Извор странице Константин Бодин

{{закључано-анон}}
{{Инфокутија владар
| име = Константин Бодин
| слика = Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg
| опис_слике = Држава Војислављевића у 11. веку
| пуно_име = Константин Бодин
| датум_рођења = {{цирка|[[1050]].}}
| место_рођења = 
| држава_рођења = [[Дукља]]
| датум_смрти = {{цирка|[[1099]].}}
| место_смрти = [[Скадар]]
| држава_смрти = [[Дукља]]
| сахрањен = [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|црква Св. Сергеја и Вакха]]
| функција1 = Цар [[Бугарска|Бугарске]]
| функција2 = Краљ [[Дукља|Дукље]]
| владавина1 = септембар/октобар [[1072]] — јануар [[1073]].
| владавина2 = [[1081]]—{{цирка|[[1099]].}}
| претходник1 =
| претходник2 = [[Михаило I Војислављевић]]
| наследник1 = 
| наследник2 = [[Михаило II Војислављевић]]
| династија = [[Војислављевићи]]
| отац = [[Михаило I Војислављевић]]
| мајка = 
| супружник = [[Јаквинта Баријска]]
| деца = [[Михаило II Војислављевић]], [[Ђорђе Бодиновић]], Архириз и Тома
}}

'''Константин Бодин''' ([[Дукља]], око [[1050]] — [[Скадар]], око [[1099]]) био је [[Срби|српски]] краљ из династије [[Војислављевићи|Војислављевића]], који је владао од [[1081]]. до [[1099]]. године. Његова држава је у време свог највећег опсега обухватала готово све [[српске земље]], укључујући: [[Дукља|Дукљу]], [[Травунија|Травунију]], [[Захумље]], [[Рашка (област)|Рашку]] и [[Босна у раном средњем веку|Босну]]. Био је син и наследник краља [[Михаило I Војислављевић|Михаила I]]. За време очеве владавие учествовао је у борбама против [[Византијско царство|Византије]]. Током великог [[Словенски устанак против византијске власти (1072)|словенског устанка]] против Византије, који је избио [[1072]]. године, стао је на чело устаничког покрета, узевши титулу [[Бугари|бугарског]] цара, под именом '''Петар III''', чиме је постао први [[Србин]] који је овенчан царским достојанством. На пролеће 1081. године Михаило је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке угледног племића из јужноиталијанског рада [[Бари]]ја, чиме су оснажене везе са [[Нормани]]ма. Већ у октобру 1081. године Бодин је владао сам, те се стога сматра да је његов отац преминуо између маја и септембра 1081. године. Током наредних година, учврстио је власт у приморским областима, а потом је својој држави прикључио и унутрашње српске области, од [[Рашка (област)|Рашке]] на истоку до [[Босна у раном средњем веку|Босне]] на западу, чиме је објединио готово све српске земље. Око [[1090]]. године, пао је у византијско заробљеништво, али накратко, тако да није изгубио престол. Након тога његова власт почиње да слаби, а првенство у борби против Визнтије већ од [[1091]]. године преузима [[Вукан I (велики жупан)|Вукан]], велики жупан у унутрашњим областима [[Великожупанска Србија|Србије]], услед чега је Бодинова непосредна власт сведена на приморске области.{{sfn|Ковачевић|1967|p=}}{{sfn|Ћирковић|1981|p=}}{{sfn|Коматина|2023|p=9-20}}

Од [[Јужни Словени|јужнословенских]] владара Бодин је једини који је добио високу византијску титулу [[протосеваст]]а, која је настала у доба [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]]. Раније се претпостављало да је умро 1100. или [[1101]]. године. Новија истраживања указују на могућност да је преминуо већ око [[1099]]. године. Сахрањен је у [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|манастиру Светих Срђа и Ваха]] у близини [[Скадар|Скадра]].{{sfn|Живковић|2005|p=45-59}}{{sfn|Коматина|2011|p=61-76}} 

== Младост ==
По [[Летопис попа Дукљанина|Летопису попа Дукљанина]], Бодинов отац [[Михаило I Војислављевић|Михаило]] имао је једанаест синова, седам из првог брака с ћерком бугарскога [[Самуило (цар)|цара Самуила]] и четири из другог брака са византијском принцезом. Бодинова браћа су: [[Владимир Војислављевић|Владимир]], Пријаслав, Сергије, Дерија, Гаврило и Мирослав, а полубраћа из Михаиловог другог брака са рођаком византијског цара [[Константин IX Мономах|Константина IX]] су: [[Доброслав Војислављевић|Доброслав]], [[Петрислав Војислављевић|Петрислав]], Нићифор и Теодор.{{sfn|Мијушковић|1988|p=94}} Летопис помиње и извесног [[Радослав Војислављевић|Радослава]], али није познато да ли је Радослав заправо био Бодинов брат или стриц. Бодинова браћа из првог брака су изгинула током рата са Византијом 1072-1075 године.{{sfn|Мијушковић|1988|p=95}} Ана Комнина помиње да се Мономахат, превртљиви дука [[Драч (тема)|Драча]], на вест о доласку новог дуке из Цариграда, Георгија Палеолога, склонио 1081. године код Бодина и Михаила.{{sfn|Leib|1937|p=138: 27-29}} Изгледа да је био савладар оца, што је могуће јер су му остала браћа можда већ била мртва. Отуда Дукљанин о смрти Бодинове браће вероватно доноси тачан податак.{{sfn|Живковић|2006а|p=114}}

Бодин је још као младић предводио дукљанску војску током рата са Византијом 1072-1075. године, што ће на њега имати велики утицај, који ће се показати у његовој владавини.{{sfn|Мијушковић|1988|p=95}}{{sfn|Живковић|2006а|p=114}}

За време краља Михаила и Бодина у [[Државна управа|државној управи]] су се појављивали [[сатници]] који су били [[заповедник|заповедници]] војних одреда од преко 100 ратника, владари су њима поверавали цивилне односе различите садржине.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=74}}

== Учешће у устанку из 1072/73. године ==
[[Датотека:Uprising_of_Peter_III_and_Georgi_Voyteh_(1072).png|250п|мини|десно|[[Словенски устанак против византијске власти (1072)|Словенски устанак]] (1072) у источним српским и суседним областима, на челу са Констатином Бодином и [[Ђорђе Војтех|Ђорђем Војтехом]]]]

Константин Бодин је био син првог [[Срби|српског]] краља [[Михаило Војислављевић|Михаила]]. Као млади принц учествовао је у бунтовним борбама против [[Византијско царство|Византије]]. 

