(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Милан Мачван — Википедија
Википедија

Милан Мачван

српски кошаркаш

Милан Мачван (Вуковар, 16. новембар 1989) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицији крилног центра.

Милан Мачван
Мачван на финалу Адеко купа 2011.
Лични подаци
Пуно име Милан Мачван
Датум рођења (1989-11-16)16. новембар 1989. (34 год.)
Место рођења Вуковар, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 2,05 m
Информације о каријери
НБА драфт 2011. / 54. пик, 2. рунда
Одабрао: Кливленд кавалирси
Проф. каријера 2007—2020
Позиција крилни центар
Јуниорска каријера
2002—2007 ФМП
Сениорска каријера
Године Клуб
2007
2007—2010
2010—2012
2011—2012
2012—2014
2014—2015
2015—2017
2017—2019
2019—2020		 ФМП
Хемофарм
Макаби Тел Авив
→ Партизан
Галатасарај
Партизан
Олимпија Милано
Бајерн Минхен
Алварк Токио
Репрезентативна каријера
 Србија
Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2016. Рио де Жанеиро Србија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 2009. Пољска Србија
Сребрна медаља — друго место 2017. Турска Србија
Универзијада
Златна медаља — прво место 2009. Београд Србија

Клупска каријера

уреди

Мачван је рођен у Вуковару, али је због рата морао да напусти родни град, па је са мајком један период провео у Новом Саду. Касније се вратио у Вуковар, где је са шест година почео да тренира кошарку у истоименом клубу. Ипак убрзо се са породицом поново сели, овога пута у Бачку Паланку. Тамо је Мачван тренирао у екипи Дунава.[1]

Када је имао 13 година, на једном кошаркашком кампу га је запазио Милован Булатовић, тренер млађих селекција у ФМП-у. На позив овог тренера, Мачван се сели у Београд и почиње да наступа у млађим категоријама ФМП-а.[1] Са јуниорима ФМП-а у сезони 2006/07. стиже до финала јуниорске Евролиге, где су поражени од Жалгириса. Мачван је у финалној утакмици забележио 28 поена и 15 скокова.[2] Првом тиму ФМП-а је прикључен у сезони 2007/08. код тренера Владе Вукоичића. Одиграо је пет утакмица за ФМП на почетку такмичарске 2007/08. у Јадранској лиги.[3] С обзиром да Мачван није имао професионални уговор са екипом ФМП-а, јер је био малолетан, у децембру 2007, недуго након што је постао пунолетан, потписује четворогодишњи уговор са вршачким Хемофармом, који је ФМП-у платио минимално прописано обештећење од 150.000 евра.[4]

Мачван је у екипи Хемофарма провео три године (децембар 2007—децембар 2010).[5] Током тог периода тренирала су га четворица тренера — Мирослав Николић, Влада Вукоичић, Стеван Караџић и Жељко Лукајић. Мачван је у неколико наврата са Хемофармом стизао до завршница како домаћег тако и регионалног такмичења, али ипак није освојио трофеј. Био је најкориснији играч свог клуба по индексу корисности у Јадранској лиги у две узастопне сезоне — 2008/09, 2009/10,[6] док је у сезони 2010/11. био најкориснији играч целе лиге до момента одласка у децембру 2010.[7] Са вршачким клубом је у сезони 2008/09. стигао до полуфинала УЛЕБ купа (данашњи Еврокуп) где су поражени од Лијетувос ритаса. У овој сезони Мачван је пружао запажене партије у УЛЕБ купу, па је у марту 2009. добио награду „Звезда у успону”, која се додељује најбољем младом играчу у сезони.[8]

У априлу 2009. је наступао на Најк хуп самиту у Портланду, утакмици на којој играју млади играчи из САД против играча из остатка света. Мачван је предводио светску селекцију јуниора у победи над јуниорским саставом САД 97:89. Он је меч завршио са 23 поена, 14 скокова и шест асистенција, и био је најкориснији играч утакмице. Била је то прва победа екипе света након 1998. године када је за њих наступао Дирк Новицки.[9]

