Vajslo
| Vajslo mađ. Vajszló | |
|---|---|
 Katolička crkva u Vajslu | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Južna prekodunavska regija |
| Županija | Baranja |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 1.709[1] |
| — gustina | 96 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 45° 51′ 48″ S; 17° 58′ 34″ I / 45.863333° S; 17.976111° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 17,71 km2 |
  Vajslo Vajslo na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 7838 |
| Pozivni broj | (+36) 73 |
| Veb-sajt | |
| http://www.vajszlo.hu/ | |
Vajslo (mađ. Vajszló, hrv. Vajslovo) je selo u Mađarskoj, u južnom delu države. Selo upravo pripada, Šikloškom srezu, Baranjske županije, sa sedištem u Pečuju.
Geografija
[uredi | uredi izvor]Nalazi se u jugozapadnom delu županije, blizu južne granice Mađarske, 33 kilometra jugozapadno od Pečuja, udaljeno je 11 kilometara od reke Drave, prilazi se iz Vejtija. Potok naselja je Fekete-viz.
Poreklo imena
[uredi | uredi izvor]Ime mesta je slovenskog porekla, Vojislav (Wojislav), Vojzlov (Voyzlow), Vohvslo (Wohwslo), Vojzd (Woyzd), ili Vajzlo (Vayzlo), a moguće i Vojislav, Vojslav[2]
Strana imena
[uredi | uredi izvor]Hrvatski naziv sela je zvanično Vajslovo, koji su koristili Hrvati dražeslavci, oblik Vajslov koristili su Hrvati i salantski Nemci.[3]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Tokom Arpadove ere, u blizini je postojao zamak, jer ga pisani izvor pominje već 1257. godine.
Ime Vajslo se prvi put pominje u dokumentima 1244. godine, napisano u obliku Vojzloua, kao Vajslo zemlja dvorca Kovašd, koji je Ugarski kralj Bela poklonio „ispanu Ambrušu” iz porodice Nemeti i opisao njegovu granicu.
Godine 1257. Vajslo se pominje u pograničnom obilasku imanja monahinja na ostrvu Margit u Šamodu. Kmetovi zamka Kovažd Petre i Pal 1257. založili su svoju zemlju u Vajslu zajedno sa šumom i senokosima monahinjama na Margitsigetu, a iste godine, uz dozvolu kralja Bele, monahinje su postale slobodni kmetovi pod uslovom da zadrže zemlje koliko im je potrebno, a ostatak daju crkvi. Godine 1268. to je potvrdio i kralj Ištvan V. Njegov sveštenik je 1335. plaćao papsku desetinu od 10 banija. Selo je bilo naseljeno i za vreme turske okupacije, ali je ostalo svega nekoliko porodica kada su Turci proterani.
Početkom 20. veka selo je počelo da se razvija, osnovano je i nekoliko udruženja i banka.
Godine 2013. renoviran je put između Gorčenja i Vajsla, koji je deo puta 5801, čime je postao put u regionu koji bolje podnosi svakodnevnu upotrebu, a poboljšane su i mogućnosti prevoza između Pečuja i naselja Ormanšag.[4]
Nema železničkog saobraćaja od 2007. godine, međutim, 2019. godine par šina je i dalje bio u prohodnom stanju.[5]
Gradonačelnici
[uredi | uredi izvor]- 1990–1994: Zoltan Katona (nezavisan)[6]
- 1994–1998: Ištvan Lazar (nezavisan)[7]
- 1998–2002: Ištvan Lazar (nezavisan)[8]
- 2002–2006: Ištvane Genci (nezavisna)[9]
- 2006–2010: Valerija Denke (nezavisna)[10]
- 2010–2012: Valerija Denke (Fides-KDNP)[11]
- 2013–2014: Ištvan Horvat (nezavisan)[12]
- 2014–2019: Ištvan Horvat (nezavisan)[13]
- 2019-danas: Ištvan Horvat (nezavisan)[14]
Demografija
[uredi | uredi izvor]Tokom popisa 2011. 93,3% stanovnika izjasnilo se kao Mađari, 5,6% kao Romi, 1,7% kao Hrvati, 0,4% kao Nemci i 0,6% kao Rumuni (6,6% se nije izjasnilo; zbog dvostrukog identiteta, ukupan broj može biti veći od 100%).
Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 59%, reformisani 18,8%, luterani 0,2%, grkokatolici 0,2%, nedenominacioni 9,1% (11,8% se nije izjasnilo).[15]
Privreda
[uredi | uredi izvor]
Gajenje lubenica je ostalo značajno do današnjih dana.[16]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Vajslo u mađarskom centralnom zavodu za statistiku (Mađarski)
- ^ Pécs melletti települések honnan a név?
- ^ „Folia onomastica croatica 14/2005.” (pdf). Živko Mandić: Hrvatska imena naseljenih mjesta u Madžarskoj. Pristupljeno 2012-07-25.
- ^ „útfelújítás”. Arhivirano iz originala 16. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 11. 2022.
- ^ Szigetlakók vonata a baranyai vicinálisokon
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (txt) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 1990. Pristupljeno 2020-02-21.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1994-12-11. Pristupljeno 2020-02-14.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1998-10-18. Pristupljeno 2020-04-11.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2002-10-20. Pristupljeno 2020-04-11.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2006-10-01. Pristupljeno 2020-04-11.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Pristupljeno 2011-12-15.
- ^ „Vajszló települési időközi választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2013-03-10. Pristupljeno 2020-06-14.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2014-10-12. Pristupljeno 2020-02-14.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2019-10-13. Pristupljeno 2020-02-14.
- ^ Vajszló Helységnévtár
- ^ „Piacra kerül a vajszlói is”. Arhivirano iz originala 27. 04. 2021. g. Pristupljeno 24. 11. 2022.