Након великог пораза Византије [[Битка код Манцикерта|код Манцикерта]] у [[Македонија|Македонији]] се почео припремати устанак изазван фискалном политиком логотета [[Нићифор Карантенос|Нићифорице]]. Главни извор за устанак из [[1072]]. године јесте анонимни [[Скиличин настављач]]. Устаници су за вођу изабрали Константина Бодина јер је био краљевског рода. [[Самуило (цар)|Самуилови]] [[Комитопули|потомци]] већ су ишчезли или су били непожељни због [[Словенски устанак у Поморављу (1040—1041)|искуства из 1041. године]]. Михаило је послао и 300 војника под војводом [[Петрило (војвода)|Петрилом]] у [[Призрен]] где су се окупљале вође покрета, укључујући и [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]] из Скопља, најугледнијег међу устаницима. Бодин је почетком јесени 1072. године проглашен за цара под именом '''Петар''', што је разбеснело цара [[Византија|Византије]]. [[Стратег]] [[Бугарска|Бугарске]] кренуо је да угуши устанак, али је у међувремену смењен. Нови намесник претрпео је пораз у коме је изгубио живот. Устаници заузимају [[Скопље]] након чега се деле у две скупине. Бодин је кренуо према [[Ниш]]у, а Петрило према југу заузимајући Охрид и Девол. Напао је Костур, али је у нападу поражен те се морао спасити бекством у [[Дукља|Дукљу]] код Михаила. Бодин је за то време постизао успехе у Нишу, али је [[Ђорђе Војтех|Војтех]] предао Скопље Византинцима уз гаранције да му се неће ништа десити. Бодина је позвао да нападне Скопље. Била је зима и Бодин је на [[Косово]] стигао по снегу. Византинци су му пошли у сусрет и тешко га поразили код места Пауни. Бодин је заробљен и послат у [[Црква светих Срђа и Ваха|манастир светих Срђа и Ваха]] одакле је пребачен у [[Антиохија|Антиохију]]. Отуда се спасао помоћу [[Млетачка република|млетачких]] морнара унајмљених од стране краља Радослава, Михаиловог брата и наследника на владарском престолу [[Србија|Србије]] (док се у другим изворима спомиње да их је унајмио сам [[Михаило Војислављевић|Михаило]]). Све то је пољуљало Михаилов положај, али после 1072. године нема података о његовом односу са [[Бугарска|Бугарском]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=68}}{{sfn|Живковић|2006а|p=}}

== Владавина ==
=== Савез са Норманима и освајања ===
На пролеће [[1081]]. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке вође из норманске странке. Овај политички брак означио је и ослоњење [[дукља]]нског владара на [[Нормани|Нормане]]. Већ у октобру 1081. Бодин је владао сам па се тако сматра да је његов отац између маја и септембра 1081. године преминуо.

У октобру 1081. [[Роберт Гвискар]], вођа [[Нормани|Нормана]] из јужне [[Италија|Италије]], искрцао се код [[Драч]]а, и опколио град. Према споразуму са Ромејским царством Бодин је био дужан да пружи помоћ [[Византија|Византији]], он је довео своје трупе у близину Драча, али у одлучујућем тренутку, видевши да Византијска војска губи битку, повлачи се не узевши учешћа.{{sfn|Leib|1937|p=155: 20-23}} Ана Комнин то образложује са разлогом. То је зато што је Бодин прво хтео да види да ли ће византијска војска да изгуби па да се повуче, што се и десило, али је зато слао снаге да узнемиравају Нормане. Заиста се византијска војска код Драча распала, јер су се помоћни турски одреди разбежали, а ни сам цар није хтео да учествује у бици, јер је био рањен, а ни Бодин није хтео да се придружи борби.{{sfn|Leib|1937|p=162:24-163:5}} Његова одлука је била драматична, јер је тек преузео врховну власт у [[Дукља|Дукљи]] и још се није био учврстио.{{sfn|Leib|1943|p=60: 14-16}}{{sfn|Живковић|2006а|p=115}}

Ипак су се ти догађаји десили после неколико месеци после очеве смрти, а Бодинов стриц Радослав, који је тада управљао Травунијом и Захумљем, представљао му је опасност за наследство престола, па је то и још један разлог зашто је повукао војску, па је стога Бодин наредних годину дана, учвршћивао своју власт у Дукљи. Летопис попа Дукљанина помиње да је Михаила наследио Радослав и када је наследио престо сазнао је да је Бодин жив и да је заточен у Антиохији из које је био уз помоћ спретних људи извучен. Радослав је Бодину дао Грбаљ и Будву, али се 16. године Радослављеве владавине побунио и узео престо уз помоћ своје браће, а Радослав се повукао у Требиње где је умро у дубокој старости.{{sfn|Мијушковић|1988|p=95 — 96}}{{sfn|Живковић|2006а|p=115 — 116}}

