Alfaksalon
IUPAC ime | |
---|---|
(3R,5S,8S,9S,10S,13S,14S,17S)-17-acetil-3-hidroksi-10,13-dimetil-1,2,3,4,5,6,7,8,9,12,14,15,16,17-tetradekahidrociklopenta[a]fenantren-11-on | |
Klinički podaci | |
Prodajno ime | Alfaksan |
Drugs.com | Internacionalno ime leka |
Podaci o licenci | |
Pravni status | |
Pravni status | |
Farmakokinetički podaci | |
Vezivanje proteina | 30–50% |
Metabolizam | Hepatički |
Metaboliti |
|
Poluvreme eliminacije |
|
Izlučivanje | uglavnom renalno |
Identifikatori | |
CAS broj | 23930-19-0 |
ATCvet kod | QN01AX05 (WHO) |
PubChem | CID 104845 |
IUPHAR/BPS | 5461 |
DrugBank | DB11371 |
ChemSpider | 94637 |
UNII | BD07M97B2A |
KEGG | D07282 |
ChEMBL | CHEMBL190279 |
Sinonimi | Alphaxalone; Alphaxolone; Alfaxolone; 3 |
Hemijski podaci | |
Formula | C21H32O3 |
Molarna masa | 332,48 g·mol−1 |
| |
|
Alfaksalon, takođe poznat kao alfaksalon ili alfaksolon i u prodaji pod brandom Alfaksan, je neuroaktivni steroid i opšti anestetik koji se trenutno koristi u veterinarskoj praksi kao indukciono sredstvo za anesteziju i kao injekcioni anestetik.[1][2][3] Iako je skuplji od drugih indukcionih agenasa,[4] često mu se daje prednost zbog nedostatka depresivnih efekata na kardiovaskularni sistem. Najčešći neželjeni efekat koji se primećuje u trenutnoj veterinarskoj praksi je respiratorna depresija kada se Alfakan primenjuje istovremeno sa drugim sedativima i anesteticima; kada se ne daju premedikacije, veterinarski pacijenti takođe postaju uznemireni i preosetljivi kada se probude.
Alfaksalon deluje kao pozitivan alosterni modulator na GABAA receptora i, u visokim koncentracijama, kao direktan agonist GABAA receptora. Brzo se uklanja u jetri, što mu daje relativno kratak terminalni poluživot i sprečava da se akumulira u telu, smanjujući mogućnost predoziranja.
Veterinarska upotreba
[uredi | uredi izvor]Alfaksalon se koristi kao indukciono sredstvo, injekcioni anestetik i sedativ kod životinja.[5] Iako se obično koristi kod mačaka i pasa, uspešno se koristi i kod zečeva,[6] konja, ovaca, svinja i egzotika kao što su crvenouve kornjače, aksolotl, zelene iguane, marmozeti[7] i koi ribe.[8] Kao indukcioni agens, alfaksalon dovodi do toga da se životinja dovoljno opusti da bi bila intubirana, što onda omogućava primenu inhalacione anestezije. Premedikacija (davanje sedativnih lekova pre indukcije) povećava snagu alfaksalona kao indukcionog agensa.[7] Alfaksalon se može koristiti umesto gasnih anestetika u operacijama koje traju manje od 30 minuta, gde se daje konstantnom brzinom putem IV (infuzija konstantne brzine); ovo je posebno korisno u procedurama kao što su bronhoskopije ili popravka trahealnih povreda, pošto nema endotrahealne cevi na putu.[4][9] Kada se prestane s davanjem alfaksalona, životinja se brzo oporavlja od anestezije.[10]
Alfaksalon se može koristiti kao sedativ kada se daje intramuskularno (IM), iako to zahteva veću količinu (sve zemlje ne dozvoljavaju da se alfaksalon daje intramaskularno).[11][12]
Uprkos upotrebi kao anestetik, sam alfaksalon nema analgetska svojstva.[7]
Osobine
[uredi | uredi izvor]Alfaksalon je organsko jedinjenje, koje sadrži 21 atom ugljenika i ima molekulsku masu od 332,477 Da.
Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 3 |
Broj donora vodonika | 1 |
Broj rotacionih veza | 1 |
Particioni koeficijent[13] (ALogP) | 2,7 |
Rastvorljivost[14] (logS, log(mol/L)) | -4,7 |
Polarna površina[15] (PSA, Å2) | 54,4 |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Elks J (14. 11. 2014). The Dictionary of Drugs: Chemical Data: Chemical Data, Structures and Bibliographies. Springer. стр. 664—. ISBN 978-1-4757-2085-3.
- ^ Morton IK, Hall JM (6. 12. 2012). Concise Dictionary of Pharmacological Agents: Properties and Synonyms. Springer Science & Business Media. стр. 11. ISBN 978-94-011-4439-1.
- ^ „Alfaxalone”. Drugs.com.
- ^ а б Rezende M (јун 2015). „Reintroduced Anesthetic Alfaxalone” (PDF). Clinician's Brief. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 7. 2015. г. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ „ALFAXAN- alfaxalone injection, solution”. DailyMed. US National Library of Medicine. Приступљено 15. 7. 2017.
- ^ Varga M (2014). „Chapter 4: Anaesthesia and Analgesia”. Textbook of Rabbit Medicine (2nd изд.). Butterworth-Heinemann. стр. 178—202. ISBN 9780702049798.
- ^ а б в Clarke KW, Trim CM, Hall LW, ур. (2014). „Chapter 6: General pharmacology of the injectable agents used in anaesthesia”. Veterinary Anaesthesia (11th изд.). Oxford: W.B. Saunders. стр. 135—153. ISBN 9780702027932. doi:10.1016/B978-0-7020-2793-2.00006-2.
- ^ Minter LJ, Bailey KM, Harms CA, Lewbart GA, Posner LP (јул 2014). „The efficacy of alfaxalone for immersion anesthesia in koi carp (Cyprinus carpio)”. Veterinary Anaesthesia and Analgesia. 41 (4): 398—405. PMID 24754530. doi:10.1111/vaa.12113.
- ^ Clarke KW, Trim CM, Hall LW, ур. (2014). „Chapter 16: Anaesthesia of the cat”. Veterinary Anaesthesia (11th изд.). Oxford: W.B. Saunders. стр. 499—534. ISBN 9780702027932. doi:10.1016/B978-0-7020-2793-2.00016-5.
- ^ Ferré PJ, Pasloske K, Whittem T, Ranasinghe MG, Li Q, Lefebvre HP (јул 2006). „Plasma pharmacokinetics of alfaxalone in dogs after an intravenous bolus of Alfaxan-CD RTU”. Veterinary Anaesthesia and Analgesia. 33 (4): 229—36. PMID 16764587. doi:10.1111/j.1467-2995.2005.00264.x .
- ^ Warne LN, Beths T, Whittem T, Carter JE, Bauquier SH (фебруар 2015). „A review of the pharmacology and clinical application of alfaxalone in cats”. Veterinary Journal. 203 (2): 141—8. PMID 25582797. doi:10.1016/j.tvjl.2014.12.011 .
- ^ Zeltzman P (17. 11. 2014). „Why Administering Alfaxalone Requires A Bit of Education”. Veterinary Practice News. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |