Извор странице Рат у Авганистану (2001—2021)

{{Инфокутија Војни сукоб
| ијекавица = не
| ширина = 
| сукоб = Рат у Авганистану (2001—2021)
| део = [[Рат против тероризма|рата против тероризма]]
| слика = 2001 War in Afghanistan collage 3.jpg
| величина_слике = 350п
| опис_слике = Ратни призори
| алтернативни_текст = 
| датум = [[7. октобар]] [[2001]] — [[30. август]] [[2021]]. {{small|({{Age in years, months, weeks and days|month1=10|day1=7|year1=2001|year2=2021|month2=8|day2=30}})}}
| локација = [[Авганистан]]
| локација_генитив = 
| координате = 
| тип_мапе = 
| рељеф_мапе = 
| величина_мапе = 
| опис_мапе = 
| алтернативни_текст_мапе = 
| ознака_мапе = 
| величина_ознаке = 
| текст_ознаке = 
| географска_ширина = 
| географска_дужина = 
| територија = [[Рат у северозападном Пакистану]]
| акција = 
| повод = 
| узрок = [[Напади 11. септембра 2001.]]
| статус = Победа Талибана 
* [[Инвазија Авганистана 2001.|Инвазија]] и окупација Авганистана (2001)
* Деструкција [[Ал Каида|Ал Каидиних]] и Талибанских војних кампова за обуку (2001)
* Пад [[Исламски Емират Авганистан (1996—2001)|Талибанске владе]] (2001)
* Успостављање Исламске републике Авганистана под [[Хамид Карзај|Карзајовом]] администрацијом
* Почетак [[Талибанска побуна|Талибанске побуне]]
* Дронски удари на племенским подручјима Авганистана и Пакистана
* Смрт [[Осама бин Ладен|Осаме бин Ладена]]
* Смрт [[Мухамед Омар|Мухамеда Омара]] у јулу 2013.
* Преко две трећине Ал Каидиних оперативаца је убијено или заробљено
* [[Међународне снаге за безбедносну помоћ]] (-{ISAF}-) су распуштене у децембру 2014.
* Почетак [[Мисија одлучне подршке|Мисије одлучне подршке]] у децембру 2014
* [[Офанзива Талибана 2021.]]
* Талибани прогласили победу
| резултат = пад [[талибан]]ског режима<br />уништење кампова [[Ал Каида|Ал Каиде]]<br />[[Талибанска побуна]]<br />[[Рат у северозападном Пакистану]]<br />[[НАТО]] напустио [[Авганистан]] [[28. децембар|28. децембра]] [[2014]].
| вођство_сукобљених_страна = 
| страна1 = {{застава|НАТО}}<br />{{застава|Авганистан|2013}}<br />[[Датотека:Seal of the International Security Assistance Force.svg|22п]] [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|ИСАФ]]
| страна2 = [[Датотека:Flag of the Taliban.svg|22п|ивица]] [[Талибан]]и<br />[[Датотека:Flag of Jihad.svg|22п|ивица]] [[Ал Каида]]<br />{{flagicon image|Flag_of_Jihad.svg}} [[055 Бригаде]]<br />{{flagicon image|Flag_of_Jihad.svg}} [[Islamic Movement of Uzbekistan|-{IMU}-]]<br />{{flagicon image|Tnsm-flag.svg}} [[Tehreek-e-Nafaz-e-Shariat-e-Mohammadi|-{TNSM}-]]<br />{{flagicon image|Flag of Turkistan Islamic Party.svg}} [[East Turkestan Islamic Party|-{ETIM}-]]
| страна3 = 
| командант1 = {{зас|САД}} [[Дејвид Петрус]]<br />{{зас|САД}} [[Томи Френкс]]<br />{{зас|САД}} [[Барак Обама]]<br />{{зас|УК}} [[Тони Блер]]<br />{{зас|Авганистан|2013}} [[Хамид Карзај]]<br />{{зас|НЕМ}} [[Ангела Меркел]]<br />{{зас|ИТА}} [[Ђузепе Конте]]
| командант2 = [[Датотека:Flag of the Taliban.svg|22п|ивица]] [[Осама бин Ладен|Осама Бин Ладен]] {{KIA}}<br />[[Датотека:Flag of the Taliban.svg|22п|ивица]] [[Мухамед Омар]]<br />[[Датотека:Flag of the Taliban.svg|22п|ивица]] [[Актар Мансур]] {{KIA}}<br />[[Датотека:Flag of the Taliban.svg|22п|ивица]] [[Хибатула Акунџада]]<br />[[Датотека:Flag of the Taliban.svg|22п|ивица]] [[Абдул Гани Барадар]]<br />[[Датотека:Flag of Jihad.svg|22п|ивица]] [[Ајман ал Завахири]]<br />[[Датотека:Flag of Jihad.svg|22п|ивица]] [[Јалалудин Хакани]]
| командант3 = 
| јединице1 = 
| јединице2 = 
| јединице3 = 
| јачина1 = 90.000 НАТО војника <br /> 380.000 авганистанских војника
| јачина2 = [[Датотека:Flag of the Taliban.svg|22п|ивица]] [[Талибан]]и 60.000<br />[[Датотека:Flag_of_Hezbi_Islami_Gulbuddin.svg|22п|ивица]] [[ХИГ]] 1.500—2.000<br />[[Датотека:Flag of Jihad.svg|22п|ивица]] [[Ал Каида]] 50—100
| јачина3 = 
| губици1 = '''[[List of Afghan security forces fatality reports in Afghanistan|Авганистанске снаге безбедности:]]'''<br />
'''Северна Алијанса:'''<br />
200 убијено<br />
'''[[Coalition casualties in Afghanistan|Коалиција]]'''<br />
'''Мртвих:''' 3.561<br />
'''[[List of private contractor deaths in Afghanistan|Предузетници]]'''<br />
'''Мртвих:''' 3.937<br />
'''Рањених:''' 15.000+<br />
'''Укупно убијено: '''69.698+ убијено
| губици2 = '''Талибан:''' 60.000–65.000+ убијено<br />
'''Ал-Каида:''' 2.000+ убијено
----
-{'''ISIL–KP:'''}- 2.400+ убијено
| губици3 = '''Цивилно становништво: 38.480+ убијено'''
| напомене = 
| војна_кампања = 
}}

'''Рат у Авганистану''' је војни сукоб између коалиције земаља предвођених [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеним Краљевством]] и радикалних исламиста предвођених [[Талибан]]има и [[Ал Каида|Ал Каидом]].<ref>* {{cite web|url=http://www.cfr.org/afghanistan/us-war-afghanistan/p20018|title=U.S. War in Afghanistan: 1999–Present|author=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|year=2014|publisher=Council on Foreign Relations|accessdate=21. 2. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150302014738/http://www.cfr.org/afghanistan/us-war-afghanistan/p20018|archive-date=2. 3. 2015|url-status=dead|df=}}
* {{cite web|url=http://www.nbcnews.com/id/33210358/ns/world_news-south_and_central_asia/t/us-war-afghanistan/#.VOj0EHzF-8A|title=U.S. War in Afghanistan|author=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|year=2015|publisher=NBC News|accessdate=21. 2. 2015|archive-date=21. 02. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150221233410/http://www.nbcnews.com/id/33210358/ns/world_news-south_and_central_asia/t/us-war-afghanistan/#.VOj0EHzF-8A|url-status=dead}}
* {{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/news/checkpoint/wp/2015/01/06/this-new-graphic-shows-the-state-of-the-u-s-war-in-afghanistan/|title=This new graphic shows the state of the U.S. war in Afghanistan|last=Lamothe|first=Dan|date=6. 1. 2015|newspaper=The Washington Post|accessdate=21. 2. 2015}}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=gbxLAgAAQBAJ&pg=PT2|title=War in Afghanistan: An Interactive Modern History Adventure|last=Doeden|first=Matt|last2=Hoena|first2=Blake|year=2014|publisher=Capstone|isbn=978-1-4765-5221-7|pages=2}}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=9nGmUJ9HwwgC&pg=PA140|title=US Foreign Policy|last=Cox|first=Michael|last2=Stokes|first2=Doug|year=2012|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-958581-6|pages=140}}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=wEvUeAAXjHQC&pg=PA243|title=Peacekeeping in the Abyss: British and American Peacekeeping Doctrine and Practice After the Cold War|last=Cassidy|first=Robert M. ()|publisher=Greenwood Publishing Group|year=2004|isbn=978-0-275-97696-5|pages=243}}</ref><ref name="Auer & Said2">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XXtAAQAAQBAJ&pg=PA87|title=NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone|last=Auerswald|author2=Stephen|first=David P. M. Saideman|year=2014|publisher=Princeton University Press|isbn=978-1-4008-4867-6|pages=87-88}}</ref> Рат је почео [[7. октобар|7. октобра]] [[2001]]. као одговор на [[Напади 11. септембра 2001.|терористичке нападе 11. септембра 2001.]] на [[Њујорк]] и [[Вашингтон]].

Циљ инвазије је био да се пронађу [[Осама бин Ладен]] и други високи припадници Ал Каиде, да се уништи њена организација и да се уклони талибански режим у [[Авганистан]]у који је пружао помоћ и уточиште Ал Каиди. Рат има основу у [[Бушова доктрина|Бушовој доктрини]] по којој Сједињене Америчке Државе неће правити разлику између [[тероризам|терористичких]] организација и држава и влада које их подржавају.

Током овог рата водиле су се две војне операције како би се успоставила контрола над државом, [[операција Трајна слобода]] и [[операција Слободина стража]]. Операција Трајна слобода се завршила 28. децембра 2014.<ref>{{cite web|url=http://www.klix.ba/vijesti/zavrsen-najduzi-rat-u-historiji-sad-a-amerikanci-nakon-13-godina-napustili-afganistan/141229008|title= Završen najduži rat u historiji SAD-a: Amerikanci nakon 13 godina napustili Afganistan|accessdate=30. 12. 2014|publisher=klix.ba}}</ref> да би [[операција Слободина стража]] почела 1. јануара 2015. године.<ref>[https://www.nationalguard.mil/News/Article-View/Article/576922/after-13-years-operation-enduring-freedom-concludes-in-afghanistan/ After 13 years, Operation Enduring Freedom concludes in Afghanistan > National Guard > Article View<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>

Такође је постојала операција [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|Међународних снага за безбедносну помоћ]], коју је покренуо [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности Уједињених нација]] крајем [[децембар|децембра]] 2001. како би се осигурао [[Кабул]] и околина. [[НАТО]] је преузео контролу над овим снагама [[2003]]. године. САД и Уједињено Краљевство изводили су кампање бомбардовања, док је копнене снаге за војне операције првенствено пружала авганистанска [[Северна Алијанса|Северна алијанса]], која се завршила са операцијом Трајна слобода.

Почетни напад коалиционих снага је уклонио талибане са власти, али талибанске снаге су од тада ојачале. Рат је имао мање успеха у спречавању активности Ал Каиде него што је очекивано. Од [[2006]]. стабилност Авганистана су угрозили појачана активност талибанских побуњеника, рекордно високи ниво илегалне производње [[дрога|дроге]] и лабава влада која има ограничену контролу у подручјима изван Кабула.

У рату више десетине хиљада људи је погинуло. Од почетка рата до средине 2016. године, процењује се да је преко 111.442 људи је погинуло, а 116.603 повређено.<ref>{{Cite web|url=https://watson.brown.edu/costsofwar/files/cow/imce/papers/2016/War%20in%20Afghanistan%20and%20Pakistan%20UPDATE_FINAL_corrected%20date.pdf|title=Costs of war|last=Crawford|first=Neta C.|date=2016.|website=Watson Institute|url-status=live|access-date=25.3.2022.}}</ref>

[[Офанзива Талибана 2021.|Офанзива Талибана]] и савезничких милитантних група, међу којима је и [[Ал Каида|Ал-Каида]], против Владе Авганистана и њених савезника почела је 1. маја 2021. године,<ref name="#1">{{cite news|url=https://www.reuters.com/world/asia-pacific/taliban-launches-huge-afghan-offensive-after-deadline-us-pullout-2021-05-04/|title=Taliban launches major Afghan offensive after deadline for U.S. pullout|date=04. 05. 2021.|access-date=07. 08. 2021.|archive-url=https://web.archive.org/web/20210810182121/https://www.reuters.com/world/asia-pacific/taliban-launches-huge-afghan-offensive-after-deadline-us-pullout-2021-05-04/|archive-date=10. 08. 2021.|publisher=Reuters|url-status=live}}</ref><ref name="fastadv12"/> истовремено с повлачењем већине трупа [[САД]] из Авганистана.<ref name="disi">{{cite news|url=https://edition.cnn.com/2021/06/24/asia/afghanistan-taliban-offensive-intl-cmd/index.html|title=Afghanistan is disintegrating fast as Biden's troop withdrawal continues|last=Robertson|first=Nic|date=24. 06. 2021.|access-date=09. 07. 2021.|archive-url=https://web.archive.org/web/20210709190124/https://edition.cnn.com/2021/06/24/asia/afghanistan-taliban-offensive-intl-cmd/index.html|archive-date=09. 07. 2021.|publisher=CNN|url-status=live}}</ref>

Током прва три месеца офанзиве, Талибани су знатно напредовали у сеоским подручјима повећавајући број округа које контролишу са 73 на 223 и постепено изолујући урбана средишта. Почевши од 6. августа, Талибани су заузели двадесет девет од тридесет четири провинцијске престонице Авганистана, међу којима су и [[Кандахар]] и [[Херат]],<ref name=":3">{{cite news|url=https://apnews.com/article/joe-biden-business-taliban-f600d6faf28e9c2ccb454ad176987b19|title=Taliban capture key northern city, approach Afghan capital|last=Akhgar|first=Tameem|date=14 August 2021|work=Associated Press News|access-date=14 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210814185746/https://apnews.com/article/joe-biden-business-taliban-f600d6faf28e9c2ccb454ad176987b19|archive-date=14. 08. 2021.|last2=Faiez|first2=Rahim|last3=Krauss|first3=Joseph|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.jpost.com/breaking-news/taliban-gains-control-of-jalalabad-one-of-two-last-cities-in-afghan-control-676733|title=Taliban gains control of Jalalabad, one of two cities in Afghan control|website=The Jerusalem Post {{!}} JPost.com|language=en-US|access-date=15. 08. 2021.}}</ref> а закључно с 10. августом контролисали су 65% површине земље.<ref name="65p12">{{Cite web|url=https://globalnews.ca/news/8100808/taliban-afghanistan-rapid-advance-e-u-official/|title=Taliban controls 65% of Afghanistan as rapid advance continues: E.U. official - National {{!}} Globalnews.ca|website=Global News|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20210811080009/https://globalnews.ca/news/8100808/taliban-afghanistan-rapid-advance-e-u-official/|archive-date=11. 08. 2021.|url-status=live|access-date=11. 08. 2021.}}</ref>

Офанзива је позната по брзим територијалним добицима Талибана<ref name="fastadv12"/><ref name="65p12"/> и по домаћим и међународним последицама.<ref>{{cite news|url=https://worldview.stratfor.com/article/challenging-our-understanding-taliban|title=Challenging Our Understanding of the Taliban|last=Baker|first=Rodger|date=09. 08. 2021.|access-date=12. 08. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210811143233/https://worldview.stratfor.com/article/challenging-our-understanding-taliban|archive-date=11 August 2021|publisher=Stratfor|url-status=live}}</ref> Дана 10. августа, амерички званичници су проценили да би главни град Авганистана [[Кабул]] могао пасти под Талибане у року од 30 до 90 дана.<ref name="3090est">{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/national-security/2021/08/10/afghanistan-intelligence-assessment/|title=U.S. officials warn collapse of Afghan capital could come sooner than expected|last=Lamothe|first=Dan|date=10. 08. 2021.|work=The Washington Post|access-date=11. 08. 2021.|archive-url=https://web.archive.org/web/20210811030221/https://www.washingtonpost.com/national-security/2021/08/10/afghanistan-intelligence-assessment/|archive-date=11. 08. 2021.|last2=Hudson|first2=John|last3=Harris|first3=Shane|last4=Gearan|first4=Anne|url-status=live}}</ref> Дана 15. августа, Associated Press је известио да су Талибани стигли до Кабула и да чекају „пренос” власти.<ref>{{cite web|url=https://apnews.com/article/taliban-e1ed33fe0c665ee67ba132c51b8e32a5|title=Official: Taliban negotiators head to presidential palace|last=Seir|first=Ahmed|last2=Faiez|first2=Rahim|website=Associated Press|publisher=Associated Press|access-date=15. 08. 2021.|last3=Akghar|first3=Tameem|last4=Gambrell|first4=John}}</ref> Истог дана град се увече предао Талибанима који су ушли у председничку палату, а председник државе [[Ашраф Гани]] је побегао авионом у суседни [[Узбекистан]], а потом емигрирао у [[Оман]].<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/4480509/Afganistan-talibani-kabul-predaja-vlasti.html|title=Председник Авганистана напустио земљу, талибани проглашавају исламски емират|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-03-25}}</ref> Талибани четири дана касније проглашавају [[Исламски Емират Авганистан]] на 102 годишњицу независности. Дана [[30. август]]а последњи контигент америчких трупа повукао се из Авганистана и предао је међународни аеродром у Кабулу у руке Талибанима чиме је двадесетогодишњи рат завршен<ref>{{Cite web|url=https://rs.sputniknews.com/20210830/amerika-vise-ne-kontrolise-aerodrom-u-kabulu-zavrsena-dvadesetogodisnja-misija-1129388762.html|title=Америка више не контролише аеродром у Кабулу, завршена двадесетогодишња мисија|last=Србија|first=Sputnik|date=30.8.2021.|website=Sputnik Србија|language=rs|url-status=live|access-date=2022-03-25}}</ref>.

== Пре почетка рата ==
{{Посебан чланак|Грађански рат у Авганистану|Саур револуција|Совјетски рат у Авганистану|Муџахедини}}

=== Порекло грађанског рата у Авганистану ===
[[Датотека:Saur Revolution stamp 1979.jpg|thumb|лево|1979. Авганистанска поштанска марка у знак сјећања на љевичаре [[Саур револуција|Саур револуције]]]]
Политички поредак Авганистана почео је да се руши 1970-их. Прво, [[Мохамед Дауд Кан]] је преузео власт у јулском државном удару [[1973]]. године, када је монархија свргнута у корист републике. Дауд Кан је пет година касније убијен у [[Саур револуција|Саурској револуцији]] [[април]]а [[1978]], пучу у коме је [[Народна демократска партија Авганистана]] (ПДПА) преузела контролу над владом<ref>{{cite web|url=http://www.afghanland.com/history/biography/daoud.html|title=Mohammad Daud Khan|date=2000|website=Afghanland.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170817040633/http://www.afghanland.com/history/biography/daoud.html|archive-date=17 August 2017|access-date=11 March 2018}}</ref>. ПДПА се залагала за социјалистичку трансформацију укидањем договорених бракова, промовисањем масовне писмености и реформом власништва над земљом. Ово је поткопало традиционални племенски поредак и изазвало противљење широм руралних подручја. Потискивање ПДПА-е наишло је на отворену побуну, укључујући и [[Устанак у Херату 1979|устанак Херата 1979]]. године. ПДПА су биле погођене унутрашњим разликама у вођству, а на њих је утицао унутрашњи удар [[11. септембар|11. септембра]] [[1979]]. године, када је [[Хафизулах Амин]] свргнуо [[Нур Мухамед Тараки|Нур Мухамеда Таракија]]. [[Совјетски Савез]], осетивши слабост ПДПА, [[Совјетски рат у Авганистану|војно је интервенисао]] три месеца касније, да свргне Амина и инсталира другу фракцију ПДПА коју води [[Бабрак Кармал]].

{{multiple image | width = 160|align=left | image1 = Reagan sitting with people from the Afghanistan-Pakistan region in February 1983.jpg | image2 = RIAN archive 24609 Troop withdrawal from Afghanistan.jpg | footer = [[Совјетски рат у Авганистану]]: Председник [[Роналд Реган|Реган]] састао се са [[Муџахедини|авганистанским муџахединима]] лидерима у [[Бела кућа|Овалној канцеларији]] у фебруару 1983; Совјетске трупе у Авганистану у октобру 1986}}
Улазак совјетских снага у Авганистан у [[децембар|децембру]] 1979. појачао је [[Хладни рат]]<ref>{{cite web|url=https://www.history.com/this-day-in-history/soviet-tanks-roll-into-afghanistan|title=Soviet Union invades Afghanistan|publisher=History|language=English|accessdate=30 August 2021}}</ref> и натерао совјетске ривале, [[Сједињене Државе]], [[Пакистан]], [[Саудијска Арабија|Саудијску Арабију]] и [[Кина|Кину]] да подрже побуњенике који се боре против [[Демократска Република Авганистан|Демократске Републике Авганистан]] коју подржава [[СССР|Совјетска Република]]. За разлику од секуларне и социјалистичке владе, која је контролисала градове, верски мотивисани муџахедини су владали у већини села. [[ЦИА]] је радила са пакистанским међу-службеним обавештајним службама на пружању иностране подршке муџахединима. Рат је такође привукао арапске добровољце познате под именом "Авганистански Арапи", укључујући [[Осама бин Ладен|Осаму бин Ладена]].

Након повлачења совјетске војске из Авганистана у [[фебруар]]у [[1989]]. године, режим ПДПА под [[Мохамед Наџибулах|Мохамедом Наџибулахом]] трајао је до [[1992]]. године, када је распадом Совјетског Савеза режим лишен помоћи, а пребјег узбекистанског генерала [[Абдул Рашид Достум|Абдула Рашида Достума]] очистио је прилаз [[Кабул]]у. Пошто је политичка позорница очишћена од социјалиста, ратни команданти, од којих су неки били исламисти, борили су се за власт.

=== Рат у Авганистану (1989 — 1992) ===
{{Посебан чланак|Рат у Авганистану (1989 — 1992)}}
Од [[1992]]. године, командант муџахида [[Бурханудин Рабани]] званично је постао председник [[Исламска држава Авганистан|Исламске државе Авганистан]], али се морао борити против других војсковођа за контролу над Кабулом. Крајем [[1994]]. године, Рабанијев министар одбране, Ахмад Шах Масуд, побиједио је Хекматиар у Кабулу и окончао текуће бомбардовање главног града<ref name="Afghanistan Justice Project">{{cite web|year=2005|url=http://www.afghanistanjusticeproject.org/warcrimesandcrimesagainsthumanity19782001.pdf |title=Casting Shadows: War Crimes and Crimes against Humanity: 1978–2001 |publisher=Afghanistan Justice Project |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20131004221455/http://www.afghanistanjusticeproject.org/warcrimesandcrimesagainsthumanity19782001.pdf |archive-date=4 October 2013}}</ref><ref name="amnesty.org">{{cite web|publisher=Amnesty International|title=Afghanistan: Further Information on Fear for Safety and New Concern: Deliberate and Arbitrary Killings: Civilians in Kabul|date=16 November 1995|url=https://www.amnesty.org/en/library/info/ASA11/015/1995/en|access-date=19 November 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121018211431/http://www.amnesty.org/en/library/info/ASA11/015/1995/en|archive-date=18 October 2012|url-status=live}}</ref><ref name="International Committee of the Red Cross">{{cite web|year=1995|url=http://www.icrc.org/eng/resources/documents/misc/57jly2.htm|title=Afghanistan: escalation of indiscriminate shelling in Kabul|publisher=International Committee of the Red Cross|access-date=3 February 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110510012006/http://www.icrc.org/eng/resources/documents/misc/57jly2.htm|archive-date=10 May 2011|url-status=live}}</ref>. Масуд је покушао да покрене национални процес у целој земљи са циљем националне консолидације{{citation needed|date=July 2021}}. Други војсковође, укључујући [[Исмаил Кан|Исмаила Кана]] на западу и Достума на северу, задржали су своје феуде{{citation needed|date=July 2021}}.

[[1994]]. године [[Мухамед Омар]], припадник [[Муџахедини|муџахида]] који је предавао у пакистанској медреси, вратио се у [[Кандахар]] и основао талибански покрет. Његови следбеници били су студенти религије познати као [[Талибани|Талиби]] и настојали су да окончају ратоборност строжим придржавањем шеријата. До новембра 1994. талибани су заузели целу провинцију [[Кандахар]]. Они су одбили владину понуду да се придруже коалиционој влади и кренули су ка [[Кабул]]у [[1995]]. године<ref name="Webster University Press Book">{{Cite book |last=Marcela Grad |title=Massoud: An Intimate Portrait of the Legendary Afghan Leader|date=1 March 2009 |pages=310 |publisher=Webster University Press}}</ref>.

=== Талибански Емират против Северне алијансе ===
{{Посебан чланак|Рат у Авганистану (1992 — 1996)|Рат у Авганистану (1996 — 2001)|Северна Алијанса|Талибани}}
Ране победе Талибана 1994. године праћене су низом скупих пораза<ref name="Human Rights Watch (5)">{{cite web|url=https://www.hrw.org/reports98/afghan/Afrepor0-01.htm#P81_13959 |title=II. BACKGROUND |publisher=Human Rights Watch |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20081102042606/http://www.hrw.org/reports98/afghan/Afrepor0-01.htm |archive-date=2 November 2008}}</ref>. [[Пакистан]] је „пружао снажну подршку“ талибанима<ref name="Amin Saikal">{{Cite book|last=Amin Saikal |author-link=Amin Saikal|title=Modern Afghanistan: A History of Struggle and Survival|url=https://archive.org/details/modernafghanista00saik |edition=2006 1st |pages=[https://archive.org/details/modernafghanista00saik/page/n352 352]|publisher=I.B. Tauris & Co Ltd., London New York |isbn=1-85043-437-9|date=13. 11. 2004}}</ref><ref name="George Washington University">{{cite web|year=2007|url=http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB227/index.htm#17|title=Documents Detail Years of Pakistani Support for Taliban, Extremists|publisher=[[National Security Archive]]|access-date=19 November 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20080708224453/http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB227/index.htm#17|archive-date=08. 07. 2008|url-status=live}}</ref>. Аналитичари као што је Амин Саикал описали су да се група развила у посредничку силу за регионалне интересе Пакистана, што су талибани порицали<ref name="Amin Saikal" />. Талибани су почетком [[1995]]. почели гранатирати Кабул, али их је Масуд вратио назад<ref name="amnesty.org" /><ref>{{Citation|title=What Was Kabul Like Under Taliban Control? (1996)|url=https://www.youtube.com/watch?v=zzPcMB9SQz0|accessdate=2022-03-25|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>.

Дана [[27. септембар|27. септембра]] [[1996]], талибани су, уз војну подршку [[Пакистан]]а и финансијску подршку [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]], заузели [[Кабул]] и основали [[Исламски емират Авганистан]]<ref name="Physicians for Human Rights">{{cite web |year=1998|url=http://www.law.georgetown.edu/rossrights/docs/reports/taliban.pdf |title=The Taliban's War on Women: A Health and Human Rights Crisis in Afghanistan |publisher=[[Physicians for Human Rights]] |access-date=30 January 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140103210524/http://www2.law.georgetown.edu/rossrights/docs/reports/taliban.pdf |archive-date=03. 01. 2014. |url-status=live}}</ref>. Они су наметнули своје фундаменталистичко тумачење ислама у подручјима под њиховом контролом, издавши едикте који забрањују женама да раде изван куће, похађају школу или напуштају своје домове осим у пратњи мушког рођака. Према пакистанском стручњаку [[Ахмед Рашед|Ахмеду Рашиду]], "између [[1994]]. и [[1999]]. године, процењује се да је 80.000 до 100.000 Пакистанаца тренирало и борило се у Авганистану" на страни талибана<ref name=Maley>{{cite book |last=Maley|first=William|title=The Afghanistan wars|url=https://archive.org/details/afghanistanwars0000male|year=2009|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0-230-21313-5|pages=[https://archive.org/details/afghanistanwars0000male/page/n301 288]}}</ref><ref name=Tomsen>[[Peter Tomsen]] said that up until 9/11, Pakistani military and [[Inter-Services Intelligence|ISI]] officers along with thousands of regular Pakistani armed forces personnel had been involved in the fighting in Afghanistan.{{cite book |last=Tomsen|first=Peter|title=Wars of Afghanistan|url=https://archive.org/details/warsofafghanista0000toms|year=2011|publisher=PublicAffairs|isbn=978-1-58648-763-8|pages=[https://archive.org/details/warsofafghanista0000toms/page/322 322]}}</ref>.

Масуд и Достум, бивши непријатељи, створили су ''Уједињени фронт против талибана'', [[Северна Алијанса|Северну алијансу]]<ref>{{Cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/1652187.stm|title=Who are the Northern Alliance?|date=2001-11-13|access-date=2022-03-25|language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://irp.fas.org/world/para/northern_alliance.htm|title=Northern Alliance|website=irp.fas.org|access-date=2022-03-25}}</ref>. Поред Масоудових [[Таџици|таџикистанских снага]] и Достумових [[Узбеци|Узбека]], Уједињени фронт је укључивао фракције [[Хазара|Хазаре]] и паштунске снаге под вођством команданата попут [[Абдул Хак]]а и [[Хаџи Абдул Кадир]]а. Абдул Хак је такође окупио бројне одметнуте паштунске талибане<ref name=autogenerated5>{{cite book |last=Tomsen|first=Peter|title=Wars of Afghanistan|url=https://archive.org/details/warsofafghanista0000toms|year=2011|publisher=PublicAffairs|isbn=978-1-58648-763-8|pages=[https://archive.org/details/warsofafghanista0000toms/page/565 565]}}</ref>. Обојица су пристали да раде заједно са изгнаним авганистанским краљем [[Захир Шах]]ом<ref name="Tomsen" />. Северна алијанса је добила различите степене подршке од [[Русија|Русије]], [[Иран]]а, [[Таџикистан]]а и [[Индија|Индије]]. Талибани су заузели Мазар-и-Шариф [[1998]]. године и отерали Достума у егзил.

Према [[УН|Уједињеним нацијама (УН)]], покушавајући да учврсте контролу над северним и западним Авганистаном, талибани су извршили систематске масакре над цивилима. Званичници УН -а су изјавили да је било "15 масакра" између [[1996]]. и [[2001]]. године, Талибани су посебно циљали шиитске Хазаре<ref name="Newsday 2001">{{cite news|url=http://articles.chicagotribune.com/2001-10-12/news/0110120312_1_taliban-fighters-massacres-in-recent-years-mullah-mohammed-omar|title=Taliban massacres outlined for UN|author=Newsday|date=October 2001|work=Chicago Tribune|access-date=3 February 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110916074935/http://articles.chicagotribune.com/2001-10-12/news/0110120312_1_taliban-fighters-massacres-in-recent-years-mullah-mohammed-omar|archive-date=16 September 2011|url-status=live}}</ref><ref name="papillonsartpalace.com">{{cite web|url=http://www.papillonsartpalace.com/massacre.htm |title=Confidential UN report details mass killings of civilian villagers |access-date=12 October 2001 |author=Newsday |year=2001|publisher=newsday.org |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20021118162327/http://www.papillonsartpalace.com/massacre.htm |archive-date=18 November 2002}}</ref>. Као одмазду за погубљење 3.000 талибанских заробљеника од стране узбекистанског генерала [[Абдул Малик Пахлаван|Абдул Малика Пахлавана]] [[1997]]. године, талибани су погубили око 4.000 цивила након што су 1998. заузели Мазар-и-Шариф<ref name="UNHCR 1999">{{cite web|url=http://www.refworld.org/docid/3ae6aab050.html|title=Afghanistan: Situation in, or around, Aqcha (Jawzjan province) including predominant tribal/ethnic group and who is currently in control|author=Immigration and Refugee Board of Canada|date=February 1999|access-date=29 January 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20131013062635/http://www.refworld.org/docid/3ae6aab050.html|archive-date=13 October 2013|url-status=live}}</ref><ref name="Human Rights Watch 1998">{{cite web|url=https://www.hrw.org/reports98/afghan/Afrepor0-03.htm#P186_38364 |title=Incitement of Violence Against Hazaras by Governor Niazi |access-date=27 December 2007 |publisher=[[Human Rights Watch]] |date=November 1998 |work=Afghanistan: the Massacre in Mazar-I Sharif |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20071215095339/http://www.hrw.org/reports98/afghan/Afrepor0-03.htm |archive-date=15 December 2007}}</ref>.

Бин Ладенова бригада 055 била је одговорна за масовна убиства авганистанских цивила<ref name="Ahmed Rashid/The Telegraph">{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/afghanistan/1340244/Afghanistan-resistance-leader-feared-dead-in-blast.html|title=Afghanistan resistance leader feared dead in blast|last=Rashid|first=Ahmed|work=The Telegraph|location=London|date=11 September 2001|access-date=6 April 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20131108225950/http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/afghanistan/1340244/Afghanistan-resistance-leader-feared-dead-in-blast.html|archive-date=8 November 2013|url-status=live}}</ref>. У извештају Уједињених нација цитирани су очевици у неким селима који описују „арапске борце који носе дугачке ножеве који се користе за пререзивање грла и скидање коже људима“<ref name="Newsday 2001" /><ref name="papillonsartpalace.com" />.

До 2001. године талибани су контролисали чак 90% Авганистана са Северном алијансом ограниченом на североисточни угао земље. Уз талибанске снаге борило се око 28.000–30.000 Пакистанаца (обично и Паштуна) и 2.000–3.000 милитаната Ал-Каиде<ref name="Webster University Press Book" /><ref name="Ahmed Rashid/The Telegraph" />{{sfn|Girardet|2011|p=416}}{{sfn|Rashid|2000|p=91}}. Многи Пакистанци су регрутовани из медреса<ref name="Ahmed Rashid/The Telegraph" />. Документ америчког Стејт департмента из 1998. потврдио је да су "20–40 одсто [редовних] талибанских војника Пакистанци". У документу се наводи да један број родитеља тих пакистанских држављана "не знају ништа о војној умешаности своје деце у талибанском покрету све док њихова тела не буду враћена у Пакистан". Према извештају Стејт департмента САД и извештајима Хјуман рајтс воч-а, други пакистански држављани који се боре у Авганистану били су редовни војници, посебно из Пограничног корпуса, али и из пакистанске војске који су пружали директну борбену подршку<ref name="George Washington University" /><ref name="Human Rights Watch">{{cite news |url=https://www.hrw.org/reports/2001/afghan2/Afghan0701-02.htm |title=Pakistan's support of the taliban |publisher=[[Human Rights Watch]] |year=2000|access-date=4 December 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100615184800/http://www.hrw.org/reports/2001/afghan2/Afghan0701-02.htm |archive-date=15 June 2010 |url-status=live}}</ref>.
==== Ал Каида ====
{{Посебан чланак|Ал Каида|Осама бин Ладен}}
У августу 1996. Бин Ладен је био присиљен да напусти [[Судан]] и стигао је у [[Џалалабад]], [[Авганистан]]. Он је основао своју међународну мрежу Ал Каиде крајем 1980-их како би подржао [[Совјетски рат у Авганистану|рат муџахедина против Совјета]], али се разочарао сукобима међу војсковођама. Приближио се мули Омару и преселио операције Ал Каиде у источни Авганистан, сигурно уточиште јер је био под заштитом тамошњих талибана<ref>{{cite web |title=DEADLY COOPERATION: THE SHIFTING TIES BETWEEN AL-QAEDA AND THE TALIBAN |url=https://warontherocks.com/2018/09/deadly-cooperation-the-shifting-ties-between-al-qaeda-and-the-taliban/ |website=War on the Rocks |access-date=28 August 2021}}</ref>.

Комисија од [[Напади 11. септембра 2001.|11. септембра]] у САД је открила да је под талибанима Ал Каида била у стању да користи Авганистан као место за обуку и индоктринацију бораца, увоз оружја, координацију са другим џихадистима и планирање терористичких акција{{sfn|911 Commission|2004|p=66}}. Иако је Ал Каида одржавала своје кампове у Авганистану, она је такође подржавала кампове за обуку других организација. Процењује се да је 10.000 до 20.000 људи прошло кроз ове објекте пре 11. септембра, од којих је већина послата у борбу за талибане против Уједињеног фронта. Мањи број је уведен у Ал-Каиду{{sfn|911 Commission|2004|p=67}}.

[[Датотека:Kenya bombing 1.jpg|thumb|лево|Рушевине америчке амбасаде у Најробију 7. августа 1998.]]
Након што су августа 1998. године [[Бомбашки напад на америчке амбасаде 1998.|бомбашки напади на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији]] повезани са бин Ладеном, председник [[Бил Клинтон]] наредио је ракетне нападе на милитантне кампове за обуку у Авганистану. Амерички званичници притисли су талибане да предају бин Ладена. Међународна заједница је [[1999]]. године увела санкције талибанима, позивајући на предају бин Ладена. Талибани су у више наврата одбијали ове захтеве.

Паравојни тимови Одељења за посебне активности [[ЦИА|Централне обавештајне агенције (ЦИА)]] били су активни у Авганистану деведесетих година у тајним операцијама лоцирања и убиства или хватања Осаме бин Ладена. Ови тимови су планирали неколико операција, али нису добили налог од председника Клинтона. Њихови напори изградили су односе са авганистанским лидерима који су се показали битним у '''инвазији 2001{{sfn|Coll|2004}}.'''

==== Промена америчке политике према Авганистану ====
Током Клинтонове администрације, [[САД]] су биле наклоњене [[Пакистан]]у и до 1998-1999 нису имале јасну политику према Авганистану. На пример, 1997. године Робин Рафел из америчког Стејт департмента рекао је Масуду да се преда талибанима. Масуд је одговорио да ће, све док буде контролисао подручје величине шешира, наставити да га брани од талибана<ref name="Webster University Press Book" />. Отприлике у исто време, високи спољнополитички званичници у Клинтоновој администрацији одлетели су у северни Авганистан како би покушали да убеде Уједињени фронт да не искористи прилику да оствари кључне успехе против талибана. Они су инсистирали да је време за прекид ватре и ембарго на оружје. У то време, Пакистан је започео „авио-превоз налик Берлину за снабдевање и поновно опремање талибана“, финансиран саудијским новцем<ref name="US Congressman Dana Rohrabacher">{{cite web|year=2004|url=http://rohrabacher.house.gov/911-represented-dramatic-failure-policy-and-people|title=9/11 Represented a Dramatic Failure of Policy and People|publisher=US Congressman Dana Rohrabacher|access-date=5 March 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130306015402/http://rohrabacher.house.gov/911-represented-dramatic-failure-policy-and-people|archive-date=6 March 2013|url-status=dead}}</ref>.

Политика САД према Авганистану се променила након бомбардовања америчке амбасаде 1998. Након тога, Осама бин Ладен је оптужен за своје учешће у бомбашким нападима на амбасаду. 1999. и САД и Уједињене нације донијеле су санкције против талибана путем Резолуције 1267 Вијећа сигурности Уједињених нација, у којој се од талибана тражи да предају Осаму бин Ладена ради суђења у САД и затворе све терористичке базе у Авганистану<ref>{{cite press release|title=Security Council demands that Taliban turn over Osama bin Laden to appropriate authorities|url=https://www.un.org/News/Press/docs/1999/19991015.sc6739.doc.html|publisher=United Nations|date=15 October 1999|access-date=29 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20130816074745/http://www.un.org/News/Press/docs/1999/19991015.sc6739.doc.html|archive-date=16 August 2013|url-status=live}}</ref>. Једина сарадња између Масуда и САД -а у то вријеме била је покушај ЦИА-е да пронађе бин Ладена након бомбардовања 1998{{sfn|Risen|2008}}. САД и Европска унија нису пружиле подршку Масуду у борби против талибана.

До 2001. у току је промена политике коју су тражили службеници ЦИА-е који су познавали Масуда{{sfn|Coll|2004|p=720}}. Адвокати ЦИА-е, сарађујући са официрима у Одсеку за [[Блиски исток]] и Протутерористичком центру, почели су да састављају службени налаз за потпис председника [[Џорџ В. Буш|Џорџа Буша млађег]], одобравајући тајни програм деловања у Авганистану. Био би то први у деценији који је покушао да утиче на ток [[Рат у Авганистану (1996 — 2001)|авганистанског рата]] у корист Масуда{{sfn|Coll|2004|p=14}}. [[Ричард А. Кларк]], председавајући Групе за борбу против тероризма при Клинтоновој администрацији, а касније и званичник у Бушовој администрацији, наводно је представио план доласку Бушове саветнице за националну безбедност [[Кондолиза Рајс|Кондолизе Рајс]] у јануару 2001.

Промена америчке политике извршена је у [[август]]у [[2001]]{{sfn|Coll|2004|p=14}}. Бушова администрација сложила се око плана за почетак подршке Масуду. Састанак највиших званичника националне безбедности сложио се да ће талибанима бити стављен ултиматум да предају бин Ладена и друге оперативце Ал Каиде. Ако би талибани одбили, САД би пружиле прикривену војну помоћ антиталибанским групама. Ако обе те опције не успеју, "посланици су се сложили да ће Сједињене Државе настојати да сруше талибански режим директнијим деловањем"<ref>{{cite news |url=https://www.theguardian.com/world/2004/mar/24/september11.usa2 |last=Borger|first=Julian|title=Bush team 'agreed plan to attack the Taliban the day before September 11' |work=The Guardian |location=London |date=24 March 2004 |access-date=18 December 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161203065522/https://www.theguardian.com/world/2004/mar/24/september11.usa2 |archive-date=3 December 2016 |url-status=live}}</ref>.

==== Атентат на Ахмада Шаха Масуда уочи 11. септембра ====
{{Посебан чланак|Ахмад Шах Масуд}}
[[Датотека:Shah wali's Bridge south view.jpg|thumb|Ахмад Шах Масуд убијен је од стране Ал Каиде у авганистанској [[Тахар (провинција)|провинцији Тахар]] 9. септембра 2001.]]
[[Ахмад Шах Масуд]] био је једини вођа [[Северна Алијанса|Уједињеног фронта (Сјеверне алијансе)]] у Авганистану 2001. У подручјима под својом контролом, Масуд је успоставио демократске институције и потписао Декларацију о правима жена. Због тога је један број цивила побегао у подручја под његовом контролом<ref name=autogenerated4>{{cite book|last=Marcela Grad|author-link=Marcela Grad|title=Massoud: An Intimate Portrait of the Legendary Afghan Leader|edition=1 March 2009 |pages=310 |publisher=Webster University Press}}</ref><ref name="National Geographic">{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=xpQI6HKV-ZY |title=Inside the Taliban 06 – N.G. |publisher=YouTube |date=11 November 2009 |access-date=10 August 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151216030829/https://www.youtube.com/watch?v=xpQI6HKV-ZY |archive-date=16 December 2015 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |year=2007|url=http://channel.nationalgeographic.com/channel/episodes/inside-the-taliban/ |title=Inside the Taliban |publisher=[[National Geographic Society|National Geographic]] |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140705212814/http://channel.nationalgeographic.com/channel/episodes/inside-the-taliban/ |archive-date=5 July 2014}}</ref>. Укупно се процењује да милион људи бежи из талибана<ref name="EU Parliament">{{cite web|year=2001|url=https://www.youtube.com/watch?v=t78N6Q5VD60|title=Massoud in the European Parliament 2001|publisher=EU media|access-date=15 November 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20140225002506/https://www.youtube.com/watch?v=t78N6Q5VD60|archive-date=25 February 2014|url-status=live}}</ref>.

Крајем [[2000]]. године, Масуд је позвао неке друге вође авганистанских племена на џиргу у северном Авганистану „ради решавања политичких превирања у Авганистану“<ref name="Corbis">{{cite web|year=2001|url=http://www.corbisimages.com/stock-photo/rights-managed/AAEC001272/council-of-afghan-opposition|title=Council of Afghan opposition|publisher=Corbis|access-date=5 May 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121026010417/http://www.corbisimages.com/stock-photo/rights-managed/AAEC001272/council-of-afghan-opposition|archive-date=26 October 2012|url-status=live}}</ref>. Међу присутнима су били паштунски националисти, [[Абдул Хак]] и [[Хамид Карзаи]]<ref name="Webster University Press Book 2">{{cite book |last=Marcela Grad|title=Massoud: An Intimate Portrait of the Legendary Afghan Leader|edition=1 March 2009 |pages=65 |publisher=Webster University Press}}</ref>. Почетком 2001. Масуд и неколико других авганистанских лидера обратили су се [[ЕП|Европском парламенту]] у Бриселу, тражећи од међународне заједнице да пружи хуманитарну помоћ. Авганистански изасланик је устврдио да су талибани и Ал Каида увели "врло погрешну перцепцију ислама" и да без подршке Пакистана и Осаме бин Ладена талибани неће моћи да одрже своју војну кампању још годину дана. Массоуд је упозорио да су његове обавјештајне службе прикупиле информације о скором нападу великих размјера на тло САД<ref name="Webster University Press Book 2"/><ref name=autogenerated3>Senior diplomat and Afghanistan expert [[Peter Tomsen]] wrote: "The 'Lion of Kabul' [Abdul Haq] and the 'Lion of Panjshir' [Ahmad Shah Massoud] … Haq, Massoud, and Karzai, Afghanistan's three leading moderates, could transcend the Pashtun—non-Pashtun, north-south divide."{{cite book|last=Tomsen|first=Peter|title=Wars of Afghanistan|url=https://archive.org/details/warsofafghanista0000toms|year=2011|publisher=PublicAffairs|isbn=978-1-58648-763-8|pages=[https://archive.org/details/warsofafghanista0000toms/page/566 566]}}</ref>.

Дана [[9. септембар|9. септембра]] [[2001]], два [[Алжир]]ца који говоре француски говорећи да се представљају као новинари убили су Масуда у самоубилачком нападу у авганистанској провинцији Такхар. Двојица починилаца касније су наводно били чланови Ал Каиде. Они су интервјуисали Масуда пре него што су активирали бомбу скривену у њиховој видео камери<ref>{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2001/09/10/world/taliban-foe-hurt-and-aide-killed-by-bomb.html |title=Taliban Foe Hurt and Aide Killed by Bomb |location=Afghanistan |work=The New York Times |date=10 September 2001 |access-date=27 August 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130205235141/http://www.nytimes.com/2001/09/10/world/taliban-foe-hurt-and-aide-killed-by-bomb.html |archive-date=5 February 2013 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |last=Burns|first=John F. |url=https://www.nytimes.com/2002/09/09/world/threats-responses-assassination-afghans-too-mark-day-disaster-hero-was-lost.html |title=Threats and Responses: Assassination; Afghans, Too, Mark a Day of Disaster: A Hero Was Lost |location=Afghanistan |work=The New York Times |date=9 September 2002 |access-date=27 August 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110217015213/http://www.nytimes.com/2002/09/09/world/threats-responses-assassination-afghans-too-mark-day-disaster-hero-was-lost.html |archive-date=17 February 2011 |url-status=live}}</ref>. Обојицу наводних људи Ал-Каиде касније су убили Масудови стражари. Масуд је изгубио живот на путу хеликоптером до болнице преко границе у [[Таџикистан]]у<ref name="timesofindia.indiatimes.com">{{cite web|url=http://timesofindia.indiatimes.com/india/India-airlifts-military-hospital-to-Tajikistan-to-strengthen-geo-strategic-footprint-in-Central-Asia/articleshow/19606798.cms|title=India airlifts military hospital to Tajikistan to strengthen geo-strategic footprint in Central Asia|last=Pandit|first=Rajat|date=18 April 2013|work=The Times of India}}</ref>. Његовој сахрани у родној долини [[Пањшир]] присуствовало је на хиљаде људи<ref>{{cite news|last=Bearak|first=Barry |url=https://www.nytimes.com/2001/09/17/world/rebel-chief-who-fought-the-taliban-is-buried.html |title=Rebel Chief Who Fought The Taliban Is Buried |location=Pakistan; Afghanistan |work=The New York Times |date=17 September 2001 |access-date=17 July 2014}}</ref>.

=== Напади 11. септембра 2001. ===
{{Посебан чланак|Напади 11. септембра 2001.}}

[[Датотека:WTCgroundzero.jpg|thumb|Грунд Зеру у Њујорку након [[Напади 11. септембра 2001.|напада 11. септембра 2001]]]]
Ујутро [[11. септембар|11. септембра]] [[2001]], укупно 19 арапских мушкараца - од којих је 15 из [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] - извело је [[Напади 11. септембра 2001.|четири координирана напада у Сједињеним Државама]]. Отета су четири комерцијална путничка авиона<ref name="Holmes">{{cite book |last=Holmes|first=Stephen|title=Making sense of suicide missions|year=2006|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-929797-9|editor=Diego Gambetta|chapter=Al Qaeda, 11 September 2001}}</ref><ref name="Keppel2008">{{cite book|last=Keppel|first=Gilles|title=Al Qaeda in its own words|year=2008|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-02804-3|last2=Milelli|first2=Jean-Pierre|last3=Ghazaleh|first3=Pascale|url-access=registration|url=https://archive.org/details/isbn_9780674028043}}</ref>. Отмичари-чланови ћелије Ал Каиде у Хамбургу намерно су налетели на два авиона у торњеве близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку, убивши све у авиону и више од 2.000 људи у зградама<ref>"[http://www.9-11commission.gov/report/911Report_Ch5.htm Chapter of the 9/11 Commission Report detailing the history of the Hamburg Cell] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090816215318/http://www.9-11commission.gov/report/911Report_Ch5.htm |date=16 August 2009 }}". [[9/11 Commission]].</ref>. Обје зграде су се срушиле у року од два сата од оштећења насталих у судару, уништавајући оближње зграде и оштећујући друге. Отмичари су срушили трећи авион у [[Пентагон]] у [[Арлингтон (Вирџинија)|Арлингтону]] у [[Вирџинија|Вирџинији]], недалеко од [[Вашингтон]]а. Четврти авион се срушио на поље у близини [[Шанксвил (Пенсилванија)|Шанксвилеа]], у руралној [[Пенсилванија|Пенсилванији]], након што су неки његови путници и посада покушали да преузму контролу над авионом, који је отмичари су се преусмерили ка Вашингтону, да би гађали [[Бела кућа|Белу кућу]] или [[Капитол|Капитол САД]]. Нико на летовима није преживео. Према Министарству здравља државе [[Њујорк (држава)|Њујорк]], број жртава међу хитним интервенцијама, укључујући ватрогасце и полицију, износио је 836 од јуна [[2009]]<ref name="FOX Responders" />. Укупно је погинуло 2.996, укључујући 19 отмичара<ref name="FOX Responders">{{cite news|publisher=FOX News|title=9 Years Later, Nearly 900 9/11 Responders Have Died, Survivors Fight for Compensation|date=11 September 2010|url=http://www.foxnews.com/politics/2010/09/09/report-responders-died-ground-zero-illnesses/|access-date=12 September 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100911224043/http://www.foxnews.com/politics/2010/09/09/report-responders-died-ground-zero-illnesses/|archive-date=11 September 2010|url-status=live}}</ref>.

=== Ултиматум САД талибанима ===
Талибани су јавно осудили [[Напади 11. септембра 2001.|нападе 11. септембра]]<ref name="ultimatum"/>. Амерички предсједник Џорџ В. Буш поставио је ултиматум талибанима да предају Осаму бин Ладена, "одмах затворити сваки камп за обуку терориста, предати сваког терористу и његове присталице и дати Сједињеним Државама потпуни приступ камповима за обуку терориста на инспекцију"<ref name="ultimatum">{{cite news |title=The US refuses to negotiate with the Taliban |url=http://www.bbc.co.uk/history/events/the_us_refuses_to_negotiate_with_the_taliban |publisher=BBC History |access-date=27 October 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181203142713/http://www.bbc.co.uk/history/events/the_us_refuses_to_negotiate_with_the_taliban |archive-date=3 December 2018}}</ref>. Талибани су то одбили, рекавши да је Осама бин Ладен заштићен традиционалним паштунским законима о гостопримству<ref>{{cite journal|last=Daalder|first=Ivo H.|last2=Lindsay|first2=James M.|date=April 2003|title=The Bush Revolution: The Remaking of America’s Foreign Policy, page 19|publisher=The Brookings Institute|quote="Despite intense diplomatic pressure, the Taliban rejected Bush’s demands."|url=https://www.brookings.edu/wp-content/uploads/2016/06/20030425.pdf}}</ref><ref>{{cite news |title=In Afghanistan, U.S. is fighting tribal insurgency, not jihad |url=http://articles.baltimoresun.com/2010-03-02/news/bal-op.pashtun02mar02_1_pashtuns-taliban-afghanistan-jihad |work=[[The Baltimore Sun]] |date=2 March 2010 |access-date=27 October 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181028033819/http://articles.baltimoresun.com/2010-03-02/news/bal-op.pashtun02mar02_1_pashtuns-taliban-afghanistan-jihad |archive-date=28 October 2018}}</ref>. У наредним недељама и на почетку америчке и НАТО [[Рат у Авганистану (2001–2021)|инвазије на Авганистан]], талибани су захтевали доказе о бин Ладеновој кривици, а затим су понудили предају Осаме бин Ладена<ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/aponline/20011014/aponline135016_000.htm?noredirect=on|title=Bush Rejects Taliban Bin Laden Offer|website=www.washingtonpost.com|access-date=23 October 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181023120130/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/aponline/20011014/aponline135016_000.htm?noredirect=on|archive-date=23 October 2018}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/asia/bush-rejects-taliban-offer-to-surrender-bin-laden-9143208.html|title=Bush rejects Taliban offer to surrender bin Laden|work=The Independent|access-date=23 October 2018|language=en-GB|archive-url=https://web.archive.org/web/20181023121549/https://www.independent.co.uk/news/world/asia/bush-rejects-taliban-offer-to-surrender-bin-laden-9143208.html|archive-date=23 October 2018}}</ref>. Званичник Бушове администрације касније је изјавио да њихови захтеви "нису предмет преговора" и да је "време да талибани сада делују"<ref>{{Cite web|url=http://edition.cnn.com/2001/US/10/07/ret.us.taliban/|title=CNN.com – U.S. rejects Taliban offer to try bin Laden – October 7, 2001|website=edition.cnn.com|access-date=23 October 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20040614003300/http://www.cnn.com/2001/US/10/07/ret.us.taliban/|archive-date=14 June 2004}}</ref>.

