Извор странице Бајт

{{Infobox unit
| name         = Бајт
| standard     = јединица изведена из [[Бит (рачунарство)|бита]]
| quantity     = дигиталне информације, величина података
| symbol       = B
| symbol2      = [[octet (computing)|o]] (када се ради о 8 бита)
}}
{{Умношци бајта}}

'''Бајт''' ({{јез-енгл|byte}}, као другачије написан облик речи ''bite'' са значењем „одгризак") је јединица мере [[податак]]а у [[рачунарство|рачунарству]]. Састоји се од одговарајућег броја [[Бит (рачунарство)|битова]], али као мера није апсолутно стандардизована - бајтови различитих рачунара могу имати различит број битова, нпр. између 4 и 32. Чињенични стандард је, међутим, 8 битова ("октет") и данас је тешко наћи рачунаре са различитом дефиницијом бајта. Реч бајт је скраћеница од енглеских речи ''-{by eight}-'' и значи „за осам”<ref>{{Cite web |url=http://www.politikin-zabavnik.rs/2008/2919/01.php |title=Политикин забавник, број 2919 |access-date=10. 04. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120314003618/http://www.politikin-zabavnik.rs/2008/2919/01.php |archive-date=14. 03. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref>, али је такође скраћеница и од ''-{'''b'''inar'''y''' '''te'''rm}-''.

Разлог за постојање ове јединице информације је практичан. Да би се дефинисала основна величина података довољна за смештање једног слова односно знака интерпункције, али такође и за пренос комуникационим каналима као и ради дефинисања основне адресибилне јединице података. У складу са сложеношћу процесорске архитектуре дефинисана је и основна величина речи којом барата процесор.<ref name="Buchholz_1962" /><ref name="Bemer_1959" /> Тако се временом од 8-битног процесора прешло на 16-битне, 32-битне и тренутно на 64-битне. Тако је и величина процесорске речи, ширина адресне линије, регистара и адресибилна јединица за приступ постала значајно већа, међутим још увек сви процесори чувају, компатибилности ради, могућност да баратају појединачним бајтовима. Зато и данас (условно) важи стара дефиниција бајта: ''Бајт је најмања адресибилна јединица количине података.''

Да би се разликовали бајтови произвољне величине од уобичајене [[8-bit computing|8-битне]] дефиниције, документи [[Computer network|мрежног]] протокола као што је [[Internet Protocol|Интернет Протокол]] ({{IETF RFC|791}}) означавају 8-битни бајт као [[Octet (computing)|октет]].<ref>{{cite IETF
 |         rfc = 791
 |       last1 = Postel
 |      first1 = J.
 |       title = Internet Protocol DARPA INTERNET PROGRAM PROTOCOL SPECIFICATION
 | access-date = 28 August 2020
 |        page = 43
 |    language = en
 |        date = September 1981
 |       quote = octet An eight bit byte.
 }}
</ref> Ти битови у октету се обично броје са цифрама од 0 до 7 или 7 до 0 у зависности од [[Endianness#Bit endianness|битне оријентације]]. Први бит је број 0, што чини осми бит бројем 7.

Величина бајта је историјски зависила од [[Computer hardware|хардвера]] и нису постојали дефинитивни стандарди који би налагали величину. Коришћене су величине од 1 до 48 бита.<ref name="Buchholz_1956_1" /><ref name="CDC_1965_3600" /><ref name="Rao_1989" /><ref name="Tafel_1971" /> [[six-bit character code|Шестобитни код карактера]] био је често коришћена имплементација у раним системима кодирања, а рачунари који користе шест-битне и девет-битне бајтове били су уобичајени током 1960-их. Ови системи су често имали [[Word (computer architecture)|меморијске речи]] од 12, 18, 24, 30, 36, 48 или 60 бита, што одговара 2, 3, 4, 5, 6, 8 или 10 шесто-битних бајтова. У овој ери, груписање битова у току инструкција често се називало ''[[Syllable (computing)|слоговима]]''{{efn|Термин слог је коришћен за бајтове који садрже инструкције или састојке инструкција, а не за бајтове података.}} или ''слабовима'', пре него што је термин ''бајт'' постао уобичајен.

