(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Еуфонијум — Википедија Пређи на садржај

Еуфонијум

С Википедије, слободне енциклопедије
Еуфонијум
Лимени дувачки инструмент
Класификација

Дувачки, лимени

Аерофони
Хорнбостел–Саксова класификација423.232
(Вентилски аерофон чији звук се формира покретима усана)
Развио1840-те полазећи од офиклеида
Опсег свирања
(А1) Б♭1–Е5 (А5)
(А1) Б♭1–Е5 (А5)
Ова слика представља опсег инструмента који се обично свирају.
Сродни инструменти

Еуфонијум је лимени дувачки инструменти тенорског звука средње величине, са три или четири вентила, често компензирајућиг конусног отвора. Његово име је изведено из старогрчке речи εいぷしろんὔφωνος еупхōнос,[1] што значи „доброзвучни” или „слатког-гласни” (εいぷしろんὖ eu значи „добро” или „правилно”, а φωνή phōnē значи „звук”, дакле „добар звук”). Еуфонијум је инструмент са вентилима. Готово сви тренутни модели имају клипне вентиле, мада постоје и неки модели с ротационим вентилима.

Име

[уреди | уреди извор]

Еуфонијум је у породици лимених дувачких инструмената, нарочито ниско-металних инструмената, са много сродника. Он је веома сличан баритонском рогу. Разлика је у томе што је величина отвора баритонског рога типично мања од оног код еуфонијума. Осим тога баритонски рог првенствено име цилиндрични отвор, док је еуфонијумски отвор претежно конусан.[1] Контроверзно је да ли је то довољно да се од њих направе два различита инструмента. У породици тромбона, тромбоном се назају инструменти независно од величине отвора, док цилиндрична труба и конусна флигорна добијају различита имена. Као и код трубе и флигорна, два инструмента лако опслужује један свирач, уз извесну модификацију даха и амбажуре, јер оба имају идентичан опсег и у основи идентичне покрете прстију.[2] Цилиндрични баритон нуди светлији звук, а конусни еуфонијум мекши звук.

Неколико музичких каталога с краја 19. века (попут Pepper and Lyon & Healy) продавало је инструмент сличан еуфонијуму назван „Б♭ бас” (да би се разликовао од Е♭ и ББ♭ баса).[3][4] На овим каталошким цртежима, Б♭ бас је имао дебље цеви од баритона; оба су имала по три вентила. Слично томе, бубњарски и трубачки корпус је увео „бас-баритон“ и разликовао га од баритона. Дебље цијеви Б♭ баса са три вентила омогућавале су производњу јаких лажних тонова, пружајући хроматски приступ регистру педала.

Првобитно име инструмента Фердинанда Сомера било је еуфонион.[5] Понекад се назива тенор туба у Б♭, мада се то може односити и на друге сорте туба. Имена на другим језицима такође могу бити двосмислена. Укључујући француски basse, saxhorn basse и tuba basse; Немачки Baryton, Tenorbass и Tenorbasshorn; Италијански baritono, bombardino, eufonio, и flicorno basso.[5] Најчешће немачко име, Baryton, вероватно је утицало на Американце да усвоје назив „баритон“ за инструмент, због прилива немачких музичара у Сједињене Државе у деветнаестом веку.[5]

Историја и развој

[уреди | уреди извор]
Серпент, најстарији предак свих танко-лимних инструмената

Као дувачки инструмент са гласом баритона, еуфонијум води своје порекло од офиклејда и ултиматно од серпента. Потрага за задовољавајућим фундаменталним дувачким инструментом који би могао да подржава масивни звук изнад његовог тона трајала је много година. Иако се серпент користио више од два века, још од касне ренесансе, било је необично тешко контролисати његов тон и квалитет тона због његових несразмерно малих отвора за прсте. Офиклеид, који се неколико деценија користио у бендовима и оркестрима од почетка до средине 19. века, користио је систем дирки и представљао је побољшање у односу на серпента, али је и даље био непоуздан, посебно у високом регистру.

Са изумомом система клипних вентила око 1818. године постала је могућа израда месинганих инструмената са равномерним звуком и могућност свирања у свим регистрима. Сматра се да је еуфонијум изумио Фердинанд Сомер из Вејмара 1843, као „широко-отворну вентилску трубу баритонског опсега“, мада су заслужни и Карл Мориц у 1838. године и Адолф Сакс 1843. Иако је Саксова породица саксових рогова изумљена отприлике у исто време и бас саксов рог је врло сличан еуфонијуму, постоје и разлике - нпр. бас саксов рог је ужи целом дужином инструмента.[6]

Значајни свирачи еуфонијума

[уреди | уреди извор]
Еуфонијум (лево) и туба (десно), два најнижа инструмента с конусним отворима
Главни чланак: Списак свирача еуфонијума

Немац Фердинанд Сомер се квалификује се као први свирач еуфонијума који је значајно унапредио и изменио разумевање тог инструмента. Њему се приписује изум еуфонијума као сомерхорн из 1843, ако се занемаре тврдње Морица и Сакса, сваки од којих је измео рог по природи сличан еуфонијуму.[7][8]

Уједињено Краљевство

[уреди | уреди извор]
  • Алфред Џејмс Фејзи (1834–1888), енглески музичар на офиклеиду, баритону и еуфонијуму заслужан је за модификовање отвора баритонског саксхорна, претече баритонског рога, да би га повећао и учинио резонантнијим стварајући тако први прави еуфонијум, који је популарисао као извођач и аутор раних инструменталних метода лимених тенора.[9]
  • Стив Мид, енглески солиста на еуфонијуму и професор на Краљевском северном музичком колеџу, међународно познат по унапређивању британског еуфонијумског звука.[10]
  • Дејвид Торнтон, главни свирач еуфонијума групе Бригхаус и Растрик и студент Стивена Мида, запажен по победи на неколико престижних међународних такмичења и по унапређивању британског еуфонијумског звука путем радио емитовања, као и снимљених медија.[11]

Сједињене Државе

[уреди | уреди извор]
  • Сајмон Мантија (1873–1951), амерички баритон италијанског порекла, рог/еуфонијумски виртуоз и такође уметник на тромбону почетком 20. века. Свирајући као солиста са групама Соуса|Соуса и Прајор, Мантија је био први виртуоз на еуфонијуму који је снимио и популаризовао овај неоркестарски инструмент у Сједињеним Државама.[12][13]
  • Леонард Фалкон (1899–1985), амерички солиста на баритону/еуфонијуму, пореклом из Италије, аранжер, професор, директор бендова на Мичигенском државном универзитету и учитељ многих запажених свирача еуфонијума. Фалкон је унапредио страствени оперски баритонски стил и његов име носи Леонард Фалконов међународни фестивал тубе и еуфонијума, водећи догађај за те инструменте у Сједињеним Државама.[14][15]
  • Артур V. Лехман, (1917–2009), амерички солиста на еуфонијуму познат као „Арт“, ниманани уметник, припадник Америчког државног марински оркестра, запажени аутор дала за еуфонијум као што је Уметност еуфонијума. Лехман је био ученик Харолда Браша и Сајмона Мантије, и унапредио је концепт богатог резонантног звука без вибрата који је покренуо Мантија.[13][16]
  • Брајан Бауман, бивши солиста америчке морнаричке групе (1971–75) и Америчке ваздухопловне трупе (1976–91); бивши професор еуфонијума на Универзитету Северног Тексаса, коуредник „Арбановог метода за тромбон и еуфонијум“. Бауман је иновирао фузију благог британског звука са дубоком страшћу која се чула на снимцима Фалкона, постајући најпознатији амерички уметник на крају 20. века снимањем, подучавањем и првим рециталом еуфонијума у Карнеги Холу.[17][18]

Јапан

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Еупхониум”. Мерриам-Wебстер. Архивирано из оригинала 31. 1. 2013. г. Приступљено 2012-05-26. 
  2. ^ Wерден, Давид. „Еупхониум, Баритоне, ор ???”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2008. г. Приступљено 2008-01-29. 
  3. ^ „Лyон & Хеалy Цаталог цирца 1880”. 
  4. ^ „Лyон & Хеалy Цаталог цирца 1894” (ПДФ). Архивирано (ПДФ) из оригинала 7. 4. 2012. г. 
  5. ^ а б в „Еупхониум”. Ин L. Роот, Деане. Грове Мусиц Онлине. Оxфорд Мусиц Онлине. Оxфорд Университy Пресс. 
  6. ^ Клеинстеубер, Царл (мај 2017). „Ан аргумент ин фавор оф тхе саxхорн бассе (френцх туба) ин тхе модерн сyмпхонy орцхестра” (ПДФ). Университy оф Нортх Теxас. Приступљено 9. 5. 2019. 
  7. ^ Баритоне Хисторy, Нортх Дакота Стате Университy, ат „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 21. 2. 2012. г. Приступљено 2011-10-15.  ретриевед 10/15/2011
  8. ^ Боне, Ллоyд Е., Тхе Еупхониум Соурцебоок, Университy оф Индиана Пресс, 2007 едитион, П.7
  9. ^ Боулдерсдоме, Х. Ј., Тхе Лате Мр. А. Ј. Пхасеy, Тхе Бритисх Бандсман, Новембер 1888, Дербy, Енгланд, П.33
  10. ^ Роy Неwсоме, Тхе Модерн Брасс Банд: Фром тхе 1930с то тхе Неw Милленниум, Асхгате Публисхинг, Лтд., 2006, п. 252. ISBN 0-7546-0717-8.
  11. ^ „David Thornton biography from Perfect People”. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 2011-04-24. 
  12. ^ Bierley, Paul A., The Incredible Band of John Philip Sousa, Board of Trustees of the University of Illinois, Urbana, IL. 2006
  13. ^ а б Lehman, Arthur, A Quick Analysis of Simone Mantia's Artistry on the Euphonium, 2008, „Archived copy”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2011. г. Приступљено 2011-04-01. , retrieved 4/1/2011
  14. ^ Michigan State University Archives - Leonard Falcone Collection „Archived copy”. Архивирано из оригинала 9. 5. 2008. г. Приступљено 2011-04-24.  retrieved 4/24/2011
  15. ^ Life and Work of Leonard Falcone, Myrna Delford Welch, University of Illinois Press, 1973
  16. ^ Schudel, Matt (28 June 2009). "Arthur W. Lehman, 91, Retired Sergeant Played Euphonium With the Marine Band". The Washington Post. „Archived copy”. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. Приступљено 2009-07-05. . Retrieved 2/24/2011
  17. ^ Morin, Alexander J., Classical music: the listener's companion, Backbeat Books, San Francisco CA, 2002, Page 1113
  18. ^ Brian Bowman Euphonium, The Instrumentalist, Volume 63, 2008, P.34
  19. ^ Artist profile: Toru Miura, Jeju International Wind Ensemble Festival 2007, at „Archived copy”. Архивирано из оригинала 5. 10. 2011. г. Приступљено 2011-04-24.  , retrieved 4/12/2011

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Eufonijum на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eufonijum&oldid=28520319”