Након америчке инвазије, талибани су одбили предати Бин Ладена САД, умјесто тога изразили вољу да га предају трећој земљи која "никада не би била под притиском Сједињених Држава" ако се изнесу додатни докази о кривици. Сједињене Државе су одговориле наставком бомбардовања аеродрома Кабул и других градова. Са своје стране, Ал Каида је запретила даљим нападима на [[Уједињено Краљевство|Велику Британију]] и [[САД|Сједињене Државе]]<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2001/oct/14/afghanistan.terrorism6|title=US warplanes launch new wave of attacks|last=Staff and agencies|date=14 October 2001|website=the Guardian|language=en|access-date=23 October 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20190327091013/https://www.theguardian.com/world/2001/oct/14/afghanistan.terrorism6|archive-date=27 March 2019|url-status=live}}</ref><ref name=":5">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2001/oct/14/afghanistan.terrorism5|title=Bush rejects Taliban offer to hand Bin Laden over|last=Staff and agencies|date=14 October 2001|website=the Guardian|language=en|access-date=23 October 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20130825195435/http://www.theguardian.com/world/2001/oct/14/afghanistan.terrorism5|archive-date=25 August 2013|url-status=live}}</ref>. [[Хаџи Абдул Кабир]], трећа најмоћнија фигура у владајућем талибанском режиму, рекао је новинарима: ''"Ако се талибанима пружи доказ да је Осама бин Ладен умешан, били бисмо спремни да га предамо трећој земљи<ref name=":5"/>."'' На састанку у [[Исламабад]]у у октобру, [[Вакил Ахмед Мутавакил]], министар иностраних послова Авганистана, понудио је да се Осама бин Ладен уклони из притвора [[Организација исламске сарадње|Организације исламске сарадње (ОИЦ)]] како би му се судило за терористичке нападе 11. септембра. Мутавакил је до овог тренутка одустао од услова да САД доставе доказе о умешаности Осаме бин Ладена у нападе 11. септембра као предуслов за трансфер Осаме бин Ладена из Авганистана у ОИЦ ради суђења<ref>[[Inter Press Service]], 3 May 2011, "[http://www.ipsnews.net/2011/05/us-refusal-of-2001-taliban-offer-gave-bin-laden-a-free-pass/ US Refusal of 2001 Taliban Offer Gave bin Laden a Free Pass] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181125073959/http://www.ipsnews.net/2011/05/us-refusal-of-2001-taliban-offer-gave-bin-laden-a-free-pass/ |date=25 November 2018 }}"</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2001/oct/17/afghanistan.terrorism11/|title=New offer on Bin Laden|website=www.theguardian.com|access-date=25 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210407230836/https://www.theguardian.com/world/2001/oct/17/afghanistan.terrorism11/|archive-date=7 April 2021}}</ref>. Амбасадор талибана у [[Пакистан]]у [[Абдул Салам Заеф]] рекао је [[13. септембар|13. септембра]] 2001. године да ће талибани размотрити изручење бин Ладена ако постоје чврсти докази који га повезују са нападима. Иако је Осама бин Ладен на крају преузео одговорност за нападе 11. септембра, он је [[2004]]. године порекао да је имао било какву умешаност у изјаву објављену [[17. септембар|17. септембра]] 2001. године и у интервјуу [[29. септембар|29. септембра]] 2001<ref>[http://edition.cnn.com/2001/US/09/16/inv.binladen.denial "Bin Laden says he wasn't behind attacks" CNN] January 17, 2001</ref><ref name='fiskummat'>{{cite web |title=Usama bin Laden Says the Al-Qa'idah Group had Nothing to Do with the September 11 Attacks |url=http://www.robert-fisk.com/usama_interview_ummat.htm |publisher=[[Ummat Karachi]] |access-date=14. 6. 2008. |archive-url=https://web.archive.org/web/20080516041810/http://www.robert-fisk.com/usama_interview_ummat.htm <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date=16. 5. 2008.}}</ref>.

[[Датотека:President George W. Bush address to the nation and joint session of Congress Sept. 20.jpg|thumb|left|У обраћању на [[Конгрес Сједињених Држава|на заједничком заседању Конгреса САД]] [[20. септембар|20. септембра]] 2001, [[Председник САД]] [[Џорџ В. Буш]] захтевао је од [[Талибани|талибана]] да доставе кривичне пријаве против [[Осама бин Ладен|Осаме бин Ладена]] и униште базе [[Ал Каида|Ал Каиде]].]]
Стејт департмент је у допису од [[14. септембар|14. септембра]] затражио од талибана да предају све познате сараднике Ал Каиде у Авганистану, да доставе обавештајне податке о бин Ладену и његовим подружницама и да протерају све терористе из Авганистана<ref name=NSADoc6>[http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB358a/ "U.S. Department of State, Gameplan for Polmil Strategy for Pakistan and Afghanistan", September 14, 2001, Secret/NODIS" Document 6, The National Security Archive] Accessed April 26, 2013</ref>. Дана [[18. септембар|18. септембра]], директор пакистанске обавештајне службе међу службама, [[Махмуд Ахмед]], пренео је ове захтеве мули Омару и вишем руководству талибана, чији одговор "није био негативан по свим тачкама"<ref name=NSADoc9 />. Махмуд је известио да је талибанско руководство било у „дубокој интроспекцији“ и чекало препоруку великог савета верских свештеника који се окупљао да одлучи о том питању<ref name=NSADoc9>[http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB358a/ U.S. Department of State, Cable, "Deputy Secretary Armitage-Mamoud Phone Call – September 18, 2001", September 18, 2001, Confidential, 2 pp. Document 9, The National Security Archive] Accessed April 26, 2013</ref>. Дана [[20. септембар|20. септембра]], предсједник Буш је у обраћању Конгресу затражио од талибана да испоруче бин Ладена и друге осумњичене терористе и униште базе Ал Каиде<ref>{{cite news |url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/nation/specials/attacked/transcripts/bushaddress_092001.html|newspaper=[[The Washington Post]]|title=Specials Attacked Transcripts: Bush Address|access-date=19. 11. 2012.}}</ref>. ''"Ови захтјеви нису отворени за преговоре или расправу. Талибани морају дјеловати и дјеловати одмах. Предат ће терористе или ће учествовати у њиховој судбини<ref>[http://www.presidency.ucsb.edu/ws/index.php?pid=64731&st=&st1= Address Before a Joint Session of the Congress on the United States Response to the Terrorist Attacks of September 11] September 20, 2001</ref>."''

[[Датотека:Osama bin Laden portrait.jpg|thumb|upright|У данима и недељама непосредно након 11. септембра, када су [[талибани]] тражили доказе о својој умешаности у нападе, [[Осама бин Ладен]] је више пута порицао да је имао било какву улогу.]]
Истог дана, велико веће од преко 1.000 муслиманских свештеника из целог Авганистана, које је сазвано да одлучи о судбини бин Ладена, издало је фетву изражавајући тугу због смрти у нападима 11. септембра, препоручујући [[Исламски Емират Авганистан|Исламском Емирату Авганистан]] да "убеди" бина Оптерећени да напусте своју земљу и позивају [[Уједињене нације]] и [[Организација исламске сарадње|Организацију исламске сарадње]] да спроведу независну истрагу о „недавним догађајима како би се разјаснила стварност и спречило узнемиравање невиних људи“<ref name=Fatwa>[https://www.theguardian.com/world/2001/sep/20/afghanistan.september115 " The Taliban clerics' statement on Bin Laden", ''Guardian''] September 20, 2001</ref>. Фетва је даље упозорила да, ако се Сједињене Државе не сложе са својом одлуком и нападну Авганистан, "џихад постаје наредба за све муслимане<ref name=Fatwa />." Међутим, истог дана, талибански амбасадор у Пакистану рекао је: ''"Нећемо предати Осаму бин Ладена нити га замолити да напусти Авганистан<ref>[http://articles.latimes.com/2001/sep/21/news/mn-48175 Tyler Marshall, "Afghan Clerics Urge Bin Laden to Go – After the Attack Policy: Religious council's edict is applauded in the region. U.S. dismisses the move"], ''Los Angeles Times'', September 21, 2001</ref>."''

[[Датотека:Colin Powell official Secretary of State photo.jpg|thumb|лево|upright|[[Државни секретар САД]] [[Колин Пауел]]]]
Представници талибана у Пакистану [[21. септембар|21. септембра]] су пркосно реаговали на захтеве САД. Заеф је рекао да су талибани спремни, ако је потребно, за рат са Сједињеним Државама. Његов заменик Сухеил Шахин упозорио је да ће америчка инвазија имати исту судбину која је у претходним вековима задесила [[Уједињено Краљевство|Велику Британију]] и [[Совјетски Савез]]. Он је потврдио да је одлука свештеника "само препорука" и да се од бин Ладена неће тражити да напусти Авганистан. Али предложио је: ''"Ако Американци пруже доказе, сарађиваћемо с њима ... У Америци, ако мислим да сте терориста, да ли је правилно оправдано да вас треба казнити без доказа?"'', Упитао је. ''"Ово је међународни принцип. Ако користите принцип, зашто га не примените на Авганистан?"'' Како је раније формулисао [[Мула Омар]], захтјев за доказом био је повезан са приједлогом да се бин Ладен преда на суђење пред исламски суд у другој муслиманској земљи<ref name=NYTBurns20010922>[https://www.nytimes.com/2001/09/22/world/nation-challenged-taliban-clerics-answer-no-no-no-invoke-fates-past-foes.html John F. Burns, "A NATION CHALLENGED: THE TALIBAN; Clerics Answer 'No, No, No!' and Invoke Fates of Past Foes"] September 22, 2001</ref>. Он није одговорио на захтјеве да преда друге осумњичене терористе или затвори кампове за обуку.

Махмуд је [[24. септембар|24. септембра]] рекао америчком амбасадору у Пакистану да ће, иако су талибани "слаби и лоше припремљени да се суоче са америчким нападом", "права победа доћи кроз преговоре", јер ако се талибани елиминишу, Авганистан ће се вратити војном режиму<ref name=NSADoc11>[http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB358a/ U.S. Department of State, Cable, "U.S. Embassy (Islamabad), Cable, "Mahmud Plans 2nd Mission to Afghanistan" September 24, 2001, Secret" Document 11, The National Security Archive] Accessed April 26, 2013</ref>. Он је [[28. септембар|28. септембра]] предводио делегацију од осам пакистанских вјерских поглавара како би убиједио Мулу Омара да прихвати да вјерски поглавари из исламских земаља испитају доказе и одлуче о судбини бин Ладена, али је Мула Омар то одбио<ref name=NSADoc12>[http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB358a/ U.S. Embassy (Islamabad), Cable, "Mahmud on Failed Kandahar Trip" September 29, 2001, Confidential" Document 12, The National Security Archive] Accessed April 26, 2013</ref><ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2001/09/29/world/nation-challenged-afghanistan-pakistanis-fail-last-ditch-bid-persuade-taliban.html|title=Pakistanis Fail in Last-Ditch Bid to Persuade Taliban to Turn Over bin Laden|date=29. 9. 2001.|work=The New York Times}}</ref>.

Буш је 28. септембра прокоментарисао: ''"Прво, нема преговора са талибанима. Они су чули шта сам рекао. И сада могу да делују. И не очекујемо само господина бин Ладена да га испоруче и приведу правди; сви који су повезани са његовом организацијом су у Авганистану. И не само они који су директно повезани са господином бин Ладеном, сваки терориста који је смештен и храњен у Авганистану мора бити предат. И на крају, очекујемо потпуно уништење терористичких кампова. То сам им рекао; на то мислим. И очекујемо од њих - очекујемо да не само чују шта говорим већ и да учине нешто по том питању<ref>[https://2001-2009.state.gov/coalition/cr/rm/2001/5114.htm King of Jordan: "We will stand behind you."], U.S. Department of State Archive, September 28, 2001</ref>."''

[[Датотека:Rumsfeld1.jpg|thumb|upright|[[Министарство одбране Сједињених Америчких Држава|Министар одбране САД]] [[Доналд Рамсфелд]]]]
Мула Омар пристао је [[1. октобар|1. октобра]] на приједлог [[Кази Хусеин Ахмад|Казија Хусеина Ахмада]], шефа најзначајније пакистанске исламске партије, Џамат-и-Ислами, да се бин Ладен одведе у Пакистан, гдје ће бити задржан у кућном притвору у [[Пешавар]]у и суђено пред међународним судом у оквиру шеријатског права. Речено је да је предлог добио бин Ладеново одобрење. Пакистански председник [[Первез Мушараф]] блокирао је план јер није могао да гарантује безбедност бин Ладена<ref name=Telegraph20011004>"[https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/afghanistan/1358464/Pakistan-blocks-bin-Laden-trial.html Pakistan blocks bin Laden trial]" ''The Telegraph'' October 4, 2001</ref>. Заеф је [[2. октобар|2. октобра]] апеловао на Сједињене Државе да преговарају: ''"Не желимо да усложњавамо проблеме људи, земље или региона."'' Он је рекао: ''"Авганистанском народу је потребна храна, потребна му је помоћ, потребно му је склониште, а не рат."'' Међутим, поновио је да се бин Ладен неће предати никоме осим ако се не предоче докази<ref name=NYT20011003>[https://www.nytimes.com/2001/10/03/world/nation-challenged-afghans-taliban-say-they-want-negotiate-with-us-over-bin-laden.html Douglas Frantz, "A Nation Challenged: The Afghans; Taliban Say They Want to Negotiate With the U.S. Over bin Laden", ''New York Times''] October 3, 2001</ref>.

Портпарол америчког [[Стејт департмент]]а, одговарајући на питање о размени доказа са талибанима, рекао је: ''"Мој одговор је, пре свега, то што ми се више допада као захтев за одлагање и расипање, а не као било какав озбиљан захтев. И друго, они су већ су закаснили. Они већ захтевају резолуције Уједињених нација које се односе на бомбашке нападе у источној Африци да предају Ал-Каиду, предају њихово вођство и да затворе мрежу операција у својој земљи. даље одлагање. Нема разлога тражити ништа друго. Они су већ под овом међународном обавезом и морају је испунити<ref>[http://avalon.law.yale.edu/sept11/state_dept_brief025.asp State Dept. Daily Briefing] October 2, 2001</ref>."'' Британски премијер Тони Блер позвао је талибане да "предају терористе или предају власт"<ref name=SFGate20011003 />.

Ипак, неки докази о умешаности Бин Ладена у нападе 11. септембра приказани су пакистанској влади, чији су лидери касније изјавили да материјали које су видели "пружају довољну основу за подизање оптужнице на суду"<ref>[http://www.capecodonline.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20011005/NEWS01/310059920&cid=sitesearch Dudley Altus, "Pakistan satisfied with U.S. evidence against bin Laden" ''Houston Chron.''] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140203074432/http://www.capecodonline.com/apps/pbcs.dll/article?AID=%2F20011005%2FNEWS01%2F310059920&cid=sitesearch |date=3. 2. 2014. }} October 5, 2001</ref>. Пакистански ИСИ генерал-потпуковник [[Махмуд Ахмед]] поделио је информације које су му доставиле САД са талибанским лидерима<ref>[http://archives.cnn.com/2001/WORLD/asiapcf/central/09/17/afghan.pakistan.0500/index.html]. Archives.cnn.com. Приступљено October 29, 2013. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080311055230/http://archives.cnn.com/2001/WORLD/asiapcf/central/09/17/afghan.pakistan.0500/index.html |date=11. 3. 2008.}}</ref>. Британска влада је [[4. октобар|4. октобра]] јавно објавила документ у којем сумира доказе који повезују бин Ладена са нападима<ref>[https://www.nytimes.com/2001/10/05/world/a-nation-challenged-evidence-british-detail-bin-laden-s-link-to-us-attacks.html A Nation Challenged: Evidence; British Detail bin Laden's Link to U.S. Attacks] New York Times October 5, 2001</ref>. У документу се наводи да су талибани у прошлости више пута упозоравани да скривају бин Ладена, али су одбили да га предају на захтев међународне заједнице. Талибанима су достављени докази о умешаности бин Ладена у бомбашке нападе на амбасаду 1998. године, али они нису учинили ништа<ref>[http://avalon.law.yale.edu/sept11/uk_005.asp U.K. Documents Case Against Bin Laden] October 4, 2001</ref>.

[[5. октобар|5. октобра]] талибани су понудили суђење бин Ладену на авганистанском суду, све док су САД пружале оно што су назвале „чврстим доказима“ о његовој кривици<ref>{{cite news |url=https://www.theguardian.com/world/2001/oct/05/afghanistan.terrorism |title=Taliban 'will try bin Laden if US provides evidence' |work=Guardian |access-date=17. 7. 2012. |location=London |date=5. 10. 2001.}}</ref>. Влада Сједињених Држава одбацила је захтев за доказивање као "захтев за одлагање или сужавање"; Заповједник [[НАТО]]-а [[Џорџ Робертсон]] рекао је да су докази "јасни и увјерљиви"<ref name=SFGate20011003>[http://www.sfgate.com/news/article/Blair-warns-Taliban-Tough-talk-from-Britain-s-2872139.php Edward Epstein, "Blair warns Taliban / Tough talk from Britain's leader makes attack look likely soon", ''San Francisco Chronicle''] October 3, 2001</ref>. Дана [[7. октобар|7. октобра]], када је започела америчка кампања бомбардовања из ваздуха, председник Буш је игнорисао питања о понуди талибана и уместо тога рекао: ''"Дато је потпуно упозорење и време истиче<ref>[http://edition.cnn.com/2001/US/10/07/ret.us.taliban/ "U.S. rejects Taliban offer to try bin Laden", CNN] October 7, 2001</ref>."'' Истог дана, [[Стејт департмент]] је дао Последњу поруку пакистанској влади и талибанима: „Предајте све вође Ал-Каиде или ће „сваки стуб талибанског режима бити уништен<ref name=NSA16>[http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB358a/ "U.S. Department of State, Cable, 'Message to Taliban', October, 2001, Secret/Nodis/Eyes Only" Document 16, The National Security Archive] Accessed April 26, 2013</ref>.”

Буш је [[11. октобар|11. октобра]] рекао талибанима: ''"Још увек имате другу прилику. Само га уведите и поведите његове вође и поручнике и друге насилнике и криминалце<ref>[http://www.presidency.ucsb.edu/ws/index.php?pid=73426&st=&st1= The President's News Conference] October 11, 2001</ref>."'' Дана [[14. октобар|14. октобра]] [[Абдул Кабир]], трећи по реду талибански вођа, понудио да преда бин Ладена неутралној трећој земљи ако америчка влада пружи доказе о његовој кривици и заустави кампању бомбардовања. Очигледно није одговорио на захтјев да преда друге осумњичене терористе осим бин Ладена. Председник Буш је одбио понуду као да се о њој не може преговарати<ref>[https://www.theguardian.com/world/2001/oct/14/afghanistan.terrorism5 "Bush rejects Taliban offer to hand Bin Laden over", ''Guardian''] October 14, 2001</ref>. [[16. октобар|16. октобра]], Мутавакил, талибански министар иностраних послова, дао је компромисну понуду која је одбила захтев за доказима<ref>[https://www.theguardian.com/world/2001/oct/17/afghanistan.terrorism11 Rory McCarthy, "New offer on Bin Laden"], ''The Guardian'', October 16, 2001</ref>. Међутим, Мутавакил није био део ужег круга талибана; желео је да бомбардовање престане како би могао покушати да убеди Мулу Омара да усвоји компромис<ref>[https://www.nytimes.com/2001/10/16/world/a-nation-challenged-the-mullahs-taliban-envoy-talks-of-a-deal-over-bin-laden.html A Nation Challenged: The Mullahs; Taliban Envoy Talks of a Deal Over bin Laden] New York Times October 16, 2001</ref>.

== Инвазија САД и НАТО на Авганистан ==
=== Припреме за напад ===
[[Датотека:US soldiers on horseback 2001 Afghanistan.jpg|thumb|[[Специјалне снаге америчке војске]] и [[Борбени контролор|Борбени контролори ваздушних снага САД]] са трупама [[Северна Алијанса|Северне алијансе]] на коњима.]]
[[Датотека:US Special Forces GI fighting wearing an unconventional uniform, during the invasion of Afghanistan.jpg|thumb|Борбени контролори ваздушних снага САД у борби током инвазије на Авганистан, Септембра 2001. [[Тајна операција|тајно]].]]
Под свеукупним вођством генерала [[Томи Френкс|Томија Френкса]], врховног команданта Централне команде САД, четири главне радне групе су подигнуте за подршку [[Операција Трајна слобода|Операцији Трајна слобода]]: Комбинована здружена оперативна оперативна група за специјалне операције (ЦЈСОТФ), Комбинована заједничка оперативна група планина (ЦЈТФ- Моунтаин), Заједничка међуресорска оперативна група за борбу против тероризма (ЈИАТФ-ЦТ) и Коалициона заједничка радна група за цивилно-војне операције (ЦЈЦМОТФ)<ref name="Neville, Leigh p.25">{{harvnb|Neville|2015|pp=25}}</ref>.

ЦЈСОТФ је био мешавина црно-белих СОФ-а и састојао се од три подређене оперативне групе: Заједничка оперативна група за специјалне операције-Север (ЈСОТФ-Север-позната као Бодеж радне групе), Заједничка оперативна група за специјалне операције-Југ (ЈСОТФ-Југ-позната као Задатак Форс К-Бар) и Мач радне групе (касније преименован у Таск Форс 11)<ref name="Neville, Leigh p.25"/>. Бодеж радне групе основан је [[10. октобар|10. октобра]] 2001. године, предвођен пуковником [[Џејмс Малхоланд|Џејмсом Малхоландом]] и формиран је око његове пете групе специјалних снага уз подршку хеликоптера са 160. СОАР -а, Бодеж је додељен северу Авганистана<ref name="Neville, Leigh p.25"/>. Оперативна група К-Бар, такође основана 10. октобра, додељена је јужном Авганистану, предвођена капетаном морнарице СЕАЛ Робертом Харвардом и формирана је око поморске групе за специјално ратовање коју чине тимови СЕАЛ 2, 3 и 8 и зелене беретке из 1. батаљона, 3. Група специјалних снага. Радна група је углавном спроводила мисије СР и ССЕ, иако су неке треће СФР службене развојне операције дате страној унутрашњој одбрани и неконвенционалној ратној улози - саветујући антиталибанске милиције<ref>{{harvnb|Neville|2015|p=27}}</ref>. Мач радне групе, основан почетком октобра 2001. године, био је црначка јединица СОФ-а под директном командом Заједничке команде за посебне операције (ЈСОЦ). Ово је била такозвана снага ловац-убица чији је примарни циљ био хватање или убијање вишег руководства и мета велике вредности (ХВТ) унутар Ал Каиде и Талибана. Мач је у почетку био састављен од компоненте две ескадриле оператора из Делта Форс-а (Таск Форс Грин) и ДЕВГРУ-а (Таск Форс Блу) које су подржавали тимови заштитних снага Ренџера (Таск Форс Ред) и ИСА сигнали за пресретање и надзор оператора (Таск Форс Оранџ) и 160. СОАР (Таск Форс Бровн). Британска специјална служба за пловила интегрисана је директно у структуру Мачева<ref>{{harvnb|Neville|2015|p=29}}</ref>.

Упоредо са радним групама СОФ-а дјеловале су углавном конвенционалне ЦЈТФ-планине. Планина се у почетку састојала од три подређене команде, али само једна је била снага специјалних операција - Таск Форс 64, група специјалних снага изграђена око ескадриле сабља из аустралијског САС-а. Амерички маринци су допринели Оперативној групи 58, коју чини 15. МЕУ, а коју је касније заменила Оперативна група Ракасан. ЈИАТФ-ЦТ (познатији као Таск Форс Боуви), предвођен бригадним генералом [[Гери Харел|Геријем Харелом]], био је обавјештајна активност интеграције и фузије којом су управљали припадници свих јединица операција [[Операција Трајна слобода|Трајна слобода-Авганистан (ОЕФ-А)]], америчких, коалиционих и велики број цивилних обавештајних агенција и агенција за спровођење закона. Боуви је бројао 36 војних лица и 57 из агенција попут [[ФБИ]]-а, [[НСА]]-е и [[ЦИА]]-е, као и официре за везу из коалиционог СОФ-а. Административно уграђен у Боуви био је Јединице за специјалне операције (АФО). АФО је била извиђачка јединица од 45 људи коју су чинили извиђачки стручњаци Делта Форс, повећани одабраним СЕАЛ-овима из ДЕВГРУ-а и подржани од ИСА-иних техничких стручњака. АФО је подигнут да подржава ТФ Сворд и био је задужен за обавештајну припрему бојног поља, блиско сарађујући са ЦИА -ом и извештавајући директно ТФ Сворд. АФО је спровео тајно извиђање - слањем малих тимова од 2 или 3 човека у „Двориште“ Ал Каиде уз границу са Пакистаном, оператери АФО-а би распоредили осматрачнице како би посматрали и извештавали о кретању и броју непријатеља, као и извиђању животне средине; велики део посла се обављао пешке или АТВ -има. Коначна радна група која подржава ОЕФ-А био је ЦЈЦМОТФ, који је имао одговорност управљања цивилним пословима и хуманитарним напорима<ref name="Neville, Leigh p.30-31">{{harvnb|Neville|2015|pp=30-31}}</ref>.

[[Датотека:Guerre en Afghanistan (octobre 2001).PNG|thumb|лево|Ситуација у Авганистану у време инвазије (бела = контрола талибана, црвена = контрола северне алијансе, црвене тачке = подручја деловања гериле Северне алијансе).]]
Дана [[26. септембар|26. септембра]] 2001, петнаест дана након напада 11. септембра, САД су тајно (хеликоптером Ми-17 под контролом ЦИА-е) убациле седам или осам<ref>{{harvnb|Neville|2015|p=22}}</ref> припадника ЦИА-иног Одељења за посебне активности и Центра за борбу против тероризма (ЦТЦ) у долина [[Пањшир]], северно од Кабула. Предвођен [[Гари Счроен|Гаријем Счроеном]], тим је укључивао заменика команданта и бившег капетана специјалних снага<ref>{{Cite web|last=Crumpton|first=Hank|date=2012|title=The CIA in Afghanistan, 2001-2002|url=https://www.archives.gov/files/declassification/iscap/pdf/2012-041-doc01.pdf|access-date=|website=[[Central Intelligence Agency]]}}</ref> [[Фил Рајли]]<ref>{{Cite web|title=Cables|url=https://www.ingloriousamateurs.com/blogs/cables|access-date=14. 12. 2020.|website=Inglorious Amateurs|language=en}}</ref>, бившег морнаричког специјалног борца; бивши војни падобранац; и „Тод, бивши маринац и комуникатор тима<ref>{{Cite web|date=22. 9. 2019.|title=5 CIA Officers Were First Boots On The Ground In Afghanistan|url=https://taskandpurpose.com/news/cia-officers-afghanistan-911-twitter/|access-date=14. 12. 2020.|website=Task & Purpose|language=en-US}}</ref>.“ Они су формирали тим за везу Северног Авганистана, познат по позивном знаку „Џаубрејкер“<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=22-23}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.army.mil/usapa/epubs/pdf/go0610.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20061001031543/http://www.army.mil/usapa/epubs/pdf/go0610.pdf|url-status=dead|title=Units Credited With Assault Landings|archivedate=October 1, 2006}}</ref><ref name="cia.gov">{{cite web|last=Moore|first=J. Daniel|title=First In: An Insider's Account of How the CIA Spearheaded the War on Terror in Afghanistan|url=https://www.cia.gov/library/center-for-the-study-of-intelligence/csi-publications/csi-studies/studies/vol49no4/War_on_Terror_9.htm|access-date=12. 9. 2015.|archive-date=11. 02. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090211214827/https://www.cia.gov/library/center-for-the-study-of-intelligence/csi-publications/csi-studies/studies/vol49no4/War_on_Terror_9.htm|url-status=dead}}</ref><ref name=specialops>{{cite web|title=Jawbreaker - CIA Special Activities Division|url=http://www.americanspecialops.com/cia-special-operations/jawbreaker/|website=American Special Ops|access-date=9. 2. 2016.}}</ref>. Осим специјализоване људске имовине, тим је донео три картонске кутије напуњене са 3 милиона долара у новчаницама од 100 долара како би купио подршку<ref name=afjournal>{{cite web|title=Special forces and horses|url=http://www.armedforcesjournal.com/special-forces-and-horses/|website=Armed Forces Journal|access-date=8. 2. 2016.|date=1. 11. 2006.}}</ref>. Џаубрејкер се повезао са генералом [[Мохамед Фахим|Мохамедом Фахимом]], командантом снага Северне алијансе у долини Пањшир, и припремио пут за увођење специјалних снага војске у регион<ref name="cia.gov"/><ref name=tfdagger>{{cite web |title=Task Force Dagger – Operation Enduring Freedom |url=http://www.americanspecialops.com/operations/sof-afghanistan/task-force-dagger.php |access-date=13. 1. 2012.}}</ref>{{rp|127ff}}<ref name=zimmerman>{{cite web|last=Zimmerman|first=Dwight Jon|title=21st Century Horse Soldiers – Special Operations Forces and Operation Enduring Freedom|url=http://www.defensemedianetwork.com/stories/operation-enduring-freedom-the-first-49-days-4/|access-date=11. 9. 2015.|date=16. 9. 2011.}}</ref><ref name="army.mil">{{cite web |url=http://www.army.mil/usapa/epubs/pdf/go0610.pdf |title=Units Credited With Assault Landings |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20061001031543/http://www.army.mil/usapa/epubs/pdf/go0610.pdf |archive-date=1. 10. 2006.}}</ref>. Џаубрејкер тим је донио сателитску комуникацију која је омогућила да њени обавјештајни извјештаји буду одмах доступни особљу штаба у [[Ленгли]]ју и Централној команди (ЦЕНТЦОМ), који су били одговорни за операције. {{page1|title=Мјесечев вјетар'' и ''Операцију Трајна слобода''. Тим је такође проценио потенцијалне циљеве операције Полумесечев ветар, обезбедио екстремни ЦСАР и могао би да обезбеди БДА за ваздушну кампању<ref>Neville, Leigh, '' Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=22-24}}</ref>.

Британски министар спољних послова Џек Страу 28. септембра 2001. одобрио је распоређивање официра [[МИ6]] у Авганистан и регион, користећи људе умешане у муџахедине осамдесетих година 20. века, а који су имали језичко знање и регионалну стручност. Крајем месеца, шачица официра МИ6 са буџетом од 7 милиона долара искрцала се у североисточном Авганистану, састали су се са генералом Мохамедом Фахимом из Северне алијансе и почели да раде са другим контактима на северу и југу како би изградили савезе, како би осигурали подржати и подмитити што више талибанских команданата да промене страну или напусте борбу<ref>Corera, Gordon, ''MI6: Life and Death in the British Secret Service'', W&N, (2012) {{ISBN|0753828332|978-0753828335|pages=335}}</ref>.

=== Војне операције НАТО и Талибанска побуна ===
{{Посебан чланак|Операција Трајна слобода|Талибанска побуна}}
==== 2001 ====
[[Датотека:Major US Special Forces Operations.jpg|thumb|Карта главних операција специјалних снага Сједињених Држава од октобра 2001. до марта 2002. године, укључујући границе са авганистанским вилајетом.]]
[[Датотека:011007-N-1523C-001 First Strike into Afghanistan.jpg|thumb|Крстарећа ракета Томахавк лансирана је из [[УСС Филипинско море (ЦГ-58)|УСС ''Филипинско море'']] у нападу на кампове за обуку Ал Каиде и талибанске војне објекте у Авганистану [[7. октобар|7. октобра]] [[2001]].]]
[[Датотека:011013-M-9933D-009 Cobra Helicopter Operations.jpg|thumb|[[Bell AH-1 SuperCobra|AH-1W "Super Cobra"]] хеликоптери полијећу из [[Арапско море|Арапског мора]] [[13. октобар|13. октобра]] 2001.]]
Дана [[7. октобар|7. октобра]] 2001, САД су званично започеле војне операције у Авганистану. Ваздушни удари пријављени су у [[Кабул]]у, на аеродрому, у [[Кандахар]]у (дом Муле Омара) и у граду [[Џалалабад]]у<ref name="archives_cnn_com9">{{cite news|url=http://archives.cnn.com/2001/US/10/07/ret.attack.pentagon/|title=Defense officials: Air operation to last 'several days'|access-date=27. 9. 2007.|publisher=CNN|date=7. 10. 2001. |archive-url=https://web.archive.org/web/20070308164900/http://archives.cnn.com/2001/US/10/07/ret.attack.pentagon/|archive-date=8. 3. 2007.}}</ref>. Дан пре почетка бомбардовања, [[Хјуман рајтс воч]] је издао извештај у коме се позива да се [[Северна Алијанса|Северној Алијанси]] не даје војна подршка због њихових људских права<ref>{{cite news |title=Afghan opposition's 'record of brutality' |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/1608504.stm |work=BBC News |date=19. 10. 2001. |access-date=17. 3. 2014.}}</ref>.

У 17:00 часова председник Буш је у свом обраћању нацији потврдио ваздушне ударе, а премијер Блер се такође обратио својој нацији. Буш је изјавио да ће на мети бити талибанске војне локације и полигони за обуку терориста. Храна, лекови и залихе били би препуштени "изгладњелим и напаћеним мушкарцима, женама и деци Авганистана"<ref name="www_australianpolitics_com8">{{cite web|url=http://www.australianpolitics.com/news/2001/01-10-07.shtml|title=australianpolitics.com|access-date=27. 9. 2007.|archive-url=https://web.archive.org/web/20070902122616/http://www.australianpolitics.com/news/2001/01-10-07.shtml|archive-date=2. 9. 2007.|url-status=dead}}</ref>. Већина талибанских застарјелих ракета СА-2 и СА-3 земља-ваздух, као и предвиђени радари и командне јединице, уништени су прве ноћи заједно са малом флотом талибана [[МиГ-21]] и [[Су-22]]<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=24}}</ref>.

Амерички авиони бомбардовали су кампове за обуку и талибанску противваздушну одбрану, укључујући хеликоптерске топовњаче [[AH-64 Апач|Апачи]] из 101. бригаде борбене авијације. Крстарице, разарачи и подморнице Краљевске морнарице америчке морнарице лансирале су неколико крстарећих ракета Томахавк.

Удари су се у почетку фокусирали на Кабул, Џалалабад и Кандахар. У року од неколико дана већина талибанских полигона је озбиљно оштећена, а противваздушна одбрана уништена. Кампања се фокусирала на командне, контролне и комуникацијске циљеве. Фронт према Северној алијанси се одржао и ту нису постигнути успеси на бојном пољу.

Током ових првих ваздушних напада гарнизон бригаде 055 у близини Мазар-и-Шарифа био је један од првих циљева америчких авиона. Доналд Рамсфелд описао је трупе као "копнене снаге у којима доминира Ал Каида".

Бин Ладен је раније објавио видео снимак у којем осуђује све нападе у Авганистану.

Дана [[18. октобар|18. октобра]] 2001, Оперативни одред Алфа (ОДА) тимови 555 и 595, оба тима од 12 људи из Зелених беретки из 5. групе специјалних снага, плус борбени контролори ваздушних снага, хеликоптером су пребачени из авиона Карши-Канабад База у Узбекистану<ref name="Neville, Leigh p.30-31"/>: 127 km више од 300 km преко 4.900 метара хиндукушких планина у условима нулте видљивости помоћу два хеликоптера МХ-47Е Чинук из 2. батаљона 160. СОАР до Дари-а- Долина Соуф, јужно од Мазар-е-Шарифа<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=31, 33}}</ref>. Чинукси су пуњени горивом током лета три пута током 11-часовне мисије, чиме је успостављен нови светски рекорд у тадашњим мисијама борбених ротора. Повезали су се са ЦИА-ом и Сјеверном алијансом. У року од неколико недеља, Северна алијанса је уз помоћ америчких копнених и ваздушних снага заузела неколико кључних градова од талибана<ref name="army.mil"/><ref name=gresham>{{cite web|last=Gresham|first=John|title=The Campaign Plan – Special Operations Forces and Operation Enduring Freedom|url=http://www.defensemedianetwork.com/stories/operation-enduring-freedom-the-first-49-days-2/|access-date=11. 9. 2015.|date=12. 9. 2011.}}</ref><ref>Berntsen and Pezzulla (2005), ''Jawbreaker''</ref>.

Средином октобра 2001. ескадрила А и Г британског 22. пука САС, појачана припадницима територијалних пукова САС, распоређена је на северозападу Авганистана у знак подршке ОЕФ-а. Изводили су углавном беспријекорне извиђачке задатке под кодним називом Операција Детерминатор, ниједан од ових задатака није довео до непријатељског контакта; путовали су [[Ланд Ровер]] пустињским патролним возилима (познатим као Пинкис) и модификованим АТВ-овима. После две недеље, са сушењем мисија, обе ескадриле су се вратиле у своје касарне у Великој Британији<ref name="Neville, Leigh p.69">{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=69}}</ref>.

У ноћи [[19. октобар|19. октобра]] 2001, 200 ренџера из 3. батаљона, 75. ренџерског пука, падобраном се спустило са 4 авиона Локид МЦ-130 на "Објектив Рино", десантни појас јужно од Кандахара, покривен топовњачама АЦ-130. Пре него што су Ренџерси пали, место су омекшали невидљиви бомбардери [[Б-2 Спирит]]. Ренџери нису наишли на готово никакав отпор, осим усамљеног талибанског борца који је брзо угушен, осигуравајући циљ. Мале талибанске снаге монтиране у камионете који су покушали да истраже уочили су и уништили АЦ-130. Ренџери су обезбеђивали сигурност, док је ФАРП (Forward Arming and Refuelling Point) успостављен коришћењем мехурића горива из МЦ-130; мисија је отворила пут за каснију употребу узлетишта 15. маринске експедиционе јединице као ФОБ Рхино, која ће бити међу првим конвенционалним снагама које су крочиле у Авганистан. У самој операцији није било жртава (два ренџера су задобила лакше повреде у самом скоку), мада су два ренџера додељена ЦСАР елементу који подржава мисију погинула када се њихов хеликоптер [[UH-60 Блек Хоук|МХ-60Л]] срушио на Објектив Хонду у Пакистану, привремено место за постављање користи компанија Ренџерс од 3/75. Хеликоптер се срушио због застоја<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=34-36}}</ref>.

У исто време, ескадрила оперативаца Делта Форс-а коју су подржали ренџери из Таск Форце Сворд -а извела је операцију изван Кандахара на локацији познатој као Објецтиве Гецко - њен циљ је био Муллах Омар, за кога се сумњало да је био на свом летњем повлачењу у брдима изнад Кандахара<ref name="ReferenceA">{{cite book|last=Cawthorne|first=Nigel|title= The Mammoth Book of Inside the Elite Forces'', Robinson. {{page|year=2008|isbn=1845298217|pages=}}</ref>. Четири хеликоптера [[CH–47 Чинук|МХ-47Е]] полетела су са УСС Китти Хавк (која је служила као база СОФ) у [[Индијски океан|Индијском океану]] са 91 војником. Јуришни тимови извучени су из Делте, док су тимови из Ренџерса осигурали периметар и блокирали положаје с људством. Пре него што су војници убачени, циљно подручје је омекшано припремном ватром из АЦ-130 и МХ-60Л директног дејства. Нападачи нису наишли на отпор на мети и није било трага вођи талибана, па су прешли на експлоатацију циљане локације за било какву обавештајну информацију, док су њихови хеликоптери слетели у Рино да допуне гориво у новооснованом ФАРП-у. Док су се тимови припремали за извлачење, значајне талибанске снаге приближиле су се комплексу и напале америчке снаге ватром из лаког наоружања и РПГ -овима<ref>Neville, Leigh ''Special Operations Forces in Afghanistan'', London: Osprey, 2007 page 14.</ref>. Оператори Делта Форс-а и Ренџери ангажовали су побуњенике и дошло је до велике борбе. Прикључени борбени контролор усмеравао је ватру из орбитирајућих АЦ-130 и ДАП-ова у орбити, омогућавајући нападним снагама да прекину контакт и повуку се у хитну хеликоптерску десантну зону (ХЛЗ). Један од МХ-47Е изгубио је склоп точка након што је ударио у сложени зид у окршају како би извукао силу земље. У борби је погинуло око 30 талибанских бораца; није било погинулих америчких војника, али је рањено 12 оператора Делте<ref name="ReferenceA"/>. Планови Делте да остави извиђачки тим који остаје у том подручју били су прекинути одговором та. Зелене беретке, ОДА 595, подијељене су у два елемента, Алфа и Браво. Алфа је јахао на коњу са узбекистанским војсковођом генералом Достумом у његов штаб да планира предстојећи напад на Мазар-е-Шариф. Браво је добио задатак да очисти долину Дари-а-Соуф од талибана и отпутује у планине Алма Так да би добро сагледао своје подручје деловања<ref name="Neville, Leigh p.37">Neville, Leigh, '' Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=37}}</ref> либана<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=36}}</ref>.

[[Датотека:US propaganda leaflets dropped on Afghanistan.jpg|thumb|лево|Примери америчких пропагандних брошура бачених преко Авганистана]]
[[20. октобар|20. октобра]] 2001. године, алфа елемент ОДА 595 водио је у првој бомби ЈДАМ са Б-52, импресионирајући генерала [[Абдул Рашид Достум|Достума]], који се убрзо ругао талибанима преко њихових радио фреквенција<ref name="Neville, Leigh p.37"/>. У оквиру својих операција, Американци су емитирали у радијским емисијама у Пашту и Дарију позивајући Ал-Каиду и талибанске криминалце који нису били прави муслимани и обећавали 25 милиона америчких долара свима који би дали информације о томе гдје се налази бин Ладен<ref>Neville, Leigh ''Special Forces Operations in Afghanistan'', London: Osprey, 2007 page 15.</ref>.

Две недеље након почетка кампање, Северна алијанса је захтевала да се ваздушна кампања више фокусира на прве линије фронта. Неколико јединица из састава Оперативног одреда Алфа 5. групе специјалних снага САД било је у пратњи Тактичке партије ваздушне контроле УСАФ-а. Позвали су ваздушне нападе на циљеве, гађали талибанска возила, противавионско оружје, оклопна возила, њихове ровове и залихе муниције.

Дана [[23. октобар|23. октобра]], ОДА 585 се инфилтрирала у подручје у близини Кундуза како би радила заједно са војсковођом [[Бурилах Кан]]ом<ref name="Neville, Leigh p.40">{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=40}}</ref>.

Сједињене Државе су извеле сопствену операцију психолошког ратовања са авионима ЕЦ-130Е Цоммандо Соло који су емитовали радио преносе у Дарију и Пашту авганистанском цивилном становништву. Радио је испуштен са хуманитарним пакетима који су фиксирани да примају само вести и авганистанску музику са радио станице Коалиције. Авиони за специјалне операције ваздушних снага такође су бацили огроман број летака Пси Опс-а, осуђујући Талибане и Ал Каиду као криминалце који су уништили Авганистан и промовишу награду од 25 милиона долара која је стављена на главу Бин Ладена<ref name="Neville, Leigh p.38">{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=38}}</ref>.

Ловачки бомбардери [[F/A-18 хорнет|Ф/А-18 Хорнет]] са носача погодили су талибанска возила у [[Касетна бомба|касетним ударима]], док су други авиони бомбардовали одбрану талибана. Почетком новембра амерички авиони напали су прве редове бомбама резачима и АЦ-130.

До [[2. новембра]] фронтални положаји талибана били су девастирани и чинило се да је марш на Кабул могућ. Према писцу Стивену Тејнеру,

{{quote|Након месец дана америчке кампање бомбардовања, из Европе, са Блиског истока и из Пакистана у Вашингтон је почело да стиже гласање, где је Мушараф затражио прекид бомбардовања. Започевши рат са највећим замисливим резервоаром моралног ауторитета, САД су биле на ивици да му дозволе да исклизне кроз нападе на високом нивоу користећи најстрашније изуме до којих су научници могли доћи<ref name="Tanner">{{cite book|last=Tanner|first=Stephen|title=Afghanistan: A Military History from Alexander the Great to the War against the Taliban|year=2002|publisher=Da Capo Press|location=Cambridge, Massachusetts, United States of America|isbn=978-0-306-81826-4|pages=[https://archive.org/details/afghanistanmilit00tann/page/300 300]|chapter-url=https://books.google.com/books?id=8BVIKsDbdKYC&pg=PA300|edition=2009|access-date=13 April 2012|chapter=12 – The Americans|url=https://archive.org/details/afghanistanmilit00tann/page/300}}</ref>.}}

Такође 2. новембра, ОДА 553 од 10 људи убачена је у Бамаин и повезана са снагама генерала Кареема Кахлилија; ОДА 534 је такође убачена у долину Дари-а-Балх, након што је време одлагало неколико ноћи, њена улога је била да подржи генерала [[Мохамед Ат|Мохамеда Ата]] шефа милиције Џамат-е-Ислами. Поред Зелених беретки био је мали елемент оперативаца ЦИА САД.

Браво тим ОДА 595 извео је властите зрачне нападе у долини Дари-а-Соуф, пресјекавши и уништивши појачање талибана и осујетивши његове покушаје да растерети своје борбене снаге на сјеверу. Кумулативно, скоро стални ваздушни напади почели су да имају одлучујући ефекат и талибани су почели да се повлаче према Мазар-е-Схарифу. Следиле су Достумове снаге и Алпха тим са ОДА 595, застајући само да би бацили нове бомбе на талибанске разбијаче користећи њихов ласерски означивач снага специјалних операција (СОФЛАМ), уређај који емитује ласерску нишанску тачку коју може пратити паметна бомба, као што је ЈДАМ<ref name="Neville, Leigh p.38"/>.

На Шомалијским равницама, ОДА 555 и тим ЦИА Џаубрејкер-а повезани са снагама Фахима Кана почели су да позивају ваздушне нападе на укорењене талибанске положаје на југоисточном крају бивше совјетске ваздушне базе у Баграму. Зелене беретке поставиле су осматрачницу у напуштеном торњу за контролу летења и са савршеним видокругом, вођене у две бомбе БЛУ-82 Даиси Цуттер које су уништиле талибанске линије, физички и психички. До [[5. новембар|5. новембра]] 2001, напредовање Достума и његових снага заустављено је у селу Баи Бецхе које су држали талибани у стратешки виталној долини Дари-а-Соуф. Два ранија напада Северне алијансе потиснута су од укорењених талибана; Достум је припремио своје људе да прате бомбардовање са Б-52 са коњичким нападом, али један од Достумових поручника погрешно је разумео наређење и послао је око 250 узбечких коњаника који су јурили према талибанским линијама док се Б-52 коначно приближио, три или четири бомбе су на време пале на талибанске положаје и коњица је успела да сломи леђа браниоцима талибана<ref name="Neville, Leigh p.40"/>.

[[Датотека:SF Sgt Mario Vigil with SF and NA forces west of Konduz in November 2001.jpg|thumbnail|Сгт. Марио Вигил (лево) из [[5 Гупа Специалних Снага (Сједињене Државе)|припадник 5тх СФГ (А)]]<ref>{{cite news|url=https://www.army.mil/article/15592/up_in_the_ranks_veteran_of_26_years_becomes_top_special_forces_enlisted|title=Up in the ranks: veteran of 26 years becomes top Special Forces enlisted|date=7. 1. 2009.|work=Army.mil}}</ref> поред припадника [[Северна Алијанса|Северна алијанса]] војници [[Кундуз (провинција)|Кундуз]], новембар 2001]]
Дана [[8. novembar|8. новембра]], ОДА 586 и 594 инфилтриране су у Авганистан у авионима МХ-47 и покупиле их на авганистанско/таџикистанској граници авиони [[Ми-17|МИ-17]] које је управљала авио-грана САД. ОДА 586 распоређена у Кундуз са снагама генерала Дауд Кана и ОДА 594 распоређене у Пањшир да помогну људима из ОДА 555<ref name="Neville, Leigh p.41">{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=41}}</ref>.

Буш је отишао у Њујорк [[10. новембар|10. новембра]] 2001. године да се обрати Уједињеним нацијама. Рекао је да не само да су САД у опасности од даљњих напада, већ су то учиниле и све остале земље свијета. Тејнер је приметио: "Његове речи су имале утицаја. Већина света је обновила подршку америчким напорима, укључујући обавезе материјалне помоћи из [[Немачка|Немачке]], [[француска|Француске]], [[Италија|Италије]], [[Јапан]]а и других земаља<ref name="Tanner" />."

Борци Ал Каиде преузели су сигурност у авганистанским градовима. Трупе Северне алијансе планирале су да заузму Мазари Шариф, пресекавши талибанске водове за снабдевање и омогућивши опреми да стигне са севера, а затим нападну Кабул.

Током првих месеци, америчка војска је имала ограничено присуство на терену. Специјалне снаге и обавештајни официри са војном позадином били су у вези са авганистанским милицијама и напредовали су након што су талибане омеле ваздушне снаге<ref name="ColbyFreePress20011015">{{cite news |title=U.S. jets hit suspected bin Laden camp |publisher=[[Colby Free Press]] |date=15. 10. 2001.}}</ref><ref name="FoxNews20011105">{{cite news |title=Massive American Bombing on Taliban Front Lines |publisher=Fox News |last=Kaplan|first=Refet|date=5. 11. 2001.|author-link=Refet Kaplan}}</ref><ref name="NYTimes20011028">{{cite news |title= Waging a Deadly Stalemate on Afghanistan's Front Line |work=[[The New York Times]] |last=Rohde|first=David|date=28. 10. 2001.|author-link=David Rohde}}</ref>.

Планине [[Тора Бора]] леже отприлике источно од Кабула, на пакистанској граници. Амерички аналитичари су веровали да су Талибани и Ал Каида ископали иза утврђених мрежа пећина и подземних бункера. Подручје је подвргнуто тешком бомбардовању Б-52<ref name=ColbyFreePress20011015 /><ref name=FoxNews20011105 /><ref name=NYTimes20011028 /><ref name="AsiaTimes20011207">{{cite news|title=Taking a spin in Tora Bora |work=[[Asia Times]] |last=Escobar|first=Pepe|date=7. 12. 2001.|author-link=Pepe Escobar}}</ref>.

Циљеви САД и Сјеверне алијансе почели су се разликовати. Док су САД наставиле потрагу за Осамом бин Ладеном, Северна алијанса је хтела да докрајчи талибане.

[[Датотека:Special Forces at the Fall of Mazar i Sharif.PNG|thumb|лево|[[Оружане снаге САД|Специјалне снаге америчке војске]] по доласку у [[Мазари Шариф]] са припадницима [[Северна Алијанса|Северне алијансе]] 10. новембра.]]
[[Мазари Шариф]] је био важан јер је дом Светишта Али или "Плаве џамије", светог муслиманског места, и зато што је значајно транспортно чвориште са два велика аеродрома и главним путем снабдевања који води у [[Узбекистан]]<ref name="nyt">''[[New York Times]]'', [https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9A00E4D61438F933A25752C1A9679C8B63&n=Top/Reference/Times%20Topics/Subjects/F/Food The Battle for Mazar-i-Sharif], November 10, 2001</ref>. Заузимање града омогућило би хуманитарну помоћ за ублажавање пријетеће кризе хране, која је пријетила глађу више од шест милиона људи. Многи од оних којима је била хитна потреба живели су у руралним подручјима јужно и западно од Мазари Шарифа<ref name="nyt" /><ref name=cbcca />. Дана 9. новембра 2001. године, снаге Сјеверне алијансе, под командом Достума и устадског Атта Мохаммеда Ноора, савладале су отпор прелазећи мост Пули Имам Бухри<ref name="gov">Cahlink, George. [http://www.govexec.com/features/1202/1202s4.htm Building a Presence] {{Wayback|url=http://www.govexec.com/features/1202/1202s4.htm |date=20080905054617 }}, December 15, 2002</ref><ref name="spec">''Special Warfare Journal'', "The Liberation of Mazar e Sharif: 5th SF group conducts UW in Afghanistan", June 1, 2002</ref> и заузеле главну војну базу и аеродром у граду.

ОДА 595 и ОДА 534 и седам припадника ЦИА -ине Одељења за посебне активности<ref name=specialops/><ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=38-41}}</ref><ref name=autogenerated2>"Frontlines", August 2, 2002</ref>{{Sfn|Call|2010|pp=24–25}} помагали су око 2000 припадника Северне алијансе који су напали Мазари Шарифа на коњима, ногама, камионетима и оклопним возилима БМП носачи особља<ref name="Neville, Leigh p.41"/>. Америчке снаге су користиле блиску ваздушну подршку, коју су користиле за уништавање оклопних возила. Након кратке, али крваве 90-минутне битке, талибани су се повукли, што је изазвало прославе<ref name="cbcca">{{cite news|url=https://www.cbc.ca/news/world/opposition-troops-closing-in-on-mazar-e-sharif-1.293743 |title=Opposition troops closing in on Mazari Sharif |publisher=CBC |location=Canada |date=7. 11. 2001. |access-date=2. 8. 2011.}}</ref><ref name="tony">{{cite news|url=http://www.time.com/time/nation/article/0,8599,183885,00.html |title=Rebels: Mazar-i-Sharif is Ours |work=Time |date=9. 11. 2001. |access-date=2. 8. 2011. |first=Tony |last=Karon|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20101202040816/http://www.time.com/time/nation/article/0,8599,183885,00.html |archive-date=2. 12. 2010.}}</ref>.

Пад града био је "удар тела"<ref name="tony" /> на талибане и на крају се показао као "велики шок"<ref name="tony" />, будући да је Централна команда САД (ЦЕНТЦОМ) првобитно веровала да ће град остати у рукама талибана добро до следеће године<ref>Maloney, Sean M. [http://www.army.mil/professionalWriting/volumes/volume2/october_2004/10_04_1.html Afghanistan: From here to eternity?] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090115064058/http://www.army.mil/professionalwriting/volumes/volume2/october_2004/10_04_1.html |date=15. 1. 2009. }} Spring 2004</ref> и свака потенцијална битка захтевала би „веома споро напредовање“<ref name="top">''[[Topeka Capital Journal]]'', [http://www.cjonline.com/stories/111001/ter_cityfall.shtml Taliban: Key city has fallen] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110805231600/http://cjonline.com/stories/111001/ter_cityfall.shtml |date=5. 8. 2011. }}, November 10, 2001</ref>.

