(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Фризби — Википедија Пређи на садржај

Фризби

С Википедије, слободне енциклопедије
Фризби

Фризби је често популарно име за летећи диск, направљен од пластике, обично пречника 20 до 30 cm. Само име фризби је заштићено име фирме Wham-O, и правно се може односити само на летеће дискове направљене од стране ове компаније. Међутим, често се под фризби мисли на било који пластични летећи диск.

Постоји више врста фризбија у зависности од намене. Дискови за ultimate су стандардног пречника од 28 cm, и тежине од 175 g. Дискови за диск голф су обично мањи, нису дизајнирани за хватање, већ су посебно прављени за дугачке или посебно закривљене путање. Дискови за псе су прављени од чвршћег материјала да би трајали под угризима пса, и обично су плићи и имају већу површину за хватање. Најзад, постоје и дискови са рупом у средини, познатији као aerobies, који дуже лете од обичних, али нуде мање путања лета и начина да се баце. Фризбији су најпопуларнији међу децом, али најчешће у Америци и међу одраслима.

Доступан је широк спектар варијанти летећих дискова. Они за диск голф су обично мањи, али гушћи у поређењу са ултиматним фризбијем, и прилагођени одређеним профилима лета како би се повећала или смањила стабилност и удаљеност. Најдуже забележено бацање диска је остварио Дејвид Виџинс млађи са удаљености од 1.109 фт (338 м).[1] Диск пас спортови користе релативно споро летеће дискове направљене од савитљивијег материјала како би се боље одупрли угризу пса и спречили повреде пса. Доступни су и летећи прстенови који обично путују знатно даље од било којег традиционалног летећег диска. Осветљени дискови су направљени од фосфоресцентне пластике или садрже хемилуминисцентну течност или ЛЕД диоде на батерије за игру након мрака. Други звижде када достигну одређену брзину у лету.

Термин фризби се често користи генерички да опише све летеће дискове, док је Фрисбее регистровани заштитни знак компаније за играчке Wхам-О.[2] Ова заштита доводи до тога да организовани спортови као што су алтимет фризби или диск голф морали да се одрекну употребе речи „фризби“.[3][4]

Историја

[уреди | уреди извор]
Летећи диск у лету.
Летећи диск ухваћен.

Волтер Фредерик Морисон и његова будућа супруга Лусил забављали су се бацајући поклопац од конзерве кокица после вечере на Дан захвалности 1937. Они су убрзо открили тржиште за лаки летећи диск када им је понуђено 25 центи за посуду за торту који су бацали напред и назад на плажи у близини Лос Анђелеса, Калифорнија, Сједињене Државе.[5] „То је довело до окретања точкова, јер сте могли да купите посуду за торте за пет центи, а ако су људи на плажи били вољни да плате 25 центи за то, онда - било је посла”, рекао је Морисон за лист Тхе Виргиниан-Пилот 2007.[6]

„Радили смо на сајмовима, демонстрирајући то“, рекао је Морисон за Тхе Виргиниан-Пилот. Њих двоје су једном чули да неко каже да пар користи жице да би дискови лебдели,[6] те су развили продајни предлог: „Летећи тањир је бесплатан, али невидљива жица кошта $1.“[7] „Тамо смо научили да можемо да продамо ове ствари”, рекао је он, јер су људи били одушевљени њима.[6]

Морисон и Франсциони су окончали своје партнерство почетком 1950. године,[6] а Морисон је 1954. основао сопствену компанију под називом Амерички трендови за куповину и продају летећих тањира, који су направљени од флексибилне полипропиленске пластике од стране предузећа Соутхерн Цалифорниа Пластицс, користећи оригинални калуп.[5] Он је открио да може јефтиније да произведе сопствени диск и дизајнирао је нови модел 1955. назван Плуто Платер, архетип свих модерних летећих дискова. Продао је права на Wхам-О 23. јануара 1957. године.[5][а] Године 1958, Морисон је добио У.С. патент за дизајн Д183,626 за свој производ.