У децембру 2010. напушта Хемофарм и прелази у Макаби из Тел Авива.[5] Потписао је уговор у трајању од четири и по године (до лета 2015).[10] Мачван је у дресу израелског клуба дебитовао у Евролиги, али тренер Дејвид Блат му није давао велику минутажу. На 12 одиграних утакмица у најјачем клупском европском такмичењу, бележио је просечно тек 3,5 поена по мечу.[11] Макаби је у сезони 2010/11. стигао до финала Евролиге, где је поражен од Панатинаикоса, a Мачван је у финалној утакмици провео 12 минута на паркету, уз три постигнута поена.[11] Српски кошаркаш је са Макабијем освојио два трофеја, прво у фебруару 2011. национални Куп,[12] а потом у мају исте године и титулу првака Израела.[13]

На НБА драфту 2011. је одабран као 54. пик од стране Кливленд кавалирса.[14]

У октобру 2011. Макаби га шаље на једногодишњу позајмицу у Партизан.[15] Мачван је са црно-белима у сезони 2011/12. освојио титулу првака Србије и Куп Радивоја Кораћа. Наступао је и у Евролиги где је на 10 одиграних утакмица бележио просечно 15,3 поена и 8,2 скока по мечу.[11]

У јулу 2012. раскида уговор са Макабијем и потписује двогодишњи уговор са екипом Галатасараја.[16] Мачванов бивши клуб Макаби добио је као обештећење 250.000 евра. Мачван је са екипом Галатасараја у сезони 2012/13. освојио титулу првака Турске. Након две сезоне је напустио клуб.

У октобру 2014. се вратио у Партизан, потписавши уговор до краја сезоне.[17][18] Мачван са црно-белима у сезони 2014/15. није освојио ниједан трофеј. Партизан је у овој сезони први пут након 13 година остао без титуле првака државе, након пораза од Црвене звезде у финалној серији Суперлиге Србије.[19] Ипак и поред пораза, Мачван је добио награде за најкориснијег играча и најбољег стрелца финалне серије. Он је у три дуела са Црвеном звездом сакупио укупно 65 индексних поена, постигао 46 поена и забележио по 33 скокова, четири асистенције и 19 изнуђених фаулова.[20] Од истог противника Партизан је елиминисан и у полуфиналима Купа Радивоја Кораћа и Јадранске лиге, док су у Еврокупу црно-бели елиминисани већ након прве фазе. Мачван је уврштен у идеалну петорку Јадранске лиге за сезону 2014/15, након што је бележио просечно 11,4 поена, 7,2 скока и 2,7 асистенције по мечу.[21]

У јулу 2015. потписује двогодишњи уговор са Олимпијом из Милана.[22] У екипи коју је водио Јасмин Репеша, Мачван је провео наредне две сезоне, током којих је освојио једну титулу првака Италије (2015/16), један Суперкуп (2016) као и два трофеја Купа Италије (2016, 2017).

У јулу 2017. потписује двогодишњи уговор са Бајерн Минхеном, на чијој клупи је седео Александар Ђорђевић.[23] У јануару 2018, на утакмици Еврокупа против Зенита у Санкт Петербургу, Мачван је доживео тешку повреду колена због које је пропустио остатак сезоне 2017/18.[24] Бајерн је у овој сезони освојио Бундеслигу и Куп Немачке, па је тако Мачван освојио још два трофеја у својој каријери, иако због повреде није могао да игра у одлучујућим утакмицама. Након шестомесечне паузе, Мачван се лета 2018. прикључио припремама Бајерна код тренера Дејана Радоњића (заменио Ђорђевића у марту 2018).[25] Ипак у септембру 2018. обнавља повреду колена,[26] након чега пропушта целу 2018/19. сезону.[27]

