Ниво крвног шећера
Ниво крвног шећера, концентрација крвног шећера, или ниво крвне глукозе је количина глукозе присутне у крви људи и других животиња. Глукоза је једноставни шећер и приближно 4 грама глукозе је стално присутно у крви човека са 70 кг (150 лб).[2] Тело строго регулише нивое глукозе у крви у оквуру метаболичке хомеостазе.[2] Глукоза се складишти у телесним мишићима и ћелијама јетре у виду гликогена;[2] код особа које су постиле, крвна глукоза се одржава на константном нивоу на рачун гликогенских залиха у јетри и телесним мишићима.[2]
Код људи, глукоза је примарни извор енергије, и критична је за нормалну функцију бројних ткива,[2] а посебно људског мозга, који конзимара приближно 60% крвне глукозе код индивидуа у мировању које су постиле.[2] Глукоза може да буде транспортована из црева или јетре до других ткива у телу путем крвотока.[2] Унос ћелијске глукозе се првенствено регулише помоћу инсулина, хормона који производи панкреас.[2]
Нивои глукозе су обично најнижи ујутро, пре првог оброка, и они расту након оброка током једног или два сата за неколико милимола. Нивои крвног шећера изван нормалног опсега могу да буду индикатор медицинског стања. Перзистентно висок ниво се назива хипергликемијом; док се ниски нивои називају хипогликемијом. Шећерна болест се карактерише перзистентном хиперглицемијом услед неколико могућих узрочника, и то је најпроминентнија болест везана за затајење регулације крвног шећера. Постоји неколико различитих метода тестирања и мерења нивоа крвног шећера.
Конзумирање алкохола узрокује иницијални пораст нивоа крвног шећера, и касније има тенденцију узроковања опадања нивоа. Исто тако, поједини лекови повећавају или снижавају нивое глукозе.[3]
Јединице[уреди | уреди извор]
Међународни стандардни начин мерења нивоа глукозе у крви је у виду моларне концентрације, изражене у mmol/L (милимолима по литру; или милимоларно, мМ). У Сједињеним Државама, Немачкој и низу других земаља масена концентрација се изражава у мг/дЛ (милиграма по децилитру).[4]
Пошто је молекулска маса глукозе 180 (C6Х12О6), разлика између две јединице је за фактор од 18, тако да је 1 mmol/L глукозе еквивалентан са 18 mg/dL.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Далy, Марк Е; Вале, C; Wалкер, M; Литтлефиелд, А; Алберти, КГ; Матхерс, ЈЦ (1998). „Ацуте еффецтс он инсулин сенситивитy анд диурнал метаболиц профилес оф а хигх-суцросе цомпаред wитх а хигх старцх диет” (ПДФ). Ам Ј Цлин Нутр. Америцан Социетy фор Цлиницал Нутритион. 67 (6): 1186—96. ПМИД 9625092. дои:10.1093/ајцн/67.6.1186. Приступљено 19. 2. 2011.
- ^ а б в г д ђ е ж Wассерман ДХ (јануар 2009). „Фоур грамс оф глуцосе”. Америцан Јоурнал оф Пхyсиологy. Ендоцринологy анд Метаболисм. 296 (1): Е11—21. ПМЦ 2636990
. ПМИД 18840763. дои:10.1152/ајпендо.90563.2008.
- ^ Wалкер, Росемарy анд Родгерс, Јилл (2006) Тyпе 2 Диабетес – Yоур Qуестионс Ансwеред. Дорлинг Киндерслеy. ISBN 1-74033-550-3.
- ^ Diabetes FAQs – Blood Glucose Measurement Units – Abbott Diabetes Care
- ^ What are mg/dl and mmol/l? How to convert? Glucose? Cholesterol? Advameg, Inc.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Henry, John Bernard (2001). Clinical diagnosis and Management by Laboratory Methods (20th изд.). Philadelphia: Saunders. ISBN 0721688640.
- Levine R (1986). „Monosaccharides in Health and Disease”. Annu. Rev. Nutr. 6: 211—24. doi:10.1146/annurev.nu.06.070186.001235.
- Röder PV, Wu B, Liu Y, Han W (2016). „Pancreatic Regulation of Glucose Homeostasis”. Exp. Mol. Med. 48 (3, March): e219—. PMC 4892884 . PMID 26964835. doi:10.1038/emm.2016.6.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Glucose (blood, serum, plasma): analyte monograph – The Association for Clinical Biochemistry and Laboratory Medicine