Тимови америчке војске за цивилна питања из 96. батаљона за цивилне послове и тимови за тактичке психолошке операције из 4. групе за психолошке операције распоређени и на Зелене беретке и на бодеж Оперативне групе одмах су распоређени у [[Мазај Шариф]]у како би помогли у освајању срца и умова становника<ref name="Neville, Leigh p.42">{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=42}}</ref>.

Након гласина да је Мула Дадула кренуо у поновно освајање града са чак 8.000 бораца, хиљаду америчких војника 10. планинске дивизије пребачено је авионом у град, што је омогућило прву чврсту позицију са које се могло доћи до [[Кабул]]а и [[Кандахар]]а<ref name="fajr">Khan, M. Ismail. [[Dawn (newspaper)|Dawn]], [http://www.dawn.com/2001/11/10/top2.htm Mazar falls to Alliance: Taliban says they're regrouping] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101110035824/http://www.dawn.com/2001/11/10/top2.htm |date=10. 11. 2010. }}, November 10, 2001, and Crane, Conrad. [http://www.au.af.mil/au/awc/awcgate/ssi/crane_hydra.pdf Facing the Hydra: Maintaining Strategic Balance while Pursuing a Global War Against Terrorism] {{Wayback|url=http://www.au.af.mil/au/awc/awcgate/ssi/crane_hydra.pdf |date=20101228120009 }}, May 2002</ref>. Америчко ваздухопловство је сада имало аеродром који им је омогућио да лете више летова за мисије снабдевања и хуманитарну помоћ<ref name="tony" />{{sfn|Dolan|2005|p=150}}.

Снаге које подржавају САД почеле су одмах да емитују програм са радија Мазари Шариф, бившег талибанског гласа шеријатског гласа<ref>Clandestine Radio Watch, [http://www.schoechi.de/crw/crw088e.html Afghan Balkh radio from Balkh Province, Mazar-e Sharif, inDari 10, 1 November (via BBCM via DXLD 1–169)] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20110719082550/http://www.schoechi.de/crw/crw088e.html |date=19. 7. 2011.}}</ref>, укључујући и адресу бившег председника Рабанија<ref name="lose">[[The Guardian]], [https://www.theguardian.com/world/2001/nov/07/afghanistan.terrorism1 Taliban lose grip on Mazar i Sharif], November 7, 2001</ref>.

Дана 10. новембра, оператери из Ц ескадриле СБС убацили су се преко два Ц-130 у недавно заузети аеродром Баграм и изазвали тренутну политичку дилему са руководством Северне алијансе, које је тврдило да се [[Британци]] нису консултовали око распоређивања<ref name="Neville, Leigh p.69"/><ref name="ReferenceB">Farrell, Theo, ''Unwinnable: Britain's War in Afghanistan, 2001–2014'', Bodley Head, (2017) {{ISBN|1847923461|978-1847923462}}, P.81-82</ref>. Британска влада није дала никакво упозорење нити је тражила дозволу од Северне алијансе за распоређивање. Министар вањских послова Сјеверне алијансе [[Абдулах Абдулах]] био је "апоплектичан" јер је сматрао да је непозвани долазак кршење суверенитета и огорчено се жалио шефу теренске канцеларије ЦИА-е, пријетећи оставком ако се Британци не повуку. Међутим, британска влада је упозорила заменика шефа мисије [[УН|Уједињених нација]] у Авганистану да су распоредиле трупе у Баграм, иако у кратком року. Стигавши првим летом, бригадир [[Грим Ламб]], тада директор специјалних снага, једноставно је игнорисао Абдулаха и одвезао се у долину [[Пањширска долина|Пањшир]], где је одао почаст гробу Ахмада Шаха Масуда и разговарао са челницима Северне алијансе. Британски министар спољних послова покушао је да увери Северну алијансу да распоређивање није претходница британске мировне војске, али им вође Северне алијансе нису поверовале; уз претњу да ће Северна алијанса отворити ватру на долазеће транспорте трупа РАФ-а, распоређивање је стављено на чекање<ref name="ReferenceB"/>.

[[11. новембар|11. новембра]], на централном северу Авганистана, ОДА 586 саветовала је генерала [[Дауд Кан|Дауда Кана]] изван града Талокана и координирала скуп припремних ваздушних напада када је генерал све изненадио лансирањем импровизованог масовног пешадијског напада на талибане који су држали град. Пре него што је прва бомба могла бити бачена, град је пао<ref name="Neville, Leigh p.42"/>.

У ноћи [[12. новембар|12. новембра]], талибанске снаге су побегле из Кабула под окриљем мрака. Снаге Северне алијансе (уз подршку ОДА 555)<ref name="Neville, Leigh p.43">{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=43}}</ref> стигле су следећег поподнева, наишавши на групу од двадесетак бораца који су се скривали у градском парку. Ова група је погинула у 15-минутној бици са оружјем. Након што су ове снаге неутралисане, Кабул је био у рукама коалиционих снага<ref>Dobbins, James. [http://www.foreignaffairs.com/articles/65669/james-dobbins/our-man-in-kabul?page=show "Our Man in Kabul"] ''Foreign Affairs''. November 4, 2009.</ref>.

Пад Кабула започео је каскадни колапс положаја талибана. У року од 24 сата пале су све авганистанске провинције дуж иранске границе, укључујући и Херат. Локални паштунски команданти и војсковође заузели су читав североисточни Авганистан, укључујући Џалалабад. Талибански застоји на северу вратили су се у северни град Кундуз. До 16. новембра последње талибанско упориште на северу Авганистана било је под опсадом. Скоро 10.000 талибанских бораца, предвођених страним борцима, наставило је да пружа отпор. До тада су талибани били присиљени да се врате у своје срце у југоисточном Авганистану око Кандахара<ref>Poolos, Alexandra. [http://insnews.org/world/focus/1101/kabul.world.reaction.report1.htm "Afghanistan: Seizure of Kabul Catches World by Surprise"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160415094339/http://insnews.org/world/focus/1101/kabul.world.reaction.report1.htm |date=15. 4. 2016. }} INS News. November 13, 2001</ref>.

На другим местима у Авганистану, британске и америчке специјалне снаге придружиле су се Северној алијанси и другим авганистанским опозиционим групама да заузму [[Херат]] у новембру 2001. [[Канада]] и [[Аустралија]] су такође распоредиле снаге. Друге земље су дале дозволе за базирање, приступ и прелет.

Као резултат свих губитака, преживели припадници талибана и Ал Каиде повукли су се према Кандахару, духовном родном месту и дому талибанског покрета и Тора Боре<ref name="Neville, Leigh p.43"/>.

До [[13. новембар|13. новембра]] снаге Ал Каиде и талибана, вероватно укључујући и бин Ладена, концентрисале су се у Тора Бори, 50 km југозападно од Џалалабада. Скоро 2.000 бораца Ал Каиде и Талибана учврстило се на положајима у бункерима и пећинама. [[16. новембар|16. новембра]] САД су почеле бомбардовање планинске редуте. Отприлике у исто вријеме, оперативци ЦИА-е и Специјалних снага радили су у том подручју, позивајући локалне војсковође и планирајући напад<ref>[[Tyrangiel, Josh]]. [https://web.archive.org/web/20020203011908/http://www.time.com/time/nation/article/0,8599,188521,00.html "Inside Tora Bora: The Final Hours?"] ''Time'', December 16, 2001</ref>.

Дана 13. новембра 75. ренџерски пук извео је други борбени падобрански пад у Авганистан. Сигурносни елемент "Ренџер" величине вода, укључујући тим 3 извиђачког одреда "Ренџер", у пратњи 8 специјалних тактичких оператора ваздухопловства, падобраном је скочио на локацију југозападно од Кандахара, кодног назива Бастоњ како би осигурао ФАРП за наставак операције до 160. СОАР-а. Пар терета МЦ-130 ускоро је слетео на импровизовану узлетиште и депоновао четири хеликоптера мале птице АХ-6Ј, лет малих птица је узлетео да погоди талибанску мету у близини Кандахара под именом Објективни росовер. Након што су уништили циљ, Мале птице су се вратиле у ФАРП и наставиле са поновним наоружавањем и пуњењем горива, а затим су покренуле још један напад на другу локацију звану Објектив Раптор. Са завршеном мисијом, Мале птице су се вратиле у ФАРП, натовариле на МЦ-130 и одлетеле назад у Пакистан. Неколико ноћи касније, догодила се слична мисија под кодним називом Операција Немилосрдни удар - овај пут са Ренџерима који су управљали својим модификованим [[Хамер]]има и [[Ланд Ровер]]има да обезбеде удаљену пустињску траку. Ово су биле прве мисије у Авганистану које су извршили пилоти Мале птице 160. СОАР -а, јер хеликоптери нису могли да делују на великим надморским висинама у планинама<ref name="Neville, Leigh p.42"/>.

У међувремену, САД су успеле да пронађу и убију човека број три Ал Каиде, [[Мохамед Атеф|Мохамеда Атефа]], бомбом у својој кући у Кабулу између [[14. новембар|14.]] и [[16. новембар|16. новембра]] 2001, заједно са својим чуваром Абу Али ал Јафи'ијем и шесторицом других<ref name="wnc">[[World News Connection]], [http://www.why-war.com/news/2003/10/29/alqaidam.html Al-Qa'ida member recalls US bombardment, accuses Taliban of betrayal] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20040610170428/http://www.why-war.com/news/2003/10/29/alqaidam.html |date=10. 6. 2004. }}, October 29, 2003</ref><ref>[[Associated Press]], [http://www.chron.com/disp/story.mpl/special/terror/front/1136330.html "Taliban confirms death of Osama bin Laden's military chief in US strike"], ''Houston Chronicle'', November 17, 2001</ref>.

[[Датотека:Hamid Karzai and US Special Forces.jpg|thumb|Специјалне снаге америчке војске (ОДА 574) са [[Хамид Карзај|Хамидом Карзаијем]] у [[Кандахар (провинција)|провинцији Кандахар]]]]
Дана 14. новембра 2001, ОДА 574 и [[Хамид Карзај]] ушли су у провинцију [[Урузган]] преко 4 хеликоптера МХ-60К<ref name="Neville, Leigh p.43"/> са малом количином герилаца<ref>[https://web.archive.org/web/20030814193643/http://www.time.com/time/asia/2003/journey/afghanistan.html]</ref>. Као одговор на приближавање Карзаијевих снага, становници града [[Таринкот]]а побунили су се и протерали своје талибанске администраторе. Карзај је отпутовао у [[Таринкот]] да се састане са градским старешинама. Док је он био тамо, талибани су организовали снаге од 500 људи да поново заузму Таринкот. Карзаијеве мале снаге и амерички контингент, који су чиниле специјалне снаге америчке војске из ОДА 574 и њихов борбени контролор ваздушних снага, технички наредник Алек Јошимото<ref>{{Cite web|url=https://www.defensemedianetwork.com/stories/operation-enduring-freedom-the-first-49-days-5/|title=Eleven Men at the Gates of Kandahar - Special Operations Forces and Operation Enduring Freedom|first=Dwight|last=Zimmerman}}</ref>, биле су распоређене испред града како би блокирале њихово напредовање. У великој мери се ослањајући на блиску ваздушну подршку коју је водио Јошимото, америчко-авганистанске снаге успеле су да зауставе напредовање Талибана и отерају их из града<ref>{{Cite web |url=http://www.history.army.mil/brochures/Afghanistan/Operation%20Enduring%20Freedom.htm#p14a |title=The United States Army in Afghanistan - Operation ENDURING FREEDOM - October 2001-March 2003 |access-date=14. 03. 2019 |archive-date=16. 02. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080216121209/http://www.history.army.mil/brochures/Afghanistan/Operation%20Enduring%20Freedom.htm#p14a |url-status=dead}}</ref>.

Пораз талибана код Таринкота био је важна победа за Карзаија, који је победу искористио да регрутује више људи у своју тек основану герилску групу. Његова снага би порасла на врхунац од око 800 људи. 30. новембра напустили су Таринкот и почели да напредују према Кандахару.

Пажња Оперативне групе Бодеж усредсредила се на последње упориште северних талибана, Кундуз<ref name="Neville, Leigh p.43"/>; како је бомбардовање Тора Боре расло, опсада Кундузе се настављала. Генерал Даоуд и ОДА 586 покренули су масовне ваздушне нападе коалиције како би деморализовали бранитеље Талибана<ref name="Neville, Leigh p.43"/>. Након 11 дана борби и бомбардовања, талибански борци предали су се снагама Сјеверне алијансе [[23. новембар|23. новембра]]. Непосредно прије предаје, пакистански авиони стигли су да евакуишу обавјештајне и војне особе које су помагале у борби талибана против Сјеверне алијансе. Наводно је авио-превозом евакуисано до пет хиљада људи, укључујући талибане и трупе Ал Каиде<ref name="www_newyorker_com10">{{cite news |last=Hersh|first=Seymour M.|url=http://www.newyorker.com/archive/2002/01/28/020128fa_FACT |title=The Getaway |date=28. 1. 2002. |work=The New Yorker |access-date=27. 9. 2007.}}</ref><ref name="www_msnbc_com11">{{cite news|url=http://www.msnbc.com/news/664935.asp?cp1=1 |title=msnbc.com |access-date=27. 09. 2007. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20051216152224/http://www.msnbc.com/news/664935.asp?cp1=1 |archive-date=16. 12. 2005.}}</ref><ref name="news_bbc_co_uk12">{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/1677157.stm|title=Kunduz celebrates end of siege| access-date=27. 09. 2007|date=26. 11. 2001|work=BBC News}}</ref>.

Након политичке расправе са британским премијером [[Тони Блер|Тонијем Блером]], [[Специјална ваздушна служба|САС]] је добио задатак директне акције-уништење фабрике опијума повезане са Ал Каидом. Објекат се налазио {{convert|400|km|mi}} југозападно од Кандахара, у њему је било између 80 и 100 страних бораца, са одбраном која се састоји од рововских линија и неколико импровизованих бункера. САС-у је наређено да нападне објекат током целог дана: рокове је одредио ЦЕНТЦОМ и заснивали су се на расположивости средстава ваздушне подршке-обезбеђен је само један сат ваздушне подршке на позив. Време је значило да ескадриле нису могле извршити детаљно извиђање локације прије почетка напада. Упркос овим факторима, командант 22 САС-а прихватио је мисију. Циљ је био низак приоритет за САД и вероватно би био уништен из ваздуха да се Британци нису залагали за већу улогу у Авганистану; Заповједници америчких СОФ-а чували су циљеве својих јединица. Стратешки значај објекта никада није у потпуности објашњен<ref>{{harvnb|Neville|2015|pp=70-71}}</ref>.

Мисија је започела у новембру 2001. године, када је патрола од 8 људи из ваздушне трупе Г ескадриле извела пук први ратни скок падобраном ХАЛО - на неплодну пустињску локацију у [[Самарканд|Регистану]] како би тестирала његову подобност као импровизовано узлетиште за искрцавање главних јуришних снага у [[Локид C-130 Херкул|Ц-130 Херкулес]]. Напредни тим Аир Труп-а потврдио је да је то прикладно, а касније тог дана почела је слетати флота Ц-130, од којих се сваки спустио довољно дуго да се САС искрца у њихова возила. Оператери из ескадриле А и Г возили су директно са рампи док су се авиони кретали дуж пустињског појаса пре него што је авион поново полетео; ескадриле су се возиле у 38 Ланд Ровер „пинкија“, 2 логистичка возила и 8 Кавасаких џипова, формирали су се и наставили према циљу. Један Ланд Ровер се покварио због проблема са мотором, возило је остављено, а његова трочлана посада остала је да га чува (изабрани су када су снаге за напад попуњене). Јуришне снаге довеле су се до претходно договореног места формирања и поделиле се на два елемента - главне јуришне снаге и [[ФСБ]] (база за подршку ватри), А ескадрила је добила задатак да нападне циљни објекат, док је Г ескадрила преузела улогу Ескадрила ФСБ-а, Г-а потиснула би непријатеља [[FN MAG|ГПМГ]]-овима постављеним на возилу, 0,50-милиметарским ХМГ-овима, противтенковским ракетама МИЛАН заједно са минобацачима 81 мм и снајперском пушком М82А1, омогућавајући ескадрили да се приближи циљу (снаге су биле ван домета артиљеријског оруђа Коалиције)<ref>{{harvnb|Neville|2015|pp=71}}</ref>.

Напад је започео припремним ваздушним нападом, након чега је ескадрила кренула са почетне линије, испаливши оружје; повукли су се неколико метара од спољног периметра како би сишли са својих возила и пешице се приближили мети. Све време Г ескадрила је обезбеђивала прикривање ватре тешким наоружањем на објекат. Ваздушна подршка је летела све док им није понестало муниције; при последњем пролазу, [[Ф-18]] стршљен америчке морнарице, са топовима од 20 мм ударио је у бункер, који је за мало промашио неколико припадника Г ескадриле<ref name="Neville, Leigh p.72">{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=72}}</ref>. Како се ескадрила затварала на утврђеним положајима, неколико војника САС-а је рањено, борци Ал Каиде нису били посебно добро обучени, али су били фанатични борци и највише су уживали у борби. САС се морао снажно борити за сваки педаљ напретка<ref name="elite uk forces">{{cite web|url=http://www.eliteukforces.info/special-air-service/sas-operations/operation-trent/|title=Special Air Service (SAS) - Operation Trent|publisher=elite uk forces}}</ref>. РСМ који је командовао ФСБ-ом придружио се акцији, он је извео тимове за појачање А ескадриле када је веровао да је напад заустављен, били су неколико стотина метара од непријатељских положаја када га је АК-47 погодио у ногу<ref name="Neville, Leigh p.72"/>. На крају су јуришне снаге А ескадриле досегле циљ, очистиле су зграду седишта, прикупивши све обавештајне материјале које су пронашли<ref name="elite uk forces"/>. Мисија је трајала 4 сата и рањена су укупно 4 оператора САС-а; операција је постала највећа британска операција САС у историји<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=69-72}}</ref>.

Дана [[25. новембар|25. новембра]], када су талибани и заробљеници терористи пребачени у тврђаву Калај Џанги у близини Мазари Шарифа, неколико талибана напало је своје чуваре Сјеверне алијансе. Овај инцидент изазвао је побуну 600 затвореника, који су убрзо заузели јужну половину средњовековне тврђаве, укључујући оружарницу са низом АК47, РПГ-ова и оружја које је служила посада. [[Џони Мајкл Спан]], један од двојице оперативаца ЦИА САД у тврђави који су испитивали затворенике, убијен је, обележавајући прву америчку борбену смрт<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=}}</ref>.

Други оператер ЦИА, познат као 'Дејв', успео је да ступи у контакт са ЦЕНТЦОМ-ом који му је пренео захтев за помоћ војницима СОФ-а у сигурној кући ТФ Даггер у Мазар-е-Схарифу. У сигурној кући били су чланови Делта Форс-а, неколико Зелених беретки и мали тим из М ескадриле СБС. Одмах је формиран КРФ од било кога ко је у то време био у сигурној кући: елемент штаба из 3. батаљона, 5. СФГ, пар официра за везу УСАФ-а, неколицина оператора ЦИА САД и тим СБС-а. СБС тим од 8 људи стигао је у Ланд Ровер 90-их, а Зелене беретке и оперативци ЦИА-е стигли су миниванима и почели да ангажују затворенике, водећи оштру битку да "зауставе плиму" устанка; као резултат тога, оперативац ЦИА-е 'Дејв' успео је да побегне, након чега су оператери скренули пажњу на проналажење Спановог тела. Током 4 дана битка се наставила, Зелене беретке су извеле више ваздушних напада на талибанске затворенике, током једне мисије ЦАС-а ЈДАМ је био погрешно усмерен и ударио у тло близу положаја Коалиције и Северне алијансе, ранивши 5 Зелених беретки и четири оператора СБС-а у различитом степену<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=72-74}}</ref>.

Топови АЦ-130 држали су бомбардовање из ваздуха током целе ноћи, следећег дана ([[27. новембар|27. новембра]]) опсада је коначно прекинута јер су тенкови [[Т-55]] Северне алијансе уведени у централно двориште да испале гранате из својих главних топова у неколико блокова с талибанима. Борбе су се настављале спорадично током недеље док су снаге Северне алијансе Достума брисале последње остатке, комбиновани тим Зелених беретки-СБС пронашао је Спаново тело<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=75}}</ref>.

Побуна је угушена након седмодневних борби у којима су учествовале јединице за специјалне чамце, специјалне снаге војске и снаге Сјеверне алијансе, а други авиони пружили су снажну ватру и лансирали бомбе<ref>{{cite news|last=Perry|first=Alex|title=Inside the Battle at Qala-i-Jangi |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,1001390-1,00.html |date=8. 4. 2007. |work=Time Magazine |access-date=9. 4. 2007. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20070930100844/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,1001390-1,00.html |archive-date=30. 9. 2007.}}</ref>. Преживело је 86 талибана, а убијено је око 50 војника Северне алијансе. Побуна је била последња борба на северу Авганистана.

ОДА 574 и Хамид Карзај почели су да се крећу ка Кандахару, окупљајући борце из пријатељских локалних паштунских племена. Његове милиције на крају су бројиле око 800 људи. Борили су се два дана са талибанима, који су укопани у гребене с погледом на стратешки мост Саид-Аум-Калај, на крају су га заузели, уз помоћ америчке ваздушне силе, и отворили пут ка Кандахару<ref name="Neville, Leigh p.44">{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=44}}</ref>.

До краја новембра, Кандахар је био последње упориште талибана и био је под све већим притиском. Скоро 3.000 племенских бораца, на челу са Карзаијем и Ђул Агом Шерзајем, гувернером [[Кандахар (провинција)|Кандахара]] пре него што су талибани преузели власт, извршили су притисак на талибанске снаге са истока и пресекли северне водове до Кандахара. Северна алијанса се надвила на северу и североистоку.

ОДА 583 инфилтрирала се у долину Шин-Нарај, југоисточно од Кандахара како би подржала Ђул Агу Шерзаја, бившег гувернера Кандахара. До [[24. новембар|24. новембра]], ОДА 583 је успоставила тајна посматрачка места, што им је омогућило да позову разорну ватру на положаје талибана<ref name="Neville, Leigh p.45">{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=45}}</ref>.

[[Датотека:U.S. Marines humping in Afghanistan, November 2001.jpg|thumb|лево|Амерички маринац са 15. поморском експедицијском јединицом води друге на безбедносно место након што су заузели талибанску оперативну базу 25. новембра 2001.]]
У међувремену, скоро 1.000 [[Марински корпус САД|америчких маринаца]], довезених хеликоптерима ЦХ-53Е Супер Стејлион и Ц-130, 25. новембра је у пустињи јужно од Кандахара поставило Оперативно оперативну базу познату као Камп Рино. Ово је била прва база коалиције и омогућила је формирати друге оперативне базе. Прва значајна борба са америчким копненим снагама догодила се дан након што је заробљен Носорог, када се 15 талибанских оклопних возила приближило бази и напало их хеликоптерско оружје, уништивши многе од њих. У међувремену, ваздушни напади наставили су да гађају талибанске положаје у граду, где је остао мула Омар. Омар је остао пркосан иако је његов покрет до краја новембра контролисао само четири од 30 авганистанских провинција. Он је позвао своје снаге да се боре до смрти.

[[5. децембар|5. децембра]], ГПС-вођена бомба од 2000 фунти слетела је међу зелене беретке из ОДА 574, убивши 3 члана и ранивши остатак тима. Преко 20 Карзаијевих милиција је такође убијено, а сам Карзаи је лакше рањен. Јединица Делта Форце у близини која је у близини деловала на поверљивој извиђачкој мисији стигла је у своје Пинзгауерс и осигурала локацију, док су Делта лекари радили са рањеним Зеленим береткама. Заједно са хеликоптером за евакуацију жртава УСМЦ ЦХ-53 на броду ОДБ 570 и ОДА 524 одмах су послани хеликоптером како би помогли рањеницима и на крају заменили пале операторе ОДА 574<ref name="Neville, Leigh p.44"/>.

Карзај је [[6. децембар|6. децембра]] обавештен да ће он бити следећи председник Авганистана, такође је преговарао о успешној предаји и преосталих талибанских снага око Саид-Аум-Калаја и читавог града Кандахара. ОДА 524, ОДБ 570 и Карзаијева милиција започели су последњи покушај да очисте град<ref name="Neville, Leigh p.45"/>. Америчка влада одбацила је амнестију за Омара или било које вође талибана. Дана [[7. децембар|7. децембра]], [[Шерзаиј]]еве снаге су заузеле аеродром Кандахар и кренуле у град Кандахар<ref name="Neville, Leigh p.45"/>. Омар је протеран из Кандахара са групом лојалиста и преселио се на северозапад у планине провинције [[Урузган]], чиме је одбио обећање талибана да ће предати своје борце и оружје. Задњи пут је пријављено да је виђен како одлази у колони мотоцикала.

Други талибански лидери побегли су у [[Пакистан]] преко удаљених превоја провинција [[Пактија]] и [[Пактика]]. Гранични град [[Спин Болдак]] предао се истог дана, означавајући престанак контроле талибана у Авганистану. Авганистанске снаге под командом Гул Агхе заузеле су Кандахар, док су амерички маринци преузели контролу над аеродромом и основали америчку базу.

Почетком децембра 2001, пошто је америчка инвазија на Авганистан била готово окончана, 7.500 талибанских затвореника превезено је из Кундуза у затвор Схебергхан од стране Јунбисх-и Милли, групе коју је предводио генерал [[Абдул Рашид Достум]], који су се заједно са Талибанима борили америчке специјалне снаге. Стотине до 3.000 талибанских затвореника угушили су се у пренатрпаним металним транспортним контејнерима на камионима или су убијени у инциденту познатом као масакр у Дашти Лејли. Неки су убијени када су стражари испуцали рупе за ваздух у контејнере. Мртви су сахрањени у гробове за које се верује да се налазе у пустињи Дашти Лејли западно од [[Шеберхан]]а, у провинцији Јовзјан<ref>{{Cite news |title = The Death Convoy Of Afghanistan |publisher = [[Newsweek]] |date = 25. 08. 2002. |url = http://www.thedailybeast.com/newsweek/2002/08/25/the-death-convoy-of-afghanistan.html |access-date = 08. 11. 2012.}}</ref><ref>{{Cite web |title=PHR Activities and Investigations Concerning the Mass Gravesite at Dasht-e-Leili Near Sheberghan, Afghanistan |publisher=[[Physicians for Human Rights]] |url=http://afghanistan.phrblog.org/get-the-facts/chronology/ |access-date=07. 07. 2009. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090615043011/http://afghanistan.phrblog.org/get-the-facts/chronology/ |archive-date=15. 06. 2009.}}</ref><ref>{{Cite news| url=https://www.nytimes.com/2001/11/23/world/nation-challenged-siege-fierce-fighting-erupts-near-kunduz-despite-surrender.html?pagewanted=all | work=The New York Times | title=A Nation challenged: Siege; Fierce Fighting Erupts Near Kunduz, Despite Surrender Deal | first=Dexter |last=Filkins| first2=Carlotta | last2=Gall |date=23. 11. 2001. | access-date=30. 03. 2010.}}</ref><ref>{{Cite news| url=https://www.nytimes.com/2009/08/08/world/asia/08warlords.html | work=The New York Times | title=Afghan Leader Courts the Warlord Vote |date=08. 08. 2009. | access-date=30. 03. 2010. | first=Richard A. | last=Oppel Jr}}</ref><ref>{{Cite news| url=https://www.nytimes.com/2002/01/05/world/a-nation-challenged-the-captives-prison-packed-with-taliban-raises-concern.html?pagewanted=all | work=The New York Times | title=A Nation challenged: The captives; Prison Packed With Taliban Raises Concern | first=Carlotta |last=Gall| first2=Mark | last2=Landler |date=5. 1. 2002. |access-date=30. 3. 2010.}}</ref><ref name=nytimes2009-07-18>{{Cite news
| url=https://www.nytimes.com/2009/07/18/world/asia/18dostum.html?scp=6&sq=Taliban%20general&st=cse | title=Afghan Warlord Denies Links to '01 Killings |date=18. 7. 2009. |last=Oppel|first=Rich| work=[[The New York Times]] |access-date=30. 7. 2009.| author-link=Richard A. Oppel, Jr}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.rferl.org/content/It_Is_Impossible_Prisoners_Were_Abused/1779291.html|title=It Is Impossible Prisoners Were Abused |last=Dostum|first=Abdul Rashid|author-link=Abdul Rashid Dostum|date=17. 7. 2009.|work=[[Radio Free Europe/Radio Liberty]]|access-date=30. 7. 2009.| archive-url= https://web.archive.org/web/20090801071341/http://www.rferl.org/content/It_Is_Impossible_Prisoners_Were_Abused/1779291.html|archive-date=1. 8. 2009. | url-status= live}}</ref>.

[[Датотека:American commandos used this compound as their HQ in Nangarhar Nov 2001.jpg|thumb|Седиште специјалних снага америчке војске у провинција [[Нангархар]], новембар 2001]]
[[Датотека:Strikes on Tora Bora.png|thumb|Ваздушни напади на Тору Бору]]
Након пада [[Кабул]]а и [[Кандахар]]а, осумњичени припадници Ал Каиде, укључујући Бин Ладена и друге кључне вође, повукли су се у [[Џалалабад]], провинцију [[Нангархар]], одакле су прешли у регију [[Тора Бора]] на Бијелим планинама, 20 км удаљену од пакистанске границе - где је постојала мрежа пећина и припремљена одбрана коју су користили муџахедини током [[Совјетски рат у Авганистану|совјетско-авганистанског рата]]. Пресретнути сигнали и испитивање заробљених талибанских бораца и терориста Ал Каиде указивали су на присуство значајног броја страних бораца и могућих ХВТ-ова у том подручју и кретање у то подручје; уместо ангажовања конвенционалних снага, виши ешалони и Беле куће и Пентагона донели су одлуку о изолацији и уништавању елемената Ал Каиде у том подручју, при чему амерички СОФ подржава локално ангажоване војне снаге (авганистанске милиције) - због погрешно постављеног страха од понављајући совјетско искуство у тој области<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=45-46}}</ref>.

ОДА 572 и тим ЦИА Џаубрејкер-а (мала група оператора копнених огранака ЦИА-е САД) послати су у Тора Бору да саветују источне антиталибанске снаге под командом два војсковође: [[Хазрет Али|Хазрета Алија]] и [[Мохамед Земан|Мохамеда Замана]] (обојица су имали дубоко укорењено неповерење према један другом); користећи чврсту подршку ЦИА-е, око 2.500 до 3.000 АМФ-а је регрутовано за предстојећу битку; Ал Каида је користила Тора Бора као последње упориште. Вођа тима ЦИА Џаубрејкер затражио је да се батаљон ренџера - 3. батаљон, 75. пук ренџера - спусти у планине како би се успоставиле блокирајуће позиције дуж потенцијалних путева за бекство из Тора Боре у [[Пакистан]]. Они би служили као "наковањ", док би Зелене беретке са АМФ -ом биле "чекић", са придруженим борбеним контролорима ваздушних снага, ренџери су могли да усмеравају ваздушне нападе на концентрације непријатеља или да их упућују у заседе; трупе из 10. планинске дивизије такође су биле опција, али је то одбијено<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=46-47}}</ref>.

Од почетка битке, ОДА 572 са својим прикљученим борбеним контролером упућивао је прецизне ваздушне нападе (често су се користили резачи марјетица од 15.000 фунти), док су њихови АМФ-и покренули оно што је представљало низ лоше изведених и координираних напада на утврђене положаје Ал Каиде са предвидљив степен успеха. Зелене беретке су откриле да милицијама недостаје и мотивација и вештина за битку: према речима припадника ОДА-е, они би се учврстили ујутру након америчких ваздушних напада, а затим би се истог дана одрекли контроле над тим добицима, такође би се повукли у своје базе за спавање сваке ноћи. Пошто је офанзива АМФ-а заустављена, а тимови ЦИА-е и ОДА-е преоптерећени, донета је одлука о распоређивању више трупа у битку<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=47}}</ref>.

40 оператора из ескадриле А ескадриле Делта Форс било је распоређено на Тора Бора и преузело је тактичко вођење битке од [[ЦИА]]-е, а Делта ескадрила је била десетак, тако да су припадници М ескадриле СБС, припадници [[МИ6]] такође распоређени у регион заједно са СБС. Оператери Делте били су распоређени у мале тимове уграђене у милиције и послали су своје оператере Риси да ухвате Бин Ладенов траг, на крају је уз помоћ Зелених беретки и оператора ЦИА-е, који су се договорили са АМФ -ом, постигнут напредак. Командант ескадриле Делта сложио се са Џаубрејкер-овом проценом ситуације и затражио блокирање снага или расипање ваздушних мина како би непријатељу одбили планинске прелазе, а пошто је распоређивање батаљона Ренџер било одбијено, затражио је од својих оператора да изврше своју предложену улогу али је све његове захтеве генерал Франкс одбио. Дванаестог децембра, две недеље након битке, командант АМФ-а Заман отворио је преговоре са заробљеном Ал Каидом и талибанима у Тора Бори, упркос фрустрацијама Американаца и Британаца, привремено примирје је расписано до 08:00 часова следећег јутра како би се омогућило Каида би наводно пристала на предају услова до Шуре (састанак групе). Ово је била смицалица која је омогућила чак неколико стотина ал-Каиде и припадника бригаде 055 да преко ноћи побјегну према Пакистану<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=48-49 69-70}}</ref><ref name="Corera, Gordon 2012">Corera, Gordon, ''MI6: Life and Death in the British Secret Service'', W&N, (2012) {{ISBN|0753828332|978-0753828335|pages=338}}</ref>.

Следећег дана, ручни ИЦОМ радио извађен из тела мртвог борца Ал -Каиде дозволио је припадницима ескадриле Делта, СБС, ЦИА и МИ6 да чују глас Бин Ладена - очигледно се извињавајући својим следбеницима што су их одвели до Тора Бора и дајући свој благослов за њихову предају - за коју се мислило да је упућена терористима који су остали да се боре у позадинској акцији како би дозволили бин Ладену да побегне. Много је веродостојних гласина о исплати готовине од стране Бин Ладена барем једном од војсковођа - на одбојност АМФ-а да изврши напад можда су утицали слични мито. Вођа тима ЦИА Џаубрејкер у Тора Бора вјеровао је да су двије велике групе Ал Каиде побјегле: мања група од 130 џихадиста побјегла је источно у Пакистан, док је друга група, укључујући Бин Ладена и 200 саудијских и јеменских џихадиста, кренула путем преко планина у град [[Парачинар]], Пакистан; командант ескадриле Делта веровао је да је Бин Ладен прешао границу са Пакистаном негде око [[16. децембар|16. децембра]]. Тим Делта Риси, позивни знак 'Шакал', уочио је високог човека у маскирној јакни са великим бројем бораца који улазе у пећину, Риси тим је позвао више ваздушних напада на очигледну претпоставку да се ради о Бин Ладену, али се касније ДНК анализа из посмртних остатака није подударала са Бин Ладеном. Пошто је већина терориста отишла, битка је приведена крају, тешко је потврдити званичне податке о стотинама убијених Ал Каиде у Тора Бори јер су многа тела закопана у пећинама или испарила бомбама, нешто мање од 60 затвореника снимљено<ref name="Corera, Gordon 2012"/><ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=48-49}}</ref><ref name="Neville">{{cite book |last=Neville|first=Leigh |title=Special Operations Forces in Afghanistan (Elite)|publisher= Osprey Publishing |year=2008|isbn=978-1846033100|pages=20}}</ref>. Око [[17. децембар|17. децембра]], преко границе, пакистански граничари, наводно су им помагали припадници ЈСОЦ -а и ЦИА -е у хватању још 300 страних бораца.

Дана [[20. децембар|20. децембра]], ОДА 561 је убачена у Беле планине како би подржала ОДА 572 у спровођењу ССЕ пећина и помогла при извлачењу [[ДНК]] узорака из терористичких тела<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=49}}</ref>.

Снаге Сједињених Држава и Велике Британије наставиле су потрагу у јануару [[2002]]. године, али нису се појавили никакви трагови вођства Ал-Каиде. Процењује се да је током битке погинуло 200 бораца Ал Каиде, заједно са непознатим бројем племенских бораца. Нема извештаја о америчким или британским смртним случајевима.

[[Датотека:Defense.gov News Photo 011216-D-2987S-241.jpg|thumb|left|Амерички министар одбране [[Доналд Румсфелд]] са трупама у [[Ваздухопловна база Баграм|ваздухопловној бази Баграм]], децембар 2001]]
У децембру 2001. Уједињене нације биле су домаћини Бонске конференције. Талибани су искључени. Учествовале су четири авганистанске опозиционе групе. Посматрачи су укључивали представнике сусједних и других укључених великих земаља.

[[Бонски споразум (Авганистан)|Бонски споразум]] који је настао створио је Авганистанску привремену власт која би служила као „складиште авганистанског суверенитета“ и описао такозвани Петерсбершки процес који би водио ка новом уставу и новој авганистанској влади.

[[Резолуција 1378 Савета безбедности Уједињених нација]] од 14. новембра 2001, укључивала је „Осуђивање талибана што су дозволили да Авганистан користи као база за извоз тероризма од стране мреже Ал Каиде и других терористичких група и за пружање сигурног уточишта Осами бин Ладену, Ал Каиди и другима који су с њима повезани, и у том контексту подржавају напоре авганистанског народа да замијени талибански режим<ref>{{cite web |url=https://www.un.org/News/Press/docs/2001/sc7212.doc.htm |title=UN Security Council resolution 1378 (2001) |publisher=United Nations |access-date=2. 8. 2011.}}</ref>“.

[[Светски програм за храну|Светски програм Уједињених нација за храну]] привремено је обуставио активности у Авганистану на почетку бомбардовања, али их је наставио након пада Талибана.

[[Датотека:ISAF-Logo.svg|thumb|ISAF ознаке]]
Дана [[20. децембар|20. децембра]] 2001. Уједињене нације су одобриле [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|Међународне снаге за безбједносну помоћ (ИСАФ)]], са мандатом да помогну Авганистанцима у одржавању безбједности у Кабулу и околним подручјима. Првобитно је основана из седишта британске 3. механизоване дивизије под генерал-мајором [[Џон МакКол|Џоном МакКолом]], а првих година није бројала више од 5.000<ref name="cdi1">[http://www.cdi.org/terrorism/isaf.cfm ISAF in Afghanistan] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080225062850/http://www.cdi.org/terrorism/isaf.cfm |date=25. 2. 2008. }} CDI, Terrorism Project – February 14, 2002.</ref>. Снаге су имале позив нове привремене авганистанске владе<ref>Farrell, Theo, ''Unwinnable: Britain's War in Afghanistan, 2001–2014'', Bodley Head, (2017) {{ISBN|1847923461|978-1847923462}}, P.82</ref>; Мандат се није протезао даље од подручја Кабула првих неколико година<ref name="ISAF Chronology">{{cite web |url=http://www.nato.int/isaf/topics/chronology/index.html |title=ISAF Chronology |publisher=Nato.int |access-date=2. 8. 2011. |archive-date=13. 11. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101113041055/http://www.nato.int/isaf/topics/chronology/index.html |url-status=dead}}</ref>. Осамнаест земаља је дало допринос снагама у [[фебруар]]у [[2002]].

==== 2002 ====
{{Посебан чланак|Операција Анаконда}}
У [[јануар]]у [[2002]]. откривена је још једна серија пећина у [[Завар Кила|Завар Кили]], јужно од Тора Бора, ваздушни напади су погодили та мјеста прије него што су тимови СОФ-а убачени у то подручје. Вод СЕАЛ а из СЕАЛ тима 3, укључујући неколико њихових возила за пустињску патролу, у пратњи немачког елемента КСК, норвешког СОФ тима и извиђачких тимова ЈТФ2, провео је неких девет дана у опсежним претресима/експлоатацији локације, рашчишћавајући приближно 70 пећина и 60 грађевина у том подручју, опорављајући огромну количину обавјештајних података и муниције, али нису наишли на ниједног борца Ал Каиде<ref name="Neville, Leigh p.49-50">{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=1472807901|pages=49-50, 77}}</ref>.

Након Лоја јирџ, вође племена и бивши изгнаници успоставили су привремену владу у Кабулу под Хамидом Карзаијем. Америчке снаге успоставиле су своју главну базу у ваздушној бази Баграм северно од Кабула. Аеродром Кандахар такође је постао важна америчка база. У источним провинцијама основане су испоставе за лов на бјегунце Талибана и Ал Каиде.

[[Датотека:Canadian soldiers afghanistan.jpg|thumb|Канадски војници из 3ППЦЛИ крећу се у брда у потрази за борцима Ал Каиде и Талибана након ваздушног напада на објекат северно од Куалата, Авганистан.]]
[[Датотека:Northernalliance2002 crop.jpg|thumb|Један анти-талибански борац омотава око тела муницију од 7,62 mm [[Митраљез ПК|ПК митраљеза]], док помаже у обезбеђивању једињења у [[Хелманд (провинција)|провинцији Хелманд]] у Авганистану, јануар 2002.]]

Снаге Ал Каиде прегруписале су се у области долине Шахи Кот, провинција [[Пактија]], у јануару и фебруару 2002. Талибански бегунац у провинцији [[Пактија]], [[Мула Сејфар Рихман]] почео је да реконституише неке од својих милицијских снага. Укупно их је било више од 1.000 до почетка марта 2002. Побуњеници су хтели да покрену [[Герилски рат|герилске нападе]] и вероватно велику офанзиву, копирајући антисовјетске борце из 1980-их.

САД су откриле нагомилавање, а [[2. март]]а 2002. америчке, канадске и авганистанске снаге започеле су „[[Операција Анаконда|операцију Анаконда]]“ против њих. Камиони [[Хамер|Таскер Форс Хамер]] заглавили су се у блату, а због грешке у комуникацији није дошло до масовног бомбардовања из ваздуха<ref name="Neville, Peter page 21">Neville, Peter ''Special Forces Operations in Afghanistan'', London: Osprey, 2007 page 21.</ref>. Слабо обучене трупе авганистанске владе показале су се неспособнима да се боре против Ал Каиде без ваздушне подршке<ref name="Neville, Peter page 21"/>. Снаге муџахида, користећи малокалибарско наоружање, ракетне бомбе и минобацаче, биле су укорењене у пећине и бункере на падинама, знатно изнад {{convert|3.000|m|ft}}. Користили су тактику "удри и бежи", отворили су ватру, а затим се повукли у своје пећине и бункере како би издржали узвратну ватру и бомбардовање. Амерички команданти су у почетку процењивали своје противнике као изоловани џеп са мање од 200. Уместо тога, герилци су бројали између 1.000 и 5.000, према неким проценама{{convert|10000|ft|m|abbr=on|order=flip}}<ref>{{cite news |title=Operation Anaconda costs 8 U.S. lives|publisher=CNN|date=4. 3. 2002.|url=http://edition.cnn.com/2002/WORLD/asiapcf/central/03/04/ret.afghan.fighting/index.html?related/index.html|access-date=28. 2. 2007.}}</ref>. До 6. марта убијено је осам америчких, седам авганистанских савезника и до 400 противника бораца Ал Каиде<ref>{{cite news|title=Operation Anaconda entering second week |publisher=CNN |date=8. 3. 2002. |url=http://archives.cnn.com/2002/US/03/08/ret.war.facts/index.html |access-date=28. 2. 2007. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20071107053501/http://archives.cnn.com/2002/US/03/08/ret.war.facts/index.html |archive-date=7. 11. 2007.}}</ref>. У једном тренутку, док су биле под снажним ватреним дејством Ал Каиде, снаге авганистанске владе су у паници побегле и одбиле да се боре, што је довело до људи из ''Оперативне групе Хамер'' да се сами боре против Ал-Каиде<ref name="Neville, Peter page 22">Neville, Peter ''Special Forces Operations in Afghanistan'', London: Osprey, 2007 page 22.</ref>. Инциденти „пријатељске ватре“ у којима су њихове ваздушне снаге неколико пута бомбардовале америчке трупе додале су додатне потешкоће<ref name="Neville, Peter page 22"/>. Под ангажмани су укључивали битку код Такур Гара на 'Робертс Ридџу' и пратеће ''операције Глок'' и Поларни Харпун<ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/interactive/projects/documents/a-different-kind-of-war|title='A Different Kind of War'|website=www.nytimes.com}}</ref>.

Неколико стотина герилаца побегло је у племенске области у Вазиристану. Током операције Анаконда и других мисија током 2002. и 2003. године, у операције су биле укључене и специјална ваздушна служба Новог Зеланда<ref>{{cite book | first=Ron|last=Crosby| title=NZSAS: The First Fifty Years| publisher=Viking|year=2009| isbn=978-0-67-007424-2}}</ref> и друге специјалне снаге из Аустралије, Немачке и Норвешке<ref>{{Cite book|last=Neville|first=Leigh|title=Special Operations Forces in Afghanistan|publisher=Osprey|location=Botley|year=2008|isbn=978-1-84603-310-0}}</ref>.

У фебруару 2002. године, Савет за националну безбедност састао се да одлучи да ли ће [[ИСАФ]] проширити ван Кабула. У спору између [[Колин Пауел|Пауела]] и [[Доналд Рамсфелд|Рамсфелда]] (образац који се често понавља кроз [[Џорџ В. Буш|Бушову администрацију]]) превладало је Рамсфелдово мишљење да силу не треба ширити<ref>Seth Jones, 'In the Graveyard of Empires,' Norton & Company, 2009, 114-115. See also Maley in Maley & Schmeidl, 'Reconstructing Afghanistan,' 2015, 104, and reference in B. Greener, 'The New International Policing'</ref>. Историчари су касније писали да је неуспех ИСАФ-а да буде распоређен изван Кабула натерао Карзаија да понуди положаје у држави потенцијалним разбојницима чије су активности нанеле велику штету угледу државе<ref>Maley in Hynek and Martin, 'Statebuilding in Afghanistan,' 2012, 130.</ref>. Будући да је пораст побуне био повезан са притужбама око управљања<ref>Seth G. Jones, The Rise of Afghanistan's Insurgency, International Security, 2008.</ref>, то је постало озбиљан проблем.

Амерички министар одбране Доналд Рамсфелд имао је за циљ да изведе операције у Авганистану што је брже могуће и да оде што је брже могуће. Стога се желио усредоточити на кинетичке протутерористичке операције и изградњу нове авганистанске војске<ref name="Auer & Said">{{cite book|last=Auerswald|first=David P.|author2=Stephen M. Saideman|title=NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone|url=https://books.google.com/books?id=XXtAAQAAQBAJ&pg=PA87|date=5. 1. 2014.|publisher=Princeton University Press|isbn=978-1-4008-4867-6|pages=87–88}}</ref>.

Операција Харпун почела је у раним јутарњим сатима [[13. март]]а, са циљем уклањања џепова отпора талибана и Ал Каиде у планинама Арма у источном Авганистану. Копнена компонента била је под командом потпуковника Пат Стограна, командног официра 3. батаљона, канадске лаке пешадије принцезе Патрише (3 ППЦЛИ). Састојала се од канадских и америчких снага батаљона из 187. пешадијског пука, 101. ваздушно-десантне дивизије<ref>{{cite web|url=http://www.centcom.mil/en/countries/coalition/canada/ |title=United States Central Command |access-date=10. 2. 2010. |date=14. 6. 2002. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090825115134/http://www.centcom.mil/en/countries/coalition/canada/ |archive-date=25. 8. 2009.}}</ref>.

Након битке код Шахи Кота, борци Ал Каиде су успоставили уточишта на пакистанској граници, гдје су започели прекограничне рације почевши од љета 2002. Герилске јединице, које бројале су између 5 и 25 људи, редовно су прелазиле границу да испаљују ракете у коалиционим базама, конвојима из заседе и патролама и нападима на невладине организације. Подручје око базе Шкин у провинцији [[Пактика]] доживело је неке од најжешћих активности.

Талибански борци скривали су се у руралним регијама четири јужне провинције: [[Кандахар (провинција)|Кандахар]], [[Забул (провинција)|Забул]], [[Хелманд (провинција)|Хелманд]] и [[Урузган]]. Након [[Операција Анаконда|Анаконде]], Министарство одбране затражило је распоређивање британских краљевских маринаца, високо обучених за планинско ратовање. Као одговор, 45 Командоса је распоређено под оперативним кодним именом [[Операција Јацана]] у априлу 2002. Они су извршили мисије (укључујући операције ''Снајп'', ''Операција Кондор'' и ''Операција Базард'') током неколико недеља са различитим резултатима<ref>{{cite news|title=U.S. remains on trail of bin Laden, Taliban leader |publisher=CNN |date=14. 3. 2002. |url=http://articles.cnn.com/2002-03-14/us/ret.osama.whereabouts_1_mullah-mohammed-omar-taliban-leader-bin?_s=PM:US |access-date=29. 1. 2014. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130117094334/http://articles.cnn.com/2002-03-14/us/ret.osama.whereabouts_1_mullah-mohammed-omar-taliban-leader-bin?_s=PM:US |archive-date=17. 1. 2013.}}</ref>.

У мају 2002. године, Комбинована здружена оперативна група 180 постала је виши штаб америчке војске у земљи, под командом генерал -потпуковника Дена К. Макнила.

Касније 2002. године, ЦЈСОФТ је постао јединствена интегрисана команда под ширим ЦЈТФ-180 који је командовао свим америчким снагама додељеним ОЕФ-А, изграђен је око Групе специјалних снага војске (често у саставу јединица Националне гарде) и тимова СЕАЛ-а. Мали ЈСОЦ елемент (раније Сворд Форс Сворд/11) који није био под директном командом ЦТЈФ-а - уграђен у ЦЈСОФТ, њиме су управљали заједнички елемент СЕАЛ и Ренџер који је ротирао команду, није био под директном командом ИСАФ-а, иако је деловао као подршка Операције НАТО-а<ref>{{cite book|last=Neville|first=Leigh|title= Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908|pages=83}}</ref>.

==== 2003 ====
[[Датотека:Neotaliban insurgency 2002-2006 en.png|thumb|Карта са детаљима о ширењу [[Талибанска побуна|побуне талибана у Авганистану]] - 2002–2006]]
Брошуре талибана и других група појавиле су се почетком [[2003]]. године у градовима и селима, позивајући исламске вернике да устану против америчких снага и других страних војника у светом рату<ref>{{cite news|title=Leaflet War Rages in Afghan Countryside |agency=Associated Press |date=14 February 2003 |url=http://www.intellnet.org/news/2003/02/14/16788-1.html |access-date=6 October 2017|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20070928142619/http://www.intellnet.org/news/2003/02/14/16788-1.html |archive-date=28 September 2007}}</ref>. Дана [[27. јануар]]а 2003. године, током операције ''Мунгос'', америчке снаге напале су групу бораца у пећинском комплексу Ади Гхар {{convert|25|km|mi}} северно од Спин Болдака<ref name="www_globalsecurity_org1">{{cite web |url=http://www.globalsecurity.org/military/library/news/2003/02/mil-030211-afps01.htm|title=globalsecurity.org |access-date=27 September 2007}}</ref>. Пријављено је да је убијено осамнаест побуњеника без жртава у војсци САД. Сумњало се да је локација база за залихе и борце који долазе из Пакистана. У то време су се појавили и први изоловани напади релативно великих талибанских група на авганистанске циљеве.

Операција ''Валиантов ударац'' је била велика копнена операција Сједињених Држава у Авганистану, објављена [[19. март]]а 2003. у којој су учествовали 2. и 3. батаљон 504. падобранско-пјешадијског пука<ref>{{cite web |url=http://www.ausa.org/publications/armymagazine/archive/2003/5/Documents/Schult_0503.pdf |title=Operation Valiant Strike |author=Spc. Marie Schult |publisher=ASUSA |access-date=12 April 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110217202519/http://www.ausa.org/publications/armymagazine/archive/2003/5/Documents/Schult_0503.pdf |archive-date=17 February 2011 |url-status=dead}}</ref>, румунских и авганистанских трупа. Комбиноване снаге кретале су се кроз Кандахар и делове јужног Авганистана са циљем елиминисања талибанских непријатељских снага и складишта оружја, истовремено покушавајући да прикупе обавештајне податке о активностима талибана у том подручју<ref name="The Associated Press">{{cite web |url=https://news.google.com/newspapers?nid=1320&dat=20030321&id=t-lWAAAAIBAJ&pg=6360,4863738 |title=Troops Rush Afghanistan in Taliban hunt |last=Press|first=The Associated|publisher=The Gainesville Sun |access-date=12 April 2014}}</ref>. На крају операције [[24. март]]а 2003, коалиционе снаге су привеле 13 осумњичених талибанских бораца и заплениле више од 170 граната са ракетним погоном, 180 мина, 20 аутоматских пушака и митраљеза, као и многе ракете, пушке и лансере.

У мају 2003. године, врховни судија талибанског Врховног суда, Абдул Салам, прогласио је да су се талибани вратили, прегруписали, наоружали и спремни за [[герилски рат]] ради протеривања америчких снага из Авганистана. Омар је талибанским командантима доделио пет оперативних зона, попут Дадулаха, који је преузео дужност у провинцији Забул.

[[Датотека:US 10th Mountain Division soldiers in Afghanistan.jpg|thumb|десно|Америчке трупе се укрцавају на хеликоптер]]
[[Датотека:3rd Battalion, 3rd Marines - Afghanistan.jpg|thumb|десно|Корпусан америчке морнарице трага за талибанским борцима у пролеће 2005.]]
Мали покретни кампови за обуку успостављени су дуж границе за обуку новака у герилском рату, према речима високог талибанског ратника Мулаха Маланга у јуну 2003<ref>{{cite web |title=Taliban regroups&nbsp;– on the road|last=Tohid|first=Owias|work=[[Christian Science Monitor]]|date=27 June 2003|url=http://www.csmonitor.com/2003/0627/p06s01-wosc.html?related |access-date=28 February 2007}}</ref>. Већина је извучена из медреса племенских области у Пакистану. Базе, неколико са чак 200 бораца, појавиле су се у племенским областима до лета 2003. Пакистанска воља да се спречи инфилтрација била је неизвесна, док су се пакистанске војне операције показале од мале користи<ref name="CSMontorTalibanResurge">{{cite news |title=Taliban appears to be regrouped and well-funded|last=Tohid|first=Owias| last2 = Baldauf | first2 = Scott |name-list-style=amp |work=[[Christian Science Monitor]]|date=8 May 2003|url=http://www.csmonitor.com/2003/0508/p01s02-wosc.html |access-date=28 February 2007}}</ref>.

