(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Дефорестација — Википедија Пређи на садржај

Дефорестација

С Википедије, слободне енциклопедије
Сателитски снимак крчења шуме у току у источној Боливији. У свету је изгубљено 10% подручја дивљине између 1990. и 2015. године.[1]

Дефорестација или рашумљавање је сеча и уклањање шуме са земљишта које се затим преображава за нешумску употребу.[2] Крчење шума може укључивати конверзију шумског земљишта на фарме, ранчеве или за урбану употребу. До дефорестације највише долази у тропским прашумама.[3] Око 31% копнене површине Земље прекривено је шумама.[4]

До дефорестације може доћи из неколико разлога: стабла се могу посећи да би се користила за изградњу или продала као гориво (понекад у облику дрвеног угља или грађе), док се очишћено земљиште може користити као пашњак за стоку и плантаже. Уклањање дрвећа без довољно пошумљавања резултирало је оштећењем станишта, губитком биолошке разноликости и сувоћом предела. Дефорестација штетно утиче на биосеквестрацију атмосферског угљен-диоксида. Крчење шума се такође користи у рату да лиши непријатеља виталних ресурса и заклона за његове снаге. Савремени примери тога су употребе агента оринџ од стране британске војске у Малезији за време малезијског устанка и војске Сједињених Држава у Вијетнаму током рата у Вијетнаму. Од 2005. године, нето стопе крчења шума престале су да се повећавају у земљама са БДП-ом по глави становника од најмање 4.600 УСД.[5][6] Дефорестирана подручја обично имају значајну штетну ерозију тла и често се претварају у пустош.

Непоштовање приписане вредности, неадекватно управљање шумама и недостатни закони о животној средини су неки од фактора који доводе до крчења шума великих размера. У многим земљама крчење шума - услед природних чинилаца и људских активности - је трајно питање.[7] Крчење шума узрокује истребљење многих врста, промене климатских услова, доводи до дезертификације и до расељавања становништва, као што је то запажено на бази стања у садашњости и у прошлости путем фосилних записа.[8] Више од половине свих биљних и копнених животињских врста на свету живи у тропским шумама.[9]

Између 2000 и 2012, широм света је сасечено 2,3×10^6 км2 (890.000 сq ми) шуме.[10] Као резултат крчења шума, остало је само 6,2 милиона км² од првобитних 16 милиона км² тропске прашуме која је претходно прекривала Земљу.[10] Подручје величине фудбалског игралишта сваког се минуте уклања из Амазонске прашуме, са 55 милиона хектара прашума очишћених за пољопривредну у целини.[11]

У 2018. години изгубљено је више од 3,6 милиона хектара нетакнутих тропских шума.[12]

Узроци

[уреди | уреди извор]
Последња серија резане грађе из тресетне шуме у Индрагири Хулу, Суматра, Индонезија. Крчење шума за плантажу палминог уља.

Према секретаријату Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама (UNFCCC), главни непосредни узрок крчења шума је пољопривреда. Потрошачка пољопривреда одговорна је за 48% крчења шума; комерцијална пољопривреда је одговорна за 32%; сеча је одговорна за 14%, и уклањање дрвног горива сачињава до 5%.[13]

Стручњаци се не слажу око тога да ли је индустријска сеча важан доприноси глобалном крчењу шума.[14][15] Неки тврде да је већа вероватноћа да сиромашни људи крче шуму јер немају алтернативе, други да сиромашни немају могућност плаћања материјала и рада који су потребни за чишћење шуме.[14] Једно истраживање је установило да је пораст становништва због високе стопе плодности био главни покретач тропске дефорестације у само 8% случајева.[16]

Остали узроци садашње дефорестације могу укључивати корупцију државних институција,[17] неправичну расподелу богатства и моћи,[18] раст становништва,[19] пренасељеност,[20][21] и урбанизацију.[22] Глобализација се често посматра као други основни узрок крчења шума,[23][24] иако постоје случајеви у којима утицаји глобализације (нови протоци рада, капитала, добара и идеја) подстичу локализовану обнову шума.[25]

