Извор странице Poreklo jezika

=== Spušteni larinks ===

[[Датотека:Illu_larynx.jpg]]

'''Larinks''' ili '''grkljan''' je organ u grlu u kome se nalaze glasne žice, koje su odgovorne za fonaciju. Kod ljudi, larinks je spušten. Naša vrsta nije jedinstvena u tom pogledu: guske, psi, svinje i tamarini privremeno spuštaju larinks da bi emitovali glasne krike.<ref name="Fitch. WT 2000">{{Cite journal-lat|last=Fitch|first=WT.|year=2000|title=The phonetic potential of nonhuman vocal tracts: comparative cineradiographic observations of vocalizing animals|journal=Phonetica|volume=57|issue=2–4|doi=10.1159/00002847|pmid=10992141|pages=205-18}}</ref> Nekoliko vrsta vrsta jelena ima trajno spušteni larinks, koji se možda još više spušta kod mužjaka tokom njihove rike.<ref name="Fitch 2001">{{Cite journal-lat|last=Fitch|first=WT.|last2=Reby|first2=D.|date=avgust 2001|title=The descended larynx is not uniquely human.|journal=Proc Biol Sci|volume=268|issue=1477|doi=10.1098/rspb.2001.1704|pmc=1088793|pmid=11506679|pages=1669-75}}</ref> Lavovi, jaguari, gepardi i domaće mačke takođe to čine.<ref name="Weissengruber 2002">{{Cite journal-lat|last=Weissengruber|first=GE.|last2=Forstenpointner|first2=G.|last3=Peters|first3=G.|last4=Kübber-Heiss|first4=A.|last5=Fitch|first5=WT.|date=septembar 2002|title=Hyoid apparatus and pharynx in the lion (Panthera leo), jaguar (Panthera onca), tiger (Panthera tigris), cheetah (Acinonyxjubatus) and domestic cat (Felis silvestris f. catus).|journal=J Anat|volume=201|issue=3|doi=10.1046/j.1469-7580.2002.00088.x|pmc=1570911|pmid=12363272|pages=195-209}}</ref> Međutim, spuštanje larinksa kod svih vrsta osim kod ljudi (prema Filipu Libermanu) nije propraćeno spuštanjem podjezične kosti; stoga jezik ostaje u horizontalnom položaju u usnoj šupljini, onemogućavajući mu da funkcioniše kao faringalni artikulator.<ref name="Lieberman 2007">{{Cite journal-lat|last=Lieberman|first=Philip|year=2007|title=The Evolution of Human Speech: Its Anatomical and Neural Bases|url=http://www.cog.brown.edu/people/lieberman/pdfFiles/Lieberman%20P.%202007.%20The%20evolution%20of%20human%20speech,%20Its%20anatom.pdf|journal=Current Anthropology|volume=48|issue=1|doi=10.1086/509092|pages=39-66}}</ref>

Uprkos svemu tome, naučnici ostaju podeljeni oko toga koliko je ljudski vokalni trakt zaista "poseban". Pokazano je da se larinks spušta do određene mere tokom razvoja kod šimpanzi, što je praćeno spuštanjem podjezične kosti.<ref name="Nishimura 2006">{{Cite journal-lat|last=Nishimura|first=T.|last2=Mikami|first2=A.|last3=Suzuki|first3=J.|last4=Matsuzawa|first4=T.|date=septembar 2006|title=Descent of the hyoid in chimpanzees: evolution of face flattening and speech.|journal=J Hum Evol|volume=51|issue=3|doi=10.1016/j.jhevol.2006.03.005|pmid=16730049|pages=244-54}}</ref> Filip Libman ističe da se samo kod ljudi desilo permanentno i značajno spuštanje larinksa povezano sa spuštanjem podjezične kosti, što je rezultiralo zakrivljenim jezikom i vokalnim traktom sa dva kanala u proporciji 1:1. Jedino kod ljudi jednostavan kontakt između epiglotisa i mekog nepca nije više moguć, za razliku od uobičajene odvojenosti respiratornog i digestivnog trakta kod sisara tokom gutanja. S obzirom da to ima značajne negativne posledice - uvećavajući rizik od gušenja tokom gutanja hrane - postavlja se pitanje kakve su to prednosti mogle da odnesu prevagu nad ovim negativnim posledicama. Očigledna korist mora da je - kako se tvrdi - bio govor. Ali ta ideja se žustro osporava. Jedan od prigovora je taj da ljudima u stvari ne preti ozbiljna opasnost od gušenja hranom: medicinske statistike ukazuju da su takvi slučajevi ektremno retki.<ref><div> М. Цлегг 2001. Компаративна анатомија и еволуција људског вокалног тракта Необјављена теза, Универзитет у Лондону. </div></ref> Drugi prigovor je da se, prema viđenju većine naučnika, govor kakav poznajemo pojavio relativno kasno tokom ljudske evolucije, otprilike negde zajedno sa pojavom Homo sapiensa''.''{{sfn|Perreault|2012|pp=}} Takav kompleksan razvoj kao što je rekonfiguracija ljudskog vokalnog trakta zahtevao bi mnogo više vremena, podrazumevajući rano vreme nastanka. Ova neusaglašenost oko vremena nastanka podriva ideju da je fleksibilnost ljudskog glasa inicijalno pokrenuta zahtevima selekcije za govorom i prema tome nije isključeno da je govor bio izabran zbog npr. sposobnosti pevanja.

==== Hipoteza stvaranja lažnog utiska veličine ====
Spuštanje larinksa znači produživanje vokalnog trakta, čime se spuštaju frekvencije formanata tako da glas zvuči dublje - stvarajući pritom utisak da je jedinka veća nego što jeste. Džon Ohala (''John Ohala'', 2000) smatra da je funkcija spuštenog larinksa kod ljudi, naročito kod muškaraca, verovatno pre potreba za pojačavanjem pretnje nego za samim govorom.<ref><div> Јохн Ј. Охала, 2000. Неважност [http://linguistics.berkeley.edu/~ohala/papers/lowered_larynx.pdf спуштеног ларинкса у савременом човеку за развој говора.] Париз, ЕНСТ: ''Еволуција језика,'' p. 171–172. </div></ref> Ohala ističe da ako bi spušteni larinks bio adaptacija za govor, očekivali bismo da odrasli muškarci budu bolje adaptirani u tom pogledu od odraslih žena, čiji je larinks znatno manje spušten. Međutim, žene redovno nadmašuju muškarce u verbalnim testovima,{{Чињеница|датум=February 2018}} pobijajući na taj način takvo rezonovanje. Tekumse Fič (''W. Tecumseh Fitch)'' takođe smatra da je ovo bila prvobitna selektivna prednost laringalnog spuštanja kod naše vrste. Iako (prema Fiču) početno spuštanje larinksa kod ljudi nema veze sa govorom, povećan opseg mogućih obrazaca formanata je naknadno bio preuzet za govor. Stvaranje lažnog utiska veličine ostaje jedina funkcija ekstremnog spuštanja larinksa kod jelena. Kompatibilno sa hipotezom lažnog utiska veličine, drugo spuštanje larinksa kod ljudi dešava se u pubertetu, mada samo kod muškaraca. Kao odgovor na prigovor da je larinks spušten kod žena, Fič navodi da bi majke koje štite svoje bebe takođe imale koristi od ove sposobnosti.<ref><div> Фитцх, ВТ (2002). Компаративна вокална продукција и еволуција говора: Реинтерпретација спуштања ларинкса. У А. Враи (ур.), ''Тхе Транситион то Лангуаге.'' Oxford: Oxford University Press, p. 21–45. </div></ref>