Како се лето 2003. наставило, талибански напади су се постепено повећавали. Десетине војника авганистанске владе, хуманитарни радници невладиних организација и неколико америчких војника погинули су у рацијама, заседама и ракетним нападима. Осим герилских напада, талибански борци почели су са изградњом снага у округу Дај Чопан у провинцији Забул. Талибани су одлучили да тамо стану. Током лета тамо се доселило до 1.000 герилаца. Преко 220 људи, укључујући неколико десетина авганистанских полицајаца, убијено је у августу 2003.

Дана [[11. август]]а 2003. године, НАТО је преузео контролу над ИСАФ-ом<ref name="Rubin">{{cite news |first=Alyssa J. |last=Rubin|url=https://www.nytimes.com/2009/12/23/world/asia/23afghan.html |title=NATO Chief Promises to Stand by Afghanistan |newspaper=The New York Times |date=22 December 2009 |access-date=29 January 2014}}</ref>. Неке америчке снаге у Авганистану деловале су под командом НАТО-а, док су остале остале под директном командом САД. Талибански вођа Мула Омар реорганизовао је покрет и 2003. покренуо побуну против владе и ИСАФ-а.

==== 2004 ====
Снаге коалиције предвођене Сједињеним Државама извеле су операцију ''Асбури Парк'' [[2. јун|2.]] и [[17. јун]]а [[2004]]. радне групе 1/6 БЛТ 22. поморске експедиционе јединице ангажоване у борбама са талибанима и другим антикоалиционим снагама у обе провинције Орузган и провинцији Забул која је кулминирала у региону Дај Чопан у Авганистану. Ову операцију су окарактерисале нетипичне борбе на страни тактике талибана и других герилаца<ref name="Asbury Park">{{Cite web |url=https://search.usa.gov/search?affiliate=mdm&query=Operation%20Asbury%20Park |title=Asbury Park |access-date=08. 09. 2021 |archive-date=21. 04. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210421085935/https://www.usa.gov/search-error |url-status=dead}}</ref>. која је кулминирала великом битком 8. јуна. Током Асбури Парка, 22. поморска експедициона јединица суочила се са противником који је често копао и ангажовао снаге маринаца, уместо традиционалним методама поготка и трчања (или "асиметричног напада"). Као такви, маринци су, уз помоћ авиона Б-1Б Лансер, А-10 Вертог и АХ-64 Апач, учествовали у „борбама сваког дана“, што је кулминирало великом битком [[8. јун]]а. Борбе које су се водиле код Дај Чопана 8. јуна биле су одлучујуће јер су непријатељске снаге биле исцрпљене до те мере да за време трајања операције није дошло до даљег контакта са непријатељем. Оно што је непријатељ мислио као напад са три корака 8. јуна 2004. резултирало је са више од 85 потврђених убистава, са проценама да је знатно више од 100 непријатељских мртвих, процењено 200-300 рањених, са десетинама заробљених. Током целе операције повређена је „шачица“ америчких снага и авганистанске милиције.

У јуну 2004. године, снаге Сједињених Држава започеле су нападе дроновима у Пакистану дуж федералних племенских подручја против талибана и милитаната Ал-Каиде<ref name="The CIA's Silent War in Pakistan">{{cite news|url=http://www.time.com/time/printout/0,8816,1900248,00.html|archive-url=https://archive.today/20120914063431/http://www.time.com/time/printout/0,8816,1900248,00.html|url-status=dead|archive-date=14. 9. 2012.|title=The CIA's Silent War in Pakistan|work=Time|date=1 June 2009|access-date=16 December 2011|first=Bobby|last=Ghosh|first2=Mark|last2=Thompson}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/world/national-security/cia-shifts-focus-to-killing-targets/2011/08/30/gIQA7MZGvJ_story.html|title=CIA shifts focus to killing targets|first=Greg|last=Miller|first2=Julie|last2=Tate|date=1 September 2011|access-date=10 December 2017|via=www.WashingtonPost.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20131126132531/http://www.washingtonpost.com/world/national-security/cia-shifts-focus-to-killing-targets/2011/08/30/gIQA7MZGvJ_story.html|archive-date=26 November 2013|url-status=live|df=dmy-all}}</ref>. Ови штрајкови су почели за време администрације председника Сједињених Држава Џорџа В. Буша.

Крајем 2004. године, тада скривени вођа талибана [[Мохамед Омар]] најавио је побуну против „Америке и њених марионета“ (мислећи на снаге прелазне авганистанске владе) ради „повратка суверенитета наше земље“<ref name=NYTNov2004>{{cite news |title=Asia: Afghanistan: Taliban Leader Vows Return |last=Gall|first=Carlotta |work=The New York Times |date=13 November 2004 |url=https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9F05E5DB173FF930A25752C1A9629C8B63 |access-date=6 October 2017}}</ref>.

==== 2005 ====
{{Посебан чланак|Парламентарни избори у Авганистану 2005.}}
[[Датотека:Air assaulting Lwar Kowndalan.jpg|thumb|Хеликоптер [[AH-64 Апач|Апач]] пружа заштиту из ваздуха, октобар 2005.]]
Крајем [[јун]]а до средине [[јул]]а [[2005]]. године, морнаричке фоке Сједињених Држава извеле су операцију ''Црвена крила'' као заједничку војну операцију у округу Печ у авганистанској провинцији [[Кунар]], на падинама планине по имену Савтало Сар<ref name=Ed_Darack_Victory_Point>{{Citation|last=Darack|first=Ed|title=[[Victory Point (Book)|Victory Point: Operations Red Wings and Whalers – The Marine Corps' Battle for Freedom in Afghanistan]]|publisher=Penguin Group|year=2010|isbn=978-0-425-23259-0}}</ref><ref name="Ed_Darack_Victory_Point_NAI_Map">{{citation|url=http://www.darack.com/sawtalosar/nai-map.php|title=Topographic Map by Ed Darack used in Victory Point of Named Areas of Interest on Sawtalo Sar for Operation Red Wings|last=Darack|first=Ed|publisher=Darack.com|access-date=2012-02-06}}</ref><ref name="victory_point_web">{{citation|url=http://www.darack.com/sawtalosar|title=Operation Red Wings, Operation Whalers, and the book ''VICTORY POINT'' in which they are comprehensively documented|last=Darack|first=Ed|publisher=Darack.com|access-date=2011-06-13}}</ref>, отприлике {{convert|32|km|mi}} западно од главног града провинције Кунар Асадабада<ref name="macmannis">{{citation|url=http://www.marinecorpsgazette-digital.com/marinecorpsgazette/200612/?pg=16#pg16|archive-url=https://web.archive.org/web/20071028212916/http://www.marinecorpsgazette-digital.com/marinecorpsgazette/200612/?pg=16#pg16|url-status=dead|archive-date=2007-10-28|title=Operation Red Wings: A Joint Failure in Unity of Command, Pages 14–20|last=MacMannis, Colonel Andrew (USMC) and Scott, Major Robert (USMC)|publisher=Marine Corps Association / Marine Corps Gazette|access-date=2012-02-05}}</ref>, ''Операција Црвена крила'' имала је за циљ да поремети активност локалне талибанске милиције против коалиције (АЦМ), доприносећи тако регионалној стабилности и чиме су олакшани [[Парламентарни избори у Авганистану 2005.|избори за авганистански парламент заказани за септембар 2005]]. У то време, активност талибанских анти-коалиционих милиција у региону била је најзначајнија у извођењу мале групе, предвођене локалним становником из провинције Нангархар, [[Ахмад Шах (Талибан)|Ахмадом Шахом]], који је имао аспирације да се исламски фундаменталисти истакну у региону. Он и његова мала група били су међу примарним метама операције.

Између [[13. август|13.]] и [[18. август]]а 2005. године, марински корпус Сједињених Држава извео је војну операцију под називом ''Операција китоловци'' која се догодила у провинцији Кунар само неколико недеља након катастрофалне операције ''Црвена крила''. Попут операције ''Црвена крила'', циљ операције ''Валерс'' био је прекид активности талибанске милиције за борбу против коалиције (АЦМ) у региону у циљу даље стабилизације региона ради мирног одзива бирача на парламентарне изборе 2005. године. Операцију Китоловци планирао је и извео 2. батаљон 3. пука маринаца (2/3). Нагласак операције била је ћелија милиције против коалиције коју је водио [[Ахмад Шах (Талибан)|Ахмад Шах]], која је била једна од 22 идентификоване АЦМ групе које су у то време деловале у региону и била је најактивнија. Ћелија Ахмада Шаха била је одговорна за засједу морнаричке фоке и касније обарање МХ-47 у којем је погинуло укупно 19 америчких припадника специјалних операција током операције Ред Вингс. Операција Вхалерс, названа по професионалном хокејашком тиму Хартфорд Вхалерс, била је "наставак" операције Ред Вингс по томе што је имала за циљ даљу стабилизацију безбедносне ситуације у немирној провинцији Кунар у источном Авганистану, што је дугорочни циљ америчких и коалиционе снаге које су тада деловале на том подручју. Операција Китоловци, коју су извеле бројне морнаричке пешадијске чете од 2/3 са придруженим војницима Авганистанске националне армије и подржана конвенционалном армијском авијацијом, обавештајним и борбеним оружаним снагама и ваздушним снагама америчког ваздухопловства, показала се као успешна. Активност Талибанске милиције против коалиције значајно је опала, а накнадна људска интелигенција и обавештајни подаци открили су да је Ахмад Схах тешко рањен. Шах, који је покушао да поремети парламентарне изборе, није био у стању да предузме било какве значајне талибанске антикоалиционе операције након операције Китоловци у Кунару или суседним провинцијама<ref name=BBC>{{citation|author=BBC|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/4172732.stm|title=Afghan Raids 'kill 100 militants'|publisher=news.bbc.co.uk|date=22. 8. 2005.|access-date=2012-02-08}}</ref>.

Крајем августа 2005. године, снаге авганистанске владе напале су, уз подршку америчких трупа, уз ваздушну подршку. Након једнонедељне битке, талибанске снаге су разбијене са до 124 погинула борца.

==== 2006 ====
[[Датотека:M112 Demolition Charge.jpg|thumb|Бројни набоји за рушење М112 од 1,25 фунти, који се састоје од једињења [[Ц-4 (експлозив)|Ц-4]]), налазе се на врху деградираног наоружања предвиђеног за уништавање.]]
Од [[јануар]]а [[2006]]. године, мултинационални контингент [[ИСАФ]]-а почео је да замењује америчке трупе на југу Авганистана. Британска 16 ваздушно-јуришна бригада (касније појачана Краљевским маринцима) чинила је језгро снага, заједно са трупама и хеликоптерима из Аустралије, Канаде и Холандије. Почетне снаге састојале су се од отприлике 3.300 британских<ref name="news_bbc_co_uk2">{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/4961368.stm|title=UK troops take over Afghan duties| access-date=27 September 2007|date=1 May 2006|work=BBC News}}</ref>, 2.300 канадских<ref name="news_bbc_co_uk3">{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/4984880.stm|title=Canada set for longer Afghan stay| access-date =27 September 2007|date=16 May 2006|work=BBC News}}</ref>, 1.963 холандских, 300 аустралијских<ref name="news_bbc_co_uk6">{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/4983540.stm|title=Australia outlines Afghan force| access-date=27 September 2007|date=8 May 2006|work=BBC News}}</ref>, 290 данских<ref name="www_centcom_mil5">{{cite web |url=http://www.centcom.mil/sites/uscentcom1/CoalitionPages/Denmark.htm|title=Denmark|publisher=centcom.mil|access-date=27 September 2007}}{{dead link|date=April 2017|bot=medic}}{{cbignore|bot=medic}}</ref> и 150 естонских војника<ref name="www_defensenews_com7">{{cite news |url=http://www.defensenews.com/story.php?F=1221120&C=landwar|title=defensenews.com|access-date=27 September 2007}}{{dead link|date=August 2021|bot=medic}}{{cbignore|bot=medic}}</ref>. Ваздушну подршку пружали су амерички, британски, холандски, норвешки и француски борбени авиони и хеликоптери.

У јануару 2006. фокус [[НАТО]]-а на југу Авганистана био је да формира покрајинске тимове за обнову са британским лидерима у [[Хелманд (провинција)|Хелманду]], док ће [[Холандија]] и [[Канада]] водити слична распоређивања у [[Урузган (2001–2021)|Урузган]]у и [[Кандахар (провинција)|Кандахару]]. Локални ликови талибана обећали су отпор<ref name="news_bbc_co_uk8">{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/5057154.stm|title=Taleban vow to defeat UK troops| access-date=27 September 2007|date=7 June 2006|work=BBC News}}</ref>.

Дана [[1. март]]а [[2006]]. године, амерички председник [[Џорџ В. Буш]] је са супругом [[Лора Буш|Лором]] посетио [[Авганистан]] где су поздравили америчке војнике, састали се са авганистанским званичницима и касније се појавили на посебној церемонији инаугурације у америчкој амбасади<ref>Pajhwok Afghan News, [http://www.pajhwok.com/viewstory.asp?lng=eng&id=46619 US lawmakers laud Afghan progress under Karzai (December 6, 2007)]{{dead link|date=October 2016 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref>.

[[Датотека:Village of Aranas, Nuristan province.jpg|thumb|лево|Војник америчке војске из 10. планинска дивизија, патролира у Аранасу, Авганистан]]
Операцијама НАТО-а у јужном Авганистану 2006. године руководили су британски, канадски и холандски команданти. ''Операција Планински удар'' покренута је [[15. мај]]а 2006.

Дана [[29. мај]]а 2006, док се према америчкој веб страници ''The Spokesman-Review'' суочио са "све већом пријетњом наоружаних талибанских бораца у селу", амерички војни камион који је био дио конвоја у [[Кабул]]у изгубио је контролу и забио се у дванаест цивилних возила, убивши једног и повредивши шест особа. Околина се наљутила и дошло је до побуне која је трајала цео дан, завршавајући са 20 мртвих и 160 повређених. Када су бацање камења и пуцњава дошли из гомиле од око 400 људи, америчке трупе су користиле своје оружје "да се одбране" при напуштању места, рекао је портпарол америчке војске. Дописник [[Фајненшал тајмс]]-а из [[Кабул]]а сугерисао је да је ово избијање "приземног налета огорчености" и "растућег непријатељства према странцима" које је расло и јачало од 2004. године, а које је такође могло бити изазвано америчким ваздушним нападом недељу дана раније у јужном Авганистану убивши 30 цивила, где је претпостављало се да су се "талибани склонили у цивилне куће"<ref>{{cite web |title=npr: Truck Accident Sparks Riots in Afghanistan |url=https://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=5437226|date=29 May 2006 |access-date =12 September 2017}}</ref><ref>{{Cite news |last=Constable|first=Pamela |title=U.S. troops fired at mob after Kabul accident |pages=1 |newspaper=The Washington Post |location=Washington |date=1 June 2006 |access-date=12 September 2017
|url=http://www.spokesman.com/stories/2006/jun/01/us-troops-fired-at-mob-after-kabul-accident/}}</ref>.

[[Датотека:Swedish medic in Afghanistan 2006.jpg|thumb|Медицинар Шведска војска у региону [[Мазари Шариф]]]]
У јулу су канадске снаге, уз подршку америчких, британских, холандских и данских снага, покренуле ''операцију Медуса''.

Дана [[31. јул]]а 2006. године, ИСАФ је преузео команду над југом земље, а до [[5. октобар|5. октобра]] 2006. задржао је и исток<ref name="www_afnorth_nato_int13">{{cite web |url=http://www.afnorth.nato.int/ISAF/index.htm|title=afnorth.nato.int|access-date=27 September 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20060913183914/http://www.afnorth.nato.int/ISAF/index.htm <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date=13 September 2006}}</ref>. Након што је дошло до ове транзиције, ИСАФ је прерастао у велику коалицију која укључује до 46 земаља, под америчким командантом.

Комбиноване снаге Холандије и Аустралије започеле су успешну офанзиву од краја априла до средине јула 2006. године како би талибане истиснули из области Чора и Балуџи.

Дана [[18. септембар|18. септембра]] 2006, италијанске специјалне снаге Оперативне групе 45 и ваздушно-десантне трупе пешадијског пука "Трст" Корпуса за брзо реаговање, састављене од италијанских и шпанских снага, учествовале су у операцији ''Виконда Пинсер'' у окрузима Бала Булук и Пашт Руд, у провинцији [[Фарах (провинција)|Фарах]]. Италијанске снаге убиле су најмање 70 талибана. {{чињеница|date=10. 2022. }} Ситуација у РЦ-В се затим погоршала. Жаришта су укључивала [[Бадгис]] на крајњем северу и [[Фарах (провинција)|Фарах]] на југозападу.

Даљње операције НАТО-а укључивале су битку на Пањвајима, операцију '''Планински бес'' и операцију ''Falcon Summit''. НАТО је постигао тактичке победе и порицање подручја, али талибани нису потпуно поражени. Операције НАТО-а наставиле су се [[2007]].

==== 2007 ====
[[Датотека:US-UK-Sangin2007.jpg|thumb|Америчке и британске трупе током патроле у провинцији Хелманд]]
У [[јануар]]у и [[фебруар]]у [[2007]]. године британски краљевски маринци извели су операцију ''Вулкан'' како би побуњенике очистили са ватрених места у селу Барикју, северно од Кајакија<ref name="www_mod_uk9">{{cite web|url=http://www.mod.uk/DefenceInternet/DefenceNews/MilitaryOperations/MarinesClearTalibanFromKeyAfghanDamvideo.htm |title=British Ministry of Defence |access-date=27 September 2007 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20070208082407/http://www.mod.uk/DefenceInternet/DefenceNews/MilitaryOperations/MarinesClearTalibanFromKeyAfghanDamvideo.htm |archive-date=8 February 2007}}</ref>. Друге велике операције током овог периода укључивале су операције ''Ахилеј'' ([[март]] - [[мај]]) и операцију ''Ручка за бирање''. Министарство одбране [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] објавило је своју намеру да повећа број британских трупа у земљи до 7.700 (обавеза до [[2009]]. године)<ref name="www_mod_uk10">{{cite web|url=http://www.mod.uk/DefenceInternet/DefenceNews/DefencePolicyAndBusiness/1400ExtraUkTroopsToDeployToAfghanistan.htm |title=British Ministry of Defence |access-date=27 September 2007 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20070926223315/http://www.mod.uk/DefenceInternet/DefenceNews/DefencePolicyAndBusiness/1400ExtraUkTroopsToDeployToAfghanistan.htm |archive-date=26 September 2007}}</ref>. Даље операције, попут Операције ''Сребро'' и Операције ''Силикон'', одвијале су се како би наставиле притисак на талибане у нади да ће отупити њихову очекивану пролећну офанзиву<ref name="www_mod_uk11">{{cite web|url=http://www.mod.uk/DefenceInternet/DefenceNews/MilitaryOperations/BritishAndAfghanTroopsLaunchOperationSilicon.htm |title=British Ministry of Defence |access-date=27 September 2007 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20070508201407/http://www.mod.uk/DefenceInternet/DefenceNews/MilitaryOperations/BritishAndAfghanTroopsLaunchOperationSilicon.htm |archive-date=8 May 2007}}</ref><ref name="www_mod_uk12">{{cite web |url=http://www.mod.uk/DefenceInternet/FactSheets/OperationsFactsheets/OperationsInAfghanistanBritishForces.htm|title=British Ministry of Defence|access-date=27 September 2007}}</ref>.

У фебруару 2007, Команда здружених снага за Авганистан је деактивирана. Комбинована здружена оперативна група 76, америчка команда са две звездице са седиштем на аеродрому Баграм, преузела је одговорност као елемент националне команде америчких снага у Авганистану<ref>{{cite web|url=http://www.defense.gov/news/newsarticle.aspx?id=2771 |title=Outgoing Commander Says U.S. Commitment Will Live On in Afghanistan |publisher=U.S. Department of Defense |access-date=17 July 2015 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150714020923/http://www.defense.gov/news/newsarticle.aspx?id=2771 |archive-date=14 July 2015}}</ref>. Комбинована команда за транзицију безбедности у Авганистану, или ЦСТЦ-А, друга америчка команда са две звездице, била је задужена за обуку и менторство авганистанским снагама националне безбедности.

[[Датотека:M249 with Mk46 stock.jpg|thumb|лево|Амерички војник води планинску патролу у провинцији [[Нуристан]].]]
Дана [[4. март]]а 2007, амерички маринци убили су најмање 12 цивила и ранили 33 у округу Шинвар, Нанграхар<ref>{{cite news |url=http://www.csmonitor.com/2007/0416/p99s01-duts.html|title=Pentagon inquiry finds U.S. Marine unit killed Afghan civilians}}</ref>, као одговор на засједу бомбе. Догађај је постао познат као "масакр у Схинвар -у"<ref>{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2007/04/15/world/asia/15afghan.html|title=Marines' Actions in Afghanistan Called Excessive' Actions in Afghanistan Called Excessive|work=The New York Times |first=Carlotta|last=Gall|date=15 April 2007}}</ref>. Јединици марине од 120 припадника одговорној за напад, генерал -мајор Франк Кеарнеи наредио је да напусти земљу, јер је инцидент нарушио односе јединице са локалним авганистанским становништвом<ref>{{cite news |url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/03/23/AR2007032301721.html|title=Marine Unit Is Told To Leave Afghanistan|work=The Washington Post|date=24 March 2007|access-date=9 April 2010}}</ref>.

Касније, у марту 2007, САД су током [[Џорџ В. Буш|Бушове администрације]] распоредиле још више од 3.500 војника у Авганистан како би прошириле борбу против талибана<ref>{{cite news |url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/03/10/AR2007031001397.html |newspaper=The Washington Post |access-date=31 May 2008 |last=Baker|first=Peter|date=11 March 2007 |pages=A11 |title=Additional Troop Increase Approved}}</ref>.

Дана [[12. мај]]а 2007. године, снаге ИСАФ-а убиле су Мулу Дадулаха. Једанаест других талибанских бораца погинуло је у истој борби.

Током лета, снаге НАТО -а оствариле су тактичке победе у бици код Чоре код Урузгана, где су биле распоређене холандске и аустралијске снаге ИСАФ-а.

[[Датотека:Inbound Choppers in Afghanistan 2008.jpg|thumb|Чинукси превозе трупе до Баграма]]
[[Датотека:Defense.gov News Photo 070725-A-6849A-473.jpg|thumb|Падобранци америчке војске крећу се до осматрачнице Чак Норис у Дангаму.]]
Дана [[16. август]]а, осам цивила, укључујући трудницу и бебу, погинуло је када су, неколико сати након што је побуњеничка заседа оштетила пољско оклопно возило на точковима, пољски војници гранатирали село Нангар Хел, провинција [[Пактика]]. Седам војника оптужено је за ратне злочине, након што су мештани изјавили да је пољска јединица испалила минобацачке гранате и митраљезе на свадбену прославу без провокације<ref>{{cite web|title=171635Z PRT SHARANA DAILY REPORT|url=http://wardiary.wikileaks.org/afg/event/2007/08/AFG20070817n969.html|website=Wikileaks|publisher=Wikileaks|access-date=21 June 2017|url-status=dead|archive-url=https://archive.today/20100811230950/http://wardiary.wikileaks.org/afg/event/2007/08/AFG20070817n969.html|archive-date=11 August 2010|df=dmy-all}}</ref>, али су ослобођени свих оптужби 2011<ref>{{cite news|last=Baczynska|first=Gabriela|title=Polish court acquits 7 soldiers over Afghan deaths|date=June 2011|url=https://www.reuters.com/article/us-poland-afghan-ruling-idUSTRE75034S20110601|work=Reuters|access-date=21 June 2017}}</ref>.

[[28. октобар|28. октобра]] око 80 талибанских бораца погинуло је у 24-часовној бици у [[Хелманд]]у<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/7065984.stm |title=Battle 'kills dozens of Taleban' |work=BBC News |date=28 October 2007 |access-date=2 October 2008}}</ref>.

Западни званичници и аналитичари проценили су јачину талибанских снага на око 10.000 бораца у сваком тренутку. Од тог броја, само 2.000 до 3.000 били су високо мотивисани устаници са пуним радним временом. Остатак су биле добровољачке јединице, састављене од младих Авганистанаца, разјарених смрћу авганистанских цивила у војним зрачним нападима и америчким заточењем муслиманских затвореника који су годинама држани без оптужби<ref>{{cite news|last=Rhode|first=David|title=Held by the Taliban|url=https://www.nytimes.com/2009/10/18/world/asia/18hostage.html?pagewanted=2&scp=1&sq=Rohde&st=cse&_r=0|work=The New York Times|date=17 October 2009|access-date=21 June 2017}}</ref>. Према званичницима, 2007. године у Авганистан је дошло више страних бораца него икада раније. Приближно 100 до 300 стално запослених бораца били су странци, многи из [[Пакистан]]а, [[Узбекистан]]а, [[Чеченија|Чеченије]], разних арапских земаља, а можда чак и [[Турска|Турске]] и [[Синђан|западне Кине]]. Наводно су били насилнији, неконтролисани и екстремни, често доносећи врхунску видео продукцију или експертизу у изради бомби<ref name="nytimes">{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2007/10/30/world/asia/30afghan.html?n=Top/News/World/Countries%20and%20Territories/Pakistan|title=Foreign Fighters of Harsher Bent Bolster Taliban|website=The New York Times|date=30 October 2007|access-date=27 September 2018}}</ref>.

Дана [[2. новембар|2. новембра]] снаге безбедности убиле су врхунског милитанта Мавлавија Абдул Манана, након што је ухваћен при преласку границе. Талибани су потврдили његову смрт<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/7075659.stm |title=Afghan forces 'kill top militant' |work=BBC News |date=2 November 2007 |access-date=2 October 2008}}</ref>. Талибани су 10. новембра засјели патролу у источном Авганистану. Овај напад повећао је број жртава САД -а за 2007. на 100, чинећи га најсмртоноснијом годином Американаца у Авганистану<ref>{{cite news |url=http://www.cnn.com/2007/WORLD/asiapcf/11/10/afghanistan.nato.clashes/index.html |title=6 U.S. troops die in Afghan ambush|publisher=CNN |date=10 November 2007 |access-date=17 July 2012}}</ref>.

У децембру се одиграла битка за Муса Калу. Авганистанске јединице биле су главна борбена снага коју су подржавале британске снаге<ref>{{cite web|url=http://www.mod.uk/DefenceInternet/DefenceNews/MilitaryOperations/timeIsNowRightForRetakingMusaQalehBrowne.htm |title="Time is now right" for retaking Musa Qaleh&nbsp;– Browne |access-date=9 December 2007 |publisher=[[British Ministry of Defence]] |work=Defence News |date=7 December 2007 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20071211202642/http://www.mod.uk/DefenceInternet/DefenceNews/MilitaryOperations/timeIsNowRightForRetakingMusaQalehBrowne.htm |archive-date=11 December 2007}}</ref>. Талибанске снаге истиснуте су из града.

=== Сукоби између Пакистана и Сједињених Држава ===
{{Посебан чланак|Напади беспилотних летелица у Пакистану|Сукоби између Пакистана и Сједињених Држава}}

Неименовани високи званичник [[Пентагон]]а рекао је за [[ББЦ]] да је у неком тренутку између [[12. јул]]а и [[12. септембар|12. септембра]] 2008. председник Буш издао поверљиво наређење којим се одобравају рације против милитаната у [[Пакистан]]у. [[Пакистан]] је рекао да неће допустити страним снагама да уђу на његову територију и да ће енергично штитити његов суверенитет<ref name="bg">{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/7611721.stm |title='Another US strike' hits Pakistan |date=12 September 2008 |work=BBC News |access-date=1 December 2011}}</ref>. У септембру је пакистанска војска изјавила да је издала наређење да „отвори ватру“ на америчке војнике који су прешли границу у потери за милитантним снагама<ref>{{cite news |url=http://www.msnbc.msn.com/id/26735196/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20080922163140/http://www.msnbc.msn.com/id/26735196 |url-status=dead |archive-date=22 September 2008 |title=Pakistan: Shoot GIs on cross-border raids |publisher=MSNBC.com |date=16 September 2008 |access-date=2 October 2008}}</ref>.

[[Датотека:Barack Obama with Afghan President Karzai, Pakistan President Zardari and Joe Biden.jpg|thumb|Амерички председник [[Барак Обама]] са авганистанским председником [[Хамид Карзај]] и пакистанским председником [[Асиф Али Зардари]] 2009.]]

Дана [[25. септембар|25. септембра]] 2008. године, пакистанске трупе су пуцале на хеликоптере [[ИСАФ]]-а. То је изазвало забуну и бес у [[Пентагон]]у, који је затражио потпуно објашњење инцидента и порекао да су амерички хеликоптери у пакистанском ваздушном простору. Главни портпарол пакистанске војске генерал-мајор Атар Абас рекао је да су хеликоптери "прешли на нашу територију у области Гулам Кан. Прешли су наш контролни пункт па су наше трупе испалиле хице упозорења". Неколико дана касније, дрон [[ЦИА]]-е се срушио на територију Пакистана<ref>{{cite news|title=Pakistan fires on Nato aircraft|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/7635893.stm|work=BBC News|date=25 September 2008|access-date=21 June 2017}}</ref>.

Даљњи раздор догодио се када су америчке трупе очигледно искрцале [[Племенска подручја под федералном управом|пакистанско тло]] како би извеле операцију против милитаната у провинцији [[Хајбер-Пахтунва]]. Пакистанци су љутито реаговали на акцију рекавши да су америчке трупе убиле 20 невиних сељана<ref name="big">{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/7635893.stm |title=Pakistan fires on Nato aircraft |date=25 September 2008 |work=BBC News |access-date=1 December 2011}}</ref>. Међутим, упркос тензијама, САД су повећале употребу беспилотних летелица са даљинским управљањем у пограничним регионима Пакистана, посебно у областима под племенском управом под федералном управом (ФАТА) и у [[Белуџистан]]у; од почетка [[2009]]. године, напади беспилотних летелица порасли су за 183% од 2006<ref>{{cite web |publisher=Student Pulse|title=Can the U.S. Win in Afghanistan?|url=http://www.studentpulse.com/articles/3/can-the-us-win-the-war-in-afghanistan|first=Dustin|last=Turin|date=23 March 2009|access-date=22 November 2009}}</ref>.

До краја 2008. године талибани су очигледно прекинули преостале везе са [[Ал Каида|Ал Каидом]]<ref name="edition.cnn.com">{{cite news |last=Robertson|first=Nic|author-link=Nic Robertson |url=http://edition.cnn.com/2008/WORLD/asiapcf/10/06/afghan.saudi.talks/?iref=mpstoryview |title=Sources: Taliban split with al Qaeda, seek peace |publisher=CNN |access-date=9 February 2010}}</ref>. Према високим званичницима америчке војне обавештајне службе, можда је мање од 100 припадника Ал Каиде остало у Авганистану<ref>{{cite news |last=Partlow| first=Joshua | url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2009/11/10/AR2009111019644.html | title=In Afghanistan, Taliban surpasses al-Qaeda | date=11 November 2009 | newspaper=The Washington Post | access-date=20 September 2018}}</ref>.

На састанку са генералом [[Стенли МакКристал|Стенлијем МакКристалом]], пакистански војни званичници позвали су међународне снаге да остану на авганистанској страни границе и спријече милитанте у бијегу у Пакистан. Пакистан је напоменуо да је распоредио 140.000 војника са своје стране границе да се позабаве милитантним активностима, док је коалиција имала око 100.000 војника за полицију на страни Авганистана<ref>{{cite news |url=http://www.upi.com/Top_News/Special/2010/02/18/Pakistani-military-outpacing-coalition/UPI-21281266506747/ |title=Pakistani military outpacing coalition? |publisher=United Press International |date=18 February 2010 |access-date=6 April 2010}}</ref>.
==== 2008 ====
[[Датотека:Afghanistan Troop Strength.svg|thumb|upright=1.3|Развој снаге трупа ИСАФ-а]]
Адмирал [[Мајкл Мален]], предсједавајући Заједничког начелника штаба, рекао је да, иако је ситуација у Авганистану "несигурна и хитна", додатних 10.000 војника који су тамо потребни биће недоступно "на било који значајан начин" ако се не повуку из [[Ирак]]а. Приоритет је био прво [[Ирак]], затим [[Авганистан]]<ref>{{cite news |url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2008/07/22/AR2008072202942_2.html?nav=hcmodule&sid=ST2008072203343&pos= |title=Obama Shifts the Foreign Policy Debate |work=The Washington Post |last=DeYoung|first=Karen|author-link=Karen DeYoung |last2=Weisman|first2=Jonathan|date=23 July 2008 |access-date=29 July 2008 |pages=A08}}</ref>.

У првих пет месеци [[2008]]. године, број америчких трупа у Авганистану повећан је за преко 80% са повећањем од 21.643 војника, чиме је укупан број са 26.607 у јануару на 48.250 у јуну<ref name="Congressional Research Services Report for Congress&nbsp;– U.S. Forces in Afghanistan&nbsp;– Updated 15 July 2008">{{cite web |url=https://fas.org/sgp/crs/natsec/RS22633.pdf |title=U.S. Forces in Afghanistan|publisher=Research Services Report for Congress|access-date=2 August 2011}}</ref>. У септембру 2008. године, председник Буш је најавио повлачење преко 8.000 из Ирака и даље повећање до 4.500 у Авганистану<ref>''[[The Guardian]]''. 'Bush announces withdrawal of 8,000 troops from Iraq'. [https://www.theguardian.com/world/2008/sep/09/iraq.usa] Приступљено 1 October 2008.</ref>.

[[Датотека:Special Forces Medic in Afghanistan.jpg|thumb|upright|left|Лекар америчке војске [[Војска Сједињених Држава|Специјалне снаге]]) у [[Кандахар (провинција)|провинцији Кандахар]] у септембру 2008.]]
У јуну 2008. године, британски премијер [[Гордон Браун]] најавио је да ће се број британских војника који служе у Авганистану повећати на 8.030 - што је пораст од 230. Истог месеца, [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] је изгубила свог стотог службеника<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/politics/7456551.stm |title=Extra UK troops for Afghanistan |date=16 June 2008 |work=BBC News |access-date=1 December 2011}}</ref>.

Талибански борци су [[13. јун]]а демонстрирали своју сталну снагу ослобађајући све затворенике у затвору [[Кандахар]]. Операција је ослободила 1200 затвореника, од којих су 400 били талибани, што је изазвало велику срамоту за [[НАТО]]<ref>{{cite news |url=https://www.cbc.ca/news/world/insurgent-attack-frees-hundreds-from-kandahar-prison-1.725191|title=Insurgent attack frees hundreds from Kandahar prison |publisher=CBC News |date=14 June 2008}}</ref>.

[[Датотека:GIs burn a suspected Taliban safehouse.jpg|thumb|upright|Америчке трупе спаљују сумњиву талибанску сигурну кућу]]
Дана [[13. јул]]а 2008, започет је координирани напад талибана на удаљену базу НАТО-а у Ванату у провинцији [[Кунар]]. Дана [[19. август]]а, француске трупе су претрпеле највеће губитке у Авганистану у заседи са 10 војника погинулих у акцији и 21 повређеним<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/7569942.stm|title=Afghan ambush kills French troops|work=BBC News|date=19 August 2008|access-date=6 January 2010}}</ref>. Касније током мјесеца, у зрачном нападу на талибанског команданта у провинцији [[Херат (провинција)|Херат]] убијено је 90 цивила.

Крајем августа била је једна од највећих операција НАТО-а у Хелманду, ''Операција Орлов врх'', са циљем довођења струје у регион<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/uk/7593901.stm|title=UK troops in huge turbine mission |date=2 September 2008|access-date=6 January 2010|work=BBC News |first=Alastair |last=Leithead}}</ref>.

[[Датотека:Burning hashish seized in Operation Albatross.jpg|thumb|upright|Спаљивање [[хашиш]]а заплијењено у операцији Албатрос, комбинованој операцији авганистанских званичника, НАТО -а и [[Управа за сузбијање наркотика|ДЕА]]]]
Дана [[3. септембар|3. септембра]], командоси, за које се верује да су специјалне снаге америчке војске, слетели су хеликоптером и напали три куће у близини познатог непријатељског упоришта у [[Пакистан]]у. У нападу је погинуло између седам и 20 људи. Локални становници тврдили су да су већина погинулих цивили. Пакистан је осудио напад, назвавши упад "грубим кршењем пакистанске територије"<ref>{{cite web|author= |url=https://www.theguardian.com/world/2008/sep/04/pakistan |title=Pakistan reacts with fury after up to 20 die in 'American' attack on its soil |date= |website= |publisher= |access-date=12 September 2008}} [[The Guardian]]</ref><ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/7597529.stm |title=Pakistan fury over 'US assault' |date=4 September 2008 |work=BBC News |access-date=1 December 2011}}</ref>.

[[6. септембар|6. септембра]], у очигледној реакцији, Пакистан је најавио неограничено искључење водова снабдевања<ref>{{cite web |author= |url=http://www.thenews.com.pk/top_story_detail.asp?Id=17051 |title=Pakistan cuts supply lines to Nato forces |date= |website= |publisher= |access-date=12 September 2008 |archive-date=12. 09. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080912131019/http://www.thenews.com.pk/top_story_detail.asp?Id=17051 |url-status= }}</ref>.

[[11. септембар|11. септембра]], милитанти су убили два америчка војника на истоку. Тиме је укупан број америчких губитака порастао на 113, више него у било којој претходној години. Неколико европских земаља поставило је сопствене рекорде, посебно Велика Британија, која је претрпела 108 жртава<ref>{{cite web |author= |url=http://washingtontimes.com/news/2008/sep/11/us-deaths-in-afghanistan-makes-2008-deadliest-year/ |title="US deaths in Afghanistan makes 2008 deadliest year" |date= |website= |publisher= |access-date=14 September 2008 |archive-date=06. 06. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110606150409/http://washingtontimes.com/news/2008/sep/11/us-deaths-in-afghanistan-makes-2008-deadliest-year/ |url-status= }}, ''[[The Washington Times]]''.</ref><ref name="icas">{{cite web|url=http://icasualties.org/OEF/ByYear.aspx|title=OEF: Afghanistan: Fatalities By Year|work=icasualties.org|date=9 September 2005|access-date=14 September 2013|archive-date=27. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181027172424/http://icasualties.org/OEF/ByYear.aspx|url-status=dead}}</ref>.

У новембру и децембру 2008. године, више инцидената велике крађе, пљачке и подметања пожара погодили су конвоје за снабдевање НАТО-а у Пакистану<ref name="CNNContainers">{{cite news |url=http://edition.cnn.com/2008/WORLD/asiapcf/12/07/pakistan.violence/ |title=Militant attack burns NATO supply containers |publisher=CNN |date=7 December 2008 |access-date=2 August 2011}}</ref><ref name="CNNAttacks">{{cite news |url=http://edition.cnn.com/2008/WORLD/asiapcf/12/12/pakistan.violence.nato/ |title=Police: Militants destroy NATO trucks |last=Basravi|first=Zein|publisher=CNN |date=12 December 2008 |access-date=2 August 2011}}</ref>. Транспортне компаније јужно од Кабула изнудили су талибани за новац<ref name="AFPAttacks">{{cite news|url=https://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5jheCBRSIqJ3lvfPFgDsCsdwNVqbA |title=Attacks expose weakness of key Afghanistan supply route, AFP |date=11 December 2008 |access-date=2 August 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090205092915/https://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5jheCBRSIqJ3lvfPFgDsCsdwNVqbA |archive-date=5 February 2009}}</ref>. Ти инциденти су укључивали отмицу конвоја НАТО-а који је превозио залихе у [[Пешавар]]у<ref name="CNNAttacks" /> the torching of cargo trucks and Humvees east of the Khyber pass<ref name="KhyberBlazeNYT">{{cite news |last=Oppel|first=Richard A. |url=https://www.nytimes.com/2008/12/25/world/asia/25khyber.html |title=Amid Taliban Rule, a NATO Supply Line Is Choked, 24 December 2008 |location=Khyber Pass; Pakistan; Peshawar (Pakistan); Pakistan; Afghanistan |work=The New York Times |date=24 December 2008 |access-date=2 August 2011}}</ref>, паљење теретних камиона и хамера источно од превоја Хајбер и пола туцета рација на складишта НАТО-а за снабдевање у близини Пешавара који су уништили 300 теретних камиона и у Хумвусу у децембру 2008<ref name="KhyberBridgeNYT">{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2009/02/04/world/asia/04pstan.html |title=Bridge Attack Halts NATO Supplies to Afghanistan |last=Masood|first=Salman|newspaper=The New York Times |date=3 February 2009 |access-date=29 January 2014}}</ref>.

У [[2009]]. години, напади беспилотних летелица у Пакистану су се значајно повећали под администрацијом [[Председник Сједињених Држава|председника Сједињених Држава]] [[Барак Обама|Барака Обаме]], који су претходно почели током администрације председника Сједињених Држава [[Џорџ В. Буш|Џорџа В. Буша]]<ref name=GregMiller>{{cite news|last=Miller|first=Greg|url=https://www.washingtonpost.com/national/national-security/under-obama-an-emerging-global-apparatus-for-drone-killing/2011/12/13/gIQANPdILP_story.html|title=Under Obama, an emerging global apparatus for drone killing|newspaper=Washington Post|date=27 December 2011|access-date=8 May 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120506233717/http://www.washingtonpost.com/national/national-security/under-obama-an-emerging-global-apparatus-for-drone-killing/2011/12/13/gIQANPdILP_story.html|archive-date=6 May 2012|url-status=live|df=dmy-all}}</ref>. против талибана и милитаната Ал Каиде. Неки медији су о нападима говорили као о „[[Напади беспилотних летелица у Пакистану|рату беспилотним летелицама]]“<ref name=afp20July2009>{{cite news|last=De Luce |first=Dan |url=https://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5iSx0O9rqfroVdyJRvKzbpSTdhemw |title=No let-up in US drone war in Pakistan |agency=Agence France-Presse |date=20 July 2009 |access-date=16 December 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20111215153626/https://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5iSx0O9rqfroVdyJRvKzbpSTdhemw |archive-date=15 December 2011}}</ref><ref name=naf3June2009>{{cite web|last=Bergen|first=Peter |last2=Tiedemann |first2=Katherine |url=http://www.newamerica.net/publications/articles/2009/drone_war_13672 |title=The Drone War |publisher=New America Foundation |date=3 June 2009 |access-date=16 December 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20111206172655/http://www.newamerica.net/publications/articles/2009/drone_war_13672 |archive-date=6 December 2011}}</ref>.

У августу 2009. [[Бајтулах Мехсуд]], вођа ТТП-а '''Терик-и-Талибан Пакистан''', убијен је у нападу беспилотном летјелицом, што је био један од првих успјеха Обамине администрације<ref>{{cite book |last=Panetta|first=Leon |year=2014|title=Worthy Fights |url=http://thepenguinpress.com/book/worthy-fights-a-memoir-of-leadership-in-war-and-peace/ |publisher=Penguin Press |pages=237 |isbn=978-1-59420-596-5 |access-date=09. 09. 2021 |archive-date=30. 01. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170130014635/http://thepenguinpress.com/book/worthy-fights-a-memoir-of-leadership-in-war-and-peace/ |url-status=dead}}</ref>.

=== Повећање трупа САД и напредак Талибана ===
[[Датотека:10th.mtn.afghnistan.jpg|thumb|Војник америчке војске са 1. батаљоном, 32. пешадијским пуком, 10. брдском дивизијом, пуца из свог оружја током битке са побуњеничким снагама у Баржи Матал, током операције ''Планинска ватра'' 2009. године.]]
Као одговор на повећани ризик слања залиха преко [[Пакистан]]а, почели су радови на успостављању Северне дистрибутивне мреже (НДН) кроз [[Русија|Русију]] и република [[средња Азија|средње Азије]]. Почетна дозвола за кретање залиха кроз регион дата је [[20. јануар]]а [[2009]]. године, након што је генерал [[Дејвид Петреус]] посетио регион<ref name="PermissionRussiaNYT">{{cite news |last=Oppel|first=Richard A. |url=https://www.nytimes.com/2009/01/21/world/asia/21pstan.html |title=U.S. secures new supply routes to Afghanistan |location=Afghanistan;Khyber Pass;Russia |work=The New York Times |date=20 January 2009 |access-date=2 August 2011}}</ref>. Прва пошиљка дуж руте НДН кренула је [[20. фебруар]]а из [[Рига|Риги]] у [[Летонија|Летонији]], а затим је путовала {{convert|5.169|km|mi}} до узбекистанског града [[Термез]] на граници са Авганистаном. Осим Ригу, друге европске луке укључивале су [[Поти]], [[Грузија|Грузију]] и [[Владивосток]], [[Русија]]<ref name="ISN-NDN">{{cite web |last=Daly|first=John CK |title=Second-Chance Logistics |publisher=ISN Security Watch |date=27 May 2009 |url=http://www.isn.ethz.ch/isn/Current-Affairs/Security-Watch/Detail/?ots591=4888CAA0-B3DB-1461-98B9-E20E7B9C13D4&lng=en&id=100609}}</ref>. Амерички команданти су се надали да ће се дневно преко НДН-а испоручивати 100 контејнера дневно. Поређења ради, 140 контејнера дневно се типично испоручивало преко [[Хајберски кланац|Хајберског пролаза]]<ref>{{cite news |title=Northern Distribution Network Delivers |publisher=EurasiaNet |date=18 March 2009 |url=http://www.eurasianet.org/departments/news/articles/eav031809d.shtml |access-date=09. 09. 2021 |archive-date=21. 07. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120721214715/http://www.eurasianet.org/departments/news/articles/eav031809d.shtml |url-status=dead}}</ref>. До [[2011]]. године, НДН је управљао са око 40% саобраћаја према Авганистану, наспрам 30% кроз Пакистан<ref name="cnn">{{cite news |title=To Afghanistan, on the slow train |url=http://articles.cnn.com/2011-11-29/asia/world_asia_afghanistan-military-railroad_1_pakistani-routes-freight-trains-roll-afghanistan?_s=PM:ASIA |publisher=CNN |access-date=5 December 2011 |archive-url=https://www.webcitation.org/63iEkFhnQ?url=http://articles.cnn.com/2011-11-29/asia/world_asia_afghanistan-military-railroad_1_pakistani-routes-freight-trains-roll-afghanistan?_s=PM:ASIA |archive-date=5 December 2011 |date=29 November 2011 |url-status=dead |df=dmy-all}}</ref>.

[[Датотека:US soldiers in Zabul province.jpg|thumb|left|Амерички војник и авганистански преводилац у Забулу, 2009]]
Дана [[11. мај]]а 2009. године, председник [[Узбекистан]]а [[Ислам Каримов]] објавио је да се аеродром у Навоју (Узбекистан) користи за превоз несмртоносног терета у Авганистан. Због још увек неразјашњених односа између Узбекистана и САД након ''масакра у Андијону 2005''. године и каснијег протеривања америчких снага из ваздушне базе Карши-Канабад, америчке снаге нису биле укључене у испоруке. Уместо тога, јужнокорејски [[Коријан ер]], који је ремонтовао аеродром Навој, званично се бавио логистиком.

[[Датотека:M120 Mortar in Zabol Province, Afghanistan.jpg|thumb|upright|Амерички војници испалили су минобацаче у Забулу.]]
У почетку су на НДН-у били дозвољени само несмртоносни ресурси. Међутим, у јулу 2009. године, непосредно пре посете новог председника Барака Обаме Москви, руске власти су објавиле да би америчке трупе и оружје могли да користе ваздушни простор земље за долазак у Авганистан<ref>{{cite news |last=Tynan|first=Deirdre|title=Karimov Gives Washington the Air Base it Needs for Afghan Operations|publisher=EurasiaNet|date=11 May 2009|url=http://www.eurasianet.org/departments/insightb/articles/eav051109a.shtml}}</ref>.

Заговорници људских права били су (од 2009. године) забринути да САД поново сарађују са владом Узбекистана, која се често оптужује за кршење људских права<ref>{{cite news |title=Afghanistan's northern neighbours: Road blocks |work=The Economist |date=5 March 2009|url=http://www.economist.com/world/asia/displaystory.cfm?story_id=13240686}}</ref>. Амерички званичници обећали су повећану сарадњу са Узбекистаном, укључујући даљу помоћ да се Навој претвори у регионални дистрибутивни центар за војне и цивилне подухвате<ref>{{cite news |title=US Ambassador Norland Promises to Increase Cooperation with Tashkent |publisher=EurasiaNet |date=4 June 2009 |url=http://www.eurasianet.org/departments/news/articles/eav060409a.shtml |access-date=19 March 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120203060114/http://www.eurasianet.org/departments/news/articles/eav060409a.shtml |archive-date=3 February 2012 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web |title=Ambassador Explores Commercial Developments in Navoi |publisher=U.S. Embassy in Uzbekistan |date=13 May 2009 |url=http://uzbekistan.usembassy.gov/pe051309.html |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100527115519/http://uzbekistan.usembassy.gov/pe051309.html |archive-date=27 May 2010 |df=dmy-all}}</ref>.

==== 2009 ====
[[Датотека:Defense.gov photo essay 090813-A-1211M-002.jpg|thumb|left|Војници америчке војске патролирају [[Корангал|долином Корангал]] у провинцији Кунар.]]
У [[јануар]]у [[2009]]. године, око 3.000 америчких војника из борбеног тима 3. бригаде 10. планинске дивизије преселило се у провинције [[Логар (провинција)|Логар]], [[Вардак]] и [[Кунар]]. Авганистанска федерална гарда борила се заједно са њима. Трупе су биле први талас очекиваног пораста појачања које је првобитно наредио председник Буш, а повећао председник Обама<ref>{{cite news |url=https://www.chicagotribune.com/news/nationworld/sns-ap-as-afghan-surge-begins,0,2351712.story |title=Newest US troops in Afghanistan seeing combat in dangerous region south of Kabul |work=Chicago Tribune |last=Straziulo|first=Jason|agency=Associated Press |date=16 February 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090221010650/http://www.chicagotribune.com/news/nationworld/sns-ap-as-afghan-surge-begins,0,2351712.story |archive-date=21 February 2009 |access-date=29 January 2014}}</ref>.

[[Датотека:Flickr - The U.S. Army - Securing Barge Matal.jpg|thumb|left|Војници америчке војске испалили су минобацачке нападе на осумњичене борбене положаје Талибана у провинцији [[Нуристан]].]]
Средином [[фебруар]]а 2009. године најављено је да ће 17.000 додатних војника бити распоређено у две бригаде и да ће подржати трупе; 2. поморска експедициона бригада од око 3.500 и 5. бригада, 2. пешадијска дивизија, Стрикер бригада са око 4.000<ref>{{cite web |url=http://www.iht.com/articles/ap/2009/02/17/america/NA-US-Afghanistan.php |archive-url=https://archive.today/20090605095638/http://www.iht.com/articles/ap/2009/02/17/america/NA-US-Afghanistan.php |url-status=dead |archive-date=5 June 2009 |title=Obama OKs 17,000 more US troops for Afghanistan |work=International Herald Tribune |date=29 March 2009 |access-date=2 August 2011}}</ref>. Командант ИСАФ -а, генерал [[Дејвид МакКирнен]] позвао је додатних 30.000 војника, чиме је број војника био удвостручен<ref>{{cite news |url=https://www.usatoday.com/news/world/2009-02-17-afghanistan-forces_N.htm?csp=34|title=Obama OKs adding Afghanistan forces|work=USA Today|date=16 February 2009|first=Susan|last=Page|access-date=27 May 2010}}</ref>.

[[Датотека:Soldiers Conduct Operation Champion Sword in Afghanistan.jpg|thumb|лево|Амерички војници изводе операцију.]]
Дана [[25. јун]]а амерички званичници најавили су почетак операције ''Канџар ("удар мача")''<ref>Chandrasekaran, Rajiv. "[https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/story/2009/07/11/ST2009071102862.html?sid=ST2009071102862 A Fight for Ordinary Peace]" ''The Washington Post'' 12 July 2009</ref>. Учествовало је око 4000 америчких маринаца из Друге бригадне експедицијске бригаде<ref name="washpost090702">{{cite news |url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2009/07/01/AR2009070103202_pf.html |title=Marines Deploy on Major Mission|work=The Washington Post|date=2 July 2009|access-date=2 July 2009|first=Rajiv|last=Chandrasekaran}}</ref> и 650 авганистанских војника<ref name="#2">{{cite news |title=UK forces in major Afghan assault |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk/8114054.stm |work=BBC News |date=23 June 2009}}</ref>. ''Канџар'' је пратио операцију под водством Британије под називом Операција ''Пантерова канџа'' у истом региону<ref name="#2"/>. Званичници су то назвали највећом операцијом маринаца од инвазије Фалуџе у Ираку [[2004]]. године. Операција ''Пантерова канџа'' имала је за циљ да обезбеди различите прелазе канала и река како би се успоставило дугорочно присуство ИСАФ-а<ref name="MoD, 23 June">{{cite web |url=http://www.nato.int/isaf/docu/pressreleases/2009/06/pr090623-445.html |title=3 SCOTS launch massive air assault |publisher=UK Ministry of Defence |access-date=09. 09. 2021 |archive-date=04. 11. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211104003619/https://www.nato.int/isaf/docu/pressreleases/2009/06/pr090623-445.html |url-status=dead}}</ref>.

У почетку су се авганистански и амерички војници доселили у градове и села дуж реке [[Хелманд (провинција)|Хелманд]] како би заштитили цивилно становништво. Главни циљ је био угурати се у упоришта побуњеника дуж реке. Секундарни циљ је био да се обезбеди сигурност у долини [[Хелманд (провинција)|Хелманд]] на време за председничке изборе, који би требало да се одрже [[20. август]]а.

Дана [[4. септембар|4. септембра]], током кампање у провинцији [[Кундуз (провинција)|Кундуз]], разоран ваздушни напад [[НАТО]]-а изведен је 7 km југозападно од [[Кундуз]]а, где су талибански борци отели цивилне камионе за снабдевање, убивши до 179 људи, укључујући преко 100 цивила<ref name="spiegel-20100806">{{cite news |url=http://www.spiegel.de/international/germany/aftermath-of-an-afghanistan-tragedy-germany-to-pay-500-000-for-civilian-bombing-victims-a-710439.html |title=Germany to Pay $500,000 for Civilian Bombing Victims |last=Gebauer|first=Matthias|work=Der Spiegel |date=6 August 2010 |access-date=9 August 2010}}</ref>.

