Фрејзер Стодарт
Јамес Фрасер Стоддарт | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 24. мај 1942. |
Место рођења | Единбург, Шкотска, УК |
Пребивалиште | УК, УС |
Држављанство | Британско |
Научни рад | |
Поље | Супрамолекуларна хемија |
Институција | Квинс универзитет (1967–70) Универзитет у Шефилду (1970–1990) Универзитет у Бирмингему (1990–1997) Универзитет у Калифорнији, Лос Анђелес (1997–2008) Нортвестерн универзитет (2008– ) |
Ученици | Дејвид Ли[1] |
Познат по | Механички везане молекулске архитектуре (МИМА) |
Награде | Нобелова награда за хемију (2016)[2] |
Званични веб-сајт | |
stoddart | |
stoddart |
Сер Џејмс Фрејзер Стодарт (рођен 24. маја 1942,[3]) је Шкотски хемичар, који је члан управног одбора, професор хемије и руководилац Стодартове механостереохемијске групе у Департману за хемију Нортвестерн универзитета у Сједињеним Америчким Државама.[4] Он је радио у областима супрамолекуларне хемије и нонотехнологије. Стодарт је развио високо ефикасне синтезе механички везаних молекуларних архитектура, као што су молекуларни боромејски прстенови, катенани и ротаксани користећи процесе молекуларног препознавања и молекуларног самосталног склапања. Он је демонстрирао да се те топологије могу применити као молекуларни прекидачи и моторни молекули.[5] Његова група је чак применила те структуре у производњи наноелектронских уређаја и наноелектромеханичких система (НЕМС).[6] За своје доприносе је награђен бројним признањима укључујући Краљ Фејсалову међународну награду за науку 2007. године.[7][8] Он је поделио Нобелову награду за хемију са Беном Ферингом и Жан-Пјер Соважом 2016. године за рад на дизајну и синтези молекуларних машина.[2][9][10][11][12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „2009 wиннер оф тхе РСЦ Мерцк Аwард”. Роyал Социетy оф Цхемистрy. Приступљено 06. 10. 2016.
- ^ а б Стафф (05. 10. 2016). „Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2016”. Нобел Фоундатион. Приступљено 05. 10. 2016.
- ^ СТОДДАРТ, Сир (Јамес) Фрасер. Wхо'с Wхо. 1997 (онлине Оxфорд Университy Пресс изд.). А & C Блацк, ан импринт оф Блоомсбурy Публисхинг плц. (потребна претплата)
- ^ „Нанотецхнологy Стар Фрасер Стоддарт то Јоин Нортхwестерн”. НеwсЦентер. Нортхwестерн Университy. 16. 08. 2007. Архивирано из оригинала 04. 07. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2016.
- ^ Цоскун, Али; Банасзак, Мицхал; Астумиан, Р. Деан; Стоддарт, Ј. Фрасер; Грзyбоwски, Бартосз А. (2012). „Греат еxпецтатионс: Цан артифициал молецулар мацхинес деливер он тхеир промисе?”. Цхем. Соц. Рев. 41: 19—30. ПМИД 22116531. дои:10.1039/Ц1ЦС15262А.
- ^ Цоскун, Али; Спруелл, Јасон M.; Барин, Гокхан; Дицхтел, Wиллиам Р.; Флоод, Амар Х.; Ботрос, Yоуссрy Y.; Стоддарт, Ј. Фрасер (2012). „Хигх хопес: Цан молецулар елецтроницс реалисе итс потентиал?”. Цхемицал Социетy Ревиеwс. 41 (14): 4827. дои:10.1039/Ц2ЦС35053Ј.
- ^ „Стоддарт Wинс Кинг Фаисал Интернатионал Призе”. Цхемицал & Енгинееринг Неwс. 85 (12): 71. 17. 03. 2007. Приступљено 26. 05. 2016.
- ^ „Фрасер Стоддарт ис аwардед тхе 2007 Кинг Фаисал Интернатионал Призе фор Сциенце”. Цалифорниа НаноСyстемс Институте. 17. 01. 2007. Архивирано из оригинала 10. 02. 2007. г. Приступљено 12. 10. 2016.
- ^ Цханг, Кеннетх; Цхан, Сеwелл (05. 10. 2016). „3 Макерс оф 'Wорлд'с Смаллест Мацхинес' Аwардед Нобел Призе ин Цхемистрy”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 05. 10. 2016.
- ^ Давис, Ницола; Сампле, Иан (05. 10. 2016). „ливе”. тхе Гуардиан. Приступљено 05. 10. 2016.
- ^ Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2016
- ^ Ван Ноорден, Рицхард; Цастелвеццхи, Давиде (2016). „Wорлд'с тиниест мацхинес wин цхемистрy Нобел”. Натуре. Лондон: Спрингер Натуре. 538 (7624): 152—153. Бибцоде:2016Натур.538..152В. ПМИД 27734892. С2ЦИД 4461416. дои:10.1038/натуре.2016.20734.