У јуну 1957. године, Wхам-О суоснивачи Ричард Кнер и Артур „Спуд“ Мелин дали су диску назив бренда „Фризби“ након што су сазнали да студенти називају Плуто Платер тим изразом,[10] што је проистекло из Конектикатског произвођача пита Фрисбие Пие Цомпанy,[11] добављач пита за Универзитет Јејл, где су студенти започели залуђеност на кампусу бацајући празне посуде за пите са отиснутим логом компаније — на начин на који су Морисон и његова супруга то чинили 1937. године.[6]

Први фризби (професионални модел) који је произведен као спортски диск са идентификацијом првог спортског турнира фризбија, Канадско отворено првенство у фризбију 1972. у Торонту.

У новембру 1957. године, у ономе што је вероватно први рок мјузикл икада изведен, Анyтхинг & Еверyтхинг, који је написао визионарски пионир информационих технологија Тед Нелсон када је био јуниор на Свартмор колеџу (са Ричардом L. Капјаном), игра фризбија (пише се Фрисбy) је описана (по први пут се фризби појавио у званичном рукопису) у песми „Фриз Ме тхе Фрисбy“, док се фризби додавао међу марионета у публици. Сцена је била експлицитно замишљена као начин да се игра представи публици.[12]

Човек иза успеха фризбија, међутим, био је Ед Хедрик из јужне Калифорније, ангажован 1964. године као генерални менаџер компаније Wхам-О и потпредседник маркетинга. Хедрик је редизајнирао Плуто Платер тако што је прерадио калуп, углавном да би уклонио имена планета, али је случајно повећао дебљину и масу обода у том процесу, стварајући диск који се може контролисати и који се може прецизније бацити.[13]

Хедрик је постао познат као отац фризби спорта;[14] основао је Међународну фризби асоцијацију и именовао Дена Родика за њеног шефа. Родик је почео да успоставља стандарде турнира Северноамеричке серије (НАС) за различите фризби спортове, као што су слободни стил, Гутс, терен дуплог диска и свеукупни догађаји.[15] Хадрик је касније помогао у развоју диск голфа, који се прво играо са фризбијима, а касније и са више аеродинамичним дисковима са закошеним ободом, тако што је измислио стандардизоване мете назване „рупе од стубова“.[16][17] Када је Хедрик умро, он је кремиран, а његов пепео је обликован у меморијалне дискове и дат породици и блиским пријатељима[18] и продат у корист Меморијалног музеја Еда Хедрика.[19]

Фризби је уведен у Национални хол славних играчака 1998. године.[20]

Технике бацања фризбија

[уреди | уреди извор]

Постоји велики број техника бацања фризбија, међутим неколико је веома често коришћено и опште прихваћено као стандардно. Три основна начина да се баци фризби су бекенд, форхенд и чекић. Битна ствар код свих техника бацања фризбија јесте да се фризби добро заврти како би имао велики момент, и да се баци тако да не осцилује око своје вертикалне осе (да се „не тресе“ током лета).

Бекенд

[уреди | уреди извор]

Техника која се први учи у бацању фризбија, и која делује најлогичније и интуитивније. I поред своје једноставности даје велики избор путања фризбија и омогућава да се фризби далеко баци. Техника долази у две основне варијације, за прецизно и далеко бацање.

  • Хват: Палац се налази на горњем делу фризбија на делу за хват, а савијеним прстима се доњи део фризбија придржава. Кажипрст може бити на ивици фризбија (прецизно бацање) или испод фризбија са осталим прстима, сем кажипрста (далеко бацање).
Бекенд, Хват за прецизно бацање, Поглед од горе
Бекенд, Хват за прецизно бацање, Поглед од доле
Бекенд, Хват за далеко бацање, Поглед од горе
Бекенд, Хват за далеко бацање, Поглед од доле
  • Бацање: Рука почиње савијена у лакту испред тела, са фризбије тачно на средини тела, обично у висини струка. Већина играча преферира да накриви фризби мало тако да фризби није паралелан са земљом, већ му је крај супротан од места где се држи ближи земљи. На овај начин зглоб при бацању је исправљен и налази се у продужетку руке. Фризби се баца исправљањем руке према напред и постепеним довођењем фризбија у положај паралелан са земљом (у случају да се баца равна путања). Рука почиње покрет из лакта, а завршава се трајем зглоба и испуштањем фризбија.

Форхенд

[уреди | уреди извор]

Напредна техника бацања фризбија. Омогућава да се фризби лети изузетно брзо и право. Прецизност се тешко достиже, али једном када се овлада техником нуди веома ефектан и користан начин бацања фризбија.

