Југ
Југ је једна од главних страна света.[1] На картама југ се налази на дну, уколико то није другачије означено и означава се са 180° или 6 сати. Југ је такође врло распрострањено словенско име током раног средњег века.
Југ је један од кардиналних праваца или компасних тачака.[2] Југ је супротан северу и нормално је од истока и запада.
Етимологија
уредиРеч south потиче од староенглеског sūþ, од ранијег прото-германског *sunþaz („југ”), могуће је да је то повезано са истим протоиндоевропским кореном одакле је изведена реч sun. Неки језици описују југ на исти начин, од чињенице да је смер сунца у подне (на северној хемисфери),[3] попут латинских meridies „подне, југ“ (од medius ’средина’ + dies ’дан’), од енглеског meridional), док други описују југ као десну страну излазећег сунца, попут библијског хебрејског תֵּימָן teiman ’југ’ од יָמִין yamin ’десно’, арамејског תַּימנַא тајмна од יָמִין јамин ’десно’ и сиријског ܬܝܡܢܐ тајмна од ܝܡܝܢܐ јамина (отуда и име Јемена, земља на југу/десно од Леванта[4]).
Навигација
уредиПрема конвенцији, доња страна карте је јужна, иако постоје реверзне мапе које непоштују ову конвенцију.[5] Да би се кретало према југу помоћу компаса за навигацију, постави се правац или азимут од 180°. Алтернативно, на северној хемисфери изван тропских крајева, Сунце ће бити приближно на југу у подне.[6]
Јужни пол
уредиПрави југ је правац према сунчевом крају осе око које се окреће Земља, назван Јужни пол.[7][8] Јужни пол се налази на Антарктику. Магнетни југ је правац према јужном магнетном полу, на некој удаљености од јужног географског пола.[9]
Роалд Амундсен, из Норвешке, био је прва особа која је стигла до Јужног пола, 14. децембра 1911, након што је Ернест Шеклтон из Велике Британије био приморан да се врати не досегавши до пола.[10]
Географија
уредиГлобални југ односи се на социјално и економски мање развијену јужну половину света. 95% глобалног севера има довољно хране и склоништа, и функционалан образовни систем.[11][12][13] На југу, с друге стране, само 5% становништва има довољно хране и склоништа. На југ „недостаје одговарајућа технологија, нема политичке стабилности, економије су дисаркулисане и њихова девизна зарада зависи од извоза примарних производа“.[11][14][15]
Употреба израза „Југ“ такође може да се односи на земљу, посебно у случајевима приметне економске или културне поделе. На пример, Јужне Сједињене Државе, одвојене су од Североисточних Сједињених Држава линијом Мејсон–Дикон, или југ Енглеске, који је политички и економски неупоредив са целим севером Енглеске.
Јужна купа је назив који се користи за најјужнија подручја Јужне Америке која у облику обрнутог „конуса“, готово попут великог полуострва, обухватајући Аргентину, Чиле, Парагвај, Уругвај и читав јужни Бразил (бразилске државе Рио Гранде до Сул, Санта Катарина, Парана и Сао Пауло). Ретко се значење проширује на Боливију, а у најограниченијем смислу обухвата само Чиле, Аргентину и Уругвај.
Земља Јужна Африка је тако названа због свог положаја на јужном врху Африке. По формирању земља је на енглеском добила име Јужноафричка унија, што одражава њено порекло од уједињења четири раније одвојене британске колоније. Аустралија је своје име добила по латинском Terra Australis („Јужна земља“), имену који се од античких времена користио за хипотетички континент на јужној хемисфери.
Друге употребе
уредиУ игри каратама бриџ, један од играча се назива Југ. Југ се удружује са Севером и игра против Истока и Запада.[16]
У грчкој религији, Нотос је био јужни ветар и доносилац олуја крајем лета и током јесени.
Референце
уреди- ^ „Orijentacija”. PD dr Radivoj Simonović Sombor. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ „"Ordinal directions refer to the direction found at the point equally between each cardinal direction," Cardinal Directions and Ordinal Directions, geolounge.com”. Архивирано из оригинала 23. 2. 2019. г. Приступљено 22. 2. 2019.