Дана [[23. септембар|23. септембра]], поверљива процена генерала МакКристала укључивала је његов закључак да ће за успешну стратегију против побуне бити потребно 500.000 војника за пет година<ref>{{cite news |url=https://www.huffingtonpost.com/tom-andrews/classified-mcchrystal-rep_b_298528.html |title=Tom Andrews: Classified McChrystal Report: 500,000 Troops Will Be Required Over Five Years in Afghanistan |work=Huffington Post |access-date=9 February 2010 |date=24 September 2009}}</ref>.

У [[новембар|новембру]] 2009. године, амбасадор [https://sh.wikipedia.org/wiki/Karl_Eikenberry Карл В. Ејкенбери] послао је два поверљива телеграма [[Вашингтон]]у изражавајући забринутост због слања још трупа пре него што авганистанска влада покаже да је вољна да се ухвати у коштац са корупцијом и лошим управљањем који су подстакли успон талибана. Ејкенбери, пензионисани генерал са три звездице који је 2006–2007 командовао америчким трупама у Авганистану, такође је изразио фрустрацију због релативног оскудног новца издвојеног за развој и обнову<ref>{{cite news |url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2009/11/11/AR2009111118432_2.html?hpid=topnews&sid=ST2009111201583 |title=U.S. envoy resists troop increase, cites Karzai as problem |work=The Washington Post |date=15 January 2007 |access-date=9 February 2010|first=Greg|last=Jaffe|first2=Scott|last2=Wilson|first3=Karen|last3=DeYoung}}</ref>. У каснијим депешама, Ејкенбери је више пута упозоравао да би распоређивање значајних америчких појачања резултирало „астрономским трошковима“ - десетинама милијарди долара - и само би продубило зависност авганистанске владе од Сједињених Држава.

[[Датотека:Flickr - DVIDSHUB - Firefight in the Waterpur Valley.jpg|thumb|Војници америчке војске посматрају околна брда у потрази за побуњеницима током трочасовне борбе с оружјем у [[Кунар|провинцији Кунар]].]]
Карзај је [[26. новембар|26. новембра]] 2009. године јавно затражио директне преговоре са талибанским руководством. Карзај је рекао да постоји "хитна потреба" за преговоре и јасно ставио до знања да се Обамина администрација противила таквим разговорима. Није било званичног одговора САД<ref>{{cite web|url=http://ipsnews.net/text/news.asp?idnews=49701 |title=IPS Inter Press Service |publisher=Ipsnews.net |access-date=9 February 2010 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110611055814/http://ipsnews.net/text/news.asp?idnews=49701 |archive-date=11 June 2011}}</ref><ref>{{cite news |url=http://amanpour.blogs.cnn.com/2009/12/06/right-after-interviewing-karzai/ |title=Right after interviewing Karzai |publisher=CNN |date=5 February 2010 |access-date=9 February 2010 |archive-date=13. 02. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100213105006/http://amanpour.blogs.cnn.com/2009/12/06/right-after-interviewing-karzai/ |url-status= }}</ref>.

Обама је [[1. децембар|1. децембра]] на америчкој [https://sh.wikipedia.org/wiki/Vojna_akademija_West_Point Војној академији у Вест Поинту] најавио да ће САД послати још 30.000 војника<ref>{{cite news |last=Baker|first=Peter |date=5 December 2009 |title=How Obama Came to Plan for 'Surge' in Afghanistan |url=https://www.nytimes.com/2009/12/06/world/asia/06reconstruct.html?pagewanted=all&_r=0 |newspaper=The New York Times |access-date=16 March 2015}}</ref>. Антиратне организације у САД су брзо реаговале, а градови широм САД су [[2. децембар|2. децембра]] видели протесте<ref name="Fight Back! News">{{cite news |url=http://www.fightbacknews.org/2009/12/1/anti-war-leaders-blast-escalation-afghanistan-war|title=Anti-war Leaders Blast Escalation of Afghanistan War|publisher=Fight Back! News|date=1 December 2009}}</ref>. Многи демонстранти су упоредили одлуку о распоређивању више трупа у Авганистану са ширењем Вијетнамског рата под [[Линдон Џонсон|Џонсоновом администрацијом]]<ref>{{Cite web|url=https://www.dallasnews.com/news/politics/2009/12/06/obama-s-afghanistan-decision-evokes-lbj-s-1965-order-on-vietnam-buildup/|title=Obama's Afghanistan decision evokes LBJ's 1965 order on Vietnam buildup|date=2009-12-06|website=Dallas News|language=en|access-date=2022-03-25}}</ref>.

Према брифингу од [[22. децембар|22. децембра]] генерал-мајора [https://sh.wikipedia.org/wiki/Michael_T._Flynn Мајкла Т. Флина], највишег обавештајног официра САД у Авганистану, „Талибани задржавају [потребна] партнерства како би одржали подршку, подстакли легитимитет и ојачали капацитете“<ref name="defensestudies1">{{cite web |url=http://www.defensestudies.org/wp-content/uploads/2010/01/isaf-state-of-the-insurgency-231000-dec.pdf |title=Slide 1 |access-date=9 February 2010|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20100704133454/http://www.defensestudies.org/wp-content/uploads/2010/01/isaf-state-of-the-insurgency-231000-dec.pdf|archive-date=4 July 2010}}</ref>. Брифинг од 23 странице наводи да се „предвиђа да ће [безбедносни инциденти] бити већи у [[2010]].“ Према извештају, ти инциденти су већ порасли за 300 одсто од [[2007]]. године и за 60 одсто од [[2008]]. године<ref>{{cite news |last=Bergen|first=Peter|url=http://www.cnn.com/2010/WORLD/asiapcf/01/25/afghanistan.taliban/index.html?iref=allsearch |title=U.S. intelligence briefing: Taliban increasingly effective |publisher=CNN |date=25 January 2010|access-date=9 February 2010}}</ref>. Тадашњи обавештајни подаци НАТО-а указивали су на то да су талибани имали чак 25.000 посвећених војника, скоро исто колико и пре [[Напади 11. септембра 2001.|11. септембра]] и више него [[2005]]<ref>O'Hanlon, Michael E."[http://www.brookings.edu/articles/2010/0825_afghanistan_ohanlon.aspx Staying Power: The U.S. Mission in Afghanistan Beyond 2011] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101106033340/http://www.brookings.edu/articles/2010/0825_afghanistan_ohanlon.aspx |date=6 November 2010}}", The Brookings Institution, September/October 2010.</ref>.

[[Датотека:Former Taliban fighters return arms.jpg|thumb|лево|Бивши талибански борци предају оружје у оквиру програма реинтеграције]]
Дана [[10. август]]а МакКристал, новоименовани за америчког команданта у Авганистану, рекао је да су талибани добили предност. У наставку уобичајене талибанске стратегије летњих офанзива<ref>"[https://www.reuters.com/article/newsOne/idUSSP513120070127 Taliban warn of summer offensive]" Reuters. 27 July 2007</ref>, милитанти су агресивно ширили свој утицај на северни и западни Авганистан и појачали свој напад у покушају да поремете председничка биралишта<ref>Salahuddin, Sayed and Tait, Paul."[https://www.reuters.com/article/worldNews/idUSTRE57A30D20090811 Afghan leader sees peaceful poll, troops ambushed]" Reuters. 11 August 2009</ref>. Називајући талибане "врло агресивним непријатељем", додао је да је америчка стратегија зауставити њихов замах и фокусирати се на заштиту и заштиту авганистанских цивила, називајући то "тешким радом"<ref>[[Yochi Dreazen|Dreazen, Yochi J.]] and Spiegel, Peter."[https://www.wsj.com/articles/SB124986154654218153#articleTabs%3Darticle Taliban Now Winning]" ''The Wall Street Journal'', 10 August 2009</ref>.

Тврдња талибана да је више од 135 насилних инцидената ометало изборе увелико је оспоравана. Међутим, од медија је затражено да не извештавају о било каквим насилним инцидентима<ref>"[http://english.aljazeera.net/news/asia/2009/08/200981821718308671.html Kabul urges polls attacks blackout]" Al-Jazeera. 10 August 2009</ref>. Према неким проценама, гласачи су изашли мање од очекиваних 70 одсто. У јужном Авганистану, гдје су талибани имали највећу моћ, одзив бирача био је низак, а спорадично насиље усмјерено је према бирачима и особљу безбједности. Главни посматрач изборне мисије Европске уније, генерал Пхилиппе Мориллон, рекао је да су избори "генерално поштени", али "неслободни"<ref>Entous, Adam and Shalizi, Hamid. "[https://www.reuters.com/article/topNews/idUSTRE57E0D620090822 Afghan election fair, but not free: EU]" Reuters. 22 August 2009</ref>.

Западни посматрачи избора имали су потешкоћа са приступом јужним регионима, где је најмање 9 авганистанских цивила и 14 снага безбедности убијено у нападима чији је циљ био застрашивање бирача. Талибани су дан након избора објавили видео снимак на којем се снима пут између Кабула и Кандахара, заустављају возила и траже да им виде прсте. На снимку је приказано десет мушкараца који су гласали слушајући талибанске милитанте. Талибани су помиловали бираче због [[Рамазан]]а<ref>{{cite news |url=http://english.aljazeera.net/news/asia/2009/08/200982485130209178.html |title=Voters targeted after Afghan polls|publisher=Al Jazeera |date=24 August 2009|access-date=17 July 2012}}</ref>. Талибани су ракетама и другом индиректном ватром напали градове. Усред тврдњи о распрострањеној превари, оба главна кандидата, Хамид Карзај и Абдулах Абдуллах, однели су победу. Извештаји сугеришу да је излазност била мања него на претходним изборима<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/8209279.stm |title=As it happened: Afghan election 2009 |last=Sheerin|first=Jude|date=20 August 2009 |work=BBC News |access-date=1 December 2011}}</ref>.

Након Карзаијеве наводне побједе од 54 посто, која би спријечила други круг, више од 400.000 Карзаијевих гласова морало је бити поништено након оптужби за пријевару. Неке нације критиковале су изборе као "слободне, али не фер"<ref>"[http://english.aljazeera.net/news/asia/2009/09/200991015456247534.html 'Fraud proof' found in Afghan polls]" Al-Jazeera. 11 September 2009</ref>.

У децембру је у нападу на оперативну базу Чапман, коју је ЦИА користила за прикупљање информација и координацију напада беспилотним летелицама на талибанске лидере, погинуло најмање шест официра ЦИА-е.

==== 2010 ====
[[Датотека:U.S. Marine Corps Sergeant exits an Italian Army CH-47 Chinook.jpg|thumb|Наредник америчког корпуса маринаца излази из хеликоптера италијанске војске ЦХ-47 Чинук, 30. новембра 2010.]]
[[Датотека:Marines securing the city of Marjeh Feb 22 2010.jpg|thumb|alt=soldiers beside a mud wall|Амерички маринци са четом Браво, 1. батаљон, 6. пук маринаца узвратили су ватру на талибанске снаге у Марјеху у фебруару 2010.]]
[[Датотека:3rd Battalion 3rd Marines controlled detonation.jpg|thumb|right|alt=Marines beside a mud wall as an explosion goes off behind it|Амерички маринци са одлагањем експлозивних средстава (ЕОД) уништили су предмеморију импровизованих експлозивних направа (ИЕД) у јужном Шорсураку, провинција Хелманд, у јуну 2010]]
[[Датотека:Royal Air Force Regiment in Afghanistan.JPG|thumb|Припадници британске војске пука [[Краљевско ратно ваздухопловство]] зауставили су се на путу током извођења борбене мисије у близини аеродрома Кандахар, Авганистан, 2. јануара 2010.]]
[[Датотека:Australian-Afgan Army patrol April 2010.jpg|thumb|Аустралијски и авганистански војници патролирају пољима мака у региону долине Балучи, април 2010.]]

У изјавама за јавност амерички званичници су раније хвалили војне акције Пакистана против милитаната током његове офанзиве на Јужни Вазиристан у новембру 2009<ref>{{cite news |url=http://www.upi.com/Top_News/Special/2009/11/18/US-praises-Pakistani-military-efforts/UPI-87491258576112/ |title=U.S. praises Pakistani military efforts |publisher=United Press International |date=18 November 2009 |access-date=6 April 2010}}</ref>. Карзај је започео мировне преговоре са мрежним групама Хаккани у марту 2010<ref>{{cite news|url=http://tvnz.co.nz/world-news/karzai-holds-peace-talks-insurgents-3428064 |agency=Reuters |title=Karzai holds peace talks with insurgents |newspaper=TVNZ |date=22 March 2010 |access-date=6 April 2010 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100426080708/http://tvnz.co.nz/world-news/karzai-holds-peace-talks-insurgents-3428064 |archive-date=26 April 2010}}</ref>. Друге мировне иницијативе укључивале су авганистанску мировну џиргу 2010. У јулу 2010. године, извештај америчке војске је гласио: "Чини се да је увек тако када идемо тамо [у сусрет цивилима]. Нико не жели ништа с нама." У извештају о састанку са представницима школа спомињу се ученици који бацају камење на војнике и не поздрављају њихов долазак, као што је више пута пријављено на другим местима<ref>{{cite news |last=Tisdall|first=Simon|url=https://www.theguardian.com/world/2010/jul/26/us-battle-hearts-minds-afghanistan |title=Afghan war logs: How the US is losing the battle for hearts and minds |work=The Guardian |location=London |access-date=28 July 2010 |date=26 July 2010}}</ref>. Председник Зардари је рекао да је Пакистан током претходних осам година потрошио више од 35 милијарди америчких долара у борби против тероризма<ref>{{cite news |url=http://english.peopledaily.com.cn/90001/90777/90851/6894010.html |title=U.S. Security Advisor, Pakistani president discuss fight against militancy |work=People's Daily Online |agency=[[Xinhua]] |date=12 February 2010 |access-date=6 April 2010}}</ref>. Према авганистанској влади, приближно 900 талибана је убијено у операцијама спроведеним током 2010<ref>{{cite news |last=Gall|first=Carlotta |title=Losses in Pakistani Haven Strain Afghan Taliban |newspaper=[[The New York Times]] |date=1 April 2011 |pages=1 |url=https://www.nytimes.com/2011/04/01/world/asia/01taliban.html?pagewanted=all |access-date=29 January 2014}}</ref>. Због повећане употребе побуњеника од стране побуњеника, број повређених војника коалиције, углавном Американаца, значајно се повећао<ref>Perry, Tom, "U.S. Troops in Afghanistan Suffer More Critical Injuries", ''[[Los Angeles Times]]'', 7 April 2011, p. 4.<!-- Can't find on latimes.com or on Internet, but referenced elsewhere; should replace with Internet source--></ref>. Почевши од [[мај]]а [[2010]]. године, специјалне снаге НАТО-а почеле су се концентрирати на операције хватања или убијања одређених талибанских вођа. Од [[март]]а [[2011]]. америчка војска је тврдила да су ти напори резултирали заробљавањем или убиством више од 900 талибанских заповедника ниског до средњег нивоа<ref name="USAToday20110703">{{cite news |last=Vanden Brook|first=Tom|title=U.S.: Raids have taken out 900 Taliban leaders|url=http://usatoday30.usatoday.com/news/world/afghanistan/2011-03-08-taliban08_ST_N.htm|access-date=15 October 2012|newspaper=USA Today|date=7 March 2011}}</ref><ref>Vanden Brook, Tom, "U.S.: Raids Have Taken Out 900 Taliban Leaders", ''[[USA Today]]'', 8 March 2011, p. 6.</ref>. Све у свему, у 2010. години забиљежено је највише побуњеничких напада у било којој години од почетка рата, достигавши врхунац у септембру на више од 1.500. Побуњеничке операције су се "драматично" повећале у две трећине авганистанских провинција<ref>{{cite news |title=An Uncharacteristically Upbeat General in Afghanistan |work=The New York Times|date=24 January 2011|url=http://atwar.blogs.nytimes.com/2011/01/24/an-uncharacteristically-upbeat-general-in-afghanistan/|access-date=3 February 2011|first=Rod|last=Nordland}}</ref>.

Распоређивање додатних америчких трупа настављено је почетком 2010. године, са 9.000 од планираних 30.000 на месту пре краја марта и још 18.000 очекиваних до јуна, при чему је 101. ваздушно -десантна дивизија главни извор и експедиционе снаге маринаца у провинцији Хелманд. Америчке трупе у Авганистану биле су веће од оних у Ираку, први пут од 2003<ref>{{cite news |url=http://www.upi.com/Top_News/Special/2010/03/25/Afghan-troop-numbers-to-eclipse-Iraq-soon/UPI-69781269532547/ |title=Afghan troop numbers to eclipse Iraq soon |publisher=United Press International |date=25 March 2010 |access-date=6 April 2010}}</ref>.

ЦИА је, на захтев генерала МакКристала, планирала да повећа снаге оперативаца, укључујући елитне официре САД, са снагама америчких војних специјалних операција. Ова комбинација је добро функционисала у Ираку и у великој мери је заслужна за успех тог налета<ref name="latimes.com">{{cite news |url=https://www.latimes.com/news/nationworld/world/la-fg-afghan-intel20-2009sep20,0,1183243.story?page=2 |title=CIA expanding presence in Afghanistan |work=Los Angeles Times |access-date=9 February 2010 |first=Greg |last=Miller|date=20 September 2009}}</ref>. ЦИА је такође повећала кампању користећи ракетне нападе Хеллфире на Ал-Каиду у Пакистану. Број удара у 2010. години, 115, више је него удвостручио 50 напада дроновима који су се догодили 2009<ref>{{cite news |last=Capaccio|first=Tony|url=https://www.bloomberg.com/news/2011-01-31/u-s-said-to-reduce-civilian-deaths-after-increasing-cia-pakistan-strikes.html |title=U.S. Said to Reduce Civilian Deaths After Increasing CIA Pakistan Strikes |publisher=Bloomberg |access-date=31 January 2011 |date=31 January 2011}}</ref>.

Повећање броја војника подржало је шестоструко повећање операција Специјалних снага<ref name="Eric Schmitt">{{cite news |last=Schmitt|first=Eric|url=https://www.nytimes.com/2010/12/27/world/asia/27policy.html?_r=2&ref=world |title=Taliban Fighters Appear Blunted in Afghanistan |work=The New York Times |access-date=31 January 2011 |location=Washington |date=26 December 2010}}</ref>. Само у септембру 2010. године извршено је 700 ваздушних напада наспрам 257 током целе 2009. године Од јула 2010. до октобра 2010. убијено је 300 талибанских команданата и 800 пешака<ref>{{cite news |last=Levine |first=Adam |url=http://politicalticker.blogs.cnn.com/2010/10/15/what-the-numbers-say-about-progress-in-afghanistan/?hpt=T |title=What the numbers say about progress in Afghanistan |work=The Guardian |location=Washington |access-date=31 January 2011 |date=15 October 2010 |archive-date=25. 02. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210225122331/https://politicalticker.blogs.cnn.com/2010/10/15/what-the-numbers-say-about-progress-in-afghanistan/?hpt=T |url-status= }}</ref>. Још стотине побуњеничких вођа убијено је или заробљено на крају 2010. Петреус је рекао: "Сада имамо зубе у непријатељској вратници и нећемо их пустити"<ref>{{cite news |last=Nordland|first=Rod|url=http://atwar.blogs.nytimes.com/2011/01/24/an-uncharacteristically-upbeat-general-in-afghanistan/ |title=An Uncharacteristically Upbeat General in Afghanistan |work=The New York Times |access-date=31 January 2011 |location=Kabul |date=24 January 2011}}</ref>.

ЦИА је основала тимове за борбу против тероризма (ЦТПТ) у чијем саставу су били Авганистанци на почетку рата<ref>{{cite news|url=http://seattletimes.nwsource.com/html/nationworld/2012971667_wars23.html |work=The Seattle Times |first=Craig |last=Whitlock|title=Book tells of secret CIA teams staging raids into Pakistan |date=22 September 2010 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110222071111/http://seattletimes.nwsource.com/html/nationworld/2012971667_wars23.html |archive-date=22 February 2011}}</ref><ref name="Whitlock2010">{{cite news |url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2010/09/22/AR2010092206141.html |work=The Washington Post |first=Craig |last=Whitlock|first2=Greg |last2=Miller |title=Paramilitary force is key for CIA |date=23 September 2010}}</ref>. Ове снаге су до 2010. порасле на преко 3.000 и сматрале су се једном од „најбољих авганистанских борбених снага“. ''Firebase Lilley'' је био један од нервних центара САД. Ове јединице нису биле ефикасне само у операцијама против Талибана и снага Ал Каиде у Авганистану {{sfn|Woodward|2010|p=8}}, већ су прошириле своје операције и на Пакистан{{sfn|Woodward|2010|p=367}}. Они су такође били важни фактори и у „контратероризму плус“ и у пуним опцијама „против побуне“ о којима је Обамина администрација говорила у прегледу из децембра 2010{{sfn|Woodward|2010|p=160}}.

Дана [[25. јул]]а [[2010]]. године објављено је објављивање 91.731 поверљивих докумената од организације [[Викиликс]]. Документи покривају америчке војне инциденте и обавештајне извештаје од јануара [[2004]]. до децембра [[2009]]<ref>{{cite news |last=Schmitt|first=Eric |url=https://www.nytimes.com/interactive/world/war-logs.html |title=The War Logs&nbsp;– Interactive Feature |work=The New York Times |access-date=28 July 2010 |date=25 July 2010}}</ref>. Неки од ових докумената укључивали су саниране и "заташкане" извјештаје о цивилним жртвама узрокованим коалиционим снагама. Извештаји су укључивали многе референце на друге инциденте са цивилним жртвама, попут ваздушног напада на Кундуз и инцидента код Нангар Хела<ref>{{cite news |last=Walsh|first=Declan|url=https://www.theguardian.com/world/2010/jul/26/afghanistan-war-logs-us-marines |title=Afghanistan war logs: How US marines sanitised record of bloodbath|work=The Guardian |location=London |date=4 March 2007 |access-date=28 July 2010}}</ref>. Документи који су процурели такође садрже извештаје о дослуху Пакистана са Талибанима. Према [[Шпигел|Дер Шпиглу]], "документи јасно показују да је пакистанска обавештајна агенција ''Inter-Services Intelligence'' (обично позната као ''ISI'') најважнији саучесник талибана изван Авганистана"<ref name="Spiegel2">{{cite news |first=Matthias |last=Gebauer|first2=John |last2=Goetz |first3=Hans |last3=Hoyng |first4=Susanne |last4=Koelbl |first5=Marcel |last5=Rosenbach |first6=Gregor Peter |last6=Schmitz |title=Explosive Leaks Provide Image of War from Those Fighting It: The Secret Enemy in Pakistan |newspaper=[[Der Spiegel]] |date=25 July 2010 |url=http://www.spiegel.de/international/world/the-afghanistan-protocol-explosive-leaks-provide-image-of-war-from-those-fighting-it-a-708314.html |access-date=26 July 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130510003558/http://www.spiegel.de/international/world/the-afghanistan-protocol-explosive-leaks-provide-image-of-war-from-those-fighting-it-a-708314.html |archive-date=10 May 2013}}</ref>.

Напетости између Пакистана и САД порасле су крајем септембра након што је неколико војника Пакистанске пограничне јединице убијено и рањено. Трупе је напао амерички пилотирани авион који је прогонио талибанске снаге у близини авганистанско-пакистанске границе, али је из непознатих разлога отворио ватру на два пакистанска гранична пункта. Као одмазду за напад, Пакистан је на неодређено време затворио копнени гранични прелаз Торхам за конвоје за снабдевање НАТО-а. Овај инцидент уследио је након објављивања видео записа који наводно приказује униформисане пакистанске војнике како погубљују ненаоружане цивиле<ref>{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2010/10/01/world/asia/01peshawar.html?_r=1&hp |work=The New York Times |title=Signaling Tensions, Pakistan Shuts NATO Route |first=Jane |last=Perlez|first2=Helene |last2=Cooper |date=30 September 2010}}</ref>. Након затварања границе у Торхаму, пакистански талибани напали су конвоје НАТО-а, убивши неколико возача и уништивши око 100 танкера<ref>{{cite web|url=https://vancouversun.com/news/Taliban+ramp+attacks+against+NATO/3636093/story.html|title=Taliban ramp up attacks against NATO|access-date=7 October 2010|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20101013214813/http://www.vancouversun.com/news/Taliban+ramp+attacks+against+NATO/3636093/story.html|archive-date=13 October 2010}}</ref>.

=== Повлачење САД и НАТО-а ===
{{Посебан чланак|Повлачење америчких трупа из Авганистана (2011–2016)}}
==== 2011 ====
{{Посебан чланак|Смрт Осаме бин Ладена|НАТО напад у Пакистану 2011.}}
Битка код Кандахара била је део офанзиве која је добила име по [[Битка код Бадра|бици код Бад'ра]], која се догодила [[13. март]]а [[624]]. године, између [[Медина|Медине]] и [[Мека|Меке]]. Битка је уследила након најаве [[30. април]]а да ће талибани започети своју пролећну офанзиву<ref>{{cite news |title=Taliban Say Offensive Will Begin Sunday|url=https://www.nytimes.com/2011/05/01/world/asia/01afghan.html|work=The New York Times|date=1 May 2011|first=Alissa J.|last=Rubin|author-link= Alissa J. Rubin |access-date=29 January 2014}}</ref>.

Дана [[2. мај]]а амерички званичници су објавили да је вођа [[Ал Каида|Ал Каиде]] [[Осама бин Ладен]] убијен у операцији ''Нептуново копље'', коју су спровеле америчке морнаричке фоке у Пакистану<ref>{{cite news |title=Al-Qaeda leader Osama Bin Laden dead – Obama|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-us-canada-13256676|work=BBC News|access-date=2 May 2011|date=2 May 2011}}</ref>.

Талибани су [[7. мај]]а покренули велику офанзиву на владине зграде у [[Кандахар]]у. Талибани су рекли да им је циљ да преузму контролу над градом. Нападнуто је најмање осам локација: гувернеров комплекс, градоначелникова канцеларија, седиште НДС-а, три полицијске станице и две средње школе<ref>{{cite news |title=Taliban Attack Afghan Government Offices in South |url=https://www.nytimes.com/aponline/2011/05/07/world/asia/AP-AS-Afghanistan.html |agency=Associated Press |work=The New York Times |access-date=7 May 2011 |date=7 May 2011}}</ref>. Битка се наставила други дан. [[ББЦ]]-јев Билал Сервер назвао је то "најгорим нападом у провинцији Кандахар од пада талибанске владе 2001. године и срамотом за авганистанску владу коју подржава Запад"<ref>{{cite news |title=Afghanistan: Taliban's Kandahar raid into second day|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-south-asia-13325855|work=BBC|publisher=BBC|access-date=8 May 2011|date=8 May 2011}}</ref>.

Председник Обама је 22. јуна најавио да ће 10.000 војника бити повучено до краја 2011. године и да ће се додатних 23.000 војника вратити до лета 2012. Након повлачења 10.000 америчких војника остало је само 80.000 војника<ref name="nytimes.com">{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2011/06/23/world/asia/23prexy.html?hp |work=The New York Times |first=Mark |last=Landler|first2=Helene |last2=Cooper |title=Obama Will Speed Pullout From War in Afghanistan |date=22 June 2011}}</ref>. У јулу 2011. Канада је повукла своје борбене трупе, прешавши на обуку.

Следећи тај пример, друге земље НАТО -а најавиле су смањење војних снага. Уједињено Краљевство је изјавило да ће постепено повући своје трупе, међутим није навело број или датуме<ref>{{cite news |last=Hopkins|first=Nick|url=https://www.theguardian.com/politics/2011/jun/21/afghanistan-withdrawal-uk-troops |title=Afghanistan withdrawal: UK to 'make up' its own mind |work=The Guardian |location=London |date=21 June 2011|access-date=2 August 2011}}</ref>. Француска је најавила да ће повући отприлике 1.000 војника до краја 2012, а преостало је 3.000 војника. Стотине ће се вратити крајем 2011. и почетком 2012. године, када је авганистанска национална армија преузела контролу над округом Суроби. Преостале трупе наставиле би да делују у Каписи. Њихово потпуно повлачење очекивало се до краја 2014. или раније с обзиром на одговарајуће осигурање<ref>
* {{cite news |url=https://articles.latimes.com/2011/jun/24/world/la-fg-france-afghanistan-20110624 |title=French troops Afghanistan: France to gradually withdraw troops from Afghanistan |work=Los Angeles Times |date=24 June 2011 |access-date=2 August 2011 |first=Kim |last=Willsher}}
* {{cite news |url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/afghanistan/8631547/Nicolas-Sarkozy-announces-France-to-withdraw-1000-troops-from-Afghanistan-by-end-of-2012.html |title=French troops Afghanistan: Nicolas Sarkozy announces France to withdraw 1,000 troops from Afghanistan by end of 2012|work=The Telegraph |date=12 July 2011 |access-date=17 September 2011 |location=London}}
* {{cite news |url=http://www.lemonde.fr/asie-pacifique/article/2011/07/12/nicolas-sarkozy-en-visite-eclair-en-afghanistan_1547587_3216.html |title=Afghanistan: Sarkozy confirme le retrait de 1 000 soldats français d'ici à fin 2012 (french)/ Sarkozy confirms that 1.000 soldiers will be withdrawn by the end of 2012|work=Le Monde |date=12 July 2011 |access-date=17 September 2011}}</ref>.

Белгија је најавила да ће се половина њихових снага повући почевши од јануара 2012<ref>{{cite news |url=http://news.smh.com.au/breaking-news-world/belgium-to-halve-troops-in-afghanistan-20110626-1glxr.html |title=Belgium to halve troops in Afghanistan |work=Sydney Morning Herald |date=26 June 2011 |access-date=2 August 2011}}</ref>. Норвешка је објавила да је започела повлачење својих близу 500 војника и да ће потпуно изаћи до 2014<ref>{{cite web|author=NTB |url=http://www.dn.no/forsiden/politikkSamfunn/article2169255.ece |title=Norge trapper ned i Afghanistan |publisher=DN.no |date=25 June 2011 |access-date=2 August 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110629050946/http://www.dn.no/forsiden/politikkSamfunn/article2169255.ece |archive-date=29 June 2011}}</ref>. Једнако тако, шпански премијер је најавио повлачење трупа почевши од 2012. године, укључујући и до 40 одсто до краја прве половине 2013. године, а потпуно повлачење до 2014. године<ref>{{cite web|url=http://www.ytwhw.com/2011/0627/Spain-withdraw-its-troops-from-Afghanistan-in-2014.html |title=Spain withdraw its troops from Afghanistan in 2015 |publisher=Ytwhw.com |date=27 June 2011 |access-date=2 August 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120424124148/http://www.ytwhw.com/2011/0627/Spain-withdraw-its-troops-from-Afghanistan-in-2014.html |archive-date=24 April 2012}}</ref>.

Након ''копља Нептуна'', снаге [[ИСАФ]]-а су "случајно" напале пакистанске оружане снаге [[26. новембар|26. новембра]], убивши 24 пакистанска војника. Пакистан је блокирао линије снабдевања [[НАТО]]-а и наредио Американцима да напусте аеродром Шамси. Генерални секретар НАТО-а [[Андерс Фог Расмусен]] рекао је да је напад "трагичан" и "ненамјеран". "Ово (жаљење) није довољно добро. Оштро осуђујемо нападе и задржавамо право на акцију", рекао је генерал-мајор ДГ ИСПР-а [[Атар Абас]]. „Ово би могло имати озбиљне последице по ниво и обим наше сарадње“<ref name="The News">{{cite news|url=http://www.thenews.com.pk/TodaysPrintDetail.aspx?ID=10610&Cat=13 |work=The News International |title=Nato attack can have grave consequences: DG ISPR |date=29 November 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20111129172045/http://www.thenews.com.pk/TodaysPrintDetail.aspx?ID=10610&Cat=13 |archive-date=29 November 2011}}</ref>.

==== 2012 ====
[[Датотека:Ahmad Zia Massoud 1.jpg|thumb|[[Ахмад Зија Масуд]] (лево), бивши потпредседник Авганистана, рукује се са америчким провинцијским тимом за обнову на свечаности за нови пут]]
Напади талибана наставили су се истом брзином као и [[2011]]. године, око 28.000 напада<ref>* {{cite news |title=APNEWSBREAK: Taliban Attacks Not Down After All |last=Burns|first=Robert|url=http://bigstory.ap.org/article/ap-newsbreak-drop-taliban-attacks-incorrect |agency=Associated Press |date=26 February 2013 |access-date=4 March 2013 |archive-date=02. 03. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130302104937/http://bigstory.ap.org/article/ap-newsbreak-drop-taliban-attacks-incorrect |url-status=dead }}
* {{cite news |title=Nato admits 'error' in claim of fall in Taliban attacks |url=https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-21594010 |work=BBC News |date=26 February 2013 |access-date=4 March 2013 }}
* {{cite news |title=US military acknowledges reported drop in Taliban attacks was incorrect |last=Griffin|first=Jennifer|last2=Fishel|first2=Justin|agency=Associated Press |url=http://www.foxnews.com/politics/2013/02/26/us-military-report-showing-drop-in-taliban-attacks-found-to-be-incorrect/ |newspaper=Fox News |date=26 February 2013 |access-date=4 March 2013 }}
* {{cite news |title=Afghan insurgent attacks misreported, did not fall in 2012: NATO |last=Stewart|first=Phil|url=https://www.reuters.com/article/us-usa-afghanistan-idUSBRE91P14F20130226 |work=Reuters |date=26 February 2013 |access-date=4 March 2013 }}
* {{cite news |url=https://www.wired.com/dangerroom/2013/02/taliban-attacks/ |title='Data-Entry Error' Led Military to Falsely Claim Taliban Attacks Are Down |last=Ackerman|first=Spencer |date=26 February 2013 |work=Wired |access-date=4 March 2013}}</ref>. У септембру [[2012]]. окончан је талас америчког особља који је почео крајем [[2009]]<ref>{{cite news |last=Chandrasekaren|first=Rajiv |date=25 September 2015 |title=The Afghan Surge is Over |url=https://foreignpolicy.com/2012/09/25/the-afghan-surge-is-over/ |newspaper=Foreign Policy |access-date=16 March 2015}}</ref>.

Крајем 2011. Национални фронт Авганистана (НФА) створили су Ахмад Зија Масуд, [[Абдул Рашид Достум]] и [[Хаџи Мохамад Мохакик]], у ономе што су многи аналитичари описали као реформацију војног крила [[Северна Алијанса|Уједињеног фронта (Северна алијанса)]] како би се успротивили повратку талибана на власт<ref name="Asia Times">{{cite web |date=12 January 2012|url=http://www.atimes.com/atimes/South_Asia/NA12Df01.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20120112031913/http://atimes.com/atimes/South_Asia/NA12Df01.html|url-status=unfit|archive-date=12 January 2012|title=There is more to peace than Taliban|work=[[Asia Times]]}}</ref>. У међувремену, велики део политичког крила поново се ујединио под Националном коалицијом Авганистана коју је предводио Абдулах Абдулах који је постао главни демократски опозициони покрет у авганистанском парламенту<ref name="Reuters">{{cite news |url=https://www.reuters.com/article/idUSTRE6AN2TM20101124 |title=Afghan opposition says new parliament can check Karzai |publisher=Reuters|date=24 November 2010}}</ref><ref name="Khaama Press">{{cite news |url=http://www.khaama.com/?p=1302 |title=2010 Afghan Parliamentary Election: Checks and Balances of Power |publisher=Khaama Press|date=9 December 2010}}</ref>. Бивши шеф обавјештајне службе [[Амрулах Салех]] створио је нови покрет Басеџи Мили (авганистански зелени тренд), уз подршку међу младима који су мобилисали око 10.000 људи на демонстрацијама против Талибана у Кабулу у мају 2011<ref name="TOLOnews">{{cite news |url=https://www.youtube.com/watch?v=vZMVeRD1koY |title=Govt Opposition Warn of Taking to Streets|publisher=[[Tolo TV]]|date=5 May 2011}}</ref><ref name="New York Times (1)">{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2011/05/06/world/asia/06afghanistan.html|title=Thousands of Afghans Rally in Kabul|newspaper=The New York Times |first=Alissa J.|last=Rubin|date=5 May 2011}}</ref><ref name="BBC Persian">{{cite news |url=http://www.bbc.co.uk/persian/afghanistan/2011/05/110504_l42_vid_afghan_opposition.shtml|title=Anti-Taliban rally |publisher=[[BBC Persian]] |date=5 May 2011}}</ref>.

У [[јануар]]у [[2012]]. године [[Северна Алијанса|Национални фронт Авганистана]] изразио је забринутост због могућности тајног договора између [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Пакистан]]а и талибана током састанка у [[Берлин]]у који је био надалеко познат јавности. Амерички конгресмен [[Луј Гомерт]] написао је: „Ови лидери који су се борили са обученим специјалним снагама да у почетку поразе талибане представљају више од 60 посто авганистанског народа, али су их администрације Обаме и Карзаја у преговорима у потпуности занемариле“<ref name="gohmert.house.gov">{{cite web |date=9 January 2012 |url=http://gohmert.house.gov/News/DocumentSingle.aspx?DocumentID=274224 |title=Afghan Northern Alliance Allies Betrayed by Obama Administration; Meet with U.S. Congressmen in Berlin |publisher=Representative Louis Gohmert |access-date=11. 09. 2021 |archive-date=21. 01. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120121003352/http://gohmert.house.gov/News/DocumentSingle.aspx?DocumentID=274224 |url-status=}}</ref>. Након састанка са америчким конгресменима у Берлину, Национални фронт је потписао заједничку декларацију у којој се, између осталог, каже:

{{quote|Чврсто вјерујемо да било који преговори с талибанима могу бити прихватљиви, а самим тим и ефикасни, ако су у процес укључене све стране у сукобу. Садашњи облик разговора са талибанима је погрешан јер искључује Авганистанце против Талибана. Мора се подсетити да су талибански екстремисти и њихове присталице Ал Каиде поражени од стране Авганистанаца који су се опирали екстремизму уз минималну људску подршку Сједињених Држава и међународне заједнице. Садашњи преговори с талибанима не узимају у обзир ризике, жртве и легитимне интересе Авганистанаца који су окончали брутално угњетавање свих Авганистанаца<ref name="rohrabacher.house.gov">{{cite web|date=9 January 2012 |url=http://rohrabacher.house.gov/News/DocumentSingle.aspx?DocumentID=274226 |title=Rep. Rohrabacher Leads Bipartisan Delegation's Afghanistan Strategy Session With National Front Leaders in Berlin |publisher=Representative Dana Rohrabacher |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120519051353/http://rohrabacher.house.gov/News/DocumentSingle.aspx?DocumentID=274226 |archive-date=19 May 2012}}</ref>.}}
* Изјава Националног фронта у Берлину, јануар 2012

[[Датотека:Defense.gov News Photo 120229-A-8536E-817 - U.S. Army soldiers prepare to conduct security checks near the Pakistan border at Combat Outpost Dand Patan in Afghanistan s Paktya province on.jpg|thumb|Војници америчке војске припремају се за безбедносне провере у близини пакистанске границе, фебруар 2012]]
Дана [[2. мај]]а 2012. године, председници Карзај и Обама потписали су споразум о стратешком партнерству између две земље, након што је председник САД ненајављено допутовао у Кабул на прву годишњицу смрти Осаме бин Ладена. Споразум о стратешком партнерству између САД и Авганистана, званично насловљен ''„Трајни споразум о стратешком партнерству између Исламске Републике Авганистан и Сједињених Америчких Држава“''<ref name="SMH20120419">{{cite news |last=Wright|first=Jessica|title=Leaders condemn US troops in body-parts photos|url=https://www.smh.com.au/opinion/political-news/leaders-condemn-us-troops-in-bodyparts-photos-20120419-1x8av.html|access-date=6 May 2012|newspaper=The Sydney Morning Herald|date=19 April 2012}}</ref><ref name="NYT20120501">{{cite news |last=Landler|first=Mark|title=Obama Signs Pact in Kabul, Turning Page in Afghan War|url=https://www.nytimes.com/2012/05/02/world/asia/obama-lands-in-kabul-on-unannounced-visit.html?_r=2&ref=barackobama|access-date=4 May 2012|newspaper=The New York Times|date=1 May 2012}}</ref>, пружа дугорочни оквир за однос две земље након повлачења САД снаге<ref>{{cite news|last=Sommerville|first=Quentin|title=Dismantling US bases as the Taliban fight on|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-17769678|publisher=BBC|access-date=6 May 2012|date=19 April 2012}}</ref><ref>{{cite web |title=Enduring Strategic Partnership Agreement between the Islamic Republic of Afghanistan and the United States of America|url=https://www.scribd.com/doc/92057506/Afghan-US-Strategic-Pact-Full-Text|publisher=[[Scribd]]|access-date=4 May 2012}}</ref>. Споразум о стратешком партнерству ступио је на снагу [[4. јул]]а 2012. године, изјавила је државна секретарка [[Хилари Клинтон]] [[8. јул]]а 2012. на конференцији у [[Токио|Токију]] о Авганистану<ref>{{cite news |title=Images of G.I.'s and Remains Fuel Fears of Ebbing Discipline|url=https://www.nytimes.com/2012/04/19/world/asia/us-condemns-photo-of-soldiers-posing-with-body-parts.html?ref=asia|access-date=6 May 2012|newspaper=The New York Times|date=18 April 2012|last=Shanker|first=Thom|author2=Graham Bowley}}</ref>. [[7. јул]]а 2012, у оквиру споразума, САД су прогласиле Авганистан за главног савезника који није члан НАТО-а, након што су се Карзај и Клинтон састали у Кабулу. Две земље су [[11. новембар|11. новембра]] 2012. године, у оквиру споразума, започеле преговоре о билатералном споразуму о безбедности<ref>{{cite news |title=U.S. designates Afghanistan a major ally, creates defense ties|url=http://edition.cnn.com/2012/07/07/world/asia/us-afghanistan-ally-status/index.html?hpt=wo_c2|publisher=CNN|access-date=8 July 2012|last=Staff|first=CNN Wire|date=7 July 2012}}</ref>.

[[Датотека:Afghan Army neutralizes IED.jpg|thumb|лево|Јединице авганистанске војске неутрализују ИЕД у Сангину, провинција Хелманд]]
Дана [[21. мај]]а 2012. лидери земаља чланица НАТО-а подржали су излазну стратегију током Самита НАТО-а. Снаге ИСАФ-а пренијеле би команду над свим борбеним мисијама на авганистанске снаге до средине [[2013]]. године<ref name="Reuters 20120521">{{cite news|title=NATO sets "irreversible" but risky course to end Afghan war|url=http://ca.reuters.com/article/topNews/idCABRE84J02C20120521?sp=true|work=Reuters|publisher=Reuters|access-date=22 May 2012|date=21 May 2012|archive-date=03. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303220614/http://ca.reuters.com/article/topNews/idCABRE84J02C20120521?sp=true|url-status=}}</ref>, док би се са борбе пребациле на савјетовање, обуку и помоћ авганистанским снагама безбједности<ref name="Chicago Declaration">{{cite web|title=Chicago NATO Summit 2012 Declaration|url=http://www.defencetalk.com/chicago-nato-summit-2012-declaration-42672/^^|author=NATO|publisher=Defence Talk – Global Defense, Aerospace & Military Portal|access-date=20 June 2012|date=21 May 2012|author-link=NATO|archive-date=03. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210203021821/https://www.defencetalk.com/chicago-nato-summit-2012-declaration-42672/%5E%5E|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/national-security/obama-other-nato-leaders-begin-crucial-summit-on-afghanistan/2012/05/21/gIQArWJYfU_story.html|title=NATO leaders agree on framework to wind down Afghan mission|last=Wilson|first=Scott|date=21 May 2012|newspaper=The Washington Post|access-date=22 May 2012|author2=Karen DeYoung}}</ref>. Већина од 130.000 војника ИСАФ-а отићи ће до краја децембра 2014<ref name="Reuters 20120521" />. Нова мисија НАТО-а тада би преузела улогу подршке<ref name="Chicago Declaration" /><ref>{{cite news |title=NATO accepts Obama timetable to end war in Afghanistan by 2014|url=http://edition.cnn.com/2012/05/21/us/nato-summit/index.html?hpt=hp_t3|publisher=CNN|access-date=22 May 2012|last=Labott|first=Elise|last2=Mount|first2=Mike|name-list-style=amp |date=22 May 2012}}</ref>.

==== 2013 ====
Карзаj је посетио САД у [[јануар]]у [[2012]]. Тада је америчка влада изјавила да је отворена за повлачење свих својих трупа до краја [[2014]]. године<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2013/01/09/world/asia/us-is-open-to-withdraw-afghan-force-after-2014.html|title=U.S. Is Open to Withdraw Afghan Force After 2014|last=Landler|first=Mark|date=8 January 2012|newspaper=The New York Times|access-date=12 January 2013|author2=Michael R. Gordon}}</ref>.

[[Датотека:Michigan Latvia 01.jpg|thumb|Војници из ''Националне гарде армије Мичиген'' и патроле ''Летонске војске'' кроз једно село у провинцији Конар.]]
Дана [[11. јануар]]а 2012. Карзаи и Обама договорили су се да преносе борбене операције из НАТО-а на авганистанске снаге до пролећа [[2013]]. године, а не до лета 2013<ref name="NYTO20130111">{{cite news |title=The Afghan War's Last Chapter?|url=https://www.nytimes.com/2013/01/12/opinion/is-this-the-afghan-wars-last-chapter.html?_r=3&|access-date=12 January 2013|newspaper=The New York Times|date=12 January 2013}}</ref><ref name="CNN20130112">{{cite news |title=Obama, Karzai agree to accelerate military transition|url=http://edition.cnn.com/2013/01/11/us/obama-karzai-meeting/?hpt=hp_t1|access-date=12 January 2013|publisher=CNN|date=12 January 2013}}</ref>. ''"Оно што ће се догодити овог пролећа је да ће Авганистанци бити водећи у читавој земљи"'', рекао је Обама. ''„Они [снаге [[ИСАФ]]-а] ће се и даље борити заједно са авганистанским трупама ... ми ћемо бити у обуци, помоћи, саветовању“<ref name="CNN20130112" />. Он је такође навео разлог повлачења да је ''„Постигли смо свој централни циљ, или смо пришли врло близу ... а то је да де-кондензирамо Ал Каиду, да их демонтирамо, како би били сигурни да нас не могу поново напасти<ref name="WP20130111">{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/politics/karzai-meets-obama-to-discuss-us-drawdown-in-afghanistan/2013/01/11/b50c72ec-5c03-11e2-9fa9-5fbdc9530eb9_story.html?hpid=z1|title=Obama announces reduced U.S. role in Afghanistan starting this spring|last=Wilson|first=Scott|date=11 January 2013|newspaper=The Washington Post|access-date=12 January 2013|author2=David Nakamur}}</ref>".

Пренос безбедносних одговорности је завршен [[18. јун]]а 2013. године<ref name="DW20130618">{{cite news |title=Bomb blast hits Afghanistan on security handover day|url=http://www.dw.de/bomb-blast-hits-afghanistan-on-security-handover-day/a-16888374|work=Deutsche Welle|access-date=23 June 2013|date=19 June 2013}}</ref><ref name="AJE20130618" /><ref>{{cite news|title=Karzai announces Afghan security handover|url=http://www.globalpost.com/dispatch/news/afp/130618/karzai-announces-afghan-security-handover|agency=Agence France-Presse|work=Global Post|access-date=23 June 2013|date=18 June 2013|archive-date=22. 06. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130622194843/http://www.globalpost.com/dispatch/news/afp/130618/karzai-announces-afghan-security-handover|url-status=dead}}</ref><ref name="WSJ29130618">{{cite news |last=Hodge|first=Nathan|title=Blast Mars Day of Security Handover in Kabul|url=https://www.wsj.com/articles/SB10001424127887323566804578552593026745674#|access-date=23 June 2013|newspaper=The Wall Street Journal|date=18 June 2013}}</ref>. Последњи корак је био пренос контроле над 95 преосталих округа. Карзај је рекао: ''"Кад људи виде да је безбедност пребачена на Авганистанце, они подржавају војску и полицију више него раније". Лидер НАТО-а Расмусен рекао је да авганистанске снаге завршавају петостепени процес транзиције који је почео у марту [[2011]]. ''"Они то раде са изузетном одлучношћу"'', рекао је он. ''„Пре десет година није било авганистанских националних безбедносних снага ... сада имате 350.000 авганистанских војника и полиције“''<ref name="DW20130618" />. ИСАФ је и даље планирао да оконча своју мисију до краја 2014<ref name="DW20130618" />. У земљи је остало око 100.000 снага ИСАФ-а<ref name="AJE20130618">{{cite news |title=Deadly blast marks Afghan security handover|url=http://www.aljazeera.com/news/asia/2013/06/20136184484852774.html|work=Al Jazeera English|publisher=Al Jazeera English|access-date=23 June 2013|date=18 June 2013}}</ref>.

==== 2014 ====
{{Посебан чланак|Операција Одлучна подршка}}
[[Датотека:Presentation of the Resolute Support Colors.jpg|thumb|Одлучне боје подршке представљене у Кабулу 28. децембра 2014. године, након што су ИСАФ боје уоквирене]]
Након [[2013]]. године, талибани су ескалирали самоубилачке нападе. Пример за то је бомбардовање либанског ресторана у области ''Вазир Акбар Кан'' у Кабулу [[18. фебруар]]а [[2014]]. године. Међу погинулима у овом нападу било је особље [[УН]]-а и власник ресторана, који је умро штитећи свој посао; Убијена је укупно 21 особа. У међувремену се повлачење наставило, а још 200 америчких војника отишло је кући. [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] преполовила је своје снаге и успорила повлачење са затварањем свих база осим две. Дана [[20. март]]а 2014. године, више од четири недеље након што је бомба у војном аутобусу коју су извели талибани поново потресла град, рација талибана у ресторану хотела Серена у Кабулу резултирала је смрћу девет особа, укључујући четири починиоца. Напад се догодио само девет дана након што су талибани убили шведског радијског новинара [[Нилс Хорнер|Нилса Хорнера]]<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2014/mar/11/journalist-shot-dead-afghanistan-kabul|title=British-Swedish journalist shot dead in Afghanistan|first=Emma|last=Graham-Harrison|date=11 March 2014|publisher=The Guardian (UK)|access-date=5 September 2021}}</ref>.

Међутим, како су се америчке трупе повукле из Авганистана, њих су замениле приватне безбедносне компаније које су ангажовале влада [[САД|Сједињених Држава]] и [[Уједињене нације]]. Многе од ових приватних компанија за обезбеђење (које се такође називају и војни извођачи) састојале су се од бивше војске САД, америчких маринаца, британског, француског и италијанског одбрамбеног особља које је напустило одбрану након неколико година активне службе. Њихови прошли односи са одбраном помогли су у успостављању њихових акредитива, истовремено дозвољавајући САД и Британцима да и даље буду умешани у копнене акције без захтева да стационирају своје снаге. Ово је укључивало компаније као што је војна компанија са седиштем у [[Охајо|Охају]], ''Mission Essential Personnel'' коју је основао Санил Рамчанд, бивши службеник Беле куће и ветеран америчке морнарице<ref>{{cite news|title=Afghan interpreter hoping for asylum gets little help from those he worked for|last=LaPorta|first=James|url=http://www.jdnews.com/news/20151128/afghan-interpreter-hoping-for-asylum-gets-little-help-from-those-he-worked-for|access-date=24 November 2016|work=Jacksonville Daily News|date=28 November 2015}}</ref>.

Упркос [[Руска анексија Крима|кризи на Криму]], до марта 2014. године, [[Русија]] није покушала да изврши притисак на САД преко линије снабдевања Северне дистрибутивне мреже<ref>"[http://www.csmonitor.com/World/Security-Watch/2014/0304/Punish-Russia-Why-some-Pentagon-officials-would-prefer-restraint.-video Punish Russia? Why some Pentagon officials would prefer restraint.]," ''[[The Christian Science Monitor]]'', 4 March 2014.</ref>. Дана [[9. јун]]а 2014. године у ваздушном нападу коалиције грешком је погинуло пет америчких војника, припадник авганистанске националне армије и преводилац у провинцији Забул<ref name="FriendlyFire">{{cite news|title=Jet bombing kills seven including five US troops in Afghanistan|url=https://www.washingtonpost.com/news/checkpoint/wp/2014/09/04/investigation-friendly-fire-airstrike-that-killed-u-s-special-forces-was-avoidable/|access-date=12 June 2014|work=[[Washington Post]]}}</ref>.

[[Датотека:Sand Storm in Afghanistan MOD 45158327.jpg|thumb|лево|upright=1.25|[[Пешчана олуја]] која је обухватила [[Камп Шорабак|Камп Бастион]] у мају 2014]]
Наоружани нападач у авганистанској војној униформи отворио је [[5. август]]а 2014. године ватру на бројне америчке, стране и авганистанске војнике, убивши америчког генерала [[Харолд Џ. Грин|Харолда Џ. Грина]]<ref name="Shapira">{{cite news |url=https://www.washingtonpost.com/local/mourners-gathering-at-arlington-cemetery-for-burial-of-general-killed-in-afghanistan/2014/08/14/a3430d96-2321-11e4-8593-da634b334390_story.html |title=Mourners gather at Arlington Cemetery for burial of general killed in Afghanistan |first=Ian |last=Shapira|date=14 August 2014 |newspaper=[[Washington Post]] |access-date=6 September 2014}}</ref> и ранивши око 15 официра и војника, укључујући немачког бригадног генерала и велики број америчких војника у кампу Карга, бази за обуку западно од Кабула<ref name="ShootingAfghanistan">{{cite news|title=American army officer killed, many wounded in Afghan insider attack|url=http://www.afghanistansun.com/index.php/sid/224460361|access-date=7 August 2014|work=Afghanistan Sun}}</ref>.