  • Хват: Поставите прсте у десни тетраедар, тј тако да су палац, кажипрст и средњи прст нормални једни на друге (палац и кажипрст чине као „пиштољ“ а средњи прст је нормалан на раван пиштоља). Фризби поставите тако да належе између кажипрста и палца, палцем поклопите горњи део фризбија. Постоје две варијанте хвата, једна је када кажипрст остаје испружен на средини фризбији, помажући балансирању, а друга када се кажипрст савија према средњем прсту да би се помогло јаче ротирање диска (ова друга варијанта је приказана на слици испод).
Форхенд, Поглед од горе
Форхенд, Поглед од доле
  • Бацање: Рука почиње поред тела, мало савијена у лакту, а фризби у висини рамена. Супротно од бекенда, слободни крај фризбија се благо накриви према горе, тако да фризби није потпуно паралелан са земљом. Ово се ради да би зглоб природно стајао као продужетак руке. Најбитнија ствар код бацања форхенда јесте да се не баца из рамена, ни из лакта, већ једино из зглоба шаке. Зато је покрет при бацању веома мали, баца се трзајем из зглоба, а лакат се помера тек толико да тај трзај подржи. Сам чин избацивања је сличан као пуцкетање прстима, те кажипрст и палац раде заједно да би ротирали диск. Неки почетници налазе корисно да супротном руком држе себи мишицу руке приљубљеном уз тело док избацују фризби да би спречили природан нагон да поступак бацања почне из рамена.

Чекић

[уреди | уреди извор]

Ова техника је веома слична форхенду, али омогућује да се фризби баца наопачке, тј да лети наопачке. Техника је згодна када треба пребацити играча који се налази тачно испред бацача фризбија (тј као на слици изнад).

  • Хват: потпуно идентичан као код форхенда. Са тим што се обично хват своди на другу варијанту, где је прст кажипрст поред средњег прста, а не испружен на средини фризбија.
  • Бацање: ухватите фризби као за форхенд, али га поставите тачно изнад главе, као да себи хоћете да ставите капу, и држите фризби наопачке. Рука је мало повијена у лакту. Техника избацивања фризбија је слична као код форхенда, само што се избацивање из зглоба комбинује са избацивањем из лакта да би се добило на брзини. Типична путања фризбија је лагано равно падање, па обратите пажњу да се овом техником фризби не може бацити далеко.

Путања фризбија

[уреди | уреди извор]
Путање накривљеног фризбија
Црвена: Оса средине тела
Плава: Изван-унутра путања
Зелена: Унутра-изван путања

Путања којом ће фризби летети зависи од следећих параметара: накривљености фризбија приликом бацања, места испуштања фризбија, количине ротација коју фризби има. Накривљене путање изгледају атрактивно, али се тешко контролишу, и захтевају доста вештине. Два основна термина се користе да се опишу путање:

