Mira Alečković
| Mira Alečković | |
|---|---|
 Mira Alečković | |
| Rođenje | 2. 2. 1924 Novi Sad |
| Smrt | 27. 2. 2008 Beograd |
| Državljanstvo | Srbija |
| Zanimanje | pjesnik, pisac |
Mira Alečković (1924 — 2008) je bila srpska pesnikinja, učesnica narodnooslobodilačke borbe, i autorica pjesme "Druže Tito mi ti se kunemo".
Nakon raspada SFRJ, okrenula se temama srpske nacionalne prošlosti i nacionalizma.[1]
Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Kao gimnazijalka, 1939. godine postala je članica SKOJ-a.
1941. godine, od prvog dana narodnooslobodilačke borbe, postala je članica partizanske ilegale u Beogradu. Uredila je prvi broj časopisa „Pionir“ koji je u toku rata izdavan ilegalno.
Po završetku gimnazije studirala je opštu književnost i slavistiku u Beogradu, kao i višu Fušeovu školu pri Sorboni. Bila je jedna od najboljih učenica Desanke Maksimović i njena bliska prijateljica.
Posle rata pesnikinja nastavlja s društvenim i književnim radom. Uređivala je prve posleratne časopise i listove za mlade: „Omladina“, „Mladost“, „Poletarac“, i „Zmaj“. Više od dvadeset godina je bila glavni i odgovorni urednik „Zmaja“. Bila je sekretarica, potpredsednica i predsednica Udruženja književnika Srbije, te predsednica Saveza književnika Jugoslavije.
Mira Alečković je umrla 27. februara 2008. godine u Beogradu. Sahranjena je, 3. marta, uz vojne počasti, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Od nje se u ime Udruženja književnika Srbije oprostio Pero Zubac, dok je glumica Rada Đuričin pročitala stihove njene pesme „Poruka jedne senke“.[2]
Pesničko stvaralaštvo Mire Alečković se pojavljuje neposredno pred početak Drugog svetskog rata, a svoju prvu zbirku pesama „Zvezdane balade“ izdaje po završetku rata, 1946. godine. Objavila je još dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle. Njena poezija i proza prevođene su na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italijanski te na sve jezike narodâ Jugoslavije.
Pesnička dela Mire Alečković pripadaju tradicionalnom toku poezije koja se vezuje za Jovana Jovanovića Zmaja, Gvida Tartalju, Desanku Maksimović i Branka Ćopića. Njena lirika se zasniva na jednostavnosti i iskrenosti, i pisana je jednostavnim jezikom bliskim deci. Putem nje u mališanima budi plemenitost, uči ih da se bore protiv egoizma i rasne diskriminacije. Posebnu pažnju posvećuje ljubavi između roditelja i dece uporedo se boreći za poštovanje dečje ličnosti. Ipak, najviše je rodoljubivih motiva a najbolja ilustracija ove tvrdnje je zbirka „Zvezdane balade“. Autorica je teksta pesama "Druže Tito mi ti se kunemo" i "Svečana pesma".
O svom radu Mira Alečković kaže: Stvaranje za decu meni znači vraćanje samoj sebi, svetu detinjstva, čistijem od sveta odraslih. To je večito traženje lepote, dobrote i ljubavi, potraga za utočištem kad izneveri svet odraslih.
- 1946. Zvezdane balade
- 1955. Pionirsko proleće
- 1956. Prijatelji
- 1957. Lastavica
- 1963. Srebrni voz
- 1970. Sunčani soliteri
- 1972. Da život bude ljubav
- 1975. Sanjalica
- 1980. Ne mogu bez snova
- 1982. Staza srebrom izvezena
- 1950. Republička nagrada za zbirku poezije „Tri proleća“
- 1953. Nagrada „Dečja knjiga“ za roman „Srebrna kosa“
- 1964. Nagrada „Kurirček“ za najbolju pesmu za decu
- 1965. Zlatna medalja za poeziju na međunarodnom poetskom konkursu u Pistoji
- 1966. Prva nagrada sovjetskog dečjeg časopisa „Pionir“ za „Zvezdanu bajku o Vjazmi“
- "Legija časti" za dugogodišnju kulturnu saradnju sa Francuskom
- "Partizanski kurir" za tridesetogodišnji rad u oblasti literature za decu sa tematikom iz narodnooslobodilačke borbe
Književnik Miljenko Jergović, opisujući angažman Mire Alečković u periodu SFRJ, govori o njenoj "mađioničarskoj" sposobnosti da bude dobra i sa komunističkim režimom, kojem piše pohvalne pesme, kao i sa njegovim kritičarima nacionalistima i liberalima:
Kojom se profesijom bavila Mira Alečković? To nije lako reći. Vjerojatno mađioničarskom. Vladala je jedinstvenim umijećem da se prikaže onakvom kakvom bi željela da je vide međusobno konfrontirane i zavađene strane. Obje strane njezina lica vazda su bile na svjetlu, Mira Alečković bila je žena bez sjenke. I konačno, kada je došla 1991, Mira Alečković već je bila savršeno srođena s novim prilikama. Naravno da je podržavala Slobodana Miloševića, naravno da je prezirala Slovence i Hrvate, kao što će, čim za to dođe vrijeme, prezirati i Bošnjake...[1]
– Miljenko Jergović o liku i delu Mire Alečković
- ↑ 1,0 1,1 Miljenko Jergović: Priča o Nikoli Hercigonji i Miri Alečković, priča o himni Jugoslavije koja to nikada nije postala
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2018-12-18. Pristupljeno 2012-02-09.
- zmajeve decje igre br1_99/miraalec Arhivirano 2010-01-26 na Wayback Machine-u
- zmajeve decje igre br2-3_99/rodoljub Arhivirano 2010-02-03 na Wayback Machine-u
- rtvmajdanpek.com/forum Arhivirano 2016-03-04 na Wayback Machine-u
- seecult.org[mrtav link]
- Pesnici u okviru Male biblioteke
- Preminula književnica Mira Alečković Arhivirano 2012-01-22 na Wayback Machine-u
- Mira Alečković, Nebo detinjstva, biblioteka "Žarko Zrenjanin", Zrenjanin 1983. godine
- Dragutin Ognjanović, Pesničko pismo Mire Alečković deci
