Борис Савовић
Борис Савовић (Требиње, 18. јун 1987) српско-црногорски је кошаркаш. Игра на позицији крилног центра.
| Борис Савовић | |||
|---|---|---|---|
 Борис у Црвеној звезди | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Борис Савовић | ||
| Датум рођења | 18. јун 1987. | ||
| Место рођења | Требиње, СФРЈ | ||
| Држављанство |
Србија Црна Гора | ||
| Висина | 2,10 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2009. / није изабран | ||
| Проф. каријера | 2004— | ||
| Позиција | крилни центар | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2004—2009 2009—2010 2010—2012 2012 2012—2013 2013—2014 2014—2015 2015 2015 2015—2016 2016 2016—2017 2017—2018 2018—2019 2019—2020 2020—2021 2021 2022 2022—2023 |
Хемофарм Будућност Хемофарм Галатасарај Црвена звезда Бајерн Минхен Улм Будућност Турк Телеком Мега Лекс Рејер Венеција Местре Будућност Зјелона Гора Автодор Саратов Гојан Орион Орионси Парма Јенисеј Краснојарск Мега Моцарт ОКК Београд | ||
Биографија
уредиКошарком се бави од седме године, а 2003. прикључује се вршачком Хемофарму - на почетку игром у млађим категоријама, али већ у осамнаестој години добија прилику и у сениорском тиму овог клуба. Са првим тимом Хемофарма осваја и титулу првака Јадранске лиге 2004/05. и у њему остаје до 2009. године.
Сезону 2009/10. провео је у екипи Будућности из Подгорице, која у том периоду осваја оба национална трофеја. Након тога се вратио у Хемофарм, у коме овога пута бележи још запаженије роле. У јануару 2012. прешао ке у турски Галатасарај до краја сезоне.[1]
У јулу 2012. потписао је уговор са Црвеном звездом.[2] У Звезди проводи читаву наредну сезону и са њом осваја Куп Радивоја Кораћа за 2013. годину, а завређује и епитет најбољег скакача Јадранске лиге 2012/13. са просеком од 8,29 скокова по мечу.[3] У сезони 2013/14. игра за минхенски Бајерн и са њима осваја Бундеслигу Немачке. И након тога се задржава у Немачкој, будући да у јулу 2014. потписује за Ратиофарм Улм.[4] Од фебруара 2015. до краја те сезоне поново је бранио боје Будућности и списку освојених трофеја придодао још једно црногорско првенство.
Сезону 2015/16. почео је као играч Турк Телекома, али је напустио клуб у децембру 2015. године.[5] Дана 25. децембра 2015. потписао је краткорочни уговор са Мега Лексом.[6] У дресу Меге је наступио на само три утакмице и већ 15. јануара 2016. прешао је у Венецију до краја сезоне.[7] У јулу 2016. по трећи пут је обукао дрес Будућности,[8] и са њом је у сезони 2016/17. освојио оба домаћа трофеја. Средином јула 2017. потписао је за Зјелона Гору.[9] У пољској екипи је био до 10. децембра 2018. када је прешао у Автодор Саратов до краја сезоне 2018/19.[10]
У новембру 2019. потписао је за Гојанг Орионсе из Јужне Кореје.[11] У овој екипи је био до фебруара 2020. када је због пандемије корона вируса одлучио да напусти клуб.[12] Почетком марта 2020. потписао је уговор са руском Пармом.[13] У септембру 2021. потписао је уговор са екипом Јенисеја из Краснојарска.[14] Почетком јануара 2022. вратио се у српску кошарку и потписао краткорочни уговор са Мегом.[15] Током сезоне 2022/23. наступао је за ОКК Београд у Кошаркашкој лиги Србије.
Успеси
уредиКлупски
уреди- Хемофарм:
- Јадранска лига (1): 2004/05.
- Будућност:
- Првенство Црне Горе (3): 2009/10, 2014/15, 2016/17.
- Куп Црне Горе (2): 2010, 2017.
- Бајерн Минхен:
- Првенство Немачке (1): 2013/14.
Референце
уреди- ^ „Savović potpisao za Galatasaraj!”. novosti.rs. 15. 1. 2012. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Boris Savović u Crvenoj zvezdi”. kkcrvenazvezda.rs. 26. 7. 2012. Архивирано из оригинала 29. 07. 2012. г. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Savović mašina za skokove”. pressonline.rs. 30. 5. 2013. Архивирано из оригинала 04. 03. 2020. г. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Boris Savović prešao u Ulm”. b92.net. 18. 7. 2014. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Savović napustio Tursku, vraća li se u ABA ligu?”. sportske.net. 14. 12. 2015. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Savović pojačao Mega Leks”. novosti.rs. 25. 12. 2015. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Tri nastupa za Megu i - ciao!”. mondo.rs. 14. 1. 2016. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Boris Savović treći put u Budućnosti”. vijesti.me. 5. 7. 2017. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Savović napustio Budućnost, seli se u Poljsku”. sportske.net. 13. 7. 2017. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Boris Savovic Joins Avtodor” (на језику: енглески). avtodor.ru. 10. 12. 2018. Архивирано из оригинала 04. 03. 2020. г. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Savović u Koreji”. basketballsphere.com. 3. 11. 2019. Архивирано из оригинала 04. 03. 2020. г. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Bivši igrač Zvezde napustio Južnu Koreju zbog korona virusa”. novosti.rs. 28. 2. 2020. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Kraj epizode u Koreji: Savović ponovo u VTB ligi”. sportklub.rs. 3. 3. 2020. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „Boris Savović u novom klubu”. sportske.net. 4. 9. 2021. Приступљено 5. 9. 2021.
- ^ „SAVOVIĆ POTPISAO KRATKOTRAJNI UGOVOR SA MEGOM”. bcmegabasket.net. 5. 1. 2022. Приступљено 6. 1. 2022.
Спољашње везе
уреди- Борис Савовић на сајту Euroleague (језик: енглески)
- Борис Савовић на сајту Proballers (језик: енглески)
- Борис Савовић на сајту RealGM (језик: енглески)