Два дугорочна безбедносна пакта, [[U.S.%E2%80%93Afghanistan_Strategic_Partnership_Agreement#Signing_of_bilateral_security_agreement|Билатерални споразум о безбедности између Авганистана и Сједињених Америчких Држава и Споразум о статусу снага НАТО-а]] између [[НАТО]]-а и [[Авганистан]]а, потписана су [[30. септембар|30. септембра]] [[2014]]. године. Оба пакта постављају оквир за учешће страних трупа у Авганистану након 2014. године<ref>
* {{cite news|last=Walsh|first=Declan| last2 = Ahmed | first2 = Azam |title=Mending Alliance, U.S. and Afghanistan Sign Long-Term Security Agreement |url=https://www.nytimes.com/2014/10/01/world/asia/afghanistan-and-us-sign-bilateral-security-agreement.html?_r=0|access-date=26 October 2014|work=The New York Times |date=30 September 2014}}
* {{cite news|last=Raghavan|first=Sudarsan| last2 = DeYoung | first2 = Karen |title=U.S. and Afghanistan sign vital, long-delayed security pact|url=https://www.washingtonpost.com/world/us-afghanistan-sign-security-pact-to-allow-american-forces-to-remain-in-country/2014/09/30/48f555ce-4879-11e4-a046-120a8a855cca_story.html|access-date=26 October 2014|work=The Washington Post|date=30 September 2014}}</ref>.

Након 13 година Британија и САД су званично окончале своју борбену операцију у Авганистану [[26. октобар|26. октобра]] 2014. Тог дана Британија је предала своју последњу базу у Авганистану, камп ''Бастион'', док су Сједињене Америчке Државе своју последњу базу, камп Литернек, предале Авганистану снаге<ref>
* {{cite news|last=Syal|first=Ryan|title=UK troops hand over Camp Bastion to Afghan forces, ending 13-year campaign|url=https://www.theguardian.com/uk-news/2014/oct/26/uk-troops-camp-bastion-afghan-forces-13-years-helmand|access-date=26 October 2014|work=The Guardian|date=26 October 2014}}
* {{cite news| author = Kay Johnson| author2 = Raissa Kasolowsky| author3 = Michael Perry|last4=Liffey|first4=Kevin|title=Britain ends combat role in Afghanistan, last US Marines hand over base|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-troopwithdrawal-idUSKBN0IF06I20141026|access-date=26 October 2014|publisher=Reuters}}
* {{cite news|last=Loyn|first=David|title=What have British troops achieved in Afghanistan?|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-29761100|access-date=26 October 2014|publisher=BBC News Asia|date=26 October 2014}}</ref>.

Још у новембру [[2012]]. године, [[САД]] и [[НАТО]] разматрали су прецизну конфигурацију свог присуства у Авганистану након 2014<ref name="NYT20121126">{{cite news |last=Gordon|first=Michael R.|title=Time Slipping, U.S. Ponders Afghan Role After 2014|url=https://www.nytimes.com/2012/11/26/world/asia/us-planning-a-force-to-stay-in-afghanistan.html?pagewanted=all|access-date=26 November 2012|newspaper=The New York Times|date=26 November 2012}}</ref><ref name="WP20121205">{{cite news |last=DeYoung|first=Karen|title=U.S. reducing plans for large civilian force in post-2014 Afghanistan|url=https://www.washingtonpost.com/world/national-security/us-reducing-plans-for-large-civilian-force-in-post-2014-afghanistan/2012/12/05/67c7d9a8-380f-11e2-8a97-363b0f9a0ab3_story.html|access-date=5 December 2012|newspaper=The Washington Post|date=5 December 2012}}</ref>. Дана [[27. мај]]а 2014. године, председник [[Барак Обама]] најавио је да ће се америчке борбене операције у Авганистану завршити у децембру 2014. (види [[Повлачење америчких трупа из Авганистана (2011–2016)]]). Требало је да остане 9.800 војника који ће обучавати авганистанске снаге безбедности и подржавати протутерористичке операције против остатака Ал Каиде. Ове снаге ће се преполовити до краја [[2015]]. године и консолидовати у ваздухопловној бази Баграм и у Кабулу. Све америчке снаге, са изузетком „нормалног присуства амбасаде“, биле би уклоњене из Авганистана до краја 2016<ref name="NYT20140527">{{cite news |last=Landler|first=Mark|title=U.S. Will Complete Afghan Pullout by End of 2016, Obama Says|url=https://www.nytimes.com/2014/05/28/world/asia/us-to-complete-afghan-pullout-by-end-of-2016-obama-to-say.html?hp|newspaper=The New York Times|date=27 May 2014}}</ref>. У 2014. години, 56 припадника служби Сједињених Држава и 101 предузимач погинуло је у Авганистану<ref>{{cite news |last=Zenjo|first=Micah |title=The New Unknown Soldiers of Afghanistan and Iraq |url=https://foreignpolicy.com/2015/05/29/the-new-unknown-soldiers-of-afghanistan-and-iraq/ |newspaper=Foreign Policy |date=29 May 2015 |access-date=5 June 2015}}</ref>.

Дана 28. децембра 2014. године НАТО је званично окончао борбена дејства на церемонији одржаној у Кабулу<ref name="2014APcessation">{{cite news|title=U.S. formally ends the war in Afghanistan|url=https://www.cbsnews.com/news/america-formally-ends-the-war-in-afghanistan/|access-date=28 December 2014|agency=Associated Press|issue=online|publisher=CBA News|date=28 December 2014}}</ref>. Континуиране операције снага Сједињених Држава унутар Авганистана наставиће се под називом [[Операција Слободина стража]]<ref>
* {{cite web|title=Resolute Support|url=http://www.afghanwarnews.info/resolute-support.htm|website=Afghan War News|publisher=Afghan War News|access-date=7 February 2015}}
* {{cite news |last=Lamothe|first=Dan |date=29 December 2014 |title=Meet Operation Freedom's Sentinel, the Pentagon's new mission in Afghanistan |url=https://www.washingtonpost.com/news/checkpoint/wp/2014/12/29/meet-operation-freedoms-sentinel-the-pentagons-new-mission-in-afghanistan/ |newspaper=The Washington Post |access-date=2 January 2015}}</ref>; томе се придружила и нова мисија НАТО -а под називом Операција Одлучна подршка<ref>
* {{cite news |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=Afghanistan marks takeover of security responsibility from NATO |url=http://www.dw.de/afghanistan-marks-takeover-of-security-responsibility-from-nato/a-18166142 |newspaper=Deutsche Welle |date=1 January 2015 |access-date=4 January 2015}}
* {{cite news |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |agency=Reuters |title=18 Suspected insurgents slain in NATO airstrike in Afghanistan |url=http://latino.foxnews.com/latino/news/2015/01/03/18-suspected-insurgents-slain-in-nato-airstrike-in-afghanistan/ |publisher=Fox News Latino |date=3 January 2015 |access-date=4 January 2014 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150105023702/http://latino.foxnews.com/latino/news/2015/01/03/18-suspected-insurgents-slain-in-nato-airstrike-in-afghanistan/ |archive-date=5 January 2015 |df=dmy-all}}
* {{cite news |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=Afghans Take Over Country's Security |url=http://www.voanews.com/content/afghans-assume-responsibility-for-countrys-security/2581712.html |newspaper=Voice of America |date=1 January 2015 |access-date=6 January 2015}}
</ref>. У [[Операција Одлучна подршка|операцији Одлучна подршка]] биће укључено 28 држава НАТО-а, 14 нација партнера, 11.000 америчких војника и 850 немачких војника<ref>{{cite news |last=Domínguez|first=Gabriel|title=What can NATO's new Afghanistan mission achieve? |url=http://www.dw.de/what-can-natos-new-afghanistan-mission-achieve/a-18173869 |newspaper=Deutsche Welle |date=6 January 2015 |access-date=6 January 2015}}</ref>. Заједничка оперативна група за специјалне операције-Авганистан, преостала организација специјалних снага САД/НАТО, укључује радну групу за борбу против тероризма. Према Збирци података Команде америчких команди за специјалне операције за 2015, ова радна група "[ц] спроводи офанзивне операције у Авганистану како би деградирала мреже Талибана, Ал Каиде и Хакани групе како би их спречила да успоставе оперативно значајна сигурна уточишта која угрожавају стабилност и суверенитет Владе [[Исламска Република Авганистан|Исламске Републике Авганистан]] и Сједињених Држава"<ref>USSOCOM Fact Book 2015, page 42, published 14 November 2014 on the DVIDS portal. http://www.dvidshub.net/publication/issues/23684, via Afghan War News.</ref>. Ова радна група је слична претходним снагама, попут ''Оперативне групе 373''.

Велика Британија је званично обележила крај своје улоге у авганистанском рату на церемонији одржаној у катедрали Светог Павла [[13. март]]а 2015<ref>{{cite news |last=Shirbon |first=Estelle |title=Led by the Queen, Britain commemorates end of Afghan war |url=http://uk.reuters.com/article/uk-britain-afghanistan-idUKKBN0M913Y20150313 |publisher=Reuters UK Edition |date=13 March 2015 |access-date=14 March 2015 |archive-date=09. 11. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191109113606/https://uk.reuters.com/article/uk-britain-afghanistan-idUKKBN0M913Y20150313 |url-status= }}</ref>. Око 500 британских војника остаје у "неборбеним" улогама<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/uk-news/2015/oct/27/uk-keep-450-troops-afghanistan-2016-michael-fallon-taliban|title=UK to keep 450 troops stationed in Afghanistan through 2016|last=Mason|first=Rowena|date=27 October 2015|work=The Guardian|access-date=2 July 2017}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2016/jul/09/uk-afghanistan-troops-increase-david-cameron|title=UK to increase troops in Afghanistan from 450 to 500|last=Mason|first=Rowena|date=8 July 2016|work=The Guardian|access-date=2 July 2017}}</ref>.

=== Операција Слободина стража и Сукоб талибана и ИСИЛ-а у Авганистану ===
{{Посебан чланак|Операција Слободина стража|Сукоб талибана и ИСИЛ-а у Авганистану}}

Кинески званичници су изјавили да авганистанска стабилност утиче на сепаратистичка кретања у региону, укључујући [[Синђан|запад Кине]]<ref name="reuters.com">{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/afghanistan-china-idUSL2N0LR08M20140222|title=Top official says Chinese security depends on Afghan stability|date=22 February 2014|work=Reuters|last=Harooni|first=Mirwais}}</ref>, као и на безбедност [[China%E2%80%93Pakistan_Economic_Corridor|кинеско-пакистанског економског коридора]]<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/idUS277653197420150525|title=Untangling the web of India, China and Pakistan diplomacy|date=25 May 2015|work=Reuters|last=Pantucci|first=Raffaello}}</ref>. [[Кина]] и [[Пакистан]] били су укључени у преговоре између авганистанске владе и Талибана<ref name="reuters.com"/><ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-qatar-afghanistan-idUSKBN0NO0M920150503|title=Taliban, Afghan figures talk ceasefire but fail to agree|date=3 May 2015|work=Reuters|last=Ahmad|first=Amena Bakr}}<br />{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-taliban-talks-idUSKBN0M81A720150312|title=Exclusive: Secret meetings in Pakistan expose obstacles to Afghan peace talks|date=12 March 2015|work=Reuters|last=Zahra-Malik|first=Jibran Ahmad}}<br />{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-china-idUSKCN0IV1EB20141111|title=Exclusive: China seeks greater role in Afghanistan with peace talk push|date=11 November 2014|work=Reuters|last=Donati|first=Jessica}}<br />{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-pakistan-china-idUSKBN0LG1UP20150212|title=China offers to mediate in stalled Afghan Taliban peace talks|date=12 February 2015|work=Reuters|last=Golovnina|first=Maria}}</ref>. Четвороугаона координациона група коју чине авганистански, амерички, кинески и пакистански званичници позивају талибане на разговоре о мировним преговорима од [[јануар]]а [[2016]]. године, али су тренутно вероватно заузети међусобном борбом и владиним снагама. Очекивало се да ће се састанак представника обе стране одржати почетком марта, али су талибани изјавили да неће учествовати<ref name="the guardian">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2016/mar/10/dozens-killed-clashes-rival-taliban-factions-afghanistan-herat|title=Dozens killed in clashes between rival Taliban factions in Afghanistan|work=The Guardian|date=10 March 2016}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.theguardian.com/world/2016/jan/10/talks-afghan-peace-process-taliban-afghanistan-pakistan-us-china-Islamabad |title=Officials to begin talks aimed at reviving Afghan peace process |work=The Guardian |date=10 January 2016 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20160331202654/http://www.theguardian.com/world/2016/jan/10/talks-afghan-peace-process-taliban-afghanistan-pakistan-us-china-islamabad |archive-date=31 March 2016 }}<br />{{cite web|url=http://edition.cnn.com/2016/03/05/asia/afghanistan-taliban-violence-talks/|title=Taliban reject invite to Afghanistan peace talks|publisher=CNN|date=5 March 2016}}<br />{{cite web|url=http://www.defense.gov/News-Article-View/Article/690520/official-says-isil-contained-taliban-fracturing-in-Afghanistan|title=Official Says ISIL Contained, Taliban Fracturing in Afghanistan|publisher=Department of Defence|date=10 March 2016|access-date=12. 09. 2021|archive-date=11. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160311112444/http://www.defense.gov/News-Article-View/Article/690520/official-says-isil-contained-taliban-fracturing-in-afghanistan|url-status=dead}}<br />{{cite web|url=http://www.militarytimes.com/story/military/2016/03/16/nato-chief-predicts-another-tough-year-ahead-afghanistan/81886508/|title=NATO chief predicts another tough year ahead for Afghanistan|work=Military Times|date=16 March 2016}}</ref><ref name="Aljazeera" />.

Бомбардовање парламента у Кабулу указало је на разлике унутар Талибана у њиховом приступу мировним преговорима<ref name="economistjune">{{cite news|url=https://www.economist.com/news/asia/21655045-when-even-failure-success|title=Attack on Afghanistan's parliament – When even failure is success|date=24 June 2015|work=The Economist}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.voanews.com/content/afghan-peace-talks-expose-rifts-in-taliban-leadership/2835089.html|title=Afghan Peace Talks Expose Rifts in Taliban Leadership|date=24 June 2015|publisher=VOA News}}</ref>. У априлу [[2016]]. године председник Ашраф Гани је „извукао утикач“ из авганистанских влада које нису успеле да започну мировне преговоре са талибанима<ref>{{cite web|url=https://www.latimes.com/world/afghanistan-pakistan/la-fg-afghanistan-taliban-20160425-story.html|title=No more peace talks with Taliban, Afghanistan's president says|work=Los Angeles Times|date=25 April 2016}}</ref>. Осим тога, због интеграције [[Хакани (група)|Хакани мреже]] у водство талибана, било би теже водити мировне преговоре<ref name="nytimes.com 2">{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/05/08/world/asia/haqqanis-steering-deadlier-taliban-in-afghanistan-officials-say.html?_r=0|title=Haqqanis Steering Deadlier Taliban in Afghanistan, Officials Say|work=The New York Times|date=7 May 2016}}</ref><ref name="ABC news">{{cite web|url=https://abcnews.go.com/International/wireStory/afghanistan-faces-tough-battle-haqqanis-unify-taliban-38948820|archive-url=https://web.archive.org/web/20160508085857/http://abcnews.go.com/International/wireStory/afghanistan-faces-tough-battle-haqqanis-unify-taliban-38948820|url-status=dead|archive-date=8 May 2016|title=Afghanistan Faces Tough Battle as Haqqanis Unify the Taliban |publisher=ABC news|date=7 May 2016}}</ref>. Иако је вођа талибана [[Хибатула Акунџада]] рекао да је мировни споразум могућ ако се влада у [[Кабул]]у одрекне својих страних савезника<ref>{{Cite news |url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-taliban-idUSKCN0ZI0AR|title=Taliban leader says foreigners must quit Afghanistan for peace|date=2 July 2016|publisher=Reuters|access-date=6 July 2016}}</ref>.

Талибани су [[2015]]. године започели офанзиву у провинцији [[Хелманд (провинција)|Хелманд]], заузевши делове провинције. До јуна [[2015]]. године преузели су контролу над Дишуом и Баграном убивши 5.588 снага безбедности авганистанске владе (од тога 3.720 полицајаца)<ref name="#3">{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2015/06/14/world/asia/taliban-police-base-southern-afghanistan.html?_r=0|title=Taliban Attack Police Base in Afghanistan, Killing 17|work=The Telegraph |date=13 June 2015}}</ref>. До краја јула, талибани су заузели округ Навзад<ref name="#4">{{cite web|url=http://www.longwarjournal.org/archives/2015/07/taliban-seize-district-in-helmand-province.php|title=Taliban seize district in Helmand province|work=The Long War Journal|date=30 July 2015}}</ref>, а 26. августа талибани су преузели контролу над Муса Калом<ref name="#5">{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2015/08/27/world/asia/nato-soldiers-in-helmand-province-afghanistan-killed-by-attackers-in-security-uniforms.html|title=Two Setbacks for Coalition in Afghanistan|work=The New York Times|date=26 August 2015}}</ref>. Статус преосталих округа, до [[18. децембар|18. децембра]] 2015. године, је да се талибанске и авганистанске безбедносне снаге оспоравају Нахри Сарај, Сангин, Кајаки, Над Али и Ханашин (авганистанске снаге безбедности тврде да су претходно "избациле" талибане из Окружног центра Ханашин, са 42 убијена талибанска борца), док се верује да се оспоравају Гармсир, Вашир и Наваи Барак<ref name="#6">{{cite web|url=http://www.longwarjournal.org/archives/2015/12/taliban-lose-control-of-district-in-southern-afghanistan-gain-another-in-northeast.php|title=Taliban lose control of district in southern Afghanistan, gain another in northeast|work=The Long War Journal|date=18 December 2015}}</ref>.

У октобру 2015. године, талибанске снаге покушале су да заузму [[Лашкаргах]]; главни град провинције [[Хелманд (провинција)|Хелманд]], авганистански 215. корпус и снаге за специјалне операције започеле су у новембру контраофанзиву против талибана<ref name="#7">{{cite web|url=https://abcnews.go.com/Politics/wireStory/us-airstrikes-target-islamic-state-afghanistan-36870144 |title=US Airstrikes Target Islamic State in Afghanistan |publisher=ABC News |date=11 February 2015 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20160212082932/http://abcnews.go.com/Politics/wireStory/us-airstrikes-target-islamic-state-afghanistan-36870144 |archive-date=12 February 2016}}</ref>, док је напад одбијен, талибанске снаге су од децембра 2015. остале укопане у предграђа града<ref name="Prepare 200 Graves Times">{{cite news |date=23 December 2015 |title=Prepare 200 graves, warn Sangin police besieged by Taliban |url=http://www.thetimes.co.uk/tto/news/world/asia/afghanistan/article4647910.ece |newspaper=The Times}}</ref>. У децембру 2015. обновљена офанзива Талибана у Хелманду усредсређена на град Сангин. Округ Сангин је [[21. децембар|21. децембра]] пао под талибане након жестоких сукоба у којима је у два дана погинуло више од 90 војника<ref name="#8">{{cite web|url=http://www.aljazeera.com/news/2015/12/taliban-gain-ground-fight-afghanistan-helmand-151221054627572.html|title=Fierce fight for Helmand as Afghan Taliban gains ground|publisher=Al Jazeera|date=21 December 2015}}</ref>. Извештавано је да се 30 припадника [[САС]]-а, заједно са 60 америчких оператора специјалних снага, придружило авганистанској војсци у бици за преузимање делова Сангина од талибанских побуњеника<ref name="#9">{{cite web|url=https://www.msn.com/en-gb/news/uknews/sas-in-battle-to-stop-taliban-overrunning-sangin/ar-BBnOfYr?ocid=spartandhp|title=SAS in battle to stop Taliban overrunning Sangin|work=The Telegraph|date=22 December 2015}}</ref>, поред тога, око 300 америчких војника и мали број Британаца остало је у Хелманду да саветује авганистанске команданте на нивоу корпуса<ref name="auto">{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/news/checkpoint/wp/2016/01/26/the-u-s-was-supposed-to-leave-afghanistan-by-2017-now-it-might-take-decades/|title=The U.S. was supposed to leave Afghanistan by 2017. Now it might take decades.|work=The Washington Post|date=26 January 2016}}</ref><ref name="#10">{{cite web |work=Telegraph |url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/afghanistan/12063664/British-military-deployed-to-Afghanistan-Why-Sangin-matters.html |title=British military deployed to Afghanistan: Why Sangin matters |date=22 December 2015}}</ref>.

[[Датотека:TAAC-E advisers emphasize Afghan police logistics in Nangarhar 150106-A-VO006-013.jpg|thumb|Војник америчке војске у провинцији Нангархар, 6. јануара 2015]]
Високи амерички команданти рекли су да авганистанским трупама у провинцији недостају ефикасни лидери, као и потребно оружје и муниција за спречавање упорних напада талибана. Неки авганистански војници у Хелманду годинама су се без паузе борили у тешким условима да виде своју породицу, што је довело до лошег морала и високих стопа дезертерства<ref name="auto"/>. Почетком фебруара 2016, талибански побуњеници обновили су напад на Сангин, након што су претходно одбијени у децембру 2015, лансирајући низ жестоких напада на снаге авганистанске владе раније у току месеца. Као резултат тога, Сједињене Државе су одлучиле да пошаљу трупе из 2. батаљона, 87. пешадијског пука, 10. брдске дивизије, како би подржале авганистански 215. корпус у провинцији Хелманд, посебно око Сангина, придруживши се снагама америчких специјалних операција које су већ у том подручју<ref>{{cite web|url=http://www.foxnews.com/politics/2016/02/11/us-army-orders-hundreds-soldiers-back-to-southern-afghanistan.html|title=US Army orders hundreds of soldiers back to southern Afghanistan|publisher=Fox News|date=11 February 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2016/feb/07/taliban-close-to-capturing-sangin-as-militants-step-up-assault-on-helmand|title=Taliban 'close to capturing Sangin' as militants step up assault on Helmand|work=The Guardian|date=7 February 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/afghanistan/12145815/Taliban-are-close-to-overrunning-Sangin-where-106-British-soldiers-died.html|title=Taliban are 'close to overrunning Sangin' where 106 British soldiers died|work=The Telegraph|date=8 February 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-military-idUSKCN0VI0FX?feedType=RSS&feedName=topNews|title=U.S. troop reinforcements head for embattled southern Afghan province|publisher=Reuters|date=9 February 2016}}</ref><ref name="the New York Times">{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/03/16/world/asia/a-5th-district-in-helmand-province-falls-to-the-taliban.html?_r=0|title=A 5th District in Helmand Province Falls to the Taliban|work=The New York Times|date=15 March 2016}}</ref>.

[[ЦНН]] је [[23. фебруар]]а [[2016]]. године објавио да су се авганистанске трупе повукле из округа Навзад и Муса Кала у провинцији Хелманд [[20. фебруар|20.]] и [[21. фебруар]]а, што је, како је рекао високи војни званичник, "тактички" потез. Шеф локалног покрајинског већа Мохамад Карим Атал рекао је за ЦНН: ''"Авганистански војници платили су високу цену и повратили су нека подручја у тим окрузима проливши своју крв пре само неколико месеци, али сада због лошег управљања, недостатка координације и слабог вођство оставили су их у рукама непријатеља"''<ref>{{cite web |url=http://edition.cnn.com/2016/02/22/asia/afghanistan-helmand-military/|title=Anger as Afghan troops pull out of parts of Helmand province|publisher=CNN|date=23 February 2016}}</ref>.

[[14. март]]а 2016. године округ Ханишин у провинцији Хелманд пао је под талибане; и округ по округ, авганистанске трупе су се повлачиле назад у урбана средишта у Хелманду<ref name="Aljazeera">{{cite web|url=http://www.aljazeera.com/indepth/opinion/2016/03/afghanistan-taliban-won-talk-winning-pakistan-isis-160322054137025.html |title=Afghanistan: Taliban won't talk because it is winning|publisher=Al Jazeera|date=22 March 2016}}</ref><ref name="the New York Times"/>. Почетком априла 2016. године, 600 авганистанских војника покренуло је велику офанзиву како би повратило подручја Сангина и подручја око њих, која су окупирали талибани<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-35984894|title=Afghan forces face 'decisive' battle in Helmand|work=BBC News|date=7 April 2016}}</ref>, Талибани су одбили офанзиву авганистанске војске да поврате град Ханишин, а дезертерства из војске у подручја су распрострањена<ref>{{cite web|url=http://edition.cnn.com/2016/04/11/middleeast/afghanistan-helmand-taliban-soldiers/|title=Afghan soldiers desert as Taliban threaten key Helmand capital|publisher=CNN|date=11 April 2016}}</ref>. До [[28. јул]]а 2016. године изгледи о ситуацији у провинцији Хелманд били су добри, амерички војни званичници сада очекују велику офанзиву талибана. Генерал [[Џон Николсон]] је рекао, "сада, борбена сезона није завршена. Очекујемо да ћемо видети и друге непријатељске покушаје да поврате територију у Хелманду. Али до сада су ствари на позитивној путањи"<ref name="militarytimes">{{cite web|url=http://www.militarytimes.com/story/military/2016/07/28/five-us-troops-wounded-afghanistan-operations-grow/87663788/|title=American troops wounded fighting ISIS in Afghanistan as operations there grow|publisher=military.com|date=28 July 2016}}</ref>.

[[Датотека:TAAC-E advisers observe progress in Afghan police logistics 150217-A-VO006-028.jpg|thumb|''TAAC-E'' саветници у фебруару 2015]]
Упркос америчким ваздушним нападима, милитанти су опсели Лашкаргах, наводно контролишући све путеве који воде до града и подручја удаљених неколико километара. САД су појачале ваздушне нападе у знак подршке авганистанским копненим снагама. Авганистанске снаге у Лашкаргаху пријављене су као "исцрпљене", док су полицијски контролни пунктови око престонице падали један по један; док су талибани послали нову елитну командоску силу у Хелманд под називом "Сара Кита" у Пашту<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2016/aug/04/former-afghan-president-criticises-foreign-led-combat-against-Taliban|archive-url=https://web.archive.org/web/20160805231920/https://www.theguardian.com/world/2016/aug/04/former-afghan-president-criticises-foreign-led-combat-against-taliban|url-status=dead|archive-date=5 August 2016|title=US airstrikes undermining Afghan security, says former president|work=The Guardian|date=4 August 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/afghanistan-helmand-capital-may-fall-to-taliban-10529673|title=Afghanistan: Helmand Capital May Fall To Taliban|publisher=Sky News|date=9 August 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/talibans-new-commando-force-tests-afghan-armys-strength/2016/08/06/406be986-5beb-11e6-8b48-0cb344221131_story.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20160807161247/https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/talibans-new-commando-force-tests-afghan-armys-strength/2016/08/06/406be986-5beb-11e6-8b48-0cb344221131_story.html|url-status=dead|archive-date=7 August 2016|title=Taliban's new commando force tests Afghan army's strength|work=The Washington Post|date=6 August 2016}}</ref>.
Авганистанске снаге безбедности узвратиле су нападе талибанских бораца који су задирали у Чахењиру, само 10 км од Лашкаргаха; Авганистанске специјалне снаге уз ваздушне нападе САД бориле су се против све боље наоружаних и дисциплинованих талибанских милитаната. Један командант авганистанских специјалних снага рекао је: „Талибани имају тешко наоружане, униформисане јединице опремљене ноћним видом и модерним наоружањем“<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-helmand-idUSKCN10P0KO?il=0|title=Taliban 'special forces' lead Helmand assault: Afghan officials|publisher=Reuters|date=14 August 2016}}</ref>. Дана [[22. август]]а 2016. године, САД су објавиле да је 100 америчких војника послато у Лашкаргах како би се спречило да Талибани га не прегазе, што је бригадни генерал [[Чарлс Кливленд]] назвао "привременим напором" да саветује авганистанску полицију<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/us-news/2016/aug/22/us-troops-sent-afghanistan-taliban-lashkar-gah|title=Over a hundred US troops sent to Lashkar Gah to battle Taliban|work=The Guardian|date=22 August 2016}}</ref>. Распоређивањем је број америчких војника распоређених у Лашкаргаху и околини порастао на око 700; према речима портпарола гувернера провинције Хелманд, америчке снаге су изводиле операције са авганистанским снагама у области Чахењир у округу Над-е-Али и око области Бабаји<ref>{{cite web|url=http://www.stripes.com/news/us-servicemember-killed-in-afghanistan-1.425126|title=US servicemember killed in Afghanistan|work=Stars and Stripes|date=23 August 2016}}</ref>.

Дана [[1. октобар|1. октобра]] 2016. године објављено је да су се талибански борци приближили Лашкаргаху напредујући у пољопривредни округ на другој страни реке од града. Упркос потискивању талибана уз подршку америчких ваздушних напада у августу, авганистанска влада се борила да преокрене ток борби. Локални званичници рекли су да снаге безбедности ангажују побуњенике и да се очекује да ускоро почну офанзивне операције<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-taliban-idUSKCN1213GI?il=0|title=Afghan Taliban fighters press advance on Helmand capital|publisher=Reuters|date=1 October 2016}}</ref>. Дана [[10. октобар|10. октобра]], објављено је да су талибани покренули велики напад на Лашкаргах, напредујући у град, а за њих је речено да су заузели Болан и Наву<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-37609384|title=Taliban fighters push into Helmand capital Lashkar Gah|publisher=BBC|date=10 October 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.foxnews.com/world/2016/10/10/afghan-officials-taliban-enter-capital-helmand-province.html|title=Afghan Taliban launch large-scale attack on Helmand; suicide blast kills 14|publisher=Fox News|date=10 October 2016}}</ref>.

Талибани су [[31. децембар|31. децембра]] 2016. наставили напад на провинцију нападима на округе Сангин и Марјах<ref>{{cite web|url=https://www.stripes.com/news/taliban-ramp-up-attacks-in-southwestern-afghanistan-as-nato-casualties-hit-a-low-1.447089|title=Taliban ramp up attacks in southwestern Afghanistan as NATO casualties hit a low|work=Stars and Stripes|date=2 January 2017}}</ref>. У [[јануар]]у [[2017]]. године [[Марински корпус САД]] је известио да ће у пролеће 2017. године амерички марински корпус распоредити радну групу од 300 људи (познату као ''Task Force Southwest'') на девет месеци у југозападни Авганистан како би саветовали и помогли локалним снагама безбедности у сузбијању Талибана који су заузели територије у провинцији Хелманд. Званичници су рекли да ће маринци радити заједно са "кључним вођама" из 215. корпуса авганистанске националне армије и националне полиције 505. зоне "како би додатно оптимизовали своје способности у том региону". Оперативна група Југозапад ће се састојати углавном од вишег војног особља изабраног из јединица у саставу 2. експедиционих снага маринаца, укључујући 6. пук маринаца; Радна група ће заменити Радну групу америчке војске, која је сличну саветодавну улогу обављала већи део 2016. године. Неке процене указивале су на то да су талибани заузели више од 80% провинције Хелманд. Према статистичким подацима Министарства одбране, 9 америчких војника је погинуло у акцији, а 70 их је тамо рањено непријатељским активностима током 2016<ref name="marinecorpstimes">{{cite web|url=https://www.marinecorpstimes.com/articles/marines-afghanistan-taliban-task-force|title=The U.S. Marines are sending a task force back to Afghanistan's Helmand province|work=Marine Corps Times|date=6 January 2017}}</ref>. [[Вашингтон пост]] је известио да авганистанска влада контролише 2 округа, док се 6 округа оспорава, а осталих 6 у великој мери контролишу талибани<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2017/01/31/world/asia/afghanistan-taliban-helmand.html?_r=0|title=U.S. Airstrikes Hit Taliban After Attack on an Afghan Army Post|work=The Washington Post|date=31 January 2017}}</ref>.

Дана [[12. фебруар]]а [[2017]]. године, [[Хаф пост]] је известио да је, према извештају УН -а, амерички авион извео око 30 ваздушних удара у провинцији Хелманд у претходној недељи; према саопштењу УН -а, у ваздушним нападима у округу Сангин [[9. фебруар|9.]] и [[10. фебруар]]а погинуло је чак 18 цивила<ref>{{cite web|url=https://www.huffingtonpost.com/entry/us-strikes-afghanistan_us_58a0a8c9e4b094a129ec0990|title=U.S. Airstrikes In Afghanistan Kill At Least 18 Civilians: UN Report|work=Huffington post|date=12 February 2017}}</ref>. ''Military.com'' је известио да је канцеларија гувернера Хелманда рекла да је 60 талибанских бораца, укључујући 8 команданата, погинуло у недавним борбама, али су негирали било какву смрт цивила<ref>{{cite web|url=http://www.military.com/daily-news/2017/02/12/2-us-soldiers-wounded-in-afghanistan-clash.html|title=2 US Soldiers Wounded in Afghanistan Clash|publisher=military.com|date=12 February 2017}}</ref>.

У раним јутарњим сатима [[23. март]]а 2017, талибани су заузели округ Сангин пошто су заузели окружни центар, град Сангин. У ранијој фази рата скоро четвртина британских жртава узрокована је борбом за град, док је у новије време стотине авганистанских војника изгубило животе бранећи га<ref>{{Cite news|url=http://www.foxnews.com/world/2017/03/23/taliban-take-key-afghan-district-in-south-killed-in-north.html|title=Taliban take key Afghan district in south; 9 killed in north|date=23 March 2017|publisher=Fox News|access-date=23 March 2017}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-39365330|title=Afghan Taliban capture city of Sangin|date=23 March 2017|work=BBC News|access-date=23 March 2017}}</ref>. Дана [[29. април]]а 2017. године, администрација [[Доналд Трамп|Доналда Трампа]] распоредила је додатних 5.000 америчких маринаца у провинцију Јужни Хелманд<ref>{{cite news|url=https://www.washingtontimes.com/news/2017/may/4/us-may-send-up-to-5000-more-troops-to-afghanistan/|title=U.S. may send up to 5,000 more troops to Afghanistan|date=24 May 2017|work=Washington Times|access-date=31 December 2017}}</ref>.

[[Вашингтон пост]] је [[16. април]]а 2018. године известио да авганистанска влада верује да има под контролом Лашкаргах и Гересхк и да је проширила безбедност чак на југ до окружног центра Гармсер и на запад до окружног центра Марџах, али већина од та два округа и многи други остају под утицајем или контролом талибана. Дана [[1. април]]а 2018. године, авганистанске снаге су, уз америчку ваздушну подршку, започеле офанзиву у округу Наде Али<ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/inside-the-marines-new-mission-in-afghanistan-taking-back-territory-previously-won/2018/04/15/a91d4668-382c-11e8-af3c-2123715f78df_story.html?noredirect=on |title=Inside the Marines' new mission in Afghanistan: Taking back territory previously won |work=The Washington Post |date=16 April 2018}}</ref>.

==== 2015 ====
{{Посебан чланак|Битка за Кундуз (2015)}}
[[Талибани]] су почели оживљавање због неколико фактора. Крајем [[2014]]. године [[Операција Трајна слобода|борбена мисија САД и НАТО-а]] завршена је, а повлачење већине страних снага из Авганистана смањило је ризик од бомбардовања и рације Талибана. У јуну 2014. године, пакистанска војна операција ''Зарб-е-Азб'', покренута у племенском подручју Северног [[Вазиристан]]а, избацила је хиљаде углавном узбекистанских, арапских и пакистанских милитаната, који су преплавили Авганистан и повећали редове Талибана. Групу је додатно охрабрио компаративни недостатак интересовања међународне заједнице и скретање њене пажње на кризу у другим деловима света, попут [[Грађански рат у Сирији|Сирије]], [[Други рат у Ираку|Ирака]], [[Грађански рат у Јемену (од 2015)|Јемена]], [[Рат на истоку Украјине|Украјине]], [[Либија|Либије]], [[Нигерија|Нигерије]] и [[Сомалија|Сомалије]]. Авганистанским снагама безбедности такође недостају одређене способности и опрема, посебно ваздушна снага и извиђање. Политичке сукобе у централној влади у Кабулу и очигледну слабост у управљању на различитим нивоима такође експлоатишу талибани<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-35169478|title=Why are the Taliban resurgent in Afghanistan?|publisher=BBC|date=5 January 2016}}</ref>. У [[мај]]у [[2015]]. године [[Русија]] је затворила кључни војни транспортни коридор који је омогућио НАТО -у да испоручује војне залихе у Авганистан преко руске територије<ref>"[http://www.washingtontimes.com/news/2015/may/19/russia-closes-nato-supply-corridor-afghanistan/ Russia closes NATO supply corridor to Afghanistan]". ''The Washington Times.'' 19 May 2015.</ref>.

Бомбаш самоубилачки аутомобил напао је [[5. јануар]]а сједиште мисије ЕУПОЛ-а у Авганистану у Кабулу, убивши 1 особу и повриједивши 5. Талибани су преузели одговорност<ref name="Taliban suicide attack">{{cite web |url=https://abcnews.go.com/International/wireStory/afghan-official-offers-details-years-eve-deaths-27999599 |title=Suicide Bomber Hits European Police in Kabul; 1 Dead |date=5 January 2015 |access-date=5 January 2015}}</ref>. Дана [[15. јануар]]а, авганистански безбедносни званичници ухапсили су пет мушкараца у Кабулу због сумње да су умешани у масакр у школи у Пешавару 2014. године у Пакистану<ref>{{cite web |url=http://www.abc.net.au/news/2015-01-15/five-men-arrested-for-pakistan-massacre-involvement/6018048 |title=Five men arrested in Afghanistan over involvement in Pakistan school massacre |date=15 January 2015 |access-date=16 January 2015}}</ref>. Средином [[јануар]]а 2015. године [[Исламска Држава|Исламска држава Ирак и Левант]] основала је огранак у Авганистану под називом ''Вилајет Хорасан'' и започела регрутовање бораца<ref name="ISIL confirmed to have presence in Afghanistan">{{cite web|url=http://www.aljazeera.com/news/asia/2015/01/afghan-officials-confirm-isil-presence-201511815245847478.html|title=Officials confirm ISIL present in Afghanistan|publisher=Al Jazeera|access-date=6 February 2015}}</ref> и сукобе са Талибанима<ref name="cbsnews.com1">{{cite web|url=https://www.cbsnews.com/news/isis-active-in-south-afghanistan-officials-confirm-for-first-time/|title=ISIS active in south Afghanistan, officials confirm for first time|date=12 January 2015|publisher=CBS News|access-date=6 February 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=https://foreignpolicy.com/2015/01/22/capture-the-flag-in-afghanistan/|title=Capture the Flag in Afghanistan|work=Foreign Policy|access-date=6 February 2015}}</ref>. Међутим, један авганистански војни официр изјавио је да верује да би авганистанска војска могла да се носи са било каквом претњом коју је група представила у земљи<ref name="ISIL confirmed to have presence in Afghanistan" />.

У [[јануар]]у 2015. године, снаге Сједињених Држава почеле су да изводе нападе беспилотним летелицама у Авганистану под руководством администрације председника Сједињених Држава Барака Обаме против талибанских милитаната, милитаната пакистанских талибана (ТТП), подружнице ИСИЛ-а у Авганистану и милитаната Ал Каиде<ref name="thebureauinvestigates.com1">{{cite web|url=https://www.thebureauinvestigates.com/drone-war/data/get-the-data-a-list-of-us-air-and-drone-strikes-afghanistan-2015|title=Afghanistan: Reported US air and drone strikes 2015|access-date=12. 09. 2021|archive-date=16. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220116155641/https://www.thebureauinvestigates.com/drone-war/data/get-the-data-a-list-of-us-air-and-drone-strikes-afghanistan-2015|url-status=}}</ref>.

Америчке снаге појачале су нападе на "исламистичке милитанте", прелазећи даље од антитерористичких мисија. То је делимично због побољшаних односа са Сједињеним Државама због председавања Ганија. Разлози који су се користили за ове рације укључивали за заштиту америчких снага, што се широко тумачило<ref>{{cite news |last=Rosenberg|first=Matthew |last2=Schmitt |first2=Eric |last3=Mazzetti |first3=Mark |date=12 February 2015 |title=U.S. Is Escalating a Secretive War in Afghanistan |url=https://www.nytimes.com/2015/02/13/world/asia/data-from-seized-computer-fuels-a-surge-in-us-raids-on-al-qaeda.html?ref=topics&_r=0 |newspaper=The New York Times |access-date=21 February 2015}}</ref>. Један напад, заједнички напад америчких и авганистанских снага ухапсио је шест Талибана повезаних са масакром у школи у Пешавару 2014<ref>{{cite news |last=Craig|first=Tim |date=12 February 2015 |title=U.S. forces, Afghan troops arrest Taliban militants wanted for school massacre |url=https://www.washingtonpost.com/blogs/worldviews/wp/2015/02/12/u-s-forces-afghan-troops-arrest-taliban-militants-wanted-for-school-massacre/ |newspaper=The Washington Post |access-date=21 February 2015}}</ref>. Амерички министар одбране Еш Картер отпутовао је у Авганистан у [[фебруар]]у 2015. године<ref>{{cite news |last=Stewart|first=Phil |agency=Reuters |date=20 February 2015 |title=New Defense Secretary Ash Carter goes to Afghanistan to ensure 'lasting success' as US troops withdraw |url=http://www.businessinsider.com/new-defense-secretary-ash-carter-goes-to-afghanistan-to-ensure-lasting-success-as-us-troops-withdraw-2015-2 |newspaper=Business Insider |access-date=21 February 2015}}</ref>, током периода када се разговарало о томе да ће САД успорити повлачење из Авганистана<ref>{{cite news |last=Rampton |first=Roberta |date=11 February 2015 |title=Obama administration weighs Afghan request to slow withdrawal of U.S. troops |url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-usa-idUSKBN0LF25R20150211 |publisher=Reuters |access-date=21 February 2015 }}<br />{{cite news |last=Ryan |first=Missy |date=10 February 2015 |title=White House weighs adjusting Afghan exit plan to slow withdrawal of troops |url=https://www.washingtonpost.com/world/national-security/white-house-weighs-adjusting-afghan-exit-plan-to-keep-more-troops-in-2015/2015/02/10/9cb0b73a-b156-11e4-827f-93f454140e2b_story.html |newspaper=The Washington Post |access-date=21 February 2015 }}<br />{{cite news |last=Eberspacher |first=Sarah |date=21 February 2015 |title=New Defense Secretary Carter says U.S. may slow Afghan troop withdrawal |url=https://theweek.com/speedreads/540495/new-defense-secretary-carter-says-slow-afghan-troop-withdrawal |newspaper=The Week |access-date=21 February 2015 }}<br />{{cite news |last=Gul |first=Ayaz |date=21 February 2015 |title=New Pentagon Chief in Kabul Talks With Afghan President |url=http://www.voanews.com/content/us-carter-afghanistan-mission/2653294.html |newspaper=Voice of America |access-date=21 February 2015 }}<br />{{cite news |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |agency=Agence France-Presse |date=13 February 2015 |title=U.S. commander proposes slower Afghan withdrawal |url=http://www.japantimes.co.jp/news/2015/02/13/world/u-s-commander-proposes-slower-afghan-withdrawal/#.VOj5r3zF-8A |newspaper=The Japan Times |access-date=21 February 2015 |archive-date=05. 01. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170105020820/http://www.japantimes.co.jp/news/2015/02/13/world/u-s-commander-proposes-slower-afghan-withdrawal/#.VOj5r3zF-8A |url-status= }}</ref>.

У фебруару 2015. године, штабни елемент 7. пешадијске дивизије САД почео је да се распоређује у Авганистан<ref>{{cite news |last=Ashton|first=Adam|title=Army to send headquarters group to Kandahar in first sign of revision to Afghan withdrawal plan |url=http://www.mcclatchydc.com/2015/02/24/257698/army-to-send-headquarters-group.html |agency=McClatchy |date=24 February 2015 |access-date=26 February 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150225211617/http://www.mcclatchydc.com/2015/02/24/257698/army-to-send-headquarters-group.html |archive-date=25 February 2015 |url-status=dead}}</ref>. Служиће као Команда за помоћ саветницима у пружању помоћи Мисији одлучне подршке - седиште Југ. Њему ће се придружити борбени тим 2. бригаде 10. брдске дивизије и 101. бригада борбене авијације<ref>{{cite news |last=Walts|first=Gary|agency=Associated Press |title=Fort Drum brigade prepares for deployment to Afghanistan |url=http://www.syracuse.com/news/index.ssf/2015/02/fort_drum_brigade_prepares_for_deployment_to_afghanistan.html |newspaper=The Post-Standard |publisher=Syracuse Media Group |date=26 February 2015 |access-date=26 February 2015 }}<br />{{cite news |last=Tan|first=Michelle |date=27 February 2015 |title=Army announces new Afghanistan deployments |url=http://www.armytimes.com/story/military/careers/army/2015/02/27/new-afghanistan-deployments/24122491/ |newspaper=ArmyTimes |publisher=Gannett |access-date=28 February 2015}}</ref>.

Дана [[18. март]]а, Хафиз Вахиди, замјеник ИСИЛ-овог замјеника Емира у Авганистану, убиле су авганистанске оружане снаге, заједно са још 9 милитаната ИСИЛ-а који су га пратили<ref name="ISIL Afghan replacement deputy killed">{{cite web|url=http://www.almasdarnews.com/article/afghan-army-kills-commander-of-isil-affiliate/|title=Afghan Army Kills Commander of ISIL Affiliate|work=Al-Masdar News|date=18 March 2015|access-date=12. 09. 2021|archive-date=13. 07. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150713101439/http://www.almasdarnews.com/article/afghan-army-kills-commander-of-isil-affiliate/|url-status=dead}}</ref>.

[[Ројтерс]] је [[19. март]]а известио да ће америчке војне базе у [[Кандахар]]у и [[Џалалабад]]у вероватно остати отворене до краја 2015. године, рекао је високи амерички званичник, док је Савезна влада Сједињених Држава разматрала успоравање војног повлачења како би помогла новој влади да се бори против талибана. Очекивани преокрет политике одражавао је америчку подршку новом и више кооперативном председнику Авганистана, [[Ашраф Гани|Ашрафу Ганију]], и жељу да се избегне колапс локалних безбедносних снага који се догодио у [[Ирак]]у након повлачења САД.

Дана [[25. март]]а, Авганистанска национална армија је убила 29 побуњеника и повредила још 21 у низу операција у провинцијама [[Дајкунди]], [[Газни (провинција)|Газни]] и [[Парван]]<ref name="Afghan Army kills 29 militants">{{cite web|url=http://www.tolonews.com/en/afghanistan/18751-29-insurgents-killed-in-military-operations|archive-url=https://web.archive.org/web/20150326234141/http://www.tolonews.com/en/afghanistan/18751-29-insurgents-killed-in-military-operations|url-status=dead |archive-date=26 March 2015|title=29 Insurgents Killed In Military Operations|date=25 March 2015|access-date=28 March 2015|publisher=Tolonews|df=dmy-all}}</ref>. Једанаест људи, укључујући једног припадника америчке војске, погинуло је у нападу талибана на камп ''Интегритет у Кабулу'' у [[август]]у<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-33845326|title=Afghanistan: Taliban suicide bomb attack near Kabul airport|date=10 August 2015|work=BBC News|access-date=11 August 2015}}</ref>.

Бомбаши самоубице напали су хотел Хетал у [[мај]]у. Норвешке специјалне снаге ''Marinejegerkommandoen'' имале су централно место у спасавању 37 аустралијских талаца, док су одржавале директан контакт са аустралијским амбасадором у Кабулу<ref>{{cite web|url=http://www.vg.no/nyheter/utenriks/afghanistan/vg-moette-norske-spesialsoldater-i-afghanistan-de-vi-slaass-mot-kjemper-til-doeden/a/23917662/|title=Norske spesialsoldater i Afghanistan: – De vi slåss mot kjemper til døden}}</ref>.

Током 2015. САД су лансирале око хиљаду бомби и пројектила на циљеве у Авганистану, према Савету за спољне односе<ref>{{cite news|title=News brief.|work=The Week|date=18 March 2016|pages=18}}</ref>.

Дана [[22. јун]]а 2015. године, талибани су активирали аутомобил-бомбу испред Народне скупштине у Кабулу, а талибански борци напали су зграду јуришним пушкама и РПГ -овима<ref name="CNN June2015">{{cite web|url=http://edition.cnn.com/2015/06/22/asia/afghanistan-kabul-parliament-attack/|title=Taliban attempt attack on Afghan Parliament in Kabul |last=Popalzai|first=Masoud|last2=Mullen|first2=Jethro|date=22 June 2015|publisher=CNN|access-date=22 June 2015}}</ref><ref name="Reuters June2015">{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-blast-idUSKBN0P20FM20150622|title=Taliban launch brazen attack on Afghan parliament, seize second district in north|work=Reuters|date=22 June 2015|access-date=22 June 2015|last=Harooni|first=Hamid Shalizi}}</ref>. Талибански борац који је управљао аутомобилом напуњеним експлозивом успио је проћи сигурносне контролне пунктове прије него што је детонирао возило испред капије парламента. Шест талибанских побуњеника са пушкама [[АК-47]] и ''РПГ'' заузело је положаје на оближњем градилишту<ref>{{cite web|url=http://www.abc.net.au/news/2015-06-22/taliban-suicide-bomber-gunmen-attack-afghanistan-parliament/6564588|title=Afghanistan explosion: Taliban suicide bomber, gunmen attack parliament building in Kabul killing two, wounding at least 30|publisher=ABC News|date=23 June 2015}}</ref>. Чланови парламента евакуисани су на сигурно, док су снаге безбједности ангажовале побуњенике у двосатној борби оружјем. Портпарол авганистанског министарства унутрашњих послова Седик Седики рекао је да је полиција убила свих седам нападача и да ниједан посланик није рањен<ref name="AP June2015">{{cite web|url=http://bigstory.ap.org/article/b7decd5403fa4789ae980e242fe861ac/afghan-official-taliban-capture-another-northern-district |title=Taliban suicide bomber, gunmen attack Afghan parliament |last=RAHIM|first=FAIEZ |last2=AMIR |first2=SHAH |work=The Big Story |access-date=22 June 2015 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150622132707/http://bigstory.ap.org/article/b7decd5403fa4789ae980e242fe861ac/afghan-official-taliban-capture-another-northern-district |archive-date=22 June 2015}}</ref>. Мисија УН -а у Авганистану саопћила је да су у нападу погинуле жена и дијете, а 40 цивила је повријеђено<ref name="Guardian June2015">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/live/2015/jun/22/afghanistan-parliament-attack-live-updates|title=Afghanistan parliament attacked by Taliban suicide bomber and gunmen – rolling updates|last=Weaver|first=Matthew|work=The Guardian|date=22 June 2015|access-date=22 June 2015}}</ref>.

[[Датотека:2015 Battle of Kunduz (Province).svg|thumb|десно|Карта која приказује напредовање талибана на Кундузу.]]
'''[[Битка за Кундуз (2015)|Жестоке борбе су се догодиле у провинцији Кундуз]]'''<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-offensive-idUSKBN0NL1M920150430|title=Afghan forces struggle to drive back Taliban from besieged city|publisher=Reuters|date=30 April 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-war-idUSKBN0NI0YA20150427|title=Heavy fighting as Taliban attack northern Afghan city|publisher=Reuters|date=27 April 2015}}</ref> која је била место сукоба од [[2009]]. године надаље. У мају 2015. летови у град [[Кундуз]] на северу земље обустављени су због вишенедељних сукоба између авганистанских снага безбедности и талибана изван града<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/afghanistan-war-idUSKBN0NS1TL20150507|title=Flights to besieged Afghan city cancelled as Taliban, army clash|publisher=Reuters|date=7 May 2015}}</ref>. Заоштравајући сукоб у северном округу ''Чар Дара'' у провинцији [[Кундуз (провинција)|Кундуз]] навео је авганистанску владу да ангажује локалне борце милиције да појачају противљење талибанској побуни<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/afghanistan-militias-idUSKBN0O70XE20150522|title=INSIGHT – Stretched Afghan army falls back on militias to help defend Kunduz|publisher=Reuters|date=22 May 2015}}</ref>. У јуну су талибани појачали нападе око града Кундуза на северу у оквиру велике офанзиве у покушају да заузму град<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-33215948|title=Afghans counter Taliban offensive in northern Kunduz province|work=BBC News|date=21 June 2015}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2015/06/22/world/asia/taliban-and-afghan-government-dispute-status-of-kunduz.html?_r=0|title=Taliban and Afghan Government Dispute Status of Kunduz|work=The New York Times|date=21 June 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.smh.com.au/world/afghanistan-taliban-advance-on-key-northern-city-20150621-ghtu5f.html|title=Afghanistan: Taliban advance on key northern city|work=The Sydney Morning Herald|date=21 June 2015}}</ref>. Десетине хиљада становника интерно је расељено у Авганистану у борбама. Влада је повратила округ ''Чар Дара'' након отприлике месец дана борби<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-taliban-idUSKBN0P30OA20150623|title=Afghan forces recapture key district from Taliban|date=23 June 2015|publisher=Reuters}}</ref>.

Дана 11. новембра 2015. године објављено је да је дошло до сукоба између различитих талибанских фракција у провинцији Забул. Борци лојални новом талибанском вођи Муллах Акхтар Мансоор борили су се против расколничке фракције про-ИСИЛ-а коју је предводио Мулла Мансоор Дадуллах. Иако је Дадуллахова фракција уживала подршку страних ИСИЛ -ових бораца, укључујући Узбеке и Чечене, објављено је да су Мансоорови одани талибани имали предност. Према речима Гхулама Јиланија Фарахија, покрајинског директора безбедности у Забулу, више од 100 милитаната са обе стране убијено је од избијања борби<ref>{{cite web|url=http://www.worldbulletin.net/asia-pacific/166221/taliban-on-taliban-turf-war-erupts-in-afghanistan|title=Taliban-on-Taliban turf war erupts in Afghanistan|work=worldbulletin News|access-date=15 November 2015}}</ref>.

Борбе су настављене и у 2016; 10. марта 2016. године, званичници су рекли да су се талибани сукобили са отцепљеном групом талибана (на челу са Мухамедом Расулом) у округу Схинданд у Херату са до 100 погинулих милитаната; сукоби су такође гушили мировне преговоре<ref name="the guardian"/><ref name="US department of defence"/>.