Савремени [[de facto standard|де факто стандард]] од осам бита, како је документовано у ISO/IEC 2382-1:1993, је подесни [[power of two|степен двојке]] који дозвољава [[binary number|бинарно кодиране]] вредности од 0 до 255 за један бајт—2 на степен од 8 је 256.<ref name="ISO_IEC_2382-1_1993" /> Међународни стандард [[IEC 80000-13]] је кодификовао ово заједничко значење. Многи типови апликација користе информације које се могу представити у осам или мање битова и дизајнери процесора обично оптимизују за ову употребу. Популарност великих комерцијалних рачунарских архитектура је помогла у свеприсутном прихватању 8-битног бајта.<ref name="CHM_1964" /> Модерне архитектуре обично користе 32- или 64-битне речи, које се састоје од четири или осам бајтова.

Симбол јединице за бајт је означен као велико слово Б од стране [[International Electrotechnical Commission|Међународне електротехничке комисије]] (-{IEC}-) и [[Institute of Electrical and Electronics Engineers|Института инжењера електротехнике и електронике]] (-{IEEE}-).<ref name="MIXF" /> На међународном нивоу, јединични ''[[Octet (computing)|октет]]'', симбол о, експлицитно дефинише секвенцу од осам битова, елиминишући потенцијалну двосмисленост термина „бајт”.<ref name="TCPIP" /><ref name="ISO_2382-4" />

== Етимологија и историја ==

Термин ''бајт'' је сковао [[Werner Buchholz|Вернер Бухолц]] у јуну 1956. године,<ref name="Buchholz_1956_1" /><ref name="Buchholz_1977" /><ref name="Timeline_1956" />{{efn|{{anchor|Note-Dates}}Многи извори погрешно указују на рођендан термина ''бајт'' у јулу 1956. године, међутим [[Werner Buchholz|Вернер Бухолц]] је тврдио да је тај термин скован у јуну 1956. Заправо, најранији документ који то подржава датира из 1956-06-11. Бухолц је изјавио да је прелазак на 8-битне бајтове замишљен у августу 1956. године, али најранији документ који је пронађен да користи овај појам датира из септембра 1956. године.}} током ране фазе дизајна за [[IBM 7030|ИБМ Стреч]]<ref name="Buchholz_1956_2" /><ref name="Buchholz_1956_3" /><ref name="Buchholz_1962" /><ref name="Buchholz_1977" /><ref name="Timeline_1956" /><ref name="ESR" /><ref name="Bemer_2000" /> рачунара, који је имао адресирање на инструкције битова и променљиве дужине поља (-{VFL}-) са величином бајта кодираном у инструкцији.<ref name="Buchholz_1977" /> Правопис речи је намерно изабран како би се избегло случајно поистовећивање са ''битом''.<ref name="Buchholz_1962" /><ref name="Buchholz_1977" /><ref name="Blaauw_1959" />{{efn|Неке касније машине, на пример, -{[[Burroughs B1700]], [[CDC 3600]], DEC PDP-6, [[DEC PDP-10]]}-, имале су могућност да раде на произвољним бајтовима који нису већи од величине речи.}}