Владавину краља Радослава не записују други извори. Ана Комнин јасно помиње да је 1081. године, када је и Михаило умро, Бодин био савладар. Његове владавина не може хронолошки да се уметне, једино ако се подразумева савладарство са Михаилом, када је Бодин отишао у рат 1081. године и оставио Радослава да влада својим областима Травунијом и Захумљем. Вероватно је зато и повукао своју војску из Драча, да би завршио сукоб са Радославом, који је вероватно завршен већ 1082. године.<ref>Ако је Бодин уклонио 1082. године, значи да је савладарство Михаила и Радослава почело од 1066. године</ref>{{sfn|Живковић|2006а|p=116}}

[[Датотека:Italy and Illyria 1084 AD.svg|мини|Дукљанска Србија и Држава Нормана]]

Изгледа да Бодин ова освајања није вршио ради стицања привремене превласти или ратног плена, већ је то последица дугорочне планиране стратегије, која се вероватно развијала у Бодиновој глави још од пораза 1072. године, вероватно му је то дало одлуку на који начин да управља освојеним земљама. Тако је Бодин, крунисан за бугарског цара, доживео издају Ђорђа Војтеха, бугарског бољара који га је позвао у устанак против Ромеја. Изгледа да Бодина током ове кампање становници тих области нису сматрали за легитимног владара. Потврда о овоме би се могла наћи у томе да је крштено име Константин хтео да промени у Петар, највероватније зато што се Симеонов син звао Петар, како би задобио симпатије становника на тим просторима. Освајања 1083. године требала су да имају стални карактер, а да би се то постигло морало се другачије поступити со освојеним територијама, зато је 1083. године поставио двојицу жупана из Дукље, Стефана у [[Босна у раном средњем веку|Босни]] и Вукана и Марка и [[Рашка (област)|Рашкој]], и да тамо успоставе нову династију.{{sfn|Мијушковић|1988|p=96-97}} Мавро Орбин овај део текста доноси у нешто другачијем значењу наглашавајући да је Бодин поделио Рашку на два дела и тамо послао Марка и Вукана. Занимљиво да је Орбинов запис на маргини да је у другим изворима овај Марко познат и по имену Мавро. Међутим, данас сачувани изворе не донесе податке о овом Мавру.{{sfn|Orbini|1601|p=233}} И како Дукљанин пише, заклели су се да ће поштовати њега, његове синове и наследнике.{{sfn|Мијушковић|1988|p=96-97}} Изгледа да Стефан није рођен у Дукљи, већ је био домаћи великаш, који је требало да помогне Бодину у Босни.{{sfn|Живковић|2006а|p=116-117}}

=== Напад на Драч ===
Пошто је Бодин 1083/1084. године завршио освајања према унутрашњости и држећи јако своје вазале у Рашкој и Босни, окренуо се ка јужној граници. Нормани су се и даље јако држали у Драчу, што је и омогућило Бодину да освоји Рашку и Босну. Преко своје жене Јаквинте, Норманке и Барија, успео да преговара са Норманима и да склопи савез. Јула 17. 1085. године Робер Гвискард је изненада умро и расуло је настало између Норманима, што је довело до безвлашћа на јужној граници Дукље. То је Бодину омогућило да осваја територије у правцу Драча, и како Дукљанин пише, освојио је и сам град Драч.{{sfn|Мијушковић|1988|p=97}}<ref>Бодин вероватно није заузео Драч, али је сигурно дошао у непосредну близину Драча и можда преговарао о његовој предаји.</ref> Међутим Византијци су решили своје проблеме и кренули у противофанзиву. Ана Комнин наводи да је Јован Дука, шурак цара Алексија, добио јаку војску како би победио Далмате у Драчу тј. Бодина, јер је Бодин освајао градове и трговишта и припајао их својим територијама. Јован Дука је успео да заузме тврђаве које су припадале Вукану, да би на крају победио и заробио Бодина.{{sfn|Leib|1943|p=115: 10-20}} Ана Комнин наводи да је Бодин био ратоборан и пун подлости, јер је нападао стално најближа трговишта и градове, иако је и сам хтео да обнови добре односе са Византијом. Тај епитет је добио дипломатском активношћу против византијских интереса.{{sfn|Живковић|2006а|p=116-118}}

Када је Јован Дука око 1090. године поразио и заробио Бодина, он се врло брзо нашао на слободи, али од пораза никада се није потпуно опоравио. Овог пута је склопљен мир којим је Бодин био обавезан да врати Византији све поседе са драчког темата. Већ 1091. године, Бодин је хтео да прекрши договор, као и његов вазал Вукан, али се овог пута преусмерио ка византијском Дубровнику.{{sfn|Leib|1943|p=147: 7-9}}{{sfn|Живковић|2006а|p=119}}

Константин Бодин, под утицајем своје супруге, хтео је да ојача своје синове, уз помоћ њихове везе. Средином 90-их година, најстарији од њих могао је да има више од 15 година. Постојала је могућност да у случају краљеве смрти пре него што они достигну зрелост, синови могу да изгубе власт над државом, и да то иде у корист владара у [[Травунија|Травунији]], Радославовог најстаријег сина, Бранислава. Бранислав је прихватио да влада у Травунији после смрти оца, али је приговарао против признања краљевског суверенитета.{{sfn|Живковић|2006а|p=}}

=== Црквена политика ===
[[Датотека:Bula klimenta3 barskom nadbiskupu petru.jpg|160п|мини|десно|Кривотворена исправа у облику повеље анти-папе Климента III из наводне 1089. године]]