Као резултат борби, које су довеле до тога да је Мансоур затрпан кампањом за сузбијање неслагања против свог руководства; Сирајуддин Хаккани, шеф Хаккани мреже, изабран је да постане заменик вође талибана у лето 2015. године, током борбе за вођство унутар талибана. Сирајуддин и други лидери Хакканија све више воде свакодневне војне операције за талибане, посебно; побољшавајући урбане терористичке нападе и негујући софистицирану међународну мрежу прикупљања средстава, такође су именовали талибанске гувернере и почели да уједињују талибане. Као резултат тога, Хаккани мрежа је сада блиско интегрирана с талибанима на водећем нивоу и има све већи утјецај унутар побуњеника, док је мрежа прије тога била у великој мјери аутономна, а постоји бојазан да ће борбе бити смртоносније. Напетост са пакистанском војском такође је подигнута јер их амерички и авганистански званичници оптужују да су склонили Хаканије као посредничку групу<ref name="nytimes.com 2"/><ref name="ABC news"/>.

Талибани су 2015. започели офанзиву у провинцији Хелманд, заузевши делове провинције. До јуна 2015. године преузели су контролу над Дишуом и Багхраном убивши 5.588 снага безбедности авганистанске владе (од тога 3.720 полицајаца)<ref name="#3"/>. До краја јула, талибани су заузели округ Навзад<ref name="#4"/>, а 26. августа талибани су преузели контролу над Муса Калом<ref name="#5"/>. Статус преосталих округа, до 18. децембра 2015. године, је да се талибанске и авганистанске безбедносне снаге оспоравају Нахри Сараж, Сангин, Кајаки, Над Али и Ханашин (авганистанске снаге безбедности тврдиле су да су претходно "избациле" талибане из Окружног центра Ханашин, са 42 убијена талибанска борца), док се верује да се оспоравају Гармсир, Вашир и Навај Барак<ref name="#6"/>.

У октобру 2015. године, талибанске снаге покушале су да заузму Лашкар Гах; главни град провинције Хелманд, авганистански 215. корпус и снаге за специјалне операције започеле су у новембру контраофанзиву против талибана<ref name="#7"/> Whilst the assault was repelled, Taliban forces remained dug into the city's suburbs as of December 2015.<ref name="Prepare 200 Graves Times"/>, док је напад одбијен, талибанске снаге су од децембра 2015. остале укопане у предграђа града<ref name="#8"/>. У децембру 2015. обновљена офанзива талибана у Хелманду усредсређена на град Сангин. Округ Сангин је [[21. децембар|21. децембра]] пао под талибане након жестоких сукоба у којима је у два дана погинуло више од 90 војника<ref name="#8"/>. Извештавано је да се 30 припадника [[САС]]-а, заједно са 60 америчких оператора специјалних снага, придружило авганистанској војсци у бици за преузимање делова Сангина од талибанских побуњеника<ref name="#9"/>, поред тога, око 300 америчких војника и мали број Британаца остало је у Хелманду да саветује авганистанске команданте на нивоу корпуса<ref name="auto"/><ref name="#10"/>.

Дана [[23. децембар|23. децембра]] или приближно тог датума, приближно 200 авганистанских полицајаца и војних снага опкољено је у градском сједишту полиције, са муницијом, војном опремом и храном која је морала бити одбачена на њихове положаје, док је остатак Сангина био под контролом талибана, а покушао је и помоћ мисија није успела<ref name="Prepare 200 Graves Times"/><ref>{{cite news |date=22 December 2015 |title=Besieged Afghan forces in Sangin receive airdrops as UK sends troops |url= https://www.theguardian.com/world/2015/dec/22/much-of-sangin-in-taliban-hands-amid-reports-uk-and-us-have-deployed-special-forces |newspaper=The Guardian}}</ref><ref>{{cite news |date=21 December 2015 |title= Taliban take control of large parts of Sangin |url=https://www.theguardian.com/world/2015/dec/21/taliban-take-control-of-large-parts-of-sangin-afghanistan |newspaper=The Guardian}}</ref><ref>{{cite news |date= 21 December 2015 |title= Afghanistan Taliban: Militants 'close to capturing' Sangin |url=https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-35153499 |work=BBC News}}</ref><ref>{{cite news |date= 22 December 2015 |title=Afghan forces in desperate fight to hold off Taliban in Sangin |url= http://edition.cnn.com/2015/12/22/middleeast/afghanistan-taliban-helmand-sangin-battle/ |publisher=CNN}}</ref>. Од [[27. децембар|27. децембра]] 2015. године, Талибани преузимају контролу над окрузима Муса Кала, Навзад, Багран и Дишо, а окрузи Сангин, Марја, Ханишин, Над Али и Кајаки такође су искусили дуготрајне борбе, рекао је Мохамад Карим Атал, начелник Покрајинско веће Хелманд<ref>{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2015/12/28/world/asia/taliban-battle-lashkar-gah-helmand-province-afghanistan.html|title=Last Refuge From Taliban for Afghans May Prove No Refuge at all|work=The New York Times|date=27 December 2015}}</ref>.

==== 2016 ====
{{Посебан чланак|Битка за Кундуз (2016)}}
[[Датотека:Ongoing conflicts around the world in 2016.svg|thumb|250px|<center>Оружани сукоби који су у току у јуну 2016.</center>
----
{{legend|maroon|Велики ратови, 10.000 или више смртних случајева у текућој или прошлој години}}
]]
У [[јануар]]у [[2016]]. године, америчка влада је упутила [[Пентагон]]у директиву која је дала нова законска овлашћења америчкој војсци да пређе у офанзиву против милитаната повезаних са ИСИЛ-КП ([[Исламска Држава|Исламска држава Ирак и Левант-провинција Хорасан]]), [[Стејт департмент]] је објавио да је [[ИСИС]] у [[Авганистан]]у и [[Пакистан]]у проглашен страном терористичком организацијом. ИСИС-К је формиран у [[јануар]]у [[2015]]. године након што је обећао своју вјерност [[Ебу Бекр ал Багдади|Ебу Бекру ал Багдадију]]<ref>{{cite web |url=http://edition.cnn.com/2016/01/20/politics/afghanistan-isis-state-department-pentagon/index.html|title=U.S. forces can now pursue ISIS in Afghanistan|publisher=CNN|date=20 January 2016}}</ref> the number of militants started with around 60 or 70, with most of them coming over the border with Pakistan but now{{when|date=May 2019}} they range between 1,000 and 3,000 militants,<ref name="bbc.co.uk">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/magazine-35595446|title=How IS has been making enemies in Afghanistan|work=BBC News|date=21 February 2016}}</ref>, број милитаната почео је са отприлике 60 или 70, од којих је већина дошла преко границе с Пакистаном, али сада [када?] се они су крећу се између 1.000 и 3.000 милитаната, углавном пребеглих из авганистанских и пакистанских талибана, и генерално је ограничено на провинцију [[Нангархар]], али је такође било/имало присуство у провинцији [[Кунар]]<ref>{{cite web|url=http://www.longwarjournal.org/archives/2016/01/state-department-lists-islamic-states-khorasan-province-as-foreign-terrorist-organization.php|title=State Department lists Islamic State's 'Khorasan Province' as Foreign Terrorist Organization|work=The Long War Journal|date=14 January 2016}}</ref>.

[[Датотека:Capt. Tim Six takes off for a combat sortie in an F-16 Fighting Falcon at Bagram Airfield (25880599985).jpg|thumb|УСАФ [[F-16 фајтинг фалкон]] полеће на аеродрому Баграм ради борбеног излета, 14. марта 2016]]
Током 3 недеље у том месецу, америчка војска је извела најмање десетак операција, укључујући рације командоса и ваздушне нападе, од којих су се многи од тих рација и удара догодили у региону Тора Бора у провинцији Нангархар. Амерички команданти у Авганистану рекли су да верују да је у овим недавним операцијама убијено између 90 и 100 милитаната Исламске државе<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/02/01/us/politics/us-broadens-fight-against-isis-with-attacks-in-afghanistan.html?_r=0|title=U.S. Broadens Fight Against ISIS With Attacks in Afghanistan|work=The New York Times|date=31 January 2016}}</ref>. До [[11. фебруар]]а, [[American Broadcasting Company|ABC]] је известио да је америчка војска извршила 20 ваздушних напада на ИСИС у источном Авганистану у претходне 3 недеље<ref>{{cite web|url=https://abcnews.go.com/Politics/wireStory/us-airstrikes-target-islamic-state-afghanistan-36870144 |title=US Airstrikes Target Islamic State in Afghanistan |publisher=ABC News |date=11 February 2016 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20160212082932/http://abcnews.go.com/Politics/wireStory/us-airstrikes-target-islamic-state-afghanistan-36870144 |archive-date=12 February 2016}}</ref>. [[The Wall Street Journal]] је [[21. фебруар]]а известио да су, нешто више од недељу дана раније, авганистанске снаге уз подршку америчких ваздушних удара покренуле операцију под називом ''"Орао 18"'', против снага ИСИЛ-а у провинцији Нангархар. Копнене снаге предвођене авганистанском војском уз подршку полиције и паравојних група угуране су у округ Ачин, главну базу те групе да би истиснуле Исламску државу из свог упоришта, амерички ваздушни напади недељама су свакодневно погађали то подручје, убијајући милитанте повезане са Исламском државом и слабећи њихов стисак на округу. У операцији су рањена два авганистанска војника, али су се милитанти ИСИЛ-а повукли из Ачина и других округа<ref>{{cite web|url=https://www.wsj.com/articles/afghan-forces-dislodge-islamic-state-from-eastern-stronghold-1456084637|title=Afghan Forces Dislodge Islamic State From Eastern Stronghold|work=Wall Street Journal|date=21 February 2016}}</ref>. Дана [[6. март]]а 2016. године, авганистански предсједник [[Ашраф Гани]] објавио је у авганистанском парламенту да је Исламска држава поражена у источним дијеловима земље, да су авганистанске снаге однијеле побједу након 21-дневне операције у окрузима Ачин и Шинвар у провинцији Нангархар, тврдећи да убијено најмање 200 милитаната. Операцији су помогли локални цивили који су поставили контролне пунктове како би помогли у одржавању безбедности у својим селима, а касније су допунили авганистанске снаге<ref>{{cite web|url=https://abcnews.go.com/International/wireStory/afghan-president-wiped-afghanistan-37437747 |title=Afghan President: IS Being Wiped out in Afghanistan |publisher=ABC news |date=6 March 2016 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307100721/http://abcnews.go.com/International/wireStory/afghan-president-wiped-afghanistan-37437747 |archive-date=7 March 2016}}</ref>. Дана [[15. март]]а 2016. један званичник је потврдио да су се милитанти Исламске државе доселили у округ Чахар Дара у провинцији [[Кундуз (провинција)|Кундуз]] и у провинцију [[Кунар]]<ref>{{cite web|url=http://www.militarytimes.com/story/military/2016/03/15/afghan-president-isis-run-afghanistan/81811758/|title=Afghan president: ISIS is 'on the run' in Afghanistan|work=Military Times|date=15 March 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://uk.reuters.com/article/uk-afghanistan-islamicstate-idUKKCN0WQ1LL|title=Islamic State fighters in Afghanistan flee to Kunar province|publisher=Reuters|date=24 March 2016|access-date=13. 09. 2021|archive-date=03. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190403130623/https://uk.reuters.com/article/uk-afghanistan-islamicstate-idUKKCN0WQ1LL|url-status=}}</ref>.

Почетком априла 2016. године објављено је да су америчке и авганистанске снаге убиле 1.979 осумњичених милитаната, 736 других рањених и 965 заточених у периоду од априла 2015. до марта 2016. године, милитанти ИСИС-а су такође покушавали да побегну у провинције [[Газни]] и [[Нуристан]], док је пораст пребези из групе у владу и талибане<ref name="US department of defence">{{cite web|url=http://www.defense.gov/News-Article-View/Article/721629/number-of-isil-fighters-in-afghanistan-drops-significantly-official-says|title=Number of ISIL Fighters in Afghanistan Drops Significantly, Official Says|publisher=US Department of Defense|date=14 April 2016|access-date=13. 09. 2021|archive-date=12. 07. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160712165253/http://www.defense.gov/News-Article-View/Article/721629/number-of-isil-fighters-in-afghanistan-drops-significantly-official-says|url-status=dead}}</ref><ref name="#11">{{cite web|url=http://latino.foxnews.com/latino/news/2016/04/06/3-is-members-killed-in-clashes-with-troops-in-eastern-afghanistan/|title=39 IS members killed in clashes with troops in eastern Afghanistan|publisher=Fox News latino|date=6 April 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20160408101809/http://latino.foxnews.com/latino/news/2016/04/06/3-is-members-killed-in-clashes-with-troops-in-eastern-afghanistan/|archive-date=8 April 2016|df=dmy-all}}</ref>. Талибани су [[12. април]]а 2016. објавили да ће покренути офанзиву под називом Операција Омари<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-taliban-idUSKCN0X90D1|title=Taliban announce start of spring offensive in Afghanistan|last=Mackenzie|first=James|date=12 April 2016|publisher=Reuters}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.voanews.com/content/taliban-launches-anti-government-spring-offensive/3280869.html|title=Taliban Launches Anti-Government Spring Offensive|publisher=VOA}}</ref>.

[[Датотека:Secretary of Defense Ashton Carter visits Bagram servicemembers 160712-F-RN544-118.jpg|thumb|Амерички министар одбране [[Еш Картер]] разговара са војницима на аеродрому Баграм, 12. јула 2016]]
Припадници Исламске државе напали су крајем јуна 2016. полицијске пунктове у области Кот у провинцији Нангархар, где су се водиле тешке борбе између милитаната Исламске државе и владиних снага безбедности однеле су десетине живота на истоку [[Авганистан]]а, а пријављено је да је убијено чак 36 милитаната ИС. У нападима је убијено најмање десетак авганистанских снага безбедности и цивила, а још 18 је рањено. Најновији напади указују на то да група остаје моћна пријетња влади која се већ бори са побуном у којој доминирају ривалски талибани<ref name="US department of defence" /><ref name="#11"/>.

[[Датотека:Secretary Kerry Shakes Hands With a Member of the U.S. Military Gathered at Camp Resolute Support (25722809743).jpg|thumb|Државни секретар САД [[Џон Кери]] у Кабулу, 9. априла 2016]]
Авганистанске снаге су се бориле против талибана на североистоку Кундуза у оквиру пролећне офанзиве авганистанских снага<ref name="US department of defence"/>. Дана [[14. април]]а, стотине талибана и других побуњеника покушало је да заузме [[Кундуз]], међутим авганистанске снаге су одбиле напад, према речима шефа провинције Кундуз, наводно убивши 40 и ранивши између 8 и 60 талибана, док су авганистанске снаге које су претрпеле 4 погинула и 6 рањених. Амерички надзорни авиони подржавали су авганистанске снаге у покушају да потисну талибане назад, такође је било борби у најмање 6 других округа, где је погинуло још 28 талибанских бораца са још 28 рањених<ref>{{cite web|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/04/taliban-fighters-launch-attack-afghanistan-kunduz-160415133525370.html|title=Afghanistan: Scores of Taliban dead in Kunduz attack|publisher=Al Jazeera|date=16 April 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-taliban-kunduz-idUSKCN0XD0FY|title=Afghan officials say Taliban driven back in Kunduz fighting|publisher=Reuters|date=16 April 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-taliban-kunduz-idUSKCN0XD0FY|title=Heavy fighting continues in Afghan city Kunduz|publisher=Reuters|date=17 April 2016}}</ref>. Дана [[18. јул]]а 2016, најмање 100 талибанских бораца напало је округ Калај Зал, провинција Кундуз, у покушају да заузму округ, али су их авганистанске снаге потиснуле, 8 талибана - укључујући и команданта - убијено је, док је 1 припадник снага безбедности Авганистана погинуо, а још троје рањено<ref name="aljazeera">{{cite web|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/07/taliban-attacks-rock-afghanistan-kunduz-province-160718131807246.html|title=Taliban attacks rock Afghanistan's Kunduz province|publisher=Al Jazeera|date=18 July 2016}}</ref>.

Талибани су погубили најмање 10 људи, од којих су неки наводно били војници ван дужности из авганистанске војске [[31. мај]]а 2016. након што су отели до 220 људи из аутобуса и аутомобила на контролном пункту на аутопуту Кундуз-Тахар. Већина путника је пуштена након што су их испитивали талибански побуњеници, али је најмање 18 појединаца и даље остало таоци<ref>{{cite web|url=http://www.turkishweekly.net/2016/05/31/news/taliban-kill-ten-in-afghanistan-s-kunduz-officials/|archive-url=https://web.archive.org/web/20160601125309/http://www.turkishweekly.net/2016/05/31/news/taliban-kill-ten-in-afghanistan-s-kunduz-officials/|url-status=dead|archive-date=1 June 2016|title=Taliban kill ten in Afghanistan's Kunduz: Officials |work=The Journal of Turkish Weekly|access-date=6 June 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.khaama.com/taliban-kill-17-passengers-after-kidnapping-around-185-in-kunduz-01124|title=Taliban kill 17 passengers after kidnapping around 185 in Kunduz – Khaama Press (KP) {{!}} Afghan News Agency|website=www.khaama.com|date=31 May 2016|access-date=6 June 2016}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-kidnapping-idUSKCN0YM0S3|title=Afghan Taliban kill nine, kidnap 20 bus passengers, army rescues 140 others|date=31 May 2016|publisher=Reuters|access-date=6 June 2016}}</ref>. У провинцији Газни [[7. јун]]а 2016. погинуло је 12 припадника авганистанских снага безбедности, међу којима је седам полицајаца, три војника и два званичника Националне управе за безбедност, следећег дана у северној провинцији Кундуз талибански борци зауставили су аутобус на аутопуту у близини главног града провинције и отели 40 путника - што је друга таква отмица у покрајини за мање од две недеље<ref>{{Cite news|url=http://www.rferl.org/content/afghanistan-taliban-kills-12-captives-ghazni/27786098.html|title=Taliban Kills 12 Afghan Captives In East, Abducts 40 Bus Passengers In North|date=8 June 2016|publisher=RadioFreeEurope/RadioLiberty|language=en|access-date=8 June 2016}}</ref>.

Талибански побуњеници ушли су у суд у авганистанском граду Газни [[1. јун]]а 2016. године, сукобивши се с полицијом најмање сат времена у нападу у којем је убијено 10 људи, укључујући свих пет милитаната, саопштила је полиција. Напад се догодио неколико дана након што су се талибани зарекли да ће се осветити због погубљења прошлог месеца шест талибанских затвореника од стране авганистанске владе<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-attacks-idUSKCN0YN3TA|title=Taliban storm Afghan court, kill five, after vowing revenge for executions|date=1 June 2016|publisher=Reuters|access-date=1 June 2016}}</ref>. Још један напад одмазде за погубљење затвореника од стране авганистанске владе догодио се [[5. јун]]а 2016. године, при чему је најмање 5 људи убијено, а најмање 19 других повријеђено у апелационом суду у Пул Аламу у провинцији [[Логар (провинција)|Логар]], међу пет убијених у нападу био је новоименовани шеф апелационог суда<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-attacks-idUSKCN0YR0C9|title=Taliban attack kills five at Afghan court|date=5 June 2016|publisher=Reuters|access-date=5 June 2016}}</ref>. Касније истог дана, авганистански члан парламента, Шир Вали Вардак, убијен је бомбом постављеном у близини његове резиденције у главном граду Кабулу, још 11 људи је повријеђено у експлозији, ниједна група није преузела одговорност<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-lawmaker-idUSKCN0YR0P3|title=Afghan lawmaker killed in blast at his home in Kabul|date=5 June 2016|publisher=Reuters|access-date=6 June 2016}}</ref>.

У јуну 2016. године, председник Обама је одобрио политику којом се америчкој војсци даје већа способност праћења и омогућавање авганистанским снагама у борби против талибана; одлука такође дозвољава већу употребу америчких ваздушних снага, посебно у мисијама ЦАС. Амерички командант у Авганистану, генерал [[Џон Николсон]], добио је овлашћење да одлучи када америчке трупе могу пратити конвенционалне авганистанске снаге на терен; нешто што им је раније било дозвољено само са авганистанским специјалним снагама. Виши званичник америчке одбране рекао је да су проширена овлашћења намењена само за примену "у оним одабраним случајевима у којима њихово ангажовање може омогућити стратешке ефекте на бојном пољу". Претходна америчка правила ангажовања у Авганистану наметала су ограничење способности америчких снага да ударе на побуњенике; дозвољено им је да предузму мере против талибана у тренуцима када је њихова помоћ била потребна да се спречи значајан застој авганистанске војске<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2016/06/10/barack-obama-approves-broader-role-for-us-forces-in-afghanistan/|title=Barack Obama approves broader role for US forces in Afghanistan|work=The Telegraph|date=10 June 2016|last=Agency|first=Reuters News}}</ref>. У то време, талибани су преусмеравали своју пажњу углавном на провинције [[Хелманд (провинција)|Хелманд]], [[Кандахар (провинција)|Кандахар]] и [[Урузган]], према америчким и авганистанским војним званичницима, мада су побуњеници нападали и другде. Присуство талибана у региону бројило је чак 25.000 бораца са више од 30.000 авганистанских снага безбедности које су се бориле да угуше настанак те групе<ref>{{cite web|url=http://www.foxnews.com/world/2016/06/12/al-qaeda-leader-appears-to-pledge-allegiance-to-taliban-in-afghanistan.html|title=Al Qaeda leader appears to pledge allegiance to Taliban in Afghanistan|publisher=Fox News|date=12 June 2016}}</ref>. Дана [[24. јун]]а, објављено је да је претходне недеље америчка војска извела прве ваздушне нападе на талибане од промене америчке политике; изводећи „пар“ ваздушних напада на циљеве у јужном Авганистану<ref>{{cite web|url=https://abcnews.go.com/International/wireStory/us-launches-airstrikes-afghan-taliban-40109241|archive-url=https://web.archive.org/web/20160625133739/http://abcnews.go.com/International/wireStory/us-launches-airstrikes-afghan-taliban-40109241|url-status=dead|archive-date=25 June 2016|title=After Obama Decision, First US Airstrikes Hit Afghan Taliban|publisher=ABC news|date=24 June 2016}}</ref>. У јулу 2016. године, председник Обама је најавио планове да по завршетку мандата остави 8.400 америчких војника у Авганистану, уместо да смањи број особља на 5.500 војника до краја године, што одражава потешкоће у смањењу америчког присуства у држави<ref name="aljazeera"/><ref name="bbc">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-36753390|title=UK to send 50 additional troops to Afghanistan|work=BBC news|date=9 July 2016}}</ref>. Док је [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] послала до 50 додатних војних лица у Авганистан: 21 ће се придружити мисији за борбу против тероризма, 15 ће бити укључено у развој лидерства на академији за обуку официра у авганистанској војсци, а 13 ће се придружити [[Операција Одлучна подршка|Мисији одлучне подршке]], придружујући се 450 Британских трупа су већ биле у земљи. Британске трупе требало је да напусте Авганистан 2016. године, али је њихова мисија продужена на 2017. годину<ref name="bbc"/>. Британске трупе остале су у земљи до 2021<ref>{{cite news|first=Jill|last=Lawless|title=Last UK troops leave Afghanistan, ending 20-year military involvement|newspaper=The Times of Israel|date=29 August 2021|url=https://www.timesofisrael.com/last-uk-troops-leave-afghanistan-ending-20-year-military-involvement/|access-date=5 September 2021}}</ref>.

Дана [[30. јун]]а 2016. године, два бомбаша самоубице напали су конвој авганистанске полиције који је превозио недавно дипломиране кадете на западној периферији главног града Кабула, убивши до 40 кадета, док је још 40 повређено. Инцидент се догодио 10 дана након напада на аутобус у којем су били непалски заштитари који су радили за канадску амбасаду у Кабулу и који је убио 14 људи<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-36671676#|title=Taliban attack on police cadets near Kabul kills dozens |work=BBC News|language=en|access-date=30 June 2016}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-blast-idUSKCN0ZG0UY|title=Taliban suicide bombers kill 27 in attack on Afghan police cadets|date=30 June 2016|publisher=Reuters|access-date=30 June 2016}}</ref>.

Часопис [[Time (часопис)|Тајм]] је од јула 2016. проценио да је најмање 20% Авганистана било под контролом талибана, а најјужнија провинција Хелманд као главно упориште<ref>{{cite news|url=http://time.com/4402071/afghanistan-war-everyday/|title=When War Is Just Another Day in Afghanistan|work=Time|date=18 July 2016}}</ref>, док је генерал Николсон изјавио да су жртве званичних оружаних снага Авганистана порасле за 20 одсто у односу на 2015<ref name="militarytimes"/>. Дана [[23. јул]]а 2016. године, авганистанске и америчке снаге започеле су офанзиву како би очистиле провинцију Нангархар од милитаната Исламске државе, неколико сати након бомбардовања Кабула, операција је названа ''"Гнев олује"'' у којој су учествовале и регуларна авганистанска војска и специјалне снаге и прва је авганистанска војска велика стратешка офанзива лета. Операцију су подржале трупе америчких специјалних снага и ваздушни напади; пет америчких снага специјалних снага рањено је у ватри или гелеру из лаког наоружања током [[24. јул|24.]] и [[25. јул]]а, док су авганистанске трупе за специјалне операције чистиле подручја јужног Нангархара, чинило се да је то први пријављени случај рањавања америчких трупа у борби против ИСИЛ-а у Авганистану. Дана [[26. јул]]а, током ноћне рације у округу Кот током операције, подржане страном ваздушном подршком, један од најважнијих лидера ИС у региону, Саад Емарати, један од оснивача ИСИЛ-КП, убијен је заједно са 120 других осумњичених милитаната; до [[30. јул]]а убили су стотине милитаната ИС у источном Авганистану. Авганистанске трупе ушле су у округ Кот након тешког ваздушног и артиљеријског бомбардовања које је присилило ДАЕШ да побегне у оближња планинска подручја, авганистанске снаге су наишле на мали отпор, пронашавши већ уништен камп за обуку, до 30. јула, гувернер провинције је рекао да је 78 ДАЕШ бораца било погинуло у операцији. Операција је повратила велике и значајне делове источног Авганистана, приморавши милитанте ДАЕШ-а назад у планине на југу Нангархара. Процењена величина ИСИЛ-КП у јануару 2016. била је око 3.000, али је до јула 2016. тај број смањен на приближно 1.000 до 1.500, при чему 70% његових бораца долази из ТТП-а<ref name="militarytimes"/><ref>{{cite web|url=http://www.foxnews.com/world/2016/07/29/at-least-5-us-troops-wounded-in-afghanistan-fighting-islamic-state.html|title=At least 5 US troops wounded in Afghanistan fighting Islamic State|publisher=Fox News|date=29 July 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-operations-idUSKCN10A0FE|title=Afghan troops press offensive against Islamic State|publisher=Reuters|date=30 July 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.yahoo.com/news/five-us-troops-wounded-afghanistan-military-says-175423691.html|title=Five US troops wounded in Afghanistan, military says|publisher=Yahoo News|date=28 July 2016|access-date=13. 09. 2021|archive-date=18. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190418113845/https://www.yahoo.com/news/five-us-troops-wounded-afghanistan-military-says-175423691.html|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-36892100|title=Key Islamic State leader Saad Emarati 'killed in Afghanistan'|work=BBC news|date=26 July 2016}}</ref>.

Авганистанска влада је [[22. септембар|22. септембра]] 2016. потписала нацрт мировног споразума са Хезб-и-Ислами. Према нацрту споразума, Хезб-и-Ислами је пристао да прекине непријатељства, прекине везе са екстремистичким групама и поштује Устав Авганистана, у замену за признање те групе од стране владе и подршку за уклањање санкција Уједињених нација и САД против Хекматјара, који обећано му је и почасно место у влади. Споразум су озваничили [[29. септембар|29. септембра]] и авганистански председник Ашраф Гани и Хекматјар који су се појавили путем видео везе у председничкој палати, потписујући споразум<ref>[https://www.nytimes.com/2016/09/23/world/asia/afghanistan-peace-deal-hezb-i-islami.html Afghanistan Signs Draft Peace Deal With Faction Led by Gulbuddin Hekmatyar] ''The New York Times'', 23 September 2016.</ref><ref>{{cite web|url=https://www.latimes.com/world/la-fg-afghanistan-agreement-20160922-snap-story.html |title=Afghanistan takes a step toward peace with notorious ex-warlord |work=Los Angeles Times|date=22 September 2016}}</ref>.

[[Датотека:Soldiers of Special Forces of 10th Special Forces Group (Airborne) memorialize two of their fallen brothers during a memorial held at Kunduz Airfield in Afghanistan on Nov. 7, 2016.jpg|thumb|right|Зелене беретке ''10. Група СФГ'' обележавају два друга који су погинули у акцији током ''Битка код Боз Кандахарија'' 2-3. новембра 2016.]]
Дана [[4. октобар|4. октобра]] 2016. године, амерички војник из чете Б, 2. батаљона, 10. СФГ убијен је у експлозији бомбе поред пута у Ачину, провинција Нангархар, био је у патроли са авганистанским снагама током операције против милитаната ИСИЛ-К<ref>{{cite web|url=http://www.nbcwashington.com/news/local/Maryland-Soldier-Killed-By-Roadside-Bomb-In-Afghanistan-396091811.html|title=Maryland Soldier Killed by Roadside Bomb in Afghanistan|publisher=NBC Washington|date=5 October 2016}}</ref><ref name="#12">{{cite web|url=http://www.stripes.com/news/middle-east/us-special-operator-was-1st-us-casualty-in-fight-against-islamic-state-in-afghanistan-1.432343|title=US special operator was 1st US casualty in fight against Islamic State in Afghanistan|work=Stars and Stripes|date=5 October 2016}}</ref>. Ово је био први пут да је један амерички војник погинуо у борби против милитаната ИС у земљи<ref name="#12"/>. ''[[Вашингтон пост]]'' је известио да су током октобра, у оквиру координисаних напада на неколико градова у земљи у покушају да поврате територију изгубљену током инвазије, град [[Фарах (провинција)|Фарах]] три недеље опседали Талибани и окончан је само уз подршку САД из ваздуха. Званичници авганистанске обавештајне службе рекли су да су откривена четири мртва иранска командоса, а старешине села рекли су званичницима авганистанских провинција да су многи талибани мртви и рањени одведени назад преко иранске границе, где су побуњеници регрутовани и обучени<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2017/08/05/world/asia/iran-afghanistan-taliban.html|title=In Afghanistan, U.S. Exits, and Iran Comes In|date=5 August 2017|work=The New York Times}}</ref>. ЦНН је извијестио да су током мјесеца амерички авиони бацили 203 бомбе, пројектиле и другу муницију на талибане и локалне циљеве ИСИС -а у Авганистану<ref name="cnn2">{{cite web|url=http://edition.cnn.com/2017/11/21/politics/afghanistan-airstrikes-ramp-up/index.html|title=Airstrikes in Afghanistan ramp up as ISIS fight in Iraq and Syria winds down|publisher=CNN|date=21 November 2017}}</ref>.

У децембру 2016. године [[ЦНН]] је извијестио да авганистанско ратно ваздухопловство почиње да изводи прве независне ваздушне нападе. Авганистанска влада се све више ослањала на авганистанске специјалне снаге у извођењу борбе против ИСИС-а и талибана, са тих 17.000 снага одговорних за 70% офанзивних војних операција у то време. Командант међународне коалиције Генерал Џон Николсон је признао да ће се овај оперативни темпо тешко одржати. Од децембра 2016. у Авганистану је било 9.800 припадника америчке војске. Николсон је новинарима у Пентагону рекао да ће се број америчких снага до 2017. године смањити на 8.450; САД и њихових 39 коалиционих партнера у Авганистану посвећени су пружању подршке Авганистану до 2020. године, посебно, Николсон је додао да је међународна заједница обећала милионе долара и саветодавну подршку Авганистану - ове обавезе ће помоћи расту величине Авганистана Специјалне снаге. Чак и ако САД пружају саветнике и ваздушне нападе авганистанским снагама, америчка војска верује да влада контролише само око 64% земље, при чему талибани контролишу око 10%, а остатак оспоравају војска и побуна; Николсон је такође рекао да су операције које су водиле САД 2016. године убиле или заробиле 50 лидера из Ал Каиде и АКИС-а<ref>{{cite web|url=http://edition.cnn.com/2016/12/09/politics/ash-carter-afghanistan-visit/index.html|title=Carter visits Afghanistan as Obama plans handoff of 15-year war|publisher=CNN|date=9 December 2016}}</ref>. Дана [[24. децембар|24. децембра]] 2016, Military.com је известио да је бригадни генерал [[Чарлс Кливленд]] рекао да је присуство ИСИЛ-К-а у земљи потиснуто са скоро десетак округа на само два или три, а број његових припадника у Авганистану смањен је на отприлике 1.000 од процењене снаге између 1.500 и 3.000 чланова претходне године. Свеукупно, америчке трупе у Авганистану извеле су више од 350 операција против ИС-а и Ал-Каиде 2016. године, при чему је убијено или заробљено више од 200 припадника Ал-Каиде. Почетком децембра генерал Николсон је рекао да су против терористичке операције и снаге авганистанске владе убиле су 12 водећих лидера организације у земљи; Амерички званичници су рекли да се борци ИС-а примарно налазе у Нангархару, а у провинцији Кунар, а борци Ал-Каиде дјелују у најмање шест провинција, као и дуж источне границе земље<ref>{{cite web|url=http://www.military.com/daily-news/2016/12/24/us-afghan-forces-push-back-islamic-state-al-qaida.html|title=US, Afghan Forces Push Back Islamic State, al-Qaida|publisher=military.com|date=24 December 2016}}</ref>. У јануару 2017. године ''Marine Corps Times'' је известио да према генералном инспектору авганистанска војска броји око 169.000 војника, али да су 2016. претрпели стопу испадања од 33 одсто - повећање од 7 одсто у односу на 2015<ref name="marinecorpstimes"/>.

==== 2017 ====
{{Посебан чланак|Битка за Дарзаб (2017)}}

[[Датотека:Taliban insurgency in Afghanistan (2015–present).svg|thumb|Карта која приказује устаничка подручја и подручја под контролом владе Авганистана, од 23. јануара 2019]]
Почетком [[јануар]]а [[2017]]. године, ''Marine Corps Times'' је известио да авганистанске снаге покушавају да се обнове, након исцрпљујуће борбене сезоне 2016. године; 33 округа, који су распоређени у 16 авганистанских провинција, под контролом су побуњеника, док је 258 под владином контролом, а скоро 120 округа остаје "оспоравано"<ref name="marinecorpstimes"/>.

Дана [[9. фебруар]]а [[2017]]. године, генерал [[Џон Николсон]] рекао је Конгресу да се [[НАТО]] и савезничке снаге у Авганистану суочавају са "пат позицијом" и да му је потребно неколико хиљада додатних војника за ефикаснију обуку и саветовање авганистанских војника. Он је такође тврдио да је Русија покушавала да "легитимише" талибане стварањем "лажног наратива" да се та милитантна организација бори против Исламске државе и да авганистанске снаге нису, како је устврдио, руски циљ "подривање Сједињених Држава и НАТО" у Авганистану. Међутим, рекао је да је подручје на којем борци [[Сукоб талибана и ИСИЛ-а у Авганистану|Исламске државе дјелују у Авганистану]] увелико смањено<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2017/02/09/us/politics/us-afghanistan-troops.html?_r=0|title=U.S. General Seeks 'a Few Thousand' More Troops in Afghanistan|work=The New York Times|date=9 February 2017}}</ref>. Војник америчких специјалних снага тешко је рањен тог дана када је нападнута база у којој се налазио у провинцији Хелманд. Николсон је касније указао да је војник рањен у Сангину<ref>{{cite web|url=http://www.militarytimes.com/articles/troops-wounded-sangin-helmand-afghanistan|title=A U.S. soldier is wounded in Sangin, highlighting a tragic irony about the Afghanistan war|publisher=military.com|date=9 February 2017}}</ref>.

''Војни тајмс'' је известио да је [[26. фебруар]]а 2017. ваздушни напад УСАФ-а у заједничкој операцији са авганистанским снагама безбедности убио команданта вође талибана Мулаха Абдул Салама у провинцији Кундуз. Ваздушни напад означио је обновљену стратегију америчких снага под [[Доналд Трамп|Трамповом администрацијом]] за уклањање талибанског руководства/команданата са бојног поља. Обамина администрација је усредсредила велики део својих напора на помирење између талибана и централне владе Авганистана; иако је у јуну 2016. године, како би преокренуо ток талибанских добитака, председник Обама променио правила ангажовања како би америчким командантима дао већу флексибилност у пружању ваздушних напада и копнене подршке авганистанским снагама које се боре, ако се сматра да су ти напори обезбедили „стратешке ефекте“. Учинила је заједничке напоре да убије америчке терористичке групе Ал Каиде и Хакани групе које су званично означене од стране [[Стејт департмент]]а као терористичке организације-покушавајући да повуче америчке и НАТО снаге у региону, постигавши опипљиве успехе<ref>{{cite web|url=http://www.militarytimes.com/articles/us-airstrike-afghanistan-taliban|title=U.S. airstrike in Kunduz signals a new chapter in Afghanistan|work=Military Times|date=11 March 2017}}</ref>.

''Војни тајмс'' је известио да су почетком [[март]]а 2017. америчке и авганистанске снаге покренуле операцију ''Хамза'' да истерају ИСИС-К из њеног упоришта у источном Авганистану, учествујући у редовним копненим биткама<ref>{{cite web|url=https://www.armytimes.com/articles/two-army-rangers-killed-fighting-isis-in-aghanistan-identified|title=Army Rangers killed in Afghanistan were possible victims of friendly fire|work=Army Times|date=28 April 2017}}</ref>. ''Stars and Stripes'' је известио да је генерал Давлат Вазири, портпарол авганистанског министарства одбране, рекао да су четири недеље пре [[13. април]]а ваздушни напад на Нангархар (који је био део операције) авганистанске специјалне снаге неуспешно покушале да продру у то подручје због тешког терена и импровизоване експлозивна направа (ИЕД) коју су поставили милитанти ИСИС-КП<ref>{{cite web|url=https://www.stripes.com/news/middle-east/afghan-official-death-toll-from-massive-us-bomb-rises-to-94-including-4-isis-commanders-1.463677#.WPI2z_WcGUn|title=Afghan official: Death toll from massive US bomb rises to 94, including 4 ISIS commanders|work=Stars and Stripes|date=15 April 2017}}</ref>. Гувернер провинције Ачин [[Исмаил Шинвари]] потврдио је за [[ББЦ]] да су две недеље пре удара авганистанске специјалне снаге, уз ваздушну подршку САД, започеле операције против ИС две недеље раније у том подручју<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-39607213|title=MOAB strike: 90 IS fighters killed in Afghanistan|publisher=BBC|date=15 April 2017}}</ref>.

У [[април]]у 2017. године, [[Вашингтон пост]] је извијестио да је капетан [[Бил Салвин]], гласноговорник мисије НАТО-а у Авганистану, рекао да су авганистанске и међународне снаге смањиле територију под контролом ИСИС-К у Авганистану за двије трећине и да су убиле око половину њихових бораца у претходном периоду од две године. Од почетка 2017. године, 460 ваздушних напада на терористе (само у ударима беспилотним летелицама убијено је више од 200 милитаната ИС -а); додао је да та подружница процењује 600-800 бораца у две источноавганистанске провинције<ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/us-cites-progress-against-islamic-state-in-afghanistan/2017/04/06/70609d38-1ace-11e7-8598-9a99da559f9e_story.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20170406151311/https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/us-cites-progress-against-islamic-state-in-afghanistan/2017/04/06/70609d38-1ace-11e7-8598-9a99da559f9e_story.html|url-status=dead|archive-date=6 April 2017|title=US cites progress against Islamic State in Afghanistan|work=The Washington Post|date=6 April 2017}}</ref>.

[[Датотека:SD visits Afghanistan 170424-D-GO396-0262 (34103233412).jpg|thumb|Амерички министар одбране [[Џејмс Матис]] разговара са авганистанским министром одбране [[Абдулах Хабиби|Абдулахом Хабибијем]], Кабул, април 2017.]]
Дана 13. априла 2017. године, Сједињене Државе су бациле<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=MZ8j4QlYcYk |title=Drone footage shows MOAB drop in Afghanistan |last=TODAY|first=USA|date=14 April 2017 |via=YouTube}}</ref> највећу ненуклеарну бомбу, познату као [[GBU-43/B_MOAB|ГБУ-43/Б Матична експлозија великих бомби (МОАБ)]], ''Мајка свих бомби'', на 34.073336, 70.631215 (координате географске ширине и дужине) у близини села Моманд<ref name="GuardiaRasmussen">{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/world/2017/apr/14/it-felt-like-the-heavens-were-falling-afghans-reel-from-moabs-impact?CMP=share_btn_tw |title='It felt like the heavens were falling': Afghans reel from MOAB impact |last=Rasmussen|first=Sune Engel |date=14 April 2017 |work=The Guardian |issn=0261-3077 |access-date=14 April 2017}}</ref> у селу Ачин округа [[Нангархар]] у источном Авганистану за уништавање комплекса тунела које користе Исламска држава Ирак и Левант-провинција Хорасан (ИСИЛ-КП или ИСИС-К)<ref name="CBS US Drops">{{cite web |url=https://www.cbsnews.com/news/us-drops-mother-of-all-bombs-in-afghanistan-marking-weapons-first-use/ |title=U.S. drops 'mother of all bombs' in Afghanistan, marking weapon's first use |publisher=CBS News |date=13 April 2017 |access-date=13 April 2017}}</ref><ref name="Fox US Drops">{{cite web |url=http://www.foxnews.com/world/2017/04/13/us-drops-largest-non-nuclear-bomb-in-afghanistan-after-green-beret-killed.html |title=US drops largest non-nuclear bomb in Afghanistan after Green Beret killed |first=Lucas |last=Tomlinson|date=13 April 2017 |publisher=Fox News |access-date=13 April 2017}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.cnn.com/2017/04/13/politics/afghanistan-isis-moab-bomb/index.html |title=US drops largest non-nuclear bomb in Afghanistan |first=Barbara |last=Starr|first2=Ryan |last2=Browne |publisher=CNN |access-date=13 April 2017}}</ref>. Гуардиан је извијестио да су након напада америчке и авганистанске снаге извршиле операције чишћења и ваздушних удара у том подручју и процијениле штету<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2017/apr/15/us-mother-of-all-bombs-moab-afghanistan-donald-trump-death-toll|title=US 'mother of all bombs' killed 92 Isis militants, say Afghan officials|work=the Guardian|date=15 April 2017}}</ref>.

Дана [[21. април]]а 2017. године, борци [[Исламски Емират Авганистан|Исламског Емирата Авганистан]] заједно са авганистанским снагама безбједности упали су у војну базу 209. корпуса у близини Мазари Шарифа, убивши преко 140 авганистанских војника<ref>"[http://www.aljazeera.com/news/2017/04/taliban-attacks-key-military-base-north-afghanistan-170421134021613.html Taliban fighters attack Afghan army base, 'killing 140']". Al Jazeera. 22 April 2017.</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2017/apr/21/50-afghan-soldiers-killed-taliban-suicide-attackers-army-base |title=Taliban kill more than 140 Afghan soldiers at army base &#124; World news |work=The Guardian |date=21 April 2017 |access-date=2 June 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.longwarjournal.org/archives/2017/04/taliban-kills-more-than-100-afghan-soldiers-in-suicide-assault.php |title=Taliban kills more than 140 Afghan soldiers in suicide assault |date=22 April 2017 |publisher=Longwarjournal.org |access-date=2 June 2017}}</ref>.

''Вашингтон пост'' је [[28. април]]а 2017. године известио да су талибани најавили почетак своје пролећне офанзиве под називом „Операција Менсоури“<ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/taliban-announce-start-of-spring-offensive/2017/04/27/1f4e95e0-2bb7-11e7-9081-f5405f56d3e4_story.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20170505035856/https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/taliban-announce-start-of-spring-offensive/2017/04/27/1f4e95e0-2bb7-11e7-9081-f5405f56d3e4_story.html|url-status=dead|archive-date=5 May 2017|title=Taliban announce spring offensive, vow to build institutions|work=The Washington Post|date=28 April 2017}}</ref>. Дана [[20. мај]]а, [[Исламски Емират Авганистан]]а у потпуности је обезбедио округ Вагхаз у провинцији Газни, док је у истом време је упало у центар округа Дих Иак и минирало гувернера насеља Газни у граду Газни<ref>{{cite web|url=http://www.longwarjournal.org/archives/2017/05/taliban-assaults-provincial-capital-in-southeastern-afghanistan.php|title=Taliban assaults provincial capital in southeastern Afghanistan |website=FDD's Long War Journal|date=22 May 2017 |access-date=29 May 2017}}</ref>. Још један велики напад догодио се [[22. мај]]а у округу Шах Вали Кот, у провинцији Северни Кандахар, током којег су талибани успели да заузму велику војну базу, док су нанели велике губитке авганистанској војсци, наводно убивши 35 и заробивши четири војника, као и три оклопна особља Носачи. Истог дана прегазили су граничну испоставу у јужном округу Шорабак, убивши 15 војника, поред још једне испоставе у округу Хакрез, убивши још осам. Следећег дана побуњеници су напали другу војну базу у Шах Вали Коту и једну испоставу, убивши четири војника и ранивши још четири, док су провладине снаге напустиле село у северном округу Маруф. Талибани су [[24. мај]]а напали базу у округу Мајванд, убивши 13 војника<ref>{{cite web|url=http://www.longwarjournal.org/archives/2017/05/taliban-assaults-afghan-army-bases-in-kandahar.php|title=Taliban assaults Afghan Army bases in Kandahar |website=FDD's Long War Journal|date=25 May 2017 |access-date=29 May 2017}}</ref>. Талибани су [[26. мај]]а извели још један напад у провинцији Кандахар, убивши најмање 18 војника, ранивши још 16 и заробивши четири, према званичницима безбедности, док је сама група тврдила да је убила 35 војника и заробила још седам, док је такође запленила седам оклопних транспортера и низ оружја<ref>{{cite web|url=http://www.longwarjournal.org/archives/2017/05/taliban-attacks-another-base-in-kandahar.php|title=Taliban attacks another base in Kandahar |website=FDD's Long War Journal|date=26 May 2017 |access-date=29 May 2017}}</ref>. [[27. мај]]а, 13 припадника провинцијских снага Хост, паравојне групе коју је финансирала ЦИА, позната по мучењима и вансудским убиствима, убијено је након што је у граду Хост експлодирала ауто-бомба Талибана<ref>{{Cite news|url=https://www.yahoo.com/news/car-bomber-kills-18-east-afghanistan-first-day-080157195.html|title=Thirteen dead as Taliban car bomber hits CIA-funded Afghan militia|access-date=30 May 2017|archive-date=11. 09. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210911215259/https://www.yahoo.com/news/car-bomber-kills-18-east-afghanistan-first-day-080157195.html|url-status=}}</ref>.

Дана [[31. мај]]а 2017. године, немачку амбасаду у Кабулу напао је камион самоубица, која се налази у јако утврђеном подручју Кабула, убивши више од 90 и повредивши више од 350 људи<ref name=":0">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-40102903|title=Kabul bomb: Dozens killed in Afghan capital's diplomatic zone|date=31 May 2017|work=BBC News|access-date=31 May 2017|archive-date=31. 05. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170531060542/http://www.bbc.com/news/world-asia-40102903|url-status=}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.cnn.com/2017/05/31/asia/kabul-explosion-hits-diplomatic-area/index.html|title=Afghanistan explosion: 90 killed in blast near diplomatic area|publisher=CNN|last=Popalzai|first=Ehsan|last2=Karimi|first2=Faith|access-date=31 May 2017}}</ref>. Нико није преузео одговорност за напад. Бомба је експлодирала око 08:25 по локалном времену (03:55 ГМТ) током шпице<ref name=":0" />. Утврђено подручје сматра се најсигурнијим подручјем Кабула, са 3 м високим зидовима од експлозије<ref name=":0" />. Индијски министар иностраних послова Сушма Сварај рекао је да је особље амбасаде на сигурном.

[[Гардијан]] је известио да је након објављивања нове стратегије [[Доналд Трамп|Доналда Трампа]] у земљи, више од 900 муниције потрошено у [[август]]у и [[септембар|септембру]], чиме је укупан број употребљене муниције у 2017. достигао скоро 3.000, што је двоструко више од потрошене муниције у 2016<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2017/nov/04/us-airstrikes-kill-civilians-kunduz-afghanistan|title=US airstrikes kill scores of civilians in Kunduz province, Afghans say |work=The Guardian|date=4 November 2017}}</ref>.

[[Датотека:President Donald J. Trump and President Ashraf Ghani of Afghanistan at the United Nations General Assembly (36747063264).jpg|thumb|Амерички председник [[Доналд Трамп]] са авганистанским председником [[Ашраф Гани|Ашрафом Ганијем]] у октобру 2017]]
Дана [[21. август]]а 2017. године, амерички председник [[Доналд Трамп]] изјавио је да ће проширити америчко присуство у Авганистану, не наводећи детаље о томе како и када<ref>{{cite web|author= |url=http://edition.cnn.com/2017/08/21/politics/trump-afghanistan-pakistan-india/index.html |title='Trump calls out Pakistan, India as he pledges to 'fight to win' in Afghanistan |date= |website= |publisher= |access-date=1 September 2017}}. CNN, 24 August 2017..</ref>. Трамп није формулисао никакве временске рокове, број трупа нити посебне сврхе које треба испунити; само што повлачење САД сада није била опција јер би то ишло на руку терористима и што би објављивање рокова и тачних планова само помогло тим групама да се припреме<ref>{{Cite news|url=https://trumpwhitehouse.archives.gov/the-press-office/2017/08/21/remarks-president-trump-strategy-afghanistan-and-south-asia|title=Remarks by President Trump on the Strategy in Afghanistan and South Asia|date=21 August 2017|via=[[NARA|National Archives]]|work=[[whitehouse.gov]]|access-date=25 September 2017}}</ref>. Приступљено 30 August 2017.</ref>. Трамп је такође рекао да је 20 америчких терористичких организација активно у Авганистану и Пакистану. Према ''Вашингтон посту'', ово је у супротности са званичним списком америчке владе који има само 13 таквих организација<ref name=TWP24Aug>{{cite web|author= |url=https://www.washingtonpost.com/news/global-opinions/wp/2017/08/24/trump-gets-it-right-on-afghanistan-and-pakistan/ |title='Trump gets it right on Afghanistan and Pakistan' |date= |website= |publisher= |access-date=30 August 2017}}. ''[[The Washington Post]] '', 24 August 2017..</ref>.

[[Гардијан]] је извијестио да су званичници авганистанске владе похвалили нову стратегију, не само за повећање броја трупа и уклањање са строгим роковима, већ и за све већи притисак на Пакистан који виде као главног спонзора побуне. У телевизијском обраћању, предсједник Трамп рекао је да би нови приступ Пакистану био "стуб" нове стратегије, додајући да "више не можемо шутјети о сигурним уточиштима Пакистана за терористичке организације, талибане и друге групе које представљају пријетњу" у региону и шире; "Наџибулах Азад, портпарол авганистанског председника, рекао је да је "стратегија направљена у складу са реалношћу на терену", и да је "ово први пут да америчка влада долази са врло јасном поруком Пакистану престаните са оним што радите или се суочите са негативним последицама". У другим изјавама авганистанских званичника, попут Давуда Морадјана, генералног директора Авганистанског института за стратешке студије у Кабулу, наводи се да се "нова стратегија заснива на" миру кроз снагу ", за разлику од Обаминог неуспјешног приступа, који је у суштини био" мир кроз смирење. "Као одговор, пакистански безбедносни званичници оптужили су Трампа да пребацује кривицу за своје неуспехе у рату против талибана и других наоружаних група у Авганистану и да угрожава већ ионако нарушене билатералне односе између две земље"<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2017/aug/22/donald-trump-kabul-praises-fight-to-win-afghanistan-strategy|title=Trump's Afghan shift praised in Kabul but leaves Pakistan wary|work=The Guardian|date=22 August 2017}}</ref>.

Дана [[15. септембар|15. септембра]] 2017. године, ''[[The New York Times]]'' је известио да [[ЦИА]] тражи овлашћења за извођење сопствених напада беспилотним летелицама у Авганистану и другим ратним зонама, према садашњим и бившим обавештајним и војним званичницима, и да о промени овлашћења размишљају Бела кућа као део нове стратегије упркос забринутости Пентагона<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2017/09/15/us/politics/cia-drone-strike-authority-afghanistan.html|title= C.I.A. Wants Authority to Conduct Drone Strikes in Afghanistan for the First Time|work=The New York Times|date=15 September 2017}}</ref>. Дана [[19. септембар|19. септембра]] 2017. године, Трампова администрација распоредила је још 3.000 америчких војника у Авганистан. Они би се повећали приближно са 11.000 америчких војника који већ служе у Авганистану, чиме би укупан број био најмање 14.000 америчких војника стационираних у Авганистану<ref>{{cite web|url=https://www.vox.com/world/2017/9/19/16227730/trump-afghanistan-3000-troops-mattis|title=Trump is sending more than 3,000 troops to Afghanistan|date=19 September 2017|publisher=Vox}}</ref>. [[Fox News]] је [[4. октобар|4. октобра]] 2017. године извијестио да је министар одбране [[Џејмс Матис]] одобрио промјену правила ангажовања као дио нове стратегије тако да више не постоји захтјев да америчке трупе да буду у контакту са непријатељским снагама у Авганистану прије отварања ватре<ref>{{cite web|url=http://www.foxnews.com/us/2017/10/04/us-relaxes-rules-engagement-troops-in-afghanistan-to-defeat-taliban.html|title=US relaxes rules of engagement to help troops in Afghanistan defeat Taliban|publisher=Fox News|date=4 October 2017}}</ref>.

