(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Фрејзер Стодарт — Википедија Пређи на садржај

Фрејзер Стодарт

С Википедије, слободне енциклопедије
Јамес Фрасер Стоддарт
Лични подаци
Датум рођења(1942-05-24)24. мај 1942.(82 год.)
Место рођењаЕдинбург, Шкотска, УК
ПребивалиштеУК, УС
ДржављанствоБританско
Научни рад
ПољеСупрамолекуларна хемија
ИнституцијаКвинс универзитет (1967–70)
Универзитет у Шефилду (1970–1990)
Универзитет у Бирмингему (1990–1997)
Универзитет у Калифорнији, Лос Анђелес (1997–2008)
Нортвестерн универзитет (2008– )
УченициДејвид Ли[1]
Познат поМеханички везане молекулске архитектуре (МИМА)
НаградеНобелова награда за хемију (2016)[2]
Званични веб-сајт
stoddart.northwestern.edu
stoddart.northwestern.edu
Кристална структура ротаксана са циклобис(паракват-п-фенилен) макроциклом коју је Стодарт са сарадницима објавио у Еур. Ј. Орг. Цхем. 1998, 2565–2571.
Кристална структура катенана са циклобис(паракват-п-фенилен) макроциклом коју је Стодарт са сарадницима објавио у Цхем. Цоммун., 1991, 634–639.
Кристална структура молекуларних боромејских прстенова коју је Стодарт са сарадницима објавио у Сциенце 2004, 304, 1308–1312.

Сер Џејмс Фрејзер Стодарт (рођен 24. маја 1942,[3]) је Шкотски хемичар, који је члан управног одбора, професор хемије и руководилац Стодартове механостереохемијске групе у Департману за хемију Нортвестерн универзитета у Сједињеним Америчким Државама.[4] Он је радио у областима супрамолекуларне хемије и нонотехнологије. Стодарт је развио високо ефикасне синтезе механички везаних молекуларних архитектура, као што су молекуларни боромејски прстенови, катенани и ротаксани користећи процесе молекуларног препознавања и молекуларног самосталног склапања. Он је демонстрирао да се те топологије могу применити као молекуларни прекидачи и моторни молекули.[5] Његова група је чак применила те структуре у производњи наноелектронских уређаја и наноелектромеханичких система (НЕМС).[6] За своје доприносе је награђен бројним признањима укључујући Краљ Фејсалову међународну награду за науку 2007. године.[7][8] Он је поделио Нобелову награду за хемију са Беном Ферингом и Жан-Пјер Соваж‎‎ом 2016. године за рад на дизајну и синтези молекуларних машина.[2][9][10][11][12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „2009 wиннер оф тхе РСЦ Мерцк Аwард”. Роyал Социетy оф Цхемистрy. Приступљено 06. 10. 2016. 
  2. ^ а б Стафф (05. 10. 2016). „Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2016”. Нобел Фоундатион. Приступљено 05. 10. 2016. 
  3. ^ СТОДДАРТ, Сир (Јамес) Фрасер. Wхо'с Wхо. 1997 (онлине Оxфорд Университy Пресс изд.). А & C Блацк, ан импринт оф Блоомсбурy Публисхинг плц.  (потребна претплата)
  4. ^ „Нанотецхнологy Стар Фрасер Стоддарт то Јоин Нортхwестерн”. НеwсЦентер. Нортхwестерн Университy. 16. 08. 2007. Архивирано из оригинала 04. 07. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2016. 
  5. ^ Цоскун, Али; Банасзак, Мицхал; Астумиан, Р. Деан; Стоддарт, Ј. Фрасер; Грзyбоwски, Бартосз А. (2012). „Греат еxпецтатионс: Цан артифициал молецулар мацхинес деливер он тхеир промисе?”. Цхем. Соц. Рев. 41: 19—30. ПМИД 22116531. дои:10.1039/Ц1ЦС15262А. 
  6. ^ Цоскун, Али; Спруелл, Јасон M.; Барин, Гокхан; Дицхтел, Wиллиам Р.; Флоод, Амар Х.; Ботрос, Yоуссрy Y.; Стоддарт, Ј. Фрасер (2012). „Хигх хопес: Цан молецулар елецтроницс реалисе итс потентиал?”. Цхемицал Социетy Ревиеwс. 41 (14): 4827. дои:10.1039/Ц2ЦС35053Ј. 
  7. ^ „Стоддарт Wинс Кинг Фаисал Интернатионал Призе”. Цхемицал & Енгинееринг Неwс. 85 (12): 71. 17. 03. 2007. Приступљено 26. 05. 2016. 
  8. ^ „Фрасер Стоддарт ис аwардед тхе 2007 Кинг Фаисал Интернатионал Призе фор Сциенце”. Цалифорниа НаноСyстемс Институте. 17. 01. 2007. Архивирано из оригинала 10. 02. 2007. г. Приступљено 12. 10. 2016. 
  9. ^ Цханг, Кеннетх; Цхан, Сеwелл (05. 10. 2016). „3 Макерс оф 'Wорлд'с Смаллест Мацхинес' Аwардед Нобел Призе ин Цхемистрy”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 05. 10. 2016. 
  10. ^ Давис, Ницола; Сампле, Иан (05. 10. 2016). „ливе”. тхе Гуардиан. Приступљено 05. 10. 2016. 
  11. ^ Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2016
  12. ^ Ван Ноорден, Рицхард; Цастелвеццхи, Давиде (2016). „Wорлд'с тиниест мацхинес wин цхемистрy Нобел”. Натуре. Лондон: Спрингер Натуре. 538 (7624): 152—153. Бибцоде:2016Натур.538..152В. ПМИД 27734892. С2ЦИД 4461416. дои:10.1038/натуре.2016.20734. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]