У јулу 2019. одлази у Јапан и потписује за екипу Токио Алварк, код тренера Луке Павићевића.[28] У септембру 2019. са екипом Токија осваја Куп шампиона Азије, а том успеху је значајно допринео јер је у финалној утакмици са Ал Ријадијем постигао 20 поена, ухватио осам лопти и поделио шест асистенција.[29] У првенству Јапана је одиграо 20 утакмица на којима је бележио просечно 15 поена по мечу.[30] Због пандемије корона вируса у марту 2020. је првенство Јапана отказано, а Токио Алварк је проглашен шампионом своје конференције.[31]

Мачван је 1. јуна 2020. објавио да завршава играчку каријеру.[32]

Репрезентација

уреди

Млађе категорије

уреди
 
Мачван у дресу репрезентације 2010. године

Са репрезентацијом Србије до 19 година је освојио Светско првенство 2007. године у Новом Саду.[33] Мачван је на том првенству проглашен за најкориснијег играча,[34] иако је био годину дана млађи од конкуренције. Постигао је 19 поена и забележио 10 скокова у финалној утакмици са репрезентацијом САД, за коју су између осталих играли Стеф Кари, Деандре Џордан...[35] Истог лета је са својом генерацијом, репрезентацијом до 18 година, освојио златну медаљу на Европском првенству у Шпанији. Мачван је у финалној утакмици против Грчке постигао 32 поена уз 14 скокова.[36]

У августу 2008. са репрезентацијом до 20 година осваја Европско првенство у Летонији. Мачван је и на овом турниру пружао запажене партије, а у финалној утакмици са Литванијом је постигао 31 поен.[37] Лета 2009. са универзитетском селекцијом осваја златну медаљу на Универзијади у Београду.[38]

Сениори

уреди

Након добрих партија у универзитетском тиму, селектор Душан Ивковић позвао је њега, и још четворицу саиграча, на припреме сениорске репрезентације за Европско првенство 2009. у Пољској.[39] Мачван је успео да избори своје место међу првих дванаест и буде део тима који је освојио сребрну медаљу на Европском првенству.[40]

Наступао је и на Светском првенству 2010. у Турској као и на Европском првенству 2011. у Литванији где национални тим није освојио медаљу.[41] Током лета 2012. је играо и у квалификацијама за Европско првенство 2013. у Словенији. Лета 2013. селектор Ивковић га је уврстио на списак играча за ЕП 2013, али Мачван се није појавио на прозивци играча.[42]

Мачван се нашао на ширем списку новог селектора Александра Ђорђевића за Светско првенство 2014. у Кини,[43] али је ипак отпао при првом скраћивању списка.[44] Наредне 2015. године се поново нашао на ширем списку селектора Ђорђевића за Европско првенство,[45] али је опет отпао при првом скраћивању списка.[46] Након три године паузе, Мачван је коначно заиграо за национални тим лета 2016. Због повреде је пропустио квалификациони турнир за Олимпијске игре, али је заиграо на Олимпијском турниру у Рију где је освојио сребрну медаљу.[47]

Као капитен је предводио репрезентацију на Европском првенству 2017. године где је освојена сребрна медаља након пораза у финалу од Словеније.[48][49] Због повреде је пропустио целу сезону 2018/19, па је у договору са селектором Ђорђевићем одлучено да пропусти и Светско првенство 2019. у Кини.[50]