Бодинова држава је обухватала разне просторе на којима су се преплитали утицаји [[источно хришћанство|источног]] и [[западно хришћанство|западног]] хришћанства, што је представљало посебан изазов у области вођења верске, односно црквене политике. У [[српско приморје|приморским]] областима, преплитали су се утицаји православне [[Драчка митрополија|Драчке митрополије]] и римокатоличке [[Дубровачка надбискупија|Дубровачке надбискупије]], која је такође претендовала и на унутрашњост (Босна и Рашка), сучељавајући се на тим просторима са надлежношћу православне [[охридска архиепископија|Охридске архиепископије]], под чијом су јурисдикцијом биле епископије у [[Рашка епископија|Расу]], [[Липљанска епископија|Липљану]] и [[Призренска епископија|Призрену]]. Упоредо са постепеним сузбијањем византијске власти у српским земљама за време владавине Михаила и Бодина, у питање је доведена и надлежност византијских црквених центара у Охриду и Драчу, а на то се надовезао и низ сложених питања која су проистицала из недавног [[Велики раскол (1054)|Великог раскола]] (1054) између Рима и Цариграда.{{sfn|Калић|1979|p=27-53}}{{sfn|Ћирковић|1981|p=195}}

Римокатоличке бискупије у Бодиновој држави биле су под јурисдикцијом [[Дубровачка надбискупија|Дубровачке надбискупије]], а једна од најзначајнијих била је [[Барска бискупија]]. Тадашњи барски бискуп [[Петар Барски|Петар]] био је једна од најистакнутилих личности у држави двојице Војислављевића, Михаила и Бодина. У историјографији је поводом тадашњег статуса Барске бискупије покренуто неколико сложених питања, која се односе на наводно оснивање [[Барска надбискупија|барске надбискупије]] управо за време Бодинове владавине. Та питања проистичу из спорне повеље која се приписује [[Антипапа Клемент III|противпапи Клименту III]], а која је датирана 8. јануаром [[1089]]. године. Иако поједини истраживачи сматрају да је реч о аутентичном документу, новије анализе су потврдиле ранију претпоставку да се ипак ради о фалсификату, који је настао током [[13. век]]а, а сачуван је само у веома позном препису, који потиче тек из [[16. век]]а.{{sfn|Коматина|2016|p=132-149, 221-226}}{{sfn|Митровић|2017|p=52, 65-73}}

Први изричити и неспорни подаци о [[Историја Барске надбискупије|званичном признању Барске надбискупије]] од стране [[Римска курија|Рима]] потичу тек са краја [[12. век]]а, односно из времена владавине [[Вукан Немањић|Вукана Немањића]], када је уз учешће папских легата одржан [[Барски сабор (1199)|црквени сабор у Бару]] (1199), на коме је довршен процес озваничења Барске надбискупије.{{sfn|Коматина|2016|p=221-226}}

=== Бодин и Вукан ===
Привремено заробљавање Бодина у сукобу са [[Драч (тема)|драчким стратегом]] Јованом Дуком око [[1090]]. године довело је до значајних последица по унутрашње односе у држави. Све до тог времена власт краља Бодина признавао је и велики жупан [[Вукан I (велики жупан)|Вукан]], који је од раније управљао српским областима у унутрашњости, али се већ након [[1091]]. године јавља као главни супарник Византије у борби за превласт у областима [[Рашка (област)|Рашке]], [[Косово|Косова]], [[Полог]]а, [[Скопље|Скопља]] и [[Врање|Врања]]. Да би спречио српске упаде, цар [[Алексије I Комнин]] (1081—1118) је [[1092]]. године утврдио погранични појас на сектору који се звао „Зигос”, а који се простирао између византијског [[Липљан]]а на југу и српског [[Звечан]]а на северу. Граница је била слабо утврђена, па ја Вукан већ [[1093]]. године продро до Липљана, па је заузео град и опустошио околину. Потом је кренуо према [[Скопље|Скопљу]], али није заузео град већ је само опустошио околину. Такође је продро према [[Полог]]у и [[Врање|Врању]]. Иако те области није трајно задржао, Вуканова [[Великожупанска Србија|Србија]] је за време његове владавине знатно ојачала, наставивши да се развија под влашћу великих жупана, док је у исто време власт краља Бодина и његових наследника сужена на приморске области.{{sfn|Крекић|1966|p=367-394}}{{sfn|Калић|1981|p=197-211}}{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=81-82}}{{sfn|Живковић|2006б|p=451-466}}{{sfn|Коматина|2023|p=9-20}}

=== Бодинова опсада Дубровника ===
Према Летопису попа Дукљанина, када је склопио мир са византијским царем, Бодин се са Јаквинтом договорио да убију све рођаке који би могли засметати наследству њихових синова. Када су Бранислав, син Бодиновог стрица Радослава, и његов брат Гојислав и Предихна, дошли у посету код њега у Скадар, Бодин их је на Јавинтино навлачење, ухватио и бацио у тамницу. Када су остали синове Радослава сазнали за ово, они су одлучили да се склоне у Дубровник, где су приспели са 400 људи са оружјем.{{sfn|Orbini|1601|p=234}}{{sfn|Мијушковић|1988|p=97}}<ref>Летопис попа Дукљанина помиње 40 људи, а Мавро 400 војника.</ref> Када је ово сазнао Бодин, он је одлучио да нападне Дубровник. Током борбе под бедемима, опседнути су чинили знатне штете Бодиновој војсци, а током једног испада Кочапар копљем је усмртио неког Козара, кога је Јаквинта јако волела.{{sfn|Nodilo|1883|p=206}}{{sfn|Мијушковић|1988|p=98}}<ref>Козару називају блиским рођаком Јаквинте.</ref> На наговор жене, у знак одмазде, Бодин је наредио да се под Дубровником одруби глава Браниславу, Гојиславу и Предихни. Тада је унутар зидина дошло до колебања и неки су почели да размишљају о предаји града. Стога су Бодинови рођаци одлучили да се укрцају у брод и побегну у Сплит,<ref>До 1097. године је Сплит припадао Византији, све док се није припојио Млетачкој републици.</ref> одатле у Апулију, па из Апалије у Цариград.{{sfn|Orbini|1601|p=234-235}}</ref> Тада је Бодин заузео Дубровник, у близини града је подигао тврђаву и вратио се у Скадар. На једном цртежу Дубровника из 12. века, који је сачуван у познаној копији, приказана је и Бодинова тврђава (-{Rocca di Bodino}-), која се налазила тачно насупрот градских бедема на обали тадашњег залива, а на данашњој страни Страдуна према брду Св. Ђорђа.{{sfn|Orbini|1601|p=235}} Овим положајем је ова утврда затварала пролаз Дубровчанима до копна у правцу подножја Срђа, а између ње и градских бедема се налазио мост. Анонимни дубровачки летописац приписује изградњу ове тврђаве Стефану, кнезу Босне, што вероватно значи да је и он учествовао у тој опсади.{{sfn|Nodilo|1883|p=207}}{{sfn|Живковић|2006а|p=119-120}}