Други узрок крчења шума су климатске промене. 23% губитака од шумског покривача произилази из пожара, а климатске промене повећавају њихову учесталост и снагу.[26] Растуће температуре изазивају велике пожаре, нарочито у боровским шумама. Један могући ефекат је промена састава шуме.[27]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Ун дизиèме дес террес саувагес онт диспару ен деуx дéценниес" (Радио Тéлéвисион Суиссе) цитинг Wатсон, Јамес Е.M.; Сханахан, Даниелле Ф.; Ди Марцо, Морено; Аллан, Јамес; Лауранце, Wиллиам Ф.; Сандерсон, Ериц W.; МацКеy, Брендан; Вентер, Осцар (2016). „Цатастропхиц Децлинес ин Wилдернесс Ареас Ундермине Глобал Енвиронмент Таргетс”. Цуррент Биологy. 26 (21): 2929—2934. ПМИД 27618267. дои:10.1016/ј.цуб.2016.08.049. 
  2. ^ САФнет Дицтионарy|Дефинитион Фор [дефорестатион] Архивирано 2011-07-25 на сајту Wayback Machine. Дицтионарy оф форестрy.орг (29 Јулy 2008). Ретриевед 2011-05-15.
  3. ^ Брадфорд, Алина. (4 Марцх 2015) Дефорестатион: Фацтс, Цаусес & Еффецтс. Ливесциенце.цом. Ретриевед 2016-11-13.
  4. ^ Дефорестатион | Тхреатс | WWФ. Wорлдwилдлифе.орг. Ретриевед 13 Новембер 2016.
  5. ^ Кауппи, П. Е.; Аусубел, Ј. Х.; Фанг, Ј.; Матхер, А. С.; Седјо, Р. А.; Wаггонер, П. Е. (2006). „Ретурнинг форестс аналyзед wитх тхе форест идентитy”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 103 (46): 17574—9. Бибцоде:2006ПНАС..10317574К. ПМЦ 1635979 Слободан приступ. ПМИД 17101996. дои:10.1073/пнас.0608343103. 
  6. ^ "Усе Енергy, Гет Рицх анд Саве тхе Планет", Тхе Неw Yорк Тимес, 20 Април 2009.
  7. ^ Хенкел, Марлон. 21ст Центурy Хоместеад: Сустаинабле Агрицултуре III: Агрицултурал Працтицес (на језику: енглески). Лулу.цом. ИСБН 9781312939752. 
  8. ^ Сахнеy, С.; Бентон, M.Ј. & Фалцон-Ланг, Х.Ј. (2010). „Раинфорест цоллапсе триггеред Пеннсyлваниан тетрапод диверсифицатион ин Еурамерица”. Геологy. 38 (12): 1079—1082. Бибцоде:2010Гео....38.1079С. дои:10.1130/Г31182.1. 
  9. ^ Раинфорест Фацтс Архивирано 2015-10-22 на сајту Wayback Machine. Натуре.орг (1 Новембер 2016). Ретриевед 2016-11-13.
  10. ^ а б "Фацтс Абоут Раинфорестс" Архивирано 2015-10-22 на сајту Wayback Machine. Тхе Натуре Цонсерванцy. Ретриевед 19 Оцтобер 2015.
  11. ^ „Амазон Деструцтион”. Монгабаy. Приступљено 13. 12. 2017. 
  12. ^ Хуман социетy ундер ургент тхреат фром лосс оф Еартх'с натурал лифе. Сциентистс ревеал 1 миллион специес ат риск оф еxтинцтион ин дамнинг УН репорт 6 Маy 2019 Гуардиан [1]
  13. ^ УНФЦЦЦ (2007). „Инвестмент анд финанциал флоwс то аддресс цлимате цханге” (ПДФ). унфццц.инт. УНФЦЦЦ. стр. 81. 
  14. ^ а б Ангелсен, Арилд; Каимоwитз, Давид (фебруар 1999). „Ретхинкинг тхе цаусес оф дефорестатион: Лессонс фром ецономиц моделс”. Тхе Wорлд Банк Ресеарцх Обсервер. Оxфорд Университy Пресс. 14 (1): 73—98. ЈСТОР 3986539. ПМИД 12322119. дои:10.1093/wбро/14.1.73. 
  15. ^ Лауранце, Wиллиам Ф. (децембар 1999). „Рефлецтионс он тхе тропицал дефорестатион црисис” (ПДФ). Биологицал Цонсерватион. 91 (2–3): 109—117. дои:10.1016/С0006-3207(99)00088-9. Архивирано из оригинала (ПДФ) 8. 9. 2006. г. 
  16. ^ Геист, Хелмут Ј.; Ламбин, Ериц Ф. (фебруар 2002). „Проxимате Цаусес анд Ундерлyинг Дривинг Форцес оф Тропицал Дефорестатион” (ПДФ). БиоСциенце. 52 (2): 143—150. дои:10.1641/0006-3568(2002)052[0143:ПЦАУДФ]2.0.ЦО;2. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 7. 2011. г. Приступљено 17. 5. 2009. 
  17. ^ „WРМ Буллетин Нумбер 74”. Wорлд Раинфорест Мовемент. септембар 2003. Архивирано из оригинала 4. 10. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2008. 
  18. ^ „Глобал Дефорестатион”. Глобал Цханге Цуррицулум. Университy оф Мицхиган Глобал Цханге Програм. 4. 1. 2006. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. 