Успеси

уреди

Клупски

уреди

Репрезентативни

уреди

Појединачни

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Mačvan: Košarka me iščupala iz kandži rata”. novosti.rs. 6. 1. 2013. Приступљено 30. 3. 2020. 
  2. ^ „Juniori FMP-a bez trofeja u Atini”. b92.net. 6. 5. 2007. Приступљено 30. 3. 2020. 
  3. ^ „FMP - sezona 2007/08. Jadranska liga”. adriaticbasket.com. Архивирано из оригинала 28. 02. 2010. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  4. ^ „Mačvan u Hemofarmu četiri godine”. b92.net. 18. 12. 2007. Приступљено 30. 3. 2020. 
  5. ^ а б „Mačvan otišao u Makabi, traži se novi vođa”. politika.rs. 19. 12. 2010. Приступљено 30. 3. 2020. 
  6. ^ „Milan Mačvan”. adriaticbasket.com. Архивирано из оригинала 19. 08. 2011. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  7. ^ „Mačvan u Makabiju”. novosti.rs. 16. 12. 2010. Приступљено 30. 3. 2020. 
  8. ^ „Mačvan u Hemofarmu četiri godine”. b92.net. 18. 12. 2017. Приступљено 30. 3. 2020. 
  9. ^ „Mačvan se poigrao sa Amerikancima”. b92.net. 12. 4. 2009. Приступљено 30. 3. 2020. 
  10. ^ „Mačvan u Makabiju do 2015.godine”. b92.net. 16. 12. 2010. Приступљено 30. 3. 2020. 
  11. ^ а б в „Milan Mačvan”. Euroleague.net (на језику: енглески). Приступљено 29. 3. 2020. 
  12. ^ „Makabiju 38. kup, Mačvanu prvi”. b92.net. 11. 2. 2011. Приступљено 30. 3. 2020. 
  13. ^ „Mačvan na tronu, Makabi na Jadranu”. novosti.rs. 26. 5. 2011. Приступљено 30. 3. 2020. 
  14. ^ „Mačvan. "Nećemo izneveriti narod"”. b92.net. 24. 6. 2011. Приступљено 30. 3. 2020. 
  15. ^ „Mačvan u Partizanu mt:s!”. kkpartizan.rs. 18. 10. 2011. Приступљено 30. 3. 2020. 
  16. ^ „Mačvan dve godine u Galatasaraju!”. novosti.rs. 30. 7. 2012. Приступљено 10. 4. 2013. 
  17. ^ „Mačvan u Partizanu!”. novosti.rs. 17. 10. 2014. Приступљено 17. 10. 2014. 
  18. ^ „Mačvan: Partizan je uvek bio i uvek će biti veliki”. kkpartizan.rs. 21. 10. 2014. Приступљено 30. 3. 2020. 
  19. ^ „Nakon 13 godina šampion države nije Partizan”. kkpartizan.rs. 18. 6. 2015. Приступљено 30. 3. 2020. 
  20. ^ „MILAN MAČVAN – MVP FINALNE SERIJE”. kls.rs. 19. 6. 2015. Приступљено 29. 3. 2020. 
  21. ^ „Marjanović predvodi "idealne"”. novosti.rs. 2. 4. 2015. Приступљено 30. 3. 2020. 
  22. ^ „Mačvan potpisao!”. mondo.rs. 15. 7. 2015. Приступљено 30. 3. 2020. 
  23. ^ „Milane, dobro došao u Minhen!”. mozzartsport.com. 21. 7. 2017. Приступљено 30. 3. 2020. 
  24. ^ „Teška povreda kolena i kraj sezone za Milana Mačvana”. rts.rs. 24. 1. 2018. Приступљено 30. 3. 2020. 
  25. ^ „Povratak posle šest meseci - Mačvan ponovo na terenu”. mozzartsport.com. 21. 8. 2018. Приступљено 30. 3. 2020. 
  26. ^ „Neverovatan peh... Mačvanu ponovo stradalo koleno”. mozzartsport.com. 8. 9. 2018. Приступљено 29. 3. 2020. 
  27. ^ „Mačvan pauzira od šest do devet meseci”. mozzartsport.com. 9. 9. 2018. Приступљено 30. 3. 2020. 