Летопис попа Дукљанина бележи да је до тога дошло зато што су Радослављеви синови себе сматрали за наследнике, јер им је како они тврде, престо непоштено отет и његови потомци су почели да размишљају како да свргну Бодина. Најснажнији Бодинови противници су били синови Бранислава, Предихна, Петрислав, Градихна, Тврдислав, Драгило, Драгихна и Гребуша.{{sfn|Мијушковић|1988|p=96}} Да би Бодин осигурао да не дође да устанка, он је бацио Бранислава, његовог брата Градислава и сина Предихну у тамницу. Још у XVI и XVII веку постојала је пословица у Дубровнику за жену која је била „пуна беса и окрутности”: „довољно је да је иста као Јаквинта”.{{sfn|Luccari|1605|p=16}} Летопис попа Дукљанина бележи да је то зато да би Бодинова деца имала сигурно наследство. Ипак могуће је да се и то Византија умешала. Византија је тражила како да укине Бодина са престола због сукоба у Драчу, о том правом разлогу ћути Дукљанин упирујући мржњу на Јаквинту. Одлазак Бодинових рођака у Дубровник значило да је Византија од почетка помагала тј. Византија је њега неутралисала дипломатском вештином и њега Ана Комнин не помиње после 1091. године. Са опсада Дубровника трајала је од 1092. до 1094. године.{{sfn|Живковић|2006а|p=120-121}}

=== Сусрет са крсташима ===
[[Датотека:Rajmond IV Tuluski u Duklji sr cir.svg|220п|мини|десно|Пролазак крсташа кроз Дукљу.]]
Бодин после неуспеле опсаде Дубровника више није ни ратовао са Византијом. Последње вести о њему преносе византијски извори када је једно одељење крсташа пролазило путем Далмације и прошло кроз Дукљу у позну јесен 1096. године. Тада су се вође крсташа сусреле са Бодином. Ту су склопљени уговори и заклетве да крсташка војска неће бити ометана од Бодинових људи и да ће бити обезбеђено снабдевање намирницама и другим потрепштинама. Гроф Рајмунд од Пија чак се и братимио са Бодином, давши му богате дарове. Изгледа да овај договор баш и није био одржан, јер су крсташе у јужној Дукљи непрекидно нападале разбојничке скупине.{{sfn|Живковић|2006а|p=121-122}}

Немогуће изоставити, да је Бодин због боравка у заробљеништву и вишегодишње борбе са [[Византија|Византијом]], могао да се послужи као [[Ремон Тулуски|Реимонов]] [[доушник]]. У знак захвалности од стране команданта крсташа, долази до поновне комуникације оба владара. То је последњи познати потез Бодина, убрзо после тог догађаја је умро. Изгледа да тада није имао више од 50 година.{{sfn|Живковић|2006а|p=}}

=== Проблем титулације и назив државе ===
Једини члан династије [[Војислављевићи|Војислављевића]] чија се држава у којој је владао називала [[Дукља]] био је [[Стефан Војислав]], у периоду од [[1018]]. до [[1034]]. Друга [[Стефан Војислав|Војислављева]] држава, која је обухватала и [[Травунија|Травунију]], [[Захумље|Хум]] и [[Подгорје]], већ се звала [[Србија]], како је званична титула [[Стефан Војислав|Стефана Војислава]] била "[[кнез]] [[Србија|Србије]]" у том периоду. [[Михаило I Војислављевић|Михаило]] је такође имао титулу "кнеза [[Срби|Срба]]", али и "[[протоспатар]] Срба", а након [[1078]]. "краљ [[Трибали|Трибала]] и [[Словени|Словена]]", а [[Византија|Византинци]] су за [[Срби|Србе]] користили егзоним [[Трибали|Трибал]], о чему сведоче [[Никефор Григора]], [[Јован Кантакузин]] и [[Лаоник Халкокондил]]. [[Ана Комнина]] Михаила такође зове "Егзарх Србије" Бодин је на почетку владавине такође могао имаоти титулу "[[протоспатар|протоспатра]] Срба", али након поновног успостављања краљевине [[1085]], "краљ Срба". Стога, Бодинова држава се вероватно није ни звала Дукља, већ Србија.

Ипак, новије студије показују да је титула Константина Бодина заправо била "Краљ [[Дукља|Дукље]] и Србије".{{sfn|Коматина|2011|p=61-76}} То се на неки начин може објаснити постепеним померањем центра [[Срби|српске]] културе из Дукље према унутрашњосту, односно у област [[Рашка (област)|Рашку]], тако да није више само Дукља имала права да се назове једноставно "[[Србија|Србијом]]". Рашка није била "[[дукља]]нска" територија, него само њен вазал. Тако да је Бодиново право да своју државу назове једноставно "Србија" полако опадало.