Дана [[14. октобар|14. октобра]] 2017. године, [[Гардијан]] је извијестио да је тада у Авганистану остало између 600 и 800 милитаната ИСИЛ-КП, који су углавном концентрирани у провинцији Нангархар<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2017/oct/14/us-drone-strike-kills-14-isis-militants-in-afghanistan|title=US drone strike 'kills 14 Isis militants in Afghanistan' |newspaper=The Guardian|date=14 October 2017|first=Nicola|last=Slawson|access-date=20 September 2018}}</ref><ref name="#13">{{cite web|url=http://edition.cnn.com/2017/11/20/politics/us-afghanistan-airstrikes-drug-processing/index.html|title=US conducts airstrikes on Afghanistan opium labs|publisher=CNN|date=21 November 2017}}</ref>. [[ЦНН]] је известио да су током октобра амерички авиони бацили 653 бомбе, пројектиле и другу муницију на талибане и локалне циљеве ИСИЛ-а у Авганистану; војни званичници су рекли да је успех против ИСИС-а у Ираку и Сирији ослободио ваздушне снаге за распоређивање у Авганистан и друга подручја<ref name="cnn2"/>.

''Вашингтон пост'' је известио да је [[20. новембар|20. новембра]] 2017. генерал Џон Николсон објавио да амерички авиони гађају погоне за производњу дроге у Авганистану у складу са новом стратегијом чији је циљ прекид финансирања талибана, рекавши да талибани "постају криминална организација" која зарађује око 200 милиона долара годишње од активности повезаних са дрогама. Председник [[Ашраф Гани]] снажно је подржао нову кампању америчких и авганистанских ваздушних напада на нарко центре под контролом Талибана; следећег дана, портпарол канцеларије гувернера Хелманда рекао је да су прошлонедељне ваздушне операције у којима су учествовале коалиционе снаге и авиони авганистанских ваздушних снага извршили „директне нападе на талибанска скровишта и центре за наркотике“ (осам удара коалиције и два авганистанске авијације), убивши више од 40 талибанских бораца и да је "главни центар за прераду наркотика уништен" заједно са око 2200 килограма дроге<ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/afghan-leaders-in-helmand-criticize-us-airstrikes-on-taliban-drug-labs/2017/11/21/7130d556-cec5-11e7-a87b-47f14b73162a_story.html|title=Afghan leaders in Helmand criticize U.S. airstrikes on Taliban drug labs|work=The Washington Post|date=21 November 2017}}</ref>. ЦНН је известио да је кампања позната под називом Операција ''Оштри нож'', три удара су се догодила у округу Кајаки, четири у Муса Кали и један у Сангину; портпарол Пентагона рекао је да су ваздушне нападе извршили амерички [[Ф-16]] и [[Б-52]], генерал Николсон је рекао новинарима у Пентагону да су у ударима учествовали и амерички Ф-22 Раптор и авиони Авганистанских ваздушних снага А-29. Ницхолсон је проценио да у Авганистану има отприлике 400 до 500 таквих објеката и да ће се "ове операције наставити у наредним данима". ЦНН је такође известио да је генерал Николсон рекао да су "наши приоритети били у Ираку и Сирији, а ми настављамо да бисмо видели успех тамо, надамо се да ће доћи још средстава која ће нам омогућити да обављамо више оваквих операција", напади су означили први пут када су команданти користили своја новоодобрена овлашћења за циљање талибанских извора прихода<ref name="#13"/>.

Потпредсједник [[Мајк Пенс]] објавио је [[21. децембар|21. децембра]] 2017. да му је авганистански предсједник Ашраф Гани рекао да је више високих талибанских вођа убијено 2017. него свих претходних година рата заједно. Пенс је такође изјавио да су САД оствариле велики напредак у рату у Авганистану<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/the-latest-pence-says-real-progress-in-war-in-afghanistan/2017/12/21/15488eb0-e6c0-11e7-927a-e72eac1e73b6_story.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20171222025832/https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/the-latest-pence-says-real-progress-in-war-in-afghanistan/2017/12/21/15488eb0-e6c0-11e7-927a-e72eac1e73b6_story.html|url-status=dead|archive-date=22 December 2017|title=The Latest: Pence says 'real progress' in war in Afghanistan|agency=Associated Press|date=21 December 2017|work=The Washington Post|access-date=23 December 2017|issn=0190-8286}}</ref>.

==== 2018 ====
{{Посебан чланак|Битка за Дарзаб (2018)}}

[[Датотека:Oklahoma National Guard (25227527847).jpg|thumb|right|Америчке, британске и авганистанске снаге безбедности заједно тренирају у вежби ваздушних реакција у кампу ''Карга'' у Кабулу, 16. јануара 2018.]]
У [[јануар]]у [[2018]]. године, [[ББЦ]] је известио да су талибани отворено активни у 70% земље (имају потпуну контролу над 14 округа и имају активно и отворено физичко присуство у још 263) и да је Исламска држава активнија у земљи него икад. Након напада талибана и Исламске државе у којима је погинуло много цивила, предсједник Трамп и авганистански званичници одлучили су искључити било какве разговоре с талибанима<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-42863116|title=Taliban threaten 70% of Afghanistan, BBC finds|publisher=BBC|date=31 January 2018|access-date=21 July 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180814141430/https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-42863116|archive-date=14 August 2018|url-status=live}}</ref>.

Дана [[15. фебруар]]а 2018, ''[[The New York Times]]'' је известио о порасту броја авганистанских цивила који су намерно били мета талибана, на основу годишњег извештаја Уједињених нација објављеног недељу дана раније. Овај извештај нуди детаљну процену 16-годишњег авганистанског рата, показујући пораст сложених бомбардовања који су намерно гађали цивиле 2017. године, при чему је рањено или погинуло 10.453 авганистанских цивила<ref>{{cite web|url=https://unama.unmissions.org/sites/default/files/afghanistan_protection_of_civilians_annual_report_2017_final_150218.pdf|title=Afghanistan Protection of Civilians Annual Report, United Nations|publisher=United Nations|date=8 February 2018|access-date=15 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180216030054/https://unama.unmissions.org/sites/default/files/afghanistan_protection_of_civilians_annual_report_2017_final_150218.pdf|archive-date=16 February 2018|url-status=live}}</ref>. Пошто америчка и авганистанска влада објављују мање статистичких података, извештај УН један је од најпоузданијих показатеља о утицају рата до 2018. Извештај наглашава пораст „сложених напада“, врсте самоубилачких напада који постају све смртоноснији, коју је [[The New York Times]] описао као обележје рата 2018. Ови напади се називају жестоким одговором талибана на нову ратну стратегију председника САД Трампа (повећан темпо бомбардовања из ваздуха на талибане и милитанте Исламске државе), дајући поруку да талибани могу напасти по вољи, чак и у главном граду Кабулу. У извештају УН-а налази се изјава која приказује став талибана, талибани окривљују САД и њихове савезнике за вођење рата у Авганистану, а негирају циљање цивила. The New York Times цитира Атикулаха Амаркела, пензионисаног генерала и војног аналитичара са сједиштем у Кабулу, који је рекао да је извјештај УН-а доказао неуспјех мировних преговора, јер су и талибани и америчка влада одлучни у побједи, а не у преговорима о нагодби. Рекао је „Више ваздушних напада значи више самоубилачких напада“, доказујући интензивирање рата до 2018. године<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2018/02/15/world/asia/afghanistan-civilian-casualties.html?rref=collection%2Ftimestopic%2FAfghanistan&action=click&contentCollection=world&region=stream&module=stream_unit&version=latest&contentPlacement=1&pgtype=collection|title=More Afghan Civilians Being Deliberately Targeted, U.N. Says|work=The New York Times|date=15 February 2018|access-date=15 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180216030502/https://www.nytimes.com/2018/02/15/world/asia/afghanistan-civilian-casualties.html?rref=collection%2Ftimestopic%2FAfghanistan&action=click&contentCollection=world&region=stream&module=stream_unit&version=latest&contentPlacement=1&pgtype=collection|archive-date=16 February 2018|url-status=live}}</ref>.

[[Датотека:4162761 Curtis M. Scaparrotti, Kay Bailey Hutchison and Wolf-Jürgen Stahl 2018.jpg|thumb|''Кертис Сцапарротти'', [[Врховни командант савезничких снага у Европи]] и ''Кај Бејли Хутчисон'' са Бригадним Генералом Волф-Јирген Сталом у Авганистану у фебруару 2018.]]
У [[август]]у 2018. талибани су покренули низ офанзива, од којих је највећа офанзива на Газни. Током офанзиве на Газни, талибани су неколико за дана заузели Газни, шести по величини авганистански град, али су се на крају повукли. Талибани су успјели убити стотине авганистанских војника и полиције и заузели неколико владиних база и округа.

Након офанзиве, ''Ерик Принс'', приватни војни предузимач и бивши шеф компаније ''Блеквотер'', залагао се за додатну приватизацију рата<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/av/world-asia-45563044/ex-blackwater-ceo-s-plan-to-end-the-war-in-afghanistan|title=Ex-Blackwater CEO's plan to end the war in Afghanistan|access-date=18 September 2018|work=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20180918204054/https://www.bbc.com/news/av/world-asia-45563044/ex-blackwater-ceo-s-plan-to-end-the-war-in-afghanistan|archive-date=18 September 2018|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theatlantic.com/politics/archive/2017/08/afghanistan-camp-david/537324/|title=Erik Prince's Plan to Privatize the War in Afghanistan|access-date=18 August 2018|publisher=The Atlantic|archive-url=https://web.archive.org/web/20180818230112/https://www.theatlantic.com/politics/archive/2017/08/afghanistan-camp-david/537324/|archive-date=18 August 2018|url-status=live|date=18 August 2017}}</ref>. Међутим, тадашњи амерички министар одбране [[Џејмс Матис]] оповргао је ту идеју, рекавши: ''„Када Американци ставе на коцку кредибилитет своје нације, приватизација вјероватно није мудра идеја“''<ref>{{cite web|url=https://www.tolonews.com/afghanistan/privatizing-afghanistan-war-not-wise-idea-mattis|title=Privatizing Afghanistan War Not A Wise Idea: Mattis|access-date=29 August 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180829141107/https://www.tolonews.com/afghanistan/privatizing-afghanistan-war-not-wise-idea-mattis|archive-date=29 August 2018|url-status=live}}</ref>.

У [[септембар|септембру]] 2018, Уједињене нације су изразиле забринутост због све већег броја цивилних жртава услед ваздушних напада у Авганистану. Америчко ваздухопловство је у првих шест месеци те године бацило око 3.000 бомби, како би натерали талибанске милитанте на мировне преговоре. У саопштењу које је издала УНАМА, оно је подсетило све стране укључене у сукоб "да испоштују своје обавезе да заштите цивиле од повреда"<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-Afghanistan-casualties/u-n-concerned-over-spike-in-civilian-casualties-in-Afghan-air-strikes-idUSKCN1M51J0|title=U.N. concerned over spike in civilian casualties in Afghan air strikes|newspaper=Reuters|access-date=25 September 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180925133956/https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-casualties/u-n-concerned-over-spike-in-civilian-casualties-in-afghan-air-strikes-idUSKCN1M51J0|archive-date=25 September 2018|url-status=live|date=25 September 2018}}</ref>.

Дана [[17. октобар|17. октобра]] 2018. године, неколико дана прије парламентарних избора, у нападу талибана убијен је кандидат Абдул Џабар Кахраман. Талибани су издали саопштење, упозоравајући наставнике и ученике да не учествују на предстојећим изборима или да не користе школе као бирачка места<ref>{{cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2018/10/afghan-election-candidate-killed-taliban-attack-181017055937948.html|title=Afghan election candidate killed in Taliban attack|access-date=17 October 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181017081313/https://www.aljazeera.com/news/2018/10/afghan-election-candidate-killed-taliban-attack-181017055937948.html|archive-date=17 October 2018|url-status=live}}</ref>.

Дана [[17. децембар|17. децембра]] 2018. године, америчке дипломате су разговарале са талибанима у [[УАЕ|Уједињеним Арапским Емиратима]] о могућем окончању рата. Талибани су дали услове за датум повлачења трупа предвођених САД прије било каквих разговора са кабулском владом и захтијевали од Вашингтона да се не противи успостављању исламистичке владе. Међутим, амерички званичници инсистирали су на задржавању неких трупа и барем неколико база у земљи. Амерички званичници су описали састанак као „део напора Сједињених Држава и других међународних партнера да промовишу унутаравганистански дијалог чији је циљ окончање сукоба у Авганистану“<ref>{{Cite web |url=https://www.washingtonpost.com/world/us-diplomats-hold-talks-with-taliban-on-ending-afghan-war/2018/12/17/c25be5d0-01f3-11e9-9122-82e98f91ee6f_story.html |title=Archived copy |access-date=17 December 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181217151335/https://www.washingtonpost.com/world/us-diplomats-hold-talks-with-taliban-on-ending-afghan-war/2018/12/17/c25be5d0-01f3-11e9-9122-82e98f91ee6f_story.html |archive-date=17 December 2018 |url-status=live}}</ref>.

==== 2019 ====
[[Датотека:Ongoing conflicts around the world in 2019.svg|thumb|250px|<center>Оружани сукоби који су у току у јуну 2019.</center>
----
{{legend|maroon|Велики ратови, 10.000 или више смртних случајева у текућој или прошлој години}}
]]
Дана [[25. јануар]]а [[2019]]. године, председник Авганистана [[Ашраф Гани]] рекао је да је више од 45.000 припадника авганистанских снага безбедности убијено од када је постао председник [[2014]]. Такође је рекао да је у истом периоду било мање од 72 међународне жртве<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-47005558|title=Staggering Afghan death toll revealed|date=25 January 2019|access-date=25 January 2019|language=en-GB|archive-url=https://web.archive.org/web/20190125190922/https://www.bbc.com/news/world-asia-47005558|archive-date=25 January 2019|url-status=live}}</ref>. Извештај америчке владе из јануара 2019. године, процењује да је 53,8% округа Авганистана било под контролом или утицајем владе, при чему је 33,9% оспоравано, а 12,3% под контролом или утицајем побуњеника<ref>{{Cite news| issn = 0362-4331| last = Nordland| first = Rod| title = Afghan Government Control Over Country Falters, US Report Says| work = The New York Times| access-date = 24 May 2019| date = 1 February 2019| url = https://www.nytimes.com/2019/01/31/world/asia/afghanistan-taliban-territory-control.html| archive-url = https://web.archive.org/web/20190524223019/https://www.nytimes.com/2019/01/31/world/asia/afghanistan-taliban-territory-control.html| archive-date = 24 May 2019| url-status = live}}</ref>.

Талибани су [[4. фебруар]]а 2019. напали контролни пункт у сјеверној провинцији [[Баглан (провинција)|Баглан]]. Убијена је 21 особа, укључујући 11 полицајаца. Истог дана, у северној провинцији [[Саманган]] догодио се још један напад у којем је погинуло 10 људи<ref>{{cite web|url=https://www.trtworld.com/asia/at-least-21-people-killed-in-taliban-attacks-in-afghanistan-23881|title=At least 21 people killed in Taliban attacks in Afghanistan|access-date=5 February 2019|archive-date=16. 08. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210816013852/https://www.trtworld.com/asia/over-40-afghan-security-forces-killed-in-series-of-attacks-officials-23881|url-status=}}</ref>.

Дана [[25. фебруар]]а 2019. у [[Катар]]у су почели мировни преговори између талибана и Сједињених Држава, при чему је посебно присутан суоснивач талибана [[Абдул Гани Барада]]. Специјални изасланик САД Залмај Халилзад известио је да је ова рунда преговора "продуктивнија него што је то било у прошлости" и да је договорена нацрт верзија мировног споразума. Договор је укључивао повлачење америчких и међународних трупа из Авганистана и талибана, не дозвољавајући другим џихадистичким групама да дјелују унутар земље. Талибани су такође известили да је постигнут напредак у преговорима<ref name=BBC1>{{cite news |title=US peace envoy meets Taliban co-founder |url=https://www.bbc.com/news/world-asia-47351369 |access-date=25 February 2019 |date=25 February 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190224220641/https://www.bbc.com/news/world-asia-47351369 |archive-date=24 February 2019 |url-status=live}}</ref>.

Талибани су [[1. март]]а 2019. године напали војну базу [[Шораб]] у [[Хелманд (провинција)|Хелманду]], убивши 23 припадника снага безбедности, а ранивши 20<ref>{{cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2019/03/23-afghan-security-forces-killed-taliban-attack-190301171933621.html|title=At least 23 Afghan security forces killed in Taliban attack|access-date=4 March 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190304020203/https://www.aljazeera.com/news/2019/03/23-afghan-security-forces-killed-taliban-attack-190301171933621.html|archive-date=4 March 2019|url-status=live}}</ref>.

Дана [[30. април]]а 2019. године, снаге авганистанске владе предузеле су операције чишћења усмјерене против ИСИС-К и талибана у источној провинцији [[Нангархар]], након што су се двије групе бориле више од недељу дана над групом села у подручју илегалног ископавања талка. Национална управа за сигурност тврдила је да су убијена 22 борца ИСИС-К и уништена два складишта оружја, док су талибани тврдили да су авганистанске снаге које подржавају САД убиле седам цивила; један покрајински званичник рекао је да је више од 9.000 породица расељено у борбама<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-attacks/afghan-forces-launch-attacks-to-clear-warring-militants-from-east-afghanistan-idUSKCN1S61BI|title=Afghan forces launch attacks to clear warring militants from east Afghanistan|last=Sediqi|first=Abdul Qadir|work=[[Reuters]]|access-date=1 May 2019|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20190511115943/https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-attacks/afghan-forces-launch-attacks-to-clear-warring-militants-from-east-afghanistan-idUSKCN1S61BI|archive-date=11 May 2019|url-status=live}}</ref>.

Бомбаш самоубица и неколико милитаната [[28. јул]]а 2019. напали су канцеларију председника Ашрафа Ганија и Амрулаха Салеха. Најмање 20 људи је погинуло, а 50 повређено, а међу повређенима је и Салех. Током шесточасовне операције спашено је више од 150 цивила, а убијена су три милитанта<ref>{{cite web|url=https://uk.reuters.com/article/uk-afghanistan-blast/at-least-20-killed-50-injured-in-attack-on-vp-candidates-office-in-kabul-government-idUKKCN1UO0BO?rpc=401&|title=At least 20 killed, 50 injured in attack on VP candidate's office in Kabul - government|access-date=28 July 2019|publisher=Reuters|archive-date=01. 09. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200901184219/https://uk.reuters.com/article/uk-afghanistan-blast/at-least-20-killed-50-injured-in-attack-on-vp-candidates-office-in-kabul-government-idUKKCN1UO0BO?rpc=401&|url-status=}}</ref>.

[[Датотека:Taliban insurgency in Afghanistan (2015–present).svg|thumb|Војна ситуација, од 2019
{{legend|#fcc|Под контролом [[Авганистан|авганистанске владе]] и [[НАТО]]}}{{legend|#ffffff|Под контролом [[Талибан]]а, [[Ал Каида]] и [[Муџахедини|Џихадистичких савезника]]}}]]
До августа, талибани су контролисали више територије него у било ком тренутку од 2001<ref>{{Cite news| issn = 0013-0613| title = America and the Taliban inch towards a peace deal in Afghanistan| work = The Economist| date = 7 August 2019| access-date = 10 August 2019| url = https://www.economist.com/asia/2019/08/07/america-and-the-taliban-inch-towards-a-peace-deal-in-afghanistan| archive-url = https://web.archive.org/web/20190808141537/https://www.economist.com/asia/2019/08/07/america-and-the-taliban-inch-towards-a-peace-deal-in-afghanistan| archive-date = 8 August 2019| url-status = live}}</ref>. [[Вашингтон пост]] је известио да су САД близу постизања мировног споразума са талибанима и да се спремају да повуку 5.000 војника из Авганистана<ref>{{Cite news| issn = 0190-8286| last= Lamothe| first= Dan| last2 = Hudson| first2 = John| last3 = Constable| first3 = Pamela| title = US preparing to withdraw thousands of troops from Afghanistan in initial deal with Taliban| work = Washington Post| access-date = 10 August 2019| date = 1 August 2019| url = https://www.washingtonpost.com/world/national-security/us-preparing-to-withdraw-thousands-of-troops-from-afghanistan-in-initial-deal-with-taliban/2019/08/01/01e97126-b3ac-11e9-8f6c-7828e68cb15f_story.html| archive-url = https://web.archive.org/web/20190802020345/https://www.washingtonpost.com/world/national-security/us-preparing-to-withdraw-thousands-of-troops-from-afghanistan-in-initial-deal-with-taliban/2019/08/01/01e97126-b3ac-11e9-8f6c-7828e68cb15f_story.html| archive-date = 2 August 2019| url-status = live}}</ref>. Међутим, истог мјесеца касније је потврђено да су неке талибанске вође, укључујући брата талибанског емира [[Хибатула Акунџада|Хибатуле Акунџаде]], [[Хафиз Ахмадулах]] и неки други рођаци<ref name=telegraphspeaks />, убијени у експлозији бомбе у џамији Кајр Ул Мадараис која се налазила у Квети предграђу Кучлака и дуго је служило као главно место окупљања припадника талибана<ref name="telegraphspeaks">{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2019/08/16/family-taliban-leader-killed-assassination-attempt-eve-historic/|title=Family of Taliban leader killed in 'assassination attempt' on eve of historic US peace deal|last=Farmer|first=Ben|date=16 August 2019|work=The Telegraph|access-date=28 August 2019|last2=Mehsud|first2=Saleem|language=en-GB|issn=0307-1235|archive-url=https://web.archive.org/web/20190817172250/https://www.telegraph.co.uk/news/2019/08/16/family-taliban-leader-killed-assassination-attempt-eve-historic/|archive-date=17 August 2019|url-status=live}}</ref><ref name="brotherkilled">{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2019/08/brother-afghan-taliban-leader-killed-pakistan-mosque-blast-190816143737376.html|title=Brother of Afghan Taliban leader killed in Pakistan mosque blast|website=aljazeera.com|access-date=28 August 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190819220925/https://www.aljazeera.com/news/2019/08/brother-afghan-taliban-leader-killed-pakistan-mosque-blast-190816143737376.html|archive-date=19 August 2019|url-status=live}}</ref>. У септембру су САД отказале преговоре<ref name=":10">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2019/09/08/us/politics/pompeo-trump-afghan-peace-negotiations.html|title=After Trump Calls Off Talks, Afghanistan Braces for Violence|last=Sanger|first=David|date=8 September 2019|work=New York Times|access-date=9 September 2019|last2=Mashal|first2=Mujib|archive-url=https://web.archive.org/web/20190909010759/https://www.nytimes.com/2019/09/08/us/politics/pompeo-trump-afghan-peace-negotiations.html|archive-date=9 September 2019|url-status=live}}</ref>.

Талибани су [[3. септембар|3. септембра]] 2019. преузели одговорност за самоубилачки напад у главном граду Авганистана, циљајући комплекс ''Green Village'' у Кабулу. Према извештајима, погинуло је скоро 16 цивила, а 119 је повређено<ref>{{cite web|url=https://truenewssource.com/2019/09/04/taliban-attack-in-kabul-raises-question-on-peace-agreement/|title=Taliban's Attack in Kabul Raises Question on the Peace Agreement|access-date=4 September 2019|website=True News Source|archive-date=10. 02. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200210165207/https://truenewssource.com/2019/09/04/taliban-attack-in-kabul-raises-question-on-peace-agreement/|url-status=dead}}</ref>.

Дана [[15. септембар|15. септембра]] 2019. године, 38 талибанских бораца, укључујући два висока команданта, убијено је у заједничкој америчко-авганистанској војној операцији<ref>{{Cite web|url=https://www.cbsnews.com/news/afghanistan-us-troops-kill-at-least-38-taliban-fighters-today-2019-09-15/|title=Afghanistan and U.S. troops claim to have killed at least 38 Taliban fighters|website=cbsnews.com}}</ref>.

Бомбаш самоубица напао је [[17. септембар|17. септембра]] 2019. предизборни скуп председника Ашрафа Ганија, убивши 26 људи и ранивши 42. Мање од сат времена касније, талибани су извели још један самоубилачки напад у близини америчке амбасаде и авганистанског министарства одбране, убивши 22 људи и рањених око 38<ref>{{cite web|url=https://www.oxfordtimes.co.uk/news/national/17908124.dozens-killed-Taliban-suicide-bombings-Afghanistan/?ref=rss|title=Dozens killed by Taliban suicide bombings in Afghanistan|access-date=17 September 2019|website=The Oxford Times}}</ref>.

Дана [[27. октобар|27. октобра]] 2019. године, 80 талибанских бораца је погинуло као резултат заједничких авганистанско-америчких војних операција у Кандахару и Фариабу<ref>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2019/10/afghan-forces-kill-80-taliban-fighters-officials-191027103220070.html|title=Afghan, US forces kill over 80 Taliban fighters, officials say|website=aljazeera.com}}</ref>.

=== Споразум у Дохи ===
{{Посебан чланак|Споразум у Дохи}}
==== 2020 ====
[[Датотека:Ongoing conflicts around the world in 2020.svg|thumb|250px|<center>Оружани сукоби који су у току у јуну 2020.</center>
----
{{legend|maroon|Велики ратови, 10.000 или више смртних случајева у текућој или прошлој години}}
]]
[[Датотека:Secretary Pompeo Participates in a Signing Ceremony in Doha (49601220548).jpg|thumb|Представник САД [[Залмај Халилзад]] (лево) и представник талибана [[Абдул Гани Барадар]] (десно) потписују [[Споразум у Дохи|Споразум о доношењу мира у Авганистану у Дохи]], [[Катар]] 29. фебруара 2020.]]
Мировни преговори су настављени у [[децембар|децембру]] [[2019]].<ref>{{Cite web| title = US-Taliban Afghan peace talks at 'important stage': Khalilzad| access-date = 22 February 2020| url = https://www.aljazeera.com/news/2019/12/taliban-afghan-peace-talks-important-stage-khalilzad-191219061940803.html|publisher=Al-Jazeera}}</ref> Ова рунда разговора резултирала је седмодневним делимичним прекидом ватре који је почео [[22. фебруар]]а [[2020]]. године<ref>{{Cite web| title = US-Taliban truce begins, raising hopes for a peace deal| access-date = 22 February 2020| url = https://www.aljazeera.com/news/2020/02/pact-taliban-reducing-violence-start-saturday-200221094340829.html|publisher=Al-Jazeera}}</ref>. Дана [[29. фебруар]]а, [[Сједињене Државе]] и талибани потписали су условни [[Споразум у Дохи|мировни споразум у Дохи]], Катар<ref name="peace-deal-Feb29">{{Cite web| title = Afghanistan's Taliban, US sign peace deal| access-date = 29 February 2020| url = https://www.aljazeera.com/news/2020/02/afghanistan-taliban-sign-deal-america-longest-war-200213063412531.html|publisher=Al-Jazeera}}</ref> који је захтевао размену заробљеника у року од десет дана и који је требало да доведе до повлачења америчких трупа из Авганистана у року од 14 месеци<ref name="proposedwithdrawal">{{cite news |last=Dadouch|first=Sarah |last2=George |first2=Susannah |last3=Lamothe |first3=Dan |title=U.S. signs peace deal with Taliban agreeing to full withdrawal of American troops from Afghanistan |url=https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/afghanistan-us-taliban-peace-deal-signing/2020/02/29/b952fb04-5a67-11ea-8efd-0f904bdd8057_story.html |access-date=1 March 2020 |work=Washington Post |date=29 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200301051555/https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/afghanistan-us-taliban-peace-deal-signing/2020/02/29/b952fb04-5a67-11ea-8efd-0f904bdd8057_story.html |archive-date=1 March 2020 |url-status=live}}</ref><ref name="stillproposedwithdrawal">{{cite news |title=U.S. to withdraw troops from Afghanistan in 14 months if Taliban conditions met |url=https://www.msn.com/en-us/news/world/us-to-withdraw-troops-from-afghanistan-in-14-months-if-taliban-conditions-met/ar-BB10yxIL |access-date=29 February 2020 |agency=Reuters |via=MSN}}</ref>. Договор је предвиђао повлачење свих снага [[НАТО]]-а из Авганистана, у замену за обећање талибана да спречи деловање [[Ал Каида|Ал-Каиде]] у подручјима под контролом талибана, као и текуће разговоре између талибана и авганистанске владе. Сједињене Државе пристале су на почетно смањење својих снага са 13.000 на 8.600 у року од 135 дана (тј. До [[јул]]а [[2020]]), након чега би услиједило потпуно повлачење у року од 14 мјесеци (тј. До [[1. мај]]а [[2021]]) ако талибани задрже своје снаге обавезе. Сједињене Државе су се такође обавезале да ће затворити пет војних база у року од 135 дана, и изразиле су намеру да окончају економске санкције талибанима до [[27. август]]а [[2020]]. године. Међутим, авганистанска влада није била страна у споразуму, па је на конференцији за новинаре следећег дана председник Гани критиковао споразум јер је "потписан иза затворених врата". Рекао је да се авганистанска влада "није обавезала на ослобађање 5.000 талибанских затвореника" и да таква акција "није надлежност Сједињених Држава, али је власт авганистанске владе"<ref>{{Cite web| title = Ghani: No Commitment to Release Taliban Prisoners| work = TOLOnews| access-date = 1 March 2020| url = https://tolonews.com/afghanistan/ghani-no-commitment-release-taliban-prisoners}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.aljazeera.com/news/2020/03/president-ghani-rejects-peace-deal-prisoner-swap-taliban-200301082216180.html|title=President Ghani rejects peace deal's prisoner swap with Taliban|publisher=Al Jazeera|date=1 March 2020|access-date=1 March 2020}}</ref><ref name=nprreject>{{cite news|url=https://www.npr.org/2020/03/01/810949474/afghan-president-rejects-timeline-for-prisoner-swap-proposed-in-us-taliban-peace|title=Afghan President Rejects Timeline For Prisoner Swap Proposed In US-Taliban Peace Deal|first=Cat|last=Schuknecht|publisher=NPR|date=1 March 2020|access-date=1 March 2020}}</ref><ref name="apreject">{{Cite web|url=https://www.politico.com/news/2020/03/01/afghan-peace-deal-prisoner-release-118473|title=Afghan peace deal hits first snag over prisoner releases|last=Press|first=Associated|website=POLITICO|language=en|access-date=2022-03-25}}</ref>. Гани је такође изјавио да свака размена затвореника "не може бити предуслов за разговоре", већ се мора преговарати у оквиру разговора<ref name=bbcreject>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-51695370|title=Afghan conflict: President Ashraf Ghani rejects Taliban prisoner release|work=BBC News|date=1 March 2020|access-date=1 March 2020}}</ref>.

Талибани су [[3. март]]а наставили офанзивне операције против авганистанске војске и полиције, изводећи нападе у провинцијама [[Кундуз (провинција)|Кундуз]] и [[Хелманд (провинција)|Хелманд]]<ref>{{Cite news| issn = 0013-0613| title = A peace deal signed. Then America and the Taliban resume fighting| work = The Economist}}</ref>. Дана [[4. март]]а, САД су узвратиле ваздушним нападом на талибанске борце у Хелманду<ref>{{Cite web| publisher= CNN|last=Beech|first=Samantha|last2=Cole|first2=Devan| title = US conducted airstrike on Taliban fighters following attack on Afghan checkpoint| work = CNN| access-date = 6 March 2020| url = https://www.cnn.com/2020/03/04/politics/taliban-airstrikes-afghanistan-us/index.html}}</ref>.

ИСИС-К је [[6. март]]а у масовној пуцњави у Кабулу убио 32 особе<ref name="B"/>. Између [[3. март|3.]] и [[27. март]]а, талибани су извршили 405 напада на авганистанске снаге безбедности<ref>{{Cite web| title = Taliban attacks against Afghan security forces continue unabated {{!}} FDD's Long War Journal| access-date = 29 March 2020| url = https://www.longwarjournal.org/archives/2020/03/taliban-attacks-against-afghan-security-forces-continue-unabated.php}}</ref>.

Дана [[20. април]]а 2020. године, талибани су у другом нападу убили најмање 23 припадника авганистанске војске и девет цивила<ref name="#14">{{cite web|url= https://www.france24.com/en/20200420-dozens-dead-in-fresh-wave-of-taliban-violence-in-afghanistan|title=Dozens dead in fresh wave of Taliban violence in Afghanistan|access-date=20 April 2020|website=France 24}}</ref>.

У априлу 2020. године, ''[[The New York Times]]'' је документовао ратне жртве у Авганистану од [[27. март]]а до [[23. април]]а и обавестио да су најмање 262 припадника провладиних снага, заједно са 50 цивила, убијено за скоро месец дана. Осим тога, стотине цивила и авганистанских снага је такође повређено<ref name="#14"/>.

Авганистанске власти су [[2. мај]]а 2020. пустиле најмање 100 талибанских припадника из затвора у Кабулу. То је настало као одговор на мировни споразум са САД, за који талибани тврде да их је увјерио да ће њихових 5.000 затвореника бити пуштено. Међутим, авганистанска влада, која је одбила ослобађање и било какво овлашћење САД над одлуком, сада се сложила да ослободи 1500 чланова милицијске организације.

У 10 сати ујутро, [[12. мај]]а 2020. у Кабулу, три наоружана човјека у полицијским униформама извршила су масовну пуцњаву у породилишту једне болнице у Кабулу<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2020/04/02/magazine/afghan-war-casualty-report-april-2020.html |title=Afghan War Casualty Report: April 2020|access-date=2 April 2020|website=The New York Times}}</ref>. Болница се налази у шиитском насељу Хазара у месту Дашт Барчи. Болници је помагало особље [[Лекари без граница|лекара без граница]]<ref name=B>[https://bbc.co.uk/news/world-asia-51766602 Kabul attack]</ref>. Нападачи су убили 24 особе, укључујући две новорођене бебе<ref name="reuters">{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-afghanistan-attacks/newborns-among-16-dead-in-kabul-hospital-attack-24-killed-in-funeral-bombing-idUSKBN22O0RS|title=Newborns among 16 dead in Kabul hospital attack; 24 killed in funeral bombing|website=Reuters|date=12 May 2020|language=en|access-date=2020-05-12}}</ref><ref name="theguardian">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2020/may/12/gunmen-attack-kabul-hospital-used-by-medecins-sans-frontieres|title=Newborns among 40 killed in attacks on Afghan hospital and funeral|website=theguardian|date=12 May 2020|language=en|access-date=2020-05-12}}</ref>, а повредиле још 16<ref name=B/><ref>{{Cite web|url=https://forsvaretsforum.no/utenriks/norske-styrker-var-pa-plass-under-sykehusangrep-i-kabul/124764|title=Norske styrker var på plass under sykehusangrep i Kabul|first=Av|last=NTB|date=15. 5. 2020.|website=forsvaretsforum.no}}</ref><ref name="G">{{cite news|title=Battle for the memory of Peterloo: Campaigners demand fitting tribute |work=The Guardian |date=13 August 2007 |url=https://www.theguardian.com/uk/2007/aug/13/britishidentity.artnews |access-date=26 March 2008 | location=London|last=Wainwright|first=Martin}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nrk.no/urix/norske-styrker-deltok-mot-is_-angrep-pa-barselavdeling-1.15018466|title=Norske styrker deltok mot IS' angrep på barselavdeling|first=Svein Vestrum|last=Olsson|date=15. 5. 2020.|website=NRK}}</ref>. Све нападаче су убиле авганистанске снаге безбедности и њихови ментори норвешких специјалних снага. Према речима Фредерика Бонота, шефа програма програма [[Лекари без граница]] у Авганистану: „Вратио сам се дан након напада и оно што сам видео у породилишту (одељењу) показује да је то било систематско стрељање мајки. Прошли су кроз собе у породилиште (одељење), које је пуцало на жене у креветима. То је било методично. Зидови попрскани мецима, крв на подовима у собама, возила изгорела и прозори пробијени". Бонот је додао: "То је шокантно. Знамо да је ово подручје у прошлости претрпјело нападе, али нико није могао вјеровати да би напали породиљско мјесто. Дошли су убити мајке"<ref name="voa1">{{Cite web|url=https://www.voanews.com/extremism-watch/islamic-state-plotted-afghan-hospital-raid-us-says|title=Islamic State Plotted Afghan Hospital Raid, US Says &#124; Voice of America - English|website=www.voanews.com}}</ref>. Око сат времена након напада у Кабулу, самоубилачки бомбашки напад се догодио у округу Куз Кунар, у провинцији [[Нангархар]], на сахрани шеика Акрама, командира полиције који је дан раније умро од срчаног удара, убивши 32 особе<ref>{{Cite web|url=https://gulfnews.com/world/asia/dozens-dead-as-mothers-infants-and-mourners-targeted-in-afghanistan-1.71455535|title=Dozens dead as mothers, infants and mourners targeted in Afghanistan|website=gulfnews.com}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-52631071|title=Babies killed as gunmen storm maternity ward|date=12. 5. 2020.|via=www.bbc.co.uk}}</ref>. 133 друга су повређена, неки тешко<ref name="bnn">{{Cite web|url=https://www.bnnbloomberg.ca/newborns-are-among-37-killed-in-two-attacks-in-afghanistan-1.1435029|title=Newborns Are Among 37 Killed in Two Attacks in Afghanistan|website=BNN Bloomberg|date=12 May 2020|language=en|access-date=2020-05-12}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-52642503|title=Afghan attack: Maternity ward death toll climbs to 24|website=BBC|date=13 May 2020|language=en|access-date=2020-05-13}}</ref>. Два дана касније, талибани су извели одмазду у близини суда у Гардезу у [[Пактија|Пактији]]: бомбаш самоубица покушао је да експлодира испред војног комплекса, али је експлодирао пре одредишта. У нападу је погинуло пет цивила, а најмање 29 је повређено. Талибани су ово тврдили као напад из освете, након што је председник Ашраф Гхани окривио групу за напад у породилишту; талибани су негирали одговорност за тај напад<ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/aponline/2020/05/14/world/asia/ap-as-afghanistan.html|title=Official Says Suicide Attack in Eastern Afghanistan Kills 5|agency=Associated Press|date=14. 5. 2020.|via=NYTimes.com}}{{Мртва веза}}</ref>.

Дана [[30. јул]]а, самоубица бомбаш аутомобила убио је 17 људи у Пули Аламу, провинција [[Логар (провинција)|Логар]]<ref>[https://www.france24.com/en/20200730-car-bomb-kills-at-least-17-in-afghanistan-ahead-of-ceasefire Car bomb kills at least 17 in Afghanistan ahead of ceasefire]</ref>.

=== Талибанска офанзива и крај америчке окупације ===
{{Посебан чланак|Офанзива Талибана 2021.|Пад Кабула (2021)|Исламски Емират Авганистан}}
==== 2021 ====
[[Датотека:2021 Taliban Offensive.png|thumb|Карта Авганистана која приказује офанзиву талибана]] 
[[Датотека:Taliban Humvee in Kabul, August 2021 (cropped).png|thumb|Борци талибана у Кабулу, 17. августа 2021]]
[[Офанзива Талибана 2021.|Побуна Талибана]] знатно се појачала [[2021]]. године, пошто су америчке оружане снаге најавиле повлачење из земље до септембра. Дана [[30. април]]а у бомбашком нападу у Пули Аламу погинуло је око 30 људи. '''[[Офанзива Талибана 2021.|Војна офанзива Талибана]]''' и савезничких милитантних група, међу којима је и [[Ал Каида|Ал-Каида]], против Владе Авганистана и њених савезника почела је [[1. мај]]а [[2021]]. године,<ref name="#1"/><ref name="fastadv12">{{cite news|url=https://www.nbcnews.com/politics/national-security/even-taliban-are-surprised-how-fast-they-re-advancing-afghanistan-n1272236|title=Even the Taliban are surprised at how fast they're advancing in Afghanistan|last=De Luce|first=Dan|date=25. 06. 2021.|access-date=08. 07. 2021.|archive-url=https://web.archive.org/web/20210707212339/https://www.nbcnews.com/politics/national-security/even-taliban-are-surprised-how-fast-they-re-advancing-afghanistan-n1272236|archive-date=07. 07. 2021.|publisher=NBC News|last2=Yusufzai|first2=Mushtaq|last3=Smith|first3=Saphora|url-status=live}}</ref> истовремено с повлачењем већине трупа [[САД]] из Авганистана.<ref name="disi"/> У бомбардовању средње школе у западном Кабулу [[8. мај]]а погинуло је око 45 људи. Већина жртава биле су ученице, које су у то време напуштале школу. Ниједна група до сада није преузела одговорност за та два напада<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2021/may/08/explosion-near-school-kabul-afghanistan|title=Blasts target school in west Kabul killing at least 58 people|date=2021-05-08|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-03-25}}</ref><ref>https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-57040713</ref>. Дана [[15. мај]]а, у нападу [[ИСИЛ]]-а на џамију у Кабулу погинуло је 12 људи<ref>{{Cite web|date=2021-05-15|title=Islamic State claims responsibility for Kabul mosque attack|url=https://www.reuters.com/world/asia-pacific/islamic-state-claims-responsibility-kabul-mosque-attack-2021-05-15/|access-date=2021-08-21|website=Reuters|language=en}}</ref>. [[1. јун]]а у два бомбашка напада на ИСИЛ-ов аутобус убијено је 10 људи у Кабулу<ref>{{Cite web|date=2021-06-03|title=Bombers aim for buses in new tactic to spread death and fear in Afghanistan|url=https://www.euronews.com/2021/06/03/us-afghanistan-buses|access-date=2021-08-21|website=euronews|language=en}}</ref>. [[5. јул]]а пријављено је да је 1000 авганистанских војника побегло у [[Таџикистан]] како би избегли сукобе са талибанским побуњеницима<ref>{{Cite web|date=2021-07-05|title=Tajikistan calls up reservists to bolster border as Afghan troops flee Taliban|url=https://www.reuters.com/world/asia-pacific/hundreds-afghan-security-personnel-flee-into-tajikistan-taliban-advances-2021-07-05/|access-date=2021-07-09|website=Reuters}}</ref>. Талибани су током [[јун]]а и [[јул]]а стекли контролу над различитим градовима, што је на крају довело до пада Кабула [[15. август]]а<ref>{{Cite web|last=Baker|first=Sinéad|title=The Taliban have declared the 'Islamic Emirate of Afghanistan,' the same name it used when it brutally ruled the country in the 1990s|url=https://www.businessinsider.com/taliban-declares-islamic-emirate-of-afghanistan-2021-8|access-date=2021-08-25|website=Business Insider|language=en-US}}</ref>.

Дана [[6. август]]а, Талибани су заузели прву провинцијску престоницу Зарањ. Током наредних десет дана, они су прошли широм земље, хватајући капитал за капиталом. [[14. август]]а [[Мазари Шариф]] је заузет док су команданти Рашид Достум и Ата Нур побјегли преко границе у [[Узбекистан]], пресјекавши витални сјеверни пут снабдијевања Кабула. У раним јутарњим сатима [[15. август]]а, [[Џалалабад]] је пао, пресјекавши једину преосталу међународну руту кроз Хајберски пролаз. До поднева тог дана, талибанске снаге су напредовале из округа Пагман стигавши до врата Кабула; Председник Ашраф Гани разговарао је о заштити града са министрима безбедности, док су извори тврдили да је мировни споразум о јединству са талибанима неизбежан. Међутим, Гани није успио доћи до највиших званичника у министарствима унутрашњих послова и одбране, а неколико високих политичара већ је пожурило на аеродром. До 14:00 сати, талибани су ушли у град без икаквог отпора; председник је убрзо побегао хеликоптером из председничке палате, а за неколико сати сликани су талибански борци како седе за Ганијевим столом у палати<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-58477131|title=Chaos and confusion: The frenzied final hours of the Afghan government|date=2021-09-08|work=BBC News|access-date=2022-03-25|language=en-GB}}</ref>. Рат је објављен истог дана, када су талибани дали страним снагама рок до [[31. август]]а да напусте земљу<ref name="#15">{{Cite web|url=https://www.whitehouse.gov/briefing-room/speeches-remarks/2021/07/08/remarks-by-president-biden-on-the-drawdown-of-u-s-forces-in-afghanistan/|title=Remarks by President Biden on the Drawdown of U.S. Forces in Afghanistan|date=2021-07-08|website=The White House|language=en-US|access-date=2022-03-25}}</ref><ref name="#15"/>. Мале снаге отпора предвођене Ахмадом Масудом формиране су [[16. август]]а у долини [[Пањшир]]<ref>{{Cite web|date=2021-08-18|title=‘Panjshir stands strong’: Afghanistan’s last holdout against the Taliban|url=http://www.theguardian.com/world/2021/aug/18/panjshir-stands-strong-afghanistans-last-holdout-against-the-taliban|access-date=2021-08-25|website=the Guardian|language=en}}</ref>. То је довело до кратког сукоба са новом талибанском владом, међутим, [[26. август]]а две стране су потписале мировни споразум и сложиле се да неће међусобно нападати<ref>{{cite web |title=Taliban, Northern Alliance agree not to attack each other: sources |url=https://www.geo.tv/latest/367157-taliban-northern-alliance-enter-into-peace-agreement-sources |website=www.geo.tv |access-date=26 August 2021 |language=en}}</ref><ref>{{cite web |title=Taliban and Northern Alliance in Panjshir strike a peace deal |url=https://www.globalvillagespace.com/taliban-and-northern-alliance-in-panjshir-strike-a-peace-deal/ |website=Global Village Space |access-date=26 August 2021 |date=26 August 2021}}</ref>.

Како су талибани преузели контролу 15. августа 2021, хитност евакуације становништва уплашени од талибана, укључујући и оне преводиоце и помоћнике који су радили у [[Операција Трајна слобода|операцији Трајна слобода]]; [[Међународне снаге за безбедносну помоћ]], [[Операција Слободина стража|Операције Слободина стража]] и [[Операција Одлучна подршка|Мисије одлучне подршке]]; и етничких мањина и жена, постале су хитне. Више од две недеље, међународно дипломатско, војно и цивилно особље, као и авганистански цивили, бежали су ка међународном аеродрому ''Хамид Карзај''. Генерал-мајор Хенк Тејлор потврдио је 16. августа да су амерички ваздушни напади окончани најмање 24 сата раније и да је фокус америчке војске у том тренутку био одржавање безбедности на аеродрому током наставка евакуације<ref>{{Cite web|title=Pentagon Press Secretary John F. Kirby Holds a Press Briefing|url=https://www.defense.gov/Newsroom/Transcripts/Transcript/Article/2733523/pentagon-press-secretary-john-f-kirby-holds-a-press-briefing/|access-date=20 August 2021|website=U.S. Department of Defense|language=en-US}}</ref>. Последњи лет, америчко ваздухопловство Ц-17, полетео је у 15:29 ЕТ, 23:59. у кабулском времену, [[30. август]]а 2021. године, обележавајући '''коначан крај америчке кампање у Авганистану''', након чега је уследила слављеничка ватра талибана<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2021/aug/31/last-man-out-the-haunting-image-of-americas-final-moments-in-afghanistan|title=Last man out: the haunting image of America’s final moments in Afghanistan|date=2021-08-31|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-03-25}}</ref>. Многи посматрачи су ово приметили као '''крај најдужег америчког рата у историји'''<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2021/08/30/world/afghanistan-news|title=Afghanistan Updates: The U.S. Occupation Is Over, Ending America’s Longest War|last=Katzenberg|first=Lauren|date=2021-08-30|work=The New York Times|access-date=2022-03-25|last2=Schmitt|first2=Eric|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref><ref>https://www.usatoday.com/story/news/politics/2021/08/30/how-americas-war-afghanistan-came-end-kabul-airport/5652282001/</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.aninews.in/news/world/us/us-ended-longest-war-in-american-history-says-biden20210901031111/|title=US ended longest war in American history, says Biden|website=ANI News|language=en|access-date=2022-03-25}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/national-security/us-afghanistan-longest-war-ends/2021/08/30/b56153ea-09b8-11ec-9781-07796ffb56fe_story.html|title=America’s 20-year war in Afghanistan ends as last U.S. military cargo plane lumbers into the sky over Kabul|work=Washington Post|access-date=2022-03-25|language=en-US|issn=0190-8286}}</ref>.

== Види још ==
* [[Грађански рат у Авганистану]]
* [[Рат против тероризма]]
* [[Операција Анаконда]]
* [[Инвазија на Ирак (2003)|Инвазија на Ирак]]
* [[Операција Трајна слобода]]
* [[Операција Херик]]
* [[Сукоби између Пакистана и Сједињених Држава]]
* [[Сукоб талибана и ИСИЛ-а у Авганистану]]
* [[Офанзива Талибана 2021.]]
* [[Совјетски рат у Авганистану|Совјетско-авганистански рат]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Amin Saikal |author-link=Amin Saikal|title=Modern Afghanistan: A History of Struggle and Survival|url=https://archive.org/details/modernafghanista00saik |edition=2006 1st |pages=[https://archive.org/details/modernafghanista00saik/page/n352 352]|publisher=I.B. Tauris & Co Ltd., London New York |isbn=1-85043-437-9|date=13. 11. 2004}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Neville|first=Leigh|title=Special Forces in the War on Terror (General Military)|publisher=Osprey Publishing|year=2015|isbn=978-1472807908}}
* {{Cite book|ref=harv |last=Marcela Grad |title=Massoud: An Intimate Portrait of the Legendary Afghan Leader|date=1 March 2009 |pages=310 |publisher=Webster University Press}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Auerswald|author2=Stephen|first=David P. M. Saideman|url=https://books.google.com/books?id=XXtAAQAAQBAJ&pg=PA87|title=NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone|year=2014|publisher=Princeton University Press|isbn=978-1-4008-4867-6|pages=87-88}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Carlisle| first = Rodney P. | title = Afganistan War America at War| url=https://archive.org/details/afghanistanwar0000carl|year=2010| publisher = Facts on File | location = USA|isbn=978-0-8160-8119-6| chapter = }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Coll|first=Steve |title=Ghost Wars: The Secret History of the CIA, Afghanistan, and Bin Laden, from the Soviet Invasion to September 10, 2001|url=https://books.google.com/books?id=ToYxFL5wmBIC|year=2004|publisher=Penguin|isbn=978-1-59420-007-6 |authorlink=Steve Coll }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Giradet| first = Edwards | title = Afganistan: The Soviet War|year=2012| publisher = Routledge | location = |isbn=978-1-136-62609-8 | chapter = |url=https://books.google.com/books?id=LnIESQy-xkgC|pages=274}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Girardet|first=Edward |title=Killing the Cranes: A Reporter's Journey Through Three Decades of War in Afghanistan | url=https://archive.org/details/killingcranesrep0000gira|year=2011|edition=3 August 2011 |pages=[https://archive.org/details/killingcranesrep0000gira/page/416 416] |publisher=Chelsea Green Publishing}}
* {{cite web|url=http://www.9-11commission.gov/ |title=National Commission on Terrorist Attacks Upon the United States |accessdate=17. 2. 2010 |date=20. 9. 2004 |last=911 Commission|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100211154714/http://www.9-11commission.gov/|archivedate=11. 2. 2010 |ref=harv}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Risen|first=James |title=State of War: The Secret History of the CIA and the Bush Administration|url=https://books.google.com/books?id=xBFbzzGg71cC|year=2008|publisher=Simon & Schuster UK|isbn=978-1-84737-511-7|pages=}}
* Auerswald, David P. & Stephen M. Saideman, eds. ''NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone'' (Princeton U.P. 2014) This book breaks down the history of the U.S. effort in Afghanistan down by deployed commander. Also useful in this fashion are Kaplan, "The Insurgents", and "A Different Kind of War."
* {{Cite book| ref=harv|others=BG [[John S. Brown]] |first=Richard W. |last=Stewart|title=Operation Enduring Freedom |url=http://www.history.army.mil/brochures/Afghanistan/Operation%20Enduring%20Freedom.htm |archive-url=https://web.archive.org/web/20071214152935/http://www.history.army.mil/brochures/Afghanistan/Operation%20Enduring%20Freedom.htm |url-status=dead |archive-date=14. 12. 2007 |year=2004|publisher=United States Army |pages=46}}
* {{cite web|url=https://www.aei.org/publication/america-and-the-war-on-terror/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20150404000410/http://www.aei.org/publication/america-and-the-war-on-terror/ |url-status=dead |archive-date=4. 4. 2015 |title=America and the War on Terror |last=AEI|publisher=AEI Public Opinion Study |date=24. 7. 2008 |ref=harv}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Call|first=Steve |title=Danger Close|url=https://books.google.com/books?id=ObYsOXiEtxgC|year=2010|publisher=Texas A&M University Press|isbn=978-1-60344-304-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Woodward|first=Bob |title=Obama's Wars|url=https://books.google.com/books?id=hKzjNMFba5gC|year=2010|publisher=Simon & Schuster|isbn=978-1-4391-7251-3|pages=}}
* {{cite web|url=http://www.cfr.org/afghanistan/us-war-afghanistan/p20018 |title=U.S. War in Afghanistan |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |year=2014|publisher=[[Council on Foreign Relations]] |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150302014738/http://www.cfr.org/afghanistan/us-war-afghanistan/p20018 |archivedate=2. 3. 2015. |df=dmy-all }}
* [[Robert Gates]], ''[[Duty: Memoirs of a Secretary at War]]'', New York, [[Alfred A. Knopf]], 2014.
* [[Thomas Powers]], "The War without End" (review of [[Steve Coll]], ''Directorate S: The CIA and America's Secret Wars in Afghanistan and Pakistan'', Penguin, 2018, 757 pp.), ''[[Њујорк ривју оф букс|The New York Review of Books]]'', vol. LXV, no. 7 (19 April 2018), p. 42–43. "Forty-plus years after our failure in [[Вијетнам|Vietnam]], the [[Сједињене Америчке Државе|United States]] is again fighting an endless war in a faraway place against a culture and a people we don't understand for political reasons that make sense in [[Вашингтон|Washington]], but nowhere else." (p. 43)
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = War in Afghanistan (2001–present)
| wikispecies = 
| wiktionary  = 
| wikiversity = 
| wikibooks   = 
| wikisource  = 
| wikiquote   = 
| wikinews    = Рат у Авганистану
}}
* [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=55184 Радио-телевизија Републике Српске: УН: Број цивилних жртава већи из године у годину, 4. 2. 2012.] {{ср}}
* [https://www.bbc.co.uk/news/world-south-asia-12024253 Afghanistan profile – A chronology of key events] as provided by [[Би-Би-Си|BBC]]
* [http://wardiary.wikileaks.org/ 75,000 documents on Wikileaks] {{Wayback|url=http://wardiary.wikileaks.org/ |date=20210510090131}}

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Рат у Авганистану]]
[[Категорија:Ратови у којима су учествовале Сједињене Америчке Државе]]