  28. ^ „Koničiva Japan, Mačvan karijeru nastavlja u Alvark Tokiju”. b92.net. 24. 7. 2019. Приступљено 30. 3. 2020. 
  29. ^ „Mačvan osvojio Aziju!”. maxbetsport.rs. 29. 9. 2019. Архивирано из оригинала 30. 03. 2020. г. Приступљено 29. 3. 2020. 
  30. ^ „Milan Macvan”. bleague.jp (на језику: japanski). Приступљено 30. 3. 2020. 
  31. ^ „Japanci otkazali košarkašku sezonu, Mačvanov Alvark proglašen za šampiona svoje konferencije”. mozzartsport.com. 27. 3. 2020. Приступљено 30. 3. 2020. 
  32. ^ „OPROŠTAJ MAČVANA: Čist prema sebi, ne želim da zavlačim ljude”. zurnal.rs. 1. 6. 2020. Приступљено 1. 6. 2020. 
  33. ^ „Дан када су Јеремић и Мачван разбили Амере, а Србија узела злато”. kosarka24.com. 22. 7. 2014. Архивирано из оригинала 16. 07. 2017. г. Приступљено 8. 7. 2017. 
  34. ^ „Mačvan MVP, Jeremić najbolji šuter”. b92.net. 22. 7. 2007. Приступљено 29. 3. 2020. 
  35. ^ „Kari i Batum, “šegrti” u Novom Sadu 2007.”. kosmagazin.com. 22. 7. 2016. Приступљено 30. 3. 2020. 
  36. ^ „Od "minus" 16 do zlata”. politika.rs. 13. 8. 2007. Приступљено 30. 3. 2020. 
  37. ^ „U20: Srbija ponovo najbolja!”. b92.net. 10. 8. 2008. Приступљено 29. 3. 2020. 
  38. ^ „Zlato košarkašima Srbije”. rts.rs. 11. 7. 2009. Приступљено 30. 3. 2020. 
  39. ^ „Ivković saopštio spisak kandidata za put u Poljsku”. rts.rs. 13. 7. 2009. Приступљено 29. 3. 2020. 
  40. ^ „Srebro Srbiji na EP u košarci”. politika.rs. 20. 9. 2009. Приступљено 30. 3. 2020. 
  41. ^ „Milan MACVAN (SRB) participated in 12 FIBA / FIBA Zones events”. fiba.com (на језику: енглески). Приступљено 30. 3. 2020. 
  42. ^ „Ivković ne zna zašto Mačvan nije došao, Micov ne ide sa "orlovima" na pripreme!”. sport.blic.rs. 8. 7. 2013. Приступљено 30. 3. 2020. 
  43. ^ „SP: Đorđević objavio širi spisak”. b92.net. 6. 6. 2014. Приступљено 30. 3. 2020. 
  44. ^ „Đorđević skratio spisak za SP”. b92.net. 1. 7. 2014. Приступљено 29. 3. 2020. 
  45. ^ „Sale Đorđević objavio spisak: Jokić, Marjanović i Majstorović novajlije, vratili se Mačvan, Milosavljević i Erceg!”. mozzartsport.com. 26. 5. 2015. Приступљено 30. 3. 2020. 
  46. ^ „Đorđević: Mačvan je igračina, ali mi se ne uklapa u projekciju”. rts.rs. 25. 6. 2015. Приступљено 30. 3. 2020. 
  47. ^ „Mačvan za MOZZART Sport: Ne znaš koliko ti nešto nedostaje dok ga ne izgubiš! Bilo mi je teško bez Orlova”. mozzartsport.com. 28. 8. 2016. Приступљено 30. 3. 2020. 
  48. ^ „Milan Mačvan novi kapiten Srbije”. b92.net. 22. 8. 2017. Приступљено 30. 3. 2020. 
  49. ^ „Mačvan: "Čestitam Sloveniji, sramota je da Srbija ima ovakav tretman"”. sportske.net. 17. 9. 2017. Архивирано из оригинала 30. 03. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  50. ^ „Milan Mačvan ne ide na Mundobasket”. mozzartsport.com. 3. 8. 2019. Приступљено 30. 3. 2020. 

Спољашње везе

уреди


Капитен Србије
-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Мачван&oldid=28702198”