=== Подела државе ===
Територија је била подељена између краљеве браће и синова. Једна извршена подела је могла постати трајна, као што се [[Србија у средњем веку|Србија]] поделила на [[Босна у раном средњем веку|Босну]] и [[Рашка (област)|Рашку]] у виду географске области, а касније у виду државе. Подела државе је имала јак утицај у [[Дукља|Дукљи]], али извршена подела није била трајна. Владар је имао право да државне територије да на управу члановима своје породице, али да притом задржи врховни власт у држави. Тако су у неким областима владали браћа или синови. То се јављало још и код [[Михаило I Војислављевић|Михаила]]. Када је избавио сина Бодина из заробљеништва
{{цитат|поново му повери врховну власт|Скиличин Настављач}}
То нам указује да је Бодин већ седамдесетих година владао неким територијама [[Дукља|Дукље]]. Једино се тиме може објаснити његова самосталност политичке делатности док му се отац налазио у животу.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=75-76}}

== Бодинов печат ==
[[Датотека:Seal of Constantine Bodin.jpg|220п|мини|десно|Бодинов печат са представама светог Теодора и светог Ђорђа]]

Бодинов печат је пронађен у [[Археологија|Археолошком]] музеју у [[Истанбул]]у, а јавности је приказан [[2008]]. године, што је представљало прворазредни догађај за проучавање српске средњовековне [[Сфрагистика|сфрагистике]]. На првој страни налази се натпис са именом [[Теодор Тирон|Светог Теодора]], који је представљен као свети ратник који у десној руци држи копље, а у левој штит, у чијем је средишту бисер од којег се према рубовима штита шире зраци. На истој страни започиње натпис који се наставља и на другој страни, на којој се налази представа [[Свети Ђорђе|светог Ђорђа]].{{sfn|Cheynet|2008|p=89-97}} 

Натпис је делимично оштећен, а у реконструкцији гласи:

{{цитат|Κύριε βοήθει Kωνσταντίνῳ πρωτοσεβαστῷ καὶ ἐζουσιαστῇ Διοκλίας καὶ Σερβίας}}

Натпис у преводу гласи:
{{цитат|Боже спаси Константина, протосеваста и ексусијаста Дукље и Србије}}

=== Титуле протосеваста и ексусијаста ===
Од [[Јужни Словени|јужнословенских]] владара једини је Бодин био носилац високе византијске титуле [[протосеваст]]а ({{јез-гр|πρωτοσέβαστος}}), која је настала за време владавине цара [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]] (1081-1118). Ова титула је била виша од титуле [[протоспатар|протоспатра]] коју је носио Бодинов отац Михаило. У доба династије Комнина, титула протосеваста је додељивана царским сродницима и највишим достојанственицима, што сведочи о Бодиновом високом месту у хијерархији византијског света.{{sfn|Cheynet|2008|p=94-95}} Титула ексусијаста ({{јез-гр|ἐζουσιαστής}}) је такође имала посебан значај, пошто су тим појмом означавани суседни владари који су били у посебном односу са Византијским царством,{{sfn|Cheynet|2008|p=93-94}} а постоји могућност да је та титула у Бодиновом случају била употребљена и као одраз његовог краљевског достојанства.{{sfn|Коматина|2011|p=61-76}}

== Смрт ==
У 26. години и петом месецу Бодинове владавине, у Скадру, његовој престоници, Бодин је умро. Тачан месец и година смрти може се одредити на основу податка да је крунисан за бугарског цара септембра/октобра 1072. године.<ref>Scyl. Cont . 163.13 – 16</ref> Бодин је стога преминуо фебруара/марта 1099. године и сахрањен је у манастиру Светог Сергеја и Вакха, који је служио као гробно место дукљанских краљева. Смрт краља Бодина означавало је и крај успона дукљанске државе. Дуго негована политика о осамостаљивању Дукље је прешла у потпуни преокрет. На вест Бодинове смрти из Цариграда су се Браниславови потомци искрцали у Драчу. Бодинов престо је наследио његов син Михаило, који је убрзо био збачен и престо је припао Доброславу, полубрату Бодина. То описују и последње странице дукљановог летописа. После његове смрти је дошао утицај Византије и Рашке. Стога се може рећи да је после Бодинове смрти Дукља изгубила посебну улогу коју је имала половином 11. века. На развалинама Бодиновог система вазалних држава - Рашке, Босне, Травуније и Захумља - уздигнуће се нове снаге.{{sfn|Живковић|2006а|p=122-123}}

== Наслеђе ==
[[Датотека:Srbsko XI sr.svg|десно|мини|200п|Бодинова Србија у поређењу са савременом Србијом]]
[[Датотека:Konstantin Bodin.jpg|десно|мини|200п|Романтичарска представа краља Бодина]]

Његов син [[Михаило II Војислављевић|Михаило]] је хтео да наследи трон, али због злобности своје мајке није успео, тако да га је наследио [[Доброслав II|Доброслав]].<ref>Доброслав је био најстарији син краља Михаила из његовог другог брака са византијском принцезом.</ref> Михаило је сигурно исто отрован као и Доброслав.{{sfn|Мијушковић|1988|p=97}} [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђе]], Бодинов син, је на престолу [[Дукља|Дукље]] у два наврата: од ([[1113]]–-[[1118]]) и од ([[1125]]--[[1131]]). Са својом мајком [[Јаквинта|Јаквинтом]] је покушао обновити државу, али није успео. [[Византија]] је то спречила и извела војни напад на [[Дукља|Дукљу]], где је освојен [[Скадар]], војска је успела да зароби [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђа]] и да га одведе у [[Цариград]].{{sfn|Живковић|2006а|p=147}}