== Напомене ==
{{notelist|refs=
}}

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="Buchholz_1962">{{anchor|Buchholz-1962}}{{citation |title=Planning a Computer System – Project Stretch |first1=Gerrit Anne |last1=Blaauw |author-link1=Gerrit Anne Blaauw |first2=Frederick Phillips |last2=Brooks, Jr. |author-link2=Frederick Phillips Brooks, Jr. |first3=Werner |last3=Buchholz |author-link3=Werner Buchholz |editor-first=Werner |editor-last=Buchholz |editor-link=Werner Buchholz |publisher=[[McGraw-Hill Book Company, Inc.]] / The Maple Press Company, York, PA. |lccn=61-10466 |year=1962 |chapter=4: Natural Data Units |pages=39–40 |chapter-url=http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/pdfs/Buchholz_102636426.pdf |access-date=2017-04-03 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20170403014651/http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/pdfs/Buchholz_102636426.pdf |archive-date=2017-04-03 |quote=Terms used here to describe the structure imposed by the machine design, in addition to ''[[bit]]'', are listed below.<br />''Byte'' denotes a group of bits used to encode a character, or the number of bits transmitted in parallel to and from input-output units. A term other than ''[[character (computing)|character]]'' is used here because a given character may be represented in different applications by more than one code, and different codes may use different numbers of bits (i.e., different byte sizes). In input-output transmission the grouping of bits may be completely arbitrary and have no relation to actual characters. (The term is coined from ''[[bite]]'', but respelled to avoid accidental mutation to ''bit''.)<br />A ''[[Word (unit)|word]]'' consists of the number of data bits transmitted in parallel from or to memory in one memory cycle. [[Word size]] is thus defined as a structural property of the memory. (The term ''[[catena (unit)|catena]]'' was coined for this purpose by the designers of the [[Groupe Bull|Bull]] {{ill|Bull Gamma 60{{!}}GAMMA 60|fr|Gamma 60}} computer.)<br />''[[Block (data storage)|Block]]'' refers to the number of words transmitted to or from an input-output unit in response to a single input-output instruction. Block size is a structural property of an input-output unit; it may have been fixed by the design or left to be varied by the program.}}</ref>

<ref name="Bemer_1959">{{citation |first=Robert William |last=Bemer |author-link=Robert William Bemer |title=A proposal for a generalized card code of 256 characters |journal=[[Communications of the ACM]] |volume=2 |number=9 |pages=19–23 |year=1959 |doi=10.1145/368424.368435|s2cid=36115735 }}</ref>

<ref name="Buchholz_1956_1">{{anchor|Buchholz-1956-1}}{{cite book |title=The Link System |chapter=7. The Shift Matrix |first=Werner |last=Buchholz |author-link=Werner Buchholz |date=1956-06-11 |id=[[IBM Stretch|Stretch]] Memo No. 39G |publisher=[[IBM]] |pages=5–6 |chapter-url=http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/pdfs/06-07/102632284.pdf |access-date=2016-04-04 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20170404152534/http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/pdfs/06-07/102632284.pdf |archive-date=2017-04-04 |quote=[…] Most important, from the point of view of editing, will be the ability to handle any characters or digits, from 1 to 6 bits long.<br />Figure 2 shows the Shift Matrix to be used to convert a 60-bit [[word (computer architecture)|word]], coming from Memory in parallel, into [[character (computing)|characters]], or 'bytes' as we have called them, to be sent to the [[serial adder|Adder]] serially. The 60 bits are dumped into [[magnetic core]]s on six different levels. Thus, if a 1 comes out of position 9, it appears in all six cores underneath. Pulsing any diagonal line will send the six bits stored along that line to the Adder. The Adder may accept all or only some of the bits.<br />Assume that it is desired to operate on 4 bit [[decimal digit]]s, starting at the right. The 0-diagonal is pulsed first, sending out the six bits 0 to 5, of which the Adder accepts only the first four (0–3). Bits 4 and 5 are ignored. Next, the 4 diagonal is pulsed. This sends out bits 4 to 9, of which the last two are again ignored, and so on.<br />It is just as easy to use all six bits in [[alphanumeric]] work, or to handle bytes of only one bit for logical analysis, or to offset the bytes by any number of bits. All this can be done by pulling the appropriate shift diagonals. An analogous matrix arrangement is used to change from serial to parallel operation at the output of the adder. […]}}</ref>

<ref name="CDC_1965_3600">{{cite book |title=3600 Computer System – Reference Manual |date=1966-10-11 |orig-year=1965 |version=K |publisher=[[Control Data Corporation]] (CDC) |location=St. Paul, Minnesota, USA |id=60021300 |url=http://bitsavers.org/pdf/cdc/3x00/48bit/60021300K_3600_SysRef_Oct66.pdf |access-date=2017-04-05 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20170405154001/http://bitsavers.informatik.uni-stuttgart.de/pdf/cdc/3x00/48bit/60021300K_3600_SysRef_Oct66.pdf# |archive-date=2017-04-05 |quote=Byte – A partition of a computer word.}} (NB. Discusses 12-bit, 24-bit and 48-bit bytes.)</ref>