  19. ^ Марцоуx, Алаин (август 2000). „Популатион анд дефорестатион”. СД Дименсионс. Сустаинабле Девелопмент Департмент, Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс (ФАО). Архивирано из оригинала 28. 6. 2011. г. 
  20. ^ Бутлер, Рхетт А. „Импацт оф Популатион анд Повертy он Раинфорестс”. Монгабаy.цом / А Плаце Оут оф Тиме: Тропицал Раинфорестс анд тхе Перилс Тхеy Фаце. Приступљено 13. 5. 2009. 
  21. ^ Стоцк, Јоцелyн; Роцхен, Андy. „Тхе Цхоице: Доомсдаy ор Арбор Даy”. умицх.еду. Архивирано из оригинала 16. 4. 2009. г. 
  22. ^ Ехрхардт-Мартинез, Карен. „Демограпхицс, Демоцрацy, Девелопмент, Диспаритy анд Дефорестатион: А Цросснатионал Ассессмент оф тхе Социал Цаусес оф Дефорестатион”. Папер пресентед ат тхе аннуал меетинг оф тхе Америцан Социологицал Ассоциатион, Атланта Хилтон Хотел, Атланта, ГА, 16 Аугуст 2003. Архивирано из оригинала 10. 12. 2008. г. Приступљено 13. 5. 2009. 
  23. ^ „Тхе Доубле Едге оф Глобализатион”. YалеГлобал Онлине. Yале Университy Пресс. јун 2007. Архивирано из оригинала 10. 04. 2009. г. Приступљено 07. 10. 2019. 
  24. ^ Бутлер, Рхетт А. „Хуман Тхреатс то Раинфорестс—Ецономиц Реструцтуринг”. Монгабаy.цом / А Плаце Оут оф Тиме: Тропицал Раинфорестс анд тхе Перилс Тхеy Фаце. Приступљено 13. 5. 2009. 
  25. ^ Хецхт, Сусанна Б.; Кандел, Сусан; Гомес, Илеана; Цуеллар, Нелсон; Роса, Херман (2006). „Глобализатион, Форест Ресургенце, анд Енвиронментал Политицс ин Ел Салвадор” (ПДФ). Wорлд Девелопмент. 34 (2): 308—323. дои:10.1016/ј.wорлддев.2005.09.005. Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 10. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2008. 
  26. ^ Харрис, Нанцy; Доw Голдман, Елизабетх; Wеиссе, Микаела; Барретт, Алyсса. „Wхен а Трее Фаллс, Ис Ит Дефорестатион?”. Wорлд Ресоурцес Институте. Приступљено 30. 8. 2019. 
  27. ^ Дапцевицх, Мадисон (28. 8. 2019). „Дисастроус Wилдфирес Сwеепинг Тхроугх Аласка Цоулд Перманентлy Алтер Форест Цомпоситион”. Ецоwатцх. Приступљено 30. 8. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • ББЦ 2005 ТВ сериес он тхе хисторy оф геологицал фацторс схапинг хуман хисторy (наме?)
  • А Натурал Хисторy оф Еуропе – 2005 цо-продуцтион инцлудинг ББЦ анд ЗДФ
  • Рунyан, C.W., анд D'Одорицо, П. (2016) Глобал Дефорестатион, Цамбридге Университy Пресс, Неw Yорк.
  • Wхитнеy, Гордон Г. (1996). Фром Цоастал Wилдернесс то Фруитед Плаин : А Хисторy оф Енвиронментал Цханге ин Температе Нортх Америца фром 1500 то тхе Пресент. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-57658-X
  • Wиллиамс, Мицхаел. (2003). Дефорестинг тхе Еартх. Университy оф Цхицаго Пресс, Цхицаго. ISBN 0-226-89926-8
  • Wундер, Свен. (2000). Тхе Ецономицс оф Дефорестатион: Тхе Еxампле оф Ецуадор. Мацмиллан Пресс, Лондон. ISBN 0-333-73146-8
  • ФАО&ЦИФОР репорт: Форестс анд Флоодс: Дроwнинг ин Фицтион ор Тхривинг он Фацтс?
  • Феницал, Wиллиам (септембар 1983). „Марине Плантс: А Униqуе анд Унеxплоред Ресоурце”. Плантс: тхе потентиалс фор еxтрацтинг протеин, медицинес, анд отхер усефул цхемицалс (wорксхоп процеедингс). ДИАНЕ Публисхинг. стр. 147. ИСБН 1-4289-2397-7. 
  • Паррy, Ј. (2003). Трее цхопперс бецоме трее плантерс. Аппроприате Тецхнологy, 30(4), 38–39. Ретриевед 22 Новембер 2006, фром АБИ/ИНФОРМ Глобал датабасе. (Доцумент ИД: 538367341).
  • Хиллстром, К & Хиллстром, C. (2003). Африца анд тхе Миддле еаст. А цонтинентал Овервиеw оф Енвиронментал Иссуес. Сантабарбара, ЦА: АБЦ ЦЛИО.
  • Wиллиамс, M. (2006). Дефорестинг тхе еартх: Фром прехисторy то глобал црисис: Ан Абридгмент. Цхицаго: Тхе университy оф Цхицаго Пресс.
  • Мццанн, Ј.C. (1990). „А Греат Аграриан цyцле? Продуцтивитy ин Хигхланд Етхиопиа, 1900 То 1987”. Јоурнал оф Интердисциплинарy Хисторy. xx: 3,389—416. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Дефорестација на Викимедијиној остави.
У медијима
Филмови онлајн
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Deforestacija&oldid=28082773”