[[Андрија Качић Миошић]] у свом најпознатијем делу ''Разговори угодни народа словинскога'' о Михаилу и Бодину пише: ''На 1077. Краљеваше у србској земљи краљ Михајло. На 1100. Краљева је у србској земљи и у Далмацији краљ Бодин.''<ref>{{Cite book|url=http://dzs.ffzg.unizg.hr/html/Kacic.htm|title=Razgovor ugodni naroda slovinskoga|last=Kačić Miošić|first=Andrija|publisher=|year=|location=|id=|authorlink=}}</ref>

== Локрумски фалсификат ==
Међу познатим ''мљетским'', односно ''локрумским'' фалсификатима, који су настали ради доказивања наводних права и поседа [[бенедиктинци|бенедиктинског]] реда на острвима [[Мљет]]у и [[Локрум]]у, налази се и кривотворена исправа која је уобличена као наводна повоља краља Бодина, из наводне [[1100]]. године. Научном анализом је утврђено да је реч о знатно познијем фалсификату, који је заједно са осталим лажним исправама из исте мљетско-локрумске групе настао путем прераде података на старијих извора, међу којима је био и [[Летопис попа Дукљанина]].{{sfn|Шишић|1928|p=234}}{{sfn|Klaić|1967|p=185-234}}{{sfn|Ћирковић|Михаљчић|1999|p=39}}

== Породично стабло ==
{{Породично стабло
| style = font-size: 90%; line-height: 110%;
| border = 1
| boxstyle = padding-top: 0; padding-bottom: 0;
| boxstyle_1 = background-color: #fcc;
| boxstyle_2 = background-color: #fb9;
| boxstyle_3 = background-color: #ffc;
| boxstyle_4 = background-color: #bfc;
| boxstyle_5 = background-color: #9fe;
| 1= 1. '''Константин Бодин'''
|2= 2. [[Михаило Војислављевић]]
|3= 3. ? Мономахина
|4= 4. [[Стефан Војислав]]
|5= 5. Неда
|6= 6. [[Теодосије Мономах]]
|10= 10. ?
|20= [[Самуило (цар)]]
}}

== Види још ==
{{div col}}
* [[Српски владари]]
* [[Словенски устанак у Поморављу 1072.]]
* [[Византијско-српски ратови]]
* [[Великожупанска Србија]]
* [[Вукан I (велики жупан)]]
* [[Рашка епископија]]
* [[Охридска архиепископија]]
* [[Драчка митрополија]]
* [[Драч (тема)]]
* [[Далмација (тема)]]
* [[Срби католици]]
* [[Барска бискупија]]
* [[Историја Барске надбискупије]]
* [[Барски сабор (1199)]]
* [[Дубровачка надбискупија]]
* [[Историја Дубровника]]
{{div col end}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Извори и литература ==
;Извори
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Крекић|first=Бариша|author-link=Бариша Крекић|chapter=Ана Комнина|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=367-394|chapter-url=https://books.google.com/books?id=RzgKAAAAIAAJ&pg=PA367}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Leib|editor-first=Bernard|title=Anne Comnène: Alexiade (règne de l'empereur Alexis I Comnène 1081-1118)|year=1937|volume=1|location=Paris|publisher=Les Belles Lettres|url=https://archive.org/download/in.ernet.dli.2015.362265/2015.362265.Anne-Comnene.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Leib|editor-first=Bernard|title=Anne Comnène: Alexiade: Règne de l'empereur Alexis I Comnène (1081-1118)|year=1943|volume=2|location=Paris|publisher=Les Belles Lettres|url=https://archive.org/download/in.ernet.dli.2015.362281/2015.362281.Anne-Comnene.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Leib|editor-first=Bernard|title=Anne Comnène: Alexiade: Règne de l'empereur Alexis I Comnène (1081-1118)|year=1945|volume=3|location=Paris|publisher=Les Belles Lettres|url=https://archive.org/download/in.ernet.dli.2015.362278/2015.362278.Anne-Comnene.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Luccari|first=Giacomo|author-link=Јаков Лукаревић|title=Copioso ristretto de gli annali di Rausa|year=1605|location=Venetia|publisher=Antonio Leonardi|url=https://books.google.com/books?id=lVtTAAAAcAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Mošin|editor-first=Vladimir|editor-link=Владимир Мошин|title=Ljetopis popa Dukljanina|year=1950|location=Zagreb|publisher=Matica hrvatska|url=https://www.scribd.com/doc/46180048}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Nodilo|editor-first=Speratus|editor-link=Натко Нодило|title=Annales Ragusini anonymi item Nicolai de Ragnina|year=1883|series=Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium|volume=14|location=Zagrabia|publisher=Academia scientiarum et artium Slavorum meridionalium|url=https://books.google.com/books?id=bHhAAQAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Orbini|first=Mauro|author-link=Мавро Орбин|year=1601|title=Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni|location=Pesaro|publisher=Apresso Girolamo Concordia|url=https://books.google.com/books?id=Fx3OntcdUkQC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Орбин|first=Мавро|author-link=Мавро Орбин|year=1968|title=Краљевство Словена|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Радојчић|first=Борислав|chapter=Скиличин Настављач|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=173-187|chapter-url=https://books.google.com/books?id=RzgKAAAAIAAJ&pg=PA173}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ферлуга|first=Јадран|author-link=Јадран Ферлуга|chapter=Јован Скилица|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=51-172|chapter-url=https://books.google.com/books?id=RzgKAAAAIAAJ&pg=PA51}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
{{Литература крај}}