<ref name="Rao_1989">{{cite book |title=Error-Control Coding for Computer Systems |url=https://archive.org/details/errorcontrolcodi00unse |first1=Thammavaram R. N. |last1=Rao |first2=Eiji |last2=Fujiwara |editor-first=Edward J. |editor-last=McCluskey |series=Prentice Hall Series in Computer Engineering |date=1989 |lccn=88-17892 |edition=1 |isbn=0-13-283953-9 |publisher=[[Prentice Hall]] |location=Englewood Cliffs, NJ, USA}} (NB. Example of the usage of a code for "4-bit bytes".)</ref>

<ref name="Tafel_1971">{{cite book |title=Einführung in die digitale Datenverarbeitung |language=de |trans-title=Introduction to digital information processing |first=Hans Jörg |last=Tafel |publisher=[[Carl Hanser Verlag]] |date=1971 |location=Munich |isbn=3-446-10569-7 |page=300 |quote=Byte = zusammengehörige Folge von i.a. neun Bits; davon sind acht Datenbits, das neunte ein Prüfbit}} (NB. Defines a byte as a group of typically 9 bits; 8 data bits plus 1 parity bit.)</ref>

<ref name="ISO_IEC_2382-1_1993">{{cite book |title=ISO/IEC 2382-1: 1993, Information technology – Vocabulary – Part 1: Fundamental terms |date=1993 |quote=byte<br />A string that consists of a number of bits, treated as a unit, and usually representing a character or a part of a character.<br />NOTES<br />1 The number of bits in a byte is fixed for a given data processing system.<br />2 The number of bits in a byte is usually 8.}}</ref>

<ref name="CHM_1964">{{cite web |title=Computer History Museum – Exhibits – Internet History – 1964: Internet History 1962 to 1992 |publisher=[[Computer History Museum]] |date=2017 |orig-year=2015 |url=http://www.computerhistory.org/internet_history/#1964 |access-date=2017-04-03 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170403115211/http://www.computerhistory.org/internethistory/ |archive-date=2017-04-03}}</ref>

<ref name="MIXF">{{cite web |title=Metric-Interchange-Format |first=Aubrey |last=Jaffer |author-link=Aubrey Jaffer |date=2011 |orig-year=2008 |url=http://people.csail.mit.edu/jaffer/MIXF |access-date=2017-04-03 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170403121705/https://people.csail.mit.edu/jaffer/MIXF/ |archive-date=2017-04-03}}</ref>

<ref name="TCPIP">{{cite web |title=The TCP/IP Guide – Binary Information and Representation: Bits, Bytes, Nibbles, Octets and Characters – Byte versus Octet |version=3.0 |date=2005-09-20 |orig-year=2001 |first=Charles M. |last=Kozierok |url=http://www.tcpipguide.com/free/t_BinaryInformationandRepresentationBitsBytesNibbles-3.htm |access-date=2017-04-03 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170403122042/http://www.tcpipguide.com/free/t_BinaryInformationandRepresentationBitsBytesNibbles-3.htm |archive-date=2017-04-03}}</ref>

<ref name="ISO_2382-4">{{cite book |title=ISO 2382-4, Organization of data |edition=2 |quote=byte, octet, 8-bit byte: A string that consists of eight bits.}}</ref>