  • Изван-унутра путања (плава боја), која настаја када се фризби баца тако да се прво удаљава од осе тела, а онда приближава. Без обзира на врсту бацања, оваква путања се добија када се фризби накриви при испуштању тако да му је део ближи оси тела ближи земљи. Односно, ако имате нешто нацртано на горњем делу фризбија, да цртеж гледа према оси тела. Фризби се тада баца мало у страну. На пример, ако се баца форхенд (десна плава линија) фризби ће бити накривљен према телу, толико да буде скоро вертикалан, баца се од десно од мете, и фризби уместо да је поред тела, кривљењем руке уназад се доводи у позицију да готово додирује раме.
  • Унутра-изван путања (зелена боја), која настаје када се фризби баца тако да пресеца осу тела. На пример ако се баца бекенд (лева зелена линија), фризби се баца као и обично, једино што се не исправља пре избацивања. Уместо тога се одржава накривљеност (тако да горњи део фризбија гледа према оси тела), а покрет руке при избацивању као да се жели бацити фризби десно од мете. Таман толико да закривљена путања доведе фризби тачно до мете.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Рекорд у добацивању фризбија износи 126 сати.[21]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ит ис офтен мистакенлy репортед тхат тхе цомпанy беган продуцинг Фрисбеес он тхис дате,[8] бут продуцтион дид нот ацтуаллy бегин унтил а феw монтхс латер.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Флyинг Дисц Wорлд Рецордс”. Приступљено 13. 11. 2014. 
  2. ^ „8 Цоммон Wордс Тхат Аре Стилл Традемаркед”. Мерриам-Wебстер (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-24. 
  3. ^ „Овервиеw оф Традемарк Лаw: Цан традемарк ригхтс бе лост?”. 
  4. ^ „Лосинг Грип он тхе Фрисбее”. Архивирано из оригинала 23. 6. 2017. г. Приступљено 21. 9. 2011. 
  5. ^ а б в Кеннедy, Пхил. „Тхе Хисторy оф тхе Фрисбее” (ПДФ). Wормхоле Публисхерс. Архивирано (ПДФ) из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2019. 
  6. ^ а б в г д Сwифт, Еарл (27. 5. 2007). „50 yеарс латер, Фрисбее стилл флyинг хигх”. Тхе Виргиниан-Пилот. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  7. ^ Wалсх, Тим (октобар 2005). Тимелесс Тоyс: Цлассиц Тоyс анд тхе Плаyмакерс Wхо Цреатед Тхем (на језику: енглески). Андреwс МцМеел Публисхинг. стр. 138. ИСБН 9780740755712. 
  8. ^ Латсон, Јеннифер (23. 1. 2015). „Хоw Фрисбеес Гот Офф тхе Гроунд”. Тиме. Приступљено 19. 1. 2019. 
  9. ^ Еисенхоод, Цхарлие (23. 1. 2017). „Он Тхис Даy: Wхам-О Ацqуирес Ригхтс то Фрисбее ин 1957 | Ливеwире”. Ултиwорлд. Приступљено 19. 1. 2019. 
  10. ^ „'Фрисбее' Маркс 50тх Анниверсарy оф Наме Цханге”. ЦТВглобемедиа. 16. 6. 2007. Архивирано из оригинала 1. 11. 2007. г. Приступљено 19. 6. 2007. 
  11. ^ „Фрисбее Инвентор Диес ат 90 - ЦНН.цом”. ЦНН. 12. 2. 2010. Приступљено 2. 5. 2010. 
  12. ^ „Сцрипт фор фирст роцк мусицал, 1957”. 22. 11. 1957. 
  13. ^ Моррисон, Фред; Пхил Кеннедy (јануар 2006). Флат Флип Флиес Страигхт! Труе Оригинс оф тхе Фрисбее. Wетхерсфиелд, ЦТ: Wормхоле Публисхерс. ИСБН 978-0-9774517-4-6. ОЦЛЦ 233974379.  Фред Моррисон: "Хеадрицк хад ан еyе фор продуцт десигн.... Тхе "Неw Лоок" цонтрибутед мигхтилy то итс пхеноменал суццесс."
  14. ^ Малафронте, Вицтор А. (1998). Ф. Давис Јохнсон, ур. Тхе Цомплете Боок оф Фрисбее: Тхе Хисторy оф тхе Спорт & тхе Фирст Оффициал Прице ГуидеНеопходна слободна регистрација. Рацхел Форбес (иллус.). Аламеда, Цал.: Америцан Трендс Публисхинг Цомпанy. ИСБН 0-9663855-2-7. ОЦЛЦ 39487710. 
  15. ^ „Хисторy оф Фрисбее спорт анд Флyинг Дисц фреестyле”. Формативе Yеарс. 11. 5. 2017. Приступљено 26. 9. 2017. 
  16. ^ „Ед Хеадрицк, Десигнер оф тхе Модерн Фрисбее, Диес ат 78”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 14. 6. 2002. 
  17. ^ „Тхе Хисторy оф Дисц Голф”. Дисцголф.цом. 30. 10. 2001. Приступљено 27. 12. 2011. 
  18. ^ „7 инноваторс wхо хад тхеир асхес турнед инто тхеир обсессионс”. Бусинесс Инсидер. 
  19. ^ Стеадy Ед Мемориал Дисцс Дисц Голф Ассоциатион
  20. ^ „Wхам-О Фрисбее Дисц”. Архивирано из оригинала 30. 5. 2015. г. Приступљено 26. 5. 2015. 
  21. ^ Рубрика „Тривије”. НАЈ месечник за ученике и ученице старијих разреда основне школе (82 изд.). „Нова школа” д.о.о. Београд, ЦИП – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. стр. 45. ИССН 1451-3013. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 22. 1. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Фризби на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Frizbi&oldid=28520588”