;Литература
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|author-link= Милош Благојевић| last2=Медаковић| first2 = Дејан|author-link2 = Дејан Медаковић| title = Историја српске државности| volume = 1|year=2000| url = https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Бубало|first=Ђорђе|author-link=Ђорђе Бубало|chapter=Војислављевићи|title=Енциклопедија српског народа|year=2008|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|pages=194|chapter-url=https://books.google.com/books?id=K8fEPgAACAAJ}} 
* {{Cite book|ref=harv|last=Бубало|first=Ђорђе|author-link=Ђорђе Бубало|chapter=Војислављевићи|title=Српска енциклопедија|volume=2|year=2013|location=Нови Сад-Београд|publisher=Матица српска; САНУ; Завод за уџбенике|pages=650-651|chapter-url=https://www.academia.edu/77266415}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Андрија|author-link=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|author-link2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2008|edition=2.|place=Београд|publisher=Службени гласник|url=https://books.google.rs/books?id=gWctAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|title=Дукљанско византијски рат 1072-1075|journal=Историјски часопис|year=2002|volume=47 (2000)|url=https://books.google.com/books?id=MmUyCgAAQBAJ|pages=35-57}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Живковић| first = Тибор|author-link= Тибор Живковић| title = Два питања из времена владавине краља Бодина| journal = Зборник радова Византолошког института|year=2005| volume = 42| url = http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880542045Z|pages=45-59}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|year=2006а|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|url=https://www.scribd.com/document/57152016/Tibor-Zivkovic-Portreti-Srpskih-Vladara-IX-XII-Vek}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|title=Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2006б|volume=43|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880643451Z|pages=451-466}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Živković|first=Tibor|author-link=Тибор Живковић|title=Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150|year=2008|location=Belgrade|publisher=The Institute of History|url=https://books.google.com/books?id=JlIsAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|chapter=Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године|title=Сава Немањић-свети Сава: Историја и предање|year=1979|location=Београд|publisher=САНУ|pages=27-53|chapter-url=https://books.google.com/books?id=USsuAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|chapter=Српски велики жупани у борби с Византијом|title=Историја српског народа|volume=1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|pages=197-211}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Klaić|first=Nada|author-link=Нада Клаић|title=Mljetski falsifikati|journal=Arhivski vjesnik|year=1967|volume=10|pages=185-234|url=https://hrcak.srce.hr/file/193591}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|chapter=Од доласка Словена до краја XII вијека|title=Историја Црне Горе|year=1967|volume=1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga1/IstorijaCrneGore-Knjiga1.pdf|pages=279-444}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века|year=2016|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=MaOADgAAQBAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|author-link=Предраг Коматина|title=Византијска титула Константина Бодина|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2011|volume=48|pages=61-76|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881148061K}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|author-link=Предраг Коматина|title=Србија и Дукља у делу Јована Скилице|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2012|volume=49|pages=159-186|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881249159K}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|author-link=Предраг Коматина|title=Идентитет Дукљана према De administrando imperio|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2014|volume=51|pages=33-46|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881451033K}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|author-link=Предраг Коматина|title=Српско-византијски односи крајем XI и почетком XII века|journal=Зборник Матице српске за историју|year=2023|volume=107|pages=9-20|url=https://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSI_107.pdf|access-date=23. 06. 2024|archive-date=31. 01. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240131120353/https://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSI_107.pdf|url-status=unfit}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља|title=Српска краљевства у средњем веку|year=2017|location=Краљево|publisher=Град Краљево|pages=47-83|chapter-url=https://www.academia.edu/37269919}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|title=Барска (архи)епископија у држави Бодинових наследника|journal=Црквене студије|year=2019|volume=16|number=2|pages=477-499|url=http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/download/667/613}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|author-link=Георгије Острогорски|title=Историја Византије|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|chapter=Осамостаљивање и успон дукљанске државе|title=Историја српског народа|volume=1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=180-196|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|author-link= Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Ћирковић|editor-first1=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић|title=Лексикон српског средњег века|year=1999|location=Београд|publisher=Knowledge|url=https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|author-link= Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|author-link=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Cheynet|first=Jean-Claude|title=La place de la Serbie dans la diplomatie byzantine à la fin du XIe siècle|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2008|volume=45|pages=89-97|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880845089C}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Constantine Bodin}}
* [https://www.politika.rs/scc/clanak/405048/Doba-vizantijske-dominacije-u-drugoj-polovini-X-i-prvoj-polovini-XI-veka Политика (2018): Предраг Коматина: Доба византијске доминације у другој половини X и првој половини XI века]
* [https://www.politika.rs/scc/clanak/405049/Prvo-sccpsko-kraljevstvo-u-XI-veku Политика (2018): Предраг Коматина: Прво српско краљевство у XI веку]
* [https://www.politika.rs/scc/clanak/405052/Drustvo/Dinastija-velikih-zupana-Vukanovici Политика (2018): Предраг Коматина: Династија великих жупана - Вукановићи]

{{низ
| пре=[[Михаило Војислављевић]]
| списак=[[Дукља|Краљ Дукље и Србије]]<br />(1081 — око 1099)
| после= [[Михаило II Војислављевић|Михаило II]] и [[Вукан I (велики жупан)|Вукан]]
| пре2=[[Петар Дељан]]
| списак2=[[Бугарски владари|Титуларни цар Бугарске]]<br />(1072 — 1073)
| после2=[[Петар IV]] 
}}

{{Војислављевићи}}
{{Српски владари}}
{{Бугарски владари}}

{{Нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Историја}}

{{добар}}

[[Категорија:Умрли 1099.]]
[[Категорија:Војислављевићи]]
[[Категорија:Српски владари]]
[[Категорија:Српски краљеви]]
[[Категорија:Владари Дукље (Зете) у раном средњем вијеку]]
[[Категорија:Бугарски средњовековни владари|Петар III]]