- ^ „How to use a Compass – Compass alone”. www.learn-orienteering.org. Приступљено 2020-07-16.
- ^ „yemen | Origin and meaning of the name yemen by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-16.
- ^ „The Upsidedown Map Page”. flourish.org. Приступљено 2. 12. 2013.
- ^ „How to use a compass”. Learn Orienteering. Приступљено 2. 12. 2013.
- ^ „Sign at the (ever moving) actual geographical South Pole (a few feet away from the Ceremonial Pole)”. Pierre R. Schwob Physics/Astronomy. Приступљено 25. 5. 2013.
- ^ Kiefer, Alex (јануар 1994). „South Pole Marker”. Приступљено 24. 3. 2008.
- ^ „Geomagnetism Frequently Asked Questions”. National Geophysical Data Center. Приступљено 2. 12. 2013.
- ^ „Roald Amundsen”. Public Broadcasting Service. Архивирано из оригинала 15. 01. 2010. г. Приступљено 2. 12. 2013.
- ^ а б Mimiko, Oluwafemi (2012). Globalization: The Politics of Global Economic Relations and International Business. Carolina Academic. стр. 47.
- ^ „Handbook of Statistics 2022” (PDF). unctad.org (на језику: енглески). стр. 21. „Note: North refers to developed economies, South to developing economies; trade is measured from the export side; deliveries to ship stores and bunkers as well as minor and special-category exports with unspecified destination are not included.”
- ^ „Introduction: Concepts of the Global South”. gssc.uni-koeln.de. Архивирано из оригинала 2016-09-04. г. Приступљено 2016-10-18.
- ^ Nora, Mareï; Michel, Savy (јануар 2021). „Global South countries: The dark side of city logistics. Dualisation vs Bipolarisation.”. Transport Policy. 100: 150—160. S2CID 228984747. doi:10.1016/j.tranpol.2020.11.001. „This article aims to appraise the unevenness of logistics development throughout the world, by comparing city logistics (notion that we define) between developing countries (or Global South countries) (where "modern" and "traditional" models often coexist) and developed countries (or Global North countries)”
- ^ Arbab, Parsa (17. 5. 2019). „Global and Globalizing Cities from the Global South: Multiple Realities and Pathways to Form a New Order”. Perspectives on Global Development and Technology. 18 (3): 327—337. S2CID 191718311. doi:10.1163/15691497-12341518. „cities in developing or South countries, which are traditionally known as places with powerful informal sectors, poor economic growth, rapid population growth, and infrastructure being destroyed and differentiated from the regular and transparent spaces of cities in developed or North countries.”
- ^ Francis, Henry G.; Truscott, Alan F.; Francis, ур. (2001). The Official Encyclopedia of Bridge (6th изд.). Memphis, TN: American Contract Bridge League. стр. 81. ISBN 0-943855-44-6. OCLC 49606900.
Литература
уреди- Rigge, W. F. „Partial eclipse of the moon, 1918, June 24”. Popular Astronomy. 26: 373. Bibcode:1918PA.....26..373R. „rigge1918”
- Meadows, Peter; meadows. „Solar Observing: Parallactic Angle”. Архивирано из оригинала 7. 2. 2009. г. Приступљено 2013-11-15.
- „Two Studies of Color”. JSTOR 1264798. „In Ainu... siwnin means both 'yellow' and 'blue' and hu means 'green' and 'red'”
- „Chinese Cosmogony”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2010. г. Приступљено 2007-02-17.
- Anderson, Kasper Wrem; Helmke, Christophe (2013), „The Personifications of Celestial Water: The Many Guises of the Storm God in the Pantheon and Cosmology of Teotihuacan”, Contributions in New World Archaeology, 5: 165—196, at pp. 177–179.