<ref name="Buchholz_1977">{{anchor|Buchholz-1977}}{{cite journal |last=Buchholz |first=Werner |author-link=Werner Buchholz |title=The Word 'Byte' Comes of Age... |journal=[[Byte Magazine]] |date=February 1977 |volume=2 |issue=2 |page=144 |url=https://archive.org/stream/byte-magazine-1977-02/1977_02_BYTE_02-02_Usable_Systems#page/n145/mode/2up |quote=[…] The first reference found in the files was contained in an internal memo written in June 1956 during the early days of developing [[IBM Stretch|Stretch]]. A byte was described as consisting of any number of parallel bits from one to six. Thus a byte was assumed to have a length appropriate for the occasion. Its first use was in the context of the input-output equipment of the 1950s, which handled six bits at a time. The possibility of going to 8 bit bytes was considered in [[#Note-Dates|August 1956]] and incorporated in the design of Stretch [[#Buchholz-1956-3|shortly thereafter]]. The first published reference to the term occurred in 1959 in a paper '[[#Blaauw-1959|Processing Data in Bits and Pieces]]' by [[Gerrit Anne Blaauw|G&nbsp;A&nbsp;Blaauw]], [[Frederick Phillips Brooks, Jr.|F&nbsp;P&nbsp;Brooks&nbsp;Jr]] and [[Werner Buchholz|W&nbsp;Buchholz]] in the ''[[IRE Transactions on Electronic Computers]]'', June 1959, page 121. The notions of that paper were elaborated in Chapter 4 of ''[[#Buchholz-1962|Planning a Computer System (Project Stretch)]]'', edited by W&nbsp;Buchholz, [[McGraw-Hill Book Company]] (1962). The rationale for coining the term was explained there on page 40 as follows:<br />Byte ''denotes a group of bits used to encode a character, or the number of bits transmitted in parallel to and from input-output units. A term other than ''character'' is used here because a given character may be represented in different applications by more than one code, and different codes may use different numbers of bits (ie, different byte sizes). In input-output transmission the grouping of bits may be completely arbitrary and have no relation to actual characters. (The term is coined from ''[[bite]]'', but respelled to avoid accidental mutation to ''bit''.)''<br />[[System/360]] took over many of the Stretch concepts, including the basic byte and word sizes, which are powers of 2. For economy, however, the byte size was fixed at the 8 bit maximum, and addressing at the bit level was replaced by byte addressing. […] }}</ref>

<ref name="Timeline_1956">{{cite web |title=Timeline of the IBM Stretch/Harvest era (1956–1961) |publisher=[[Computer History Museum]] |date=June 1956 |url=http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/102636400.txt |access-date=2017-04-03 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20160429212717/http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/102636400.txt |archive-date=2016-04-29 |quote=1956 Summer: [[Gerrit Blaauw]], [[Fred Brooks]], [[Werner Buchholz]], [[John Cocke]] and Jim Pomerene join the [[IBM Stretch|Stretch]] team. Lloyd Hunter provides [[transistor]] leadership.<br />{{sic|1956 July|expected=1956 June}}: In a report Werner Buchholz lists the advantages of a 64-bit word length for Stretch. It also supports [[NSA]]'s requirement for 8-bit bytes. Werner's term "Byte" first popularized in this memo.}} (NB. This timeline erroneously specifies the birth date of the term "byte" as ''[[#Note-Dates|July 1956]]'', while Buchholz actually used the term as early as ''[[#Buchholz-1956-1|June 1956]]''.)</ref>

<ref name="Buchholz_1956_2">{{cite book |title=Memory Word Length |chapter=5. Input-Output |first=Werner |last=Buchholz |author-link=Werner Buchholz |date=1956-07-31 |id=[[IBM Stretch|Stretch]] Memo No. 40 |publisher=[[IBM]] |page=2 |chapter-url=http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/pdfs/06-08/102632289.pdf |access-date=2016-04-04 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20170404160423/http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/pdfs/06-08/102632289.pdf |archive-date=2017-04-04 |quote=[…] 60 is a multiple of 1, 2, 3, 4, 5, and 6. Hence bytes of length from 1 to 6 bits can be packed efficiently into a 60-bit [[word (computer architecture)|word]] without having to split a byte between one word and the next. If longer bytes were needed, 60 bits would, of course, no longer be ideal. With present applications, 1, 4, and 6 bits are the really important cases.<br />With 64-bit words, it would often be necessary to make some compromises, such as leaving 4 bits unused in a word when dealing with 6-bit bytes at the input and output. However, the LINK Computer can be equipped to edit out these gaps and to permit handling of bytes which are split between words. […]}}</ref>

