblak čestica u svemiru“.[2]
Nakon nove pojačane aktivnost Leonida 60-ih godina 19. veka, Hubert Anson Njutn (takođe sa Jejla) je istraživao prošla pojavljivanja Leonida i Perseida (koji su 1837. identifikovani kao drugi meteorski roj) i otkrio pljuskove Leonida 585, 902, 931, 934, 1002, 1202, 1366, 1582, 1602. i 1698. godine. Na osnovu tih proučavanja, 1864. godine je objavio zaključak da je period pojačane aktivnosti Leonida 33,25 godina i da će sledeći pljusak biti u noći između 13. i 14. novembra 1866. Predviđanje se pokazalo kao tačno, sa 2000—5000 viđenih meteora na sat. I naredne dve godine je aktivnost bila visoka, sa preko 1000 Leonida u satu.[2]
Nakon što su nemački astronom Vilhelm Tempel 1865. i američki astronom Horas Parnel Tatl 1866. otkrili kometu po njima nazvanu Tempel-Tatl, proučavanja su ukazala na izrazitu sličnost između orbitalnih elemenata ove komete i Leonida.[1][2]
Radijant Leonida se nalazi u sazvežđu Lava i vidljiv je sa obe Zemljine hemisfere. S obzirom na to da radijant nije daleko od apeksa, meteoroidi ulaze u atmosferu pod gotovo najvećom mogućom geocentričnom brzinom (71 km/h).[1]
| geografska širina | izlazak radijanta (lokalno standardno vreme) | zora (lokalno standardno vreme) | visina radijanta u zoru | % vidljivih meteora pri datoj visini radijanta |
|---|---|---|---|---|
| 50° S | 22.00 | 06.00 | 62° | 88% |
| 25° S | 23.30 | 05.30 | 78° | 98% |
| 0° | 00.50 | 05.00 | 60° | 87% |
| 25° J | 01.00 | 04.00 | 33° | 54% |
Sledeći povratak komete Tempel-Tatl u unutrašnjost Sunčevog sistema biće 2031. godine, ali oslobođene čestice neće proći blizu Zemlje, kao ni 2064. Tek pri prolasku komete 2097. će Zemlja proći blizu novooslobođenog materijala i ponoviti legendarni pljusak poput onih iz 19. veka.[4]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Jürgen Rendtel and Rainer Arlt (2011). Handbook for Meteor Observations. Potstdam: International Meteor Organization. ISBN 978-2-87355-020-2.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Observing the Leonids”. Meteor Showers Online. Arhivirano iz originala na datum 2013-03-04. Pristupljeno 29. novembar 2011.
- ↑ Mark Littmann (17. 5. 2005.). „The Discovery of the Perseid Meteors”. Sky Publishing, a New Track Media Company. Pristupljeno 29. 11. 2011.
- ↑ 4,0 4,1 Robert Lunsford (2009). Meteors and How to Observe Them. New York: Springer Science+Business Media, LLC. ISBN 978-0-387-09461-8.
- Jürgen Rendtel and Rainer Arlt (2011). Handbook for Meteor Observations. Potstdam: International Meteor Organization. ISBN 978-2-87355-020-2.
- Robert Lunsford (2009). Meteors and How to Observe Them. New York: Springer Science+Business Media, LLC. ISBN 978-0-387-09461-8.
- Leonidi Arhivirano 2013-03-04 na Wayback Machine-u na Meteor Showers Online (en)
- Prognoza aktivnosti Leonida za 2012. na sajtu Međunarodne meteorske organizacije (en)
- Aktivnost Leonida 2011. godine Arhivirano 2012-10-31 na Wayback Machine-u na sajtu Međunarodne meteorske organizacije (en)
- Rezultati posmatranja Međunarodne meteorske organizacije (uključujući Leonide) Arhivirano 2011-12-11 na Wayback Machine-u (en)