- McCluskey, Stephen C. (2014), „Hopi and Puebloan Ethnoastronomy and Ethnoscience”, Ур.: Ruggles, Clive L. N., Handbook of Archaeoastronomy and Ethnoastronomy, New York: Springer Science+Business Media, стр. 649—658, ISBN 978-1-4614-6140-1, doi:10.1007/978-1-4614-6141-8_48
- Curtis, Edward S. (1922), Hodge, Frederick Webb, ур., The Hopi, The North American Indian, 12, Norwood, Mass.: The Plimpton Press, стр. 246, Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г., Приступљено 23. 8. 2014, „Hopi orientation corresponds only approximately with ours, their cardinal points being marked by the solstitial rising and setting points of the sun.... Their cardinal points therefore are not mutually equidistant on the horizon and agree roughly with our semi-cardinal points.”
- H. Rodrigues (22. 4. 2016). „The Dikpalas”. www.mahavidya.ca. Архивирано из оригинала 12. 8. 2018. г. Приступљено 12. 8. 2018.
- Stephen, Alexander MacGregor (1936), Parsons, Elsie Clews, ур., Hopi Journal of Alexander M. Stephen, Columbia University Contributions to Anthropology, 23, New York: Columbia University Press, стр. 1190—1191, OCLC 716671864
- Malotki, Ekkehart (1979), Hopi-Raum: Eine sprachwissenschaftliche Analyse der Raumvorstellungen in der Hopi-Sprache, Tübinger Beiträge zur Linguistik (на језику: немачки), 81, Tübingen: Gunter Narr Verlag, стр. 165, ISBN 3-87808-081-6
- U.S. Army, Advanced Map and Aerial Photograph Reading, Headquarters, War Department, Washington, D.C. (17 September 1941), Determination of direction by field expedients
- Evans, Frederick John, ур. (1859). „Notes on the Magnetism of Ships”. Pamphlets on British shipping. 1785–1861. стр. 8 (p. 433 of PDF). ISBN 0-217-85167-3. „A deviation table having been formed by any of the processes now so generally understood, either on the thirty-two points of the compass, the sixteen intermediate, or the eight principal points”
- Boardman, David (1983). Graphicacy and Geography Teaching. стр. 41. „In particular they should learn that wind direction is always stated as the direction from which, and not to which, the wind is blowing. Once children have grasped these eight points they can learn the full sixteen points of the compass.”
- Webb Aintablian, Xanthe (28. 6. 2018). „An Overview and History of the Compass”. thoughtco.com. Dotdash. Архивирано из оригинала 6. 7. 2018. г.
- Lee, Robert E. (2011). „Compass Rose”. University of Washington. Архивирано из оригинала 21. 2. 2015. г.
- Bowditch, Nathaniel (1916). American Practical Navigator: An Epitome of Navigation and Nautical Astronomy. United States Hydrographic Office. стр. 15.
- Kemp, Peter, ур. (1988). „Box the Compass”. The Oxford Companion to Ships and the Sea. Oxford University Press. стр. 103. ISBN 0-19-282084-2.
- Simpson-Housley, Paul (2002). Antarctica: Exploration, Perception and Metaphor. Taylor & Francis. стр. 24. ISBN 978-0-203-03602-0.
- Glenday, Craig (2013). Guinness World Records 2014. The Jim Patison Group. стр. 76. ISBN 978-1-908843-15-9.
- Berkman, Paul Arthur (2002). Science Into Policy: Global Lessons from Antarctica. Academic Press. стр. 35. ISBN 978-0-12-091560-6.
- Van Doren, Charles Lincoln; McHenry, Robert (1971). Webster's Guide to American History: A Chronological, Geographical, and Biographical Survey and Compendium. Merriam-Webster. стр. 1326. ISBN 978-0-87779-081-5.
Спољашње везе
уреди- „Cardinal colors in Chinese tradition”. Архивирано из оригинала 21. 2. 2007. г. Приступљено 2007-02-17.
- „Colors of the Four Directions”. Архивирано из оригинала 13. 9. 2010. г. Приступљено 2010-05-16.