<ref name="Buchholz_1956_3">{{anchor|Buchholz-1956-3}}{{cite book |title=Memory Word Length and Indexing |chapter=2. Input-Output Byte Size |first=Werner |last=Buchholz |author-link=Werner Buchholz |date=1956-09-19 |id=[[IBM Stretch|Stretch]] Memo No. 45 |publisher=[[IBM]] |page=1 |chapter-url=http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/pdfs/06-08/102632292.pdf |access-date=2016-04-04 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20170404161611/http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/pdfs/06-08/102632292.pdf |archive-date=2017-04-04 |quote=[…] The maximum input-output byte size for serial operation will now be 8 bits, not counting any error detection and correction bits. Thus, the Exchange will operate on an 8-bit byte basis, and any input-output units with less than 8 bits per byte will leave the remaining bits blank. The resultant gaps can be edited out later by programming […]}}</ref>

<ref name="ESR">{{cite web |title=byte definition |first=Eric Steven |last=Raymond |author-link=Eric Steven Raymond |date=2017 |orig-year=2003 |url=http://catb.org/~esr/jargon/html/B/byte.html |access-date=2017-04-03 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170403120304/http://catb.org/~esr/jargon/html/B/byte.html |archive-date=2017-04-03}}</ref>

<ref name="Bemer_2000">{{cite web |title=Why is a byte 8 bits? Or is it? |first=Robert William |last=Bemer |author-link=Robert William Bemer |date=2000-08-08 |work=Computer History Vignettes |url=http://www.bobbemer.com/BYTE.HTM |access-date=2017-04-03 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20170403130829/http://www.bobbemer.com/BYTE.HTM# |archive-date=2017-04-03 |quote=[…] I came to work for [[IBM]], and saw all the confusion caused by the 64-character limitation. Especially when we started to think about word processing, which would require both upper and lower case. […] I even made a proposal (in view of [[IBM Stretch|STRETCH]], the very first computer I know of with an 8-bit byte) that would extend the number of [[punch card]] character codes to 256 […]. }}</ref>

<ref name="Blaauw_1959">{{anchor|Blaauw-1959}}{{cite journal |title=Processing Data in Bits and Pieces |first1=Gerrit Anne |last1=Blaauw |author-link1=Gerrit Anne Blaauw |first2=Frederick Phillips |last2=Brooks, Jr. |author-link2=Frederick Phillips Brooks, Jr. |first3=Werner |last3=Buchholz |author-link3=Werner Buchholz |journal=[[IRE Transactions on Electronic Computers]] |date=June 1959 |page=121}}</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|}}
* {{cite book |title=Programming with the PDP-10 Instruction Set |series=PDP-10 System Reference Manual |date=August 1969 |volume=1 |publisher=[[Digital Equipment Corporation]] (DEC) |url=http://bitsavers.org/pdf/dec/pdp10/1970_PDP-10_Ref/1970PDP10Ref_Part1.pdf |access-date=2017-04-05 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170405154620/http://bitsavers.informatik.uni-stuttgart.de/pdf/dec/pdp10/1970_PDP-10_Ref/1970PDP10Ref_Part1.pdf |archive-date=2017-04-05}}
* Ashley Taylor. “Bits and Bytes.” Stanford. https://web.stanford.edu/class/cs101/bits-bytes.html
* {{cite web |title=Timeline of the IBM Stretch/Harvest era (1956–1961) |publisher=[[Computer History Museum]] |date=June 1956 |url=http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/102636400.txt |access-date=2017-04-03 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20160429212717/http://archive.computerhistory.org/resources/text/IBM/Stretch/102636400.txt |archive-date=2016-04-29 |quote=1956 Summer: [[Gerrit Blaauw]], [[Fred Brooks]], [[Werner Buchholz]], [[John Cocke]] and Jim Pomerene join the [[IBM Stretch|Stretch]] team. Lloyd Hunter provides [[transistor]] leadership.}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Byte}}

{{Jединицe информација}}
{{Типови података}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Јединице количине података]]
[[Категорија:Типови података]]
[[Категорија:Бинарна аритметика]]
[[Категорија:Рачунарска меморија]]