Sevastokrator
Sevastokrator (grč. σεβαστοκράτωρ) je bila visoka vizantijska titula, koja je uvedena krajem XI veka i bila namenjena za bliske članove careve porodice. Pored Vizantije, korišćena je u Bugarskoj (tokom XIII i XIV veka) i Srbiji (u doba Carstva).
Titulu sevastokratora stvorio je car Aleksije I Komnin (1081—1118), spajanjem titula sevast (avgust ili uzvišeni) i autokrator (samodržac), na početku svoje vladavine i dodelio je svom bratu Isaku[n 1]. Titula sevastokratora je spadala među najviše u Carstvu, iza zvanja cara (cara savladara) i despota, a iznad zvanja cezara i u doba Komnina je dodeljivana najbližim carskim srodnicima, prevashodno njegovoj braći i sinovima. Ova titula je, kao carskom zetu, dodeljena Stefanu Nemanjiću (veliki župan 1196—1217, kralj (1217—1228) posle braka sa Evdokijom, a upotreba ove titule nastavljena je i nakon prvog pada Carigrada,1204. godine. Korišćena je u Latinskom carstvu, a nikejski carevi su je dodeljivali nekim poluzavisnim magnatima.
Poslednji poznati sevastokrator, bio je Dimitrije Kantakuzin, kome je to zvanje dodelio car Jovan V[1].
Boja sevastokratorskog dostojanstva bila je plava i svaki nosilac ove titule imao je pravo da dokumente potpisuje plavim mastilom i da svoj pečat stavlja na plavu svilenu vrpcu. Od odeće, on je nosio plave cipele, ali je mogao da nosi crvenu odeždu, kao i crvenu i zlatnu koronetu.
- ↑ Stvaranjem i dodeljivanjem ove titule,Aleksije je svog brata stavio ispred svog zeta Nićifora Melisina kome je, u doba građanskog rata, obećao, a kasnije i dodelio,titulu cezara.
- ↑ Alexander Kazhdan (editor), „The Oxford Dictionary of Byzantium“, Oxford, 1991. ((en))
Alexander Kazhdan (editor), „The Oxford Dictionary of Byzantium“, Oxford, 1991. ((en))