(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Онуфрије — разлика између измена — Википедија Пређи на садржај

Онуфрије — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
 
(Није приказано 28 међуизмена 16 корисника)
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:OnuphriusByzantineIcon4thCentury.jpg|280п|мини|десно|Рановизантијска икона Онуфрија из 4. века.]]
[[Датотека:OnuphriusByzantineIcon4thCentury.jpg|280п|мини|десно|Рановизантијска икона Онуфрија из 4. века.]]
[[Датотека:Завичајни музеј Књажевац - икона Светог Онуфрија из бугарског манастира, непознат аутор.jpg|280п|мини|десно|Икона Светог Онуфрија из бигарског манастира]]
'''Свети Онуфрије''' ([[Грчки језик|грчки]]: Ονούφριος, од египатског: ''Wnn-nfr'' - "онај који је непрестано добар"<ref>Gardiner, A. H. ''[http://www.jstor.org/view/00030279/ap020066/02a00080/0 The Origin of Some English Personal Names]'', Journal of the American Oriental Society, Vol. 56, No. 2. (Jun., 1936), pp. 189-197. (JSTOR or Athens login required)</ref>) је био [[аскета]] из [[4. век]]а, који је живео у пустињи Горњег [[Египат|Египта]]. Сматра се једним од пустињских отаца.
'''Свети Онуфрије''' ([[Грчки језик|грчки]]: Ονούφριος, од египатског: ''Wnn-nfr'' - „онај који је непрестано добар"<ref>Gardiner, A. H. ''[http://www.jstor.org/view/00030279/ap020066/02a00080/0 The Origin of Some English Personal Names]'', Journal of the American Oriental Society, Vol. 56, No. 2. (Jun., 1936), pp. 189-197. (JSTOR or Athens login required)</ref>) је био [[аскеза|аскета]] из [[4. век]]а, који је живео у пустињи Горњег [[Египат|Египта]]. Сматра се једним од пустињских отаца.


Онуфрије је испрва био монах у манастиру покрај [[Теба|Тебе]], да би затим отишао у пустињу где је проживео сам остатак свог живота (према предању, преко педесет година). Све власи су му биле "беле као снег", [[коса]] и брада су му досезале до земље, а тело му је било обрасло длаком јер је дуго живео без одеће. Носио је једино појас од лишћа.
Онуфрије је првобитно био монах у манастиру покрај [[Теба (град у Египту)|Тебе]], да би затим отишао у пустињу где је проживео сам остатак свог живота (према предању, преко педесет година). Све власи су му биле „беле као снег“, [[коса]] и брада су му досезале до земље, а тело му је било обрасло длаком јер је дуго живео без одеће. Носио је једино појас од лишћа.


О његовом животу знамо на основу писања монаха [[Пафнутије Кефалас|Пафнутија]], који га је једном приликом посетио у пустињи. Он каже да је цео Онуфрије изгледао блештећи, узвишен и страшан. Видећи Пафнутија, Онуфрије га је ословио именом, и испричао му свој живот у пустињи. Рекао је да га је ту довео његов [[анђео]] чувар, и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси [[хлеб]]а да утоли глад. Након тога је, промишљу Божјом, израсла крај његове ћелије и једна [[палма]], која је доносила добар плод [[урма|урме]], а ту је и настао извор воде. Ипак, говорио је Онуфрије: "''Највише се храним и појим слатким речима Божјим''". На питање Пафнутијево, како се причешћује, одговорио је пустињак, да му анђео Божји сваке суботе доноси [[причешће]] и причешћује га.
О његовом животу знамо на основу писања монаха [[Пафнутије Кефалас|Пафнутија]], који га је једном приликом посетио у пустињи. Он каже да је цео Онуфрије изгледао блештећи, узвишен и страшан. Видећи Пафнутија, Онуфрије га је ословио именом, и испричао му свој живот у пустињи. Рекао је да га је ту довео његов [[анђео]] чувар, и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси [[хлеб]]а да утоли глад. Након тога је, промишљу Божјом, израсла крај његове ћелије и једна [[palme|палма]], која је доносила добар плод [[датула|урме]], а ту је и настао извор воде. Ипак, говорио је Онуфрије: "''Највише се храним и појим слатким речима Божјим''".<ref>{{Cite web|url=https://www.crkvaub.rs/vesti/zitija-svetih/prepodobni-onufrije-veliki-prepodobni-petar-atonski|title=ПРЕПОДОБНИ ОНУФРИЈЕ ВЕЛИКИ; ПРЕПОДОБНИ ПЕТАР АТОНСКИ|date=2019-09-29|website=Црква Христа Спаситеља у Убу|access-date=2024-01-23}}</ref> На питање Пафнутијево, како се причешћује, одговорио је пустињак, да му анђео Божји сваке суботе доноси [[евхаристија|причешће]] и причешћује га.


Другог дана стари испосник је рекао Пафнутију, да је то дан његовог одласка из овога света, преклонио је колена, [[молитва|помолио]] се [[Бог]]у и преминуо. У том је Пафнутије видео светлост како је осветлила тело упокојеног свеца и чуо песму анђела. Сахранивши Онуфријево тело, Пафнутије се вратио у свој [[манастир]] и разгласио свима о овом подвижнику. Онуфрије је преминуо [[400]]. године.
Другог дана стари испосник је рекао Пафнутију, да је то дан његовог одласка из овога света, преклонио је колена, [[молитва|помолио]] се [[Бог]]у и преминуо. У том је Пафнутије видео светлост како је осветлила тело упокојеног свеца и чуо песму анђела. Сахранивши Онуфријево тело, Пафнутије се вратио у свој [[манастир]] и разгласио свима о овом подвижнику. Онуфрије је преминуо [[400]]. године.


[[Српска православна црква]] слави га 12. јуна по црквеном, а 25. јуна по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. [[Католичка црква]] га слави [[12. јун]]а.
[[Српска православна црква]] слави га 12. јуна по црквеном, а 25. јуна по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].<ref>{{Cite web|url=https://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=DIV|title=Свети преподобни Онуфрије Велики|website=Вечити православни календар|language=sr|access-date=2024-01-23}}</ref> [[Католичка црква]] га слави [[12. јун]]а. У склопу епархије Нишке постоји и [[Манастир Светог Онуфрија|манастир посвећен Светом Онуфрију]] у пиротском селу Базовик, у непосредној близини Бигарског водопада.


== Наводи ==
== Референце ==
{{reflist}}
<references/>


== Литература ==
== Литература ==
*[[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]]
* [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]]


==Спољашње везе==
== Спољашње везе ==
{{Портал бар|Биографија}}
{{commonscat|Onuphrius}}
{{commonscat|Onuphrius}}
*[http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=12&a=1&date=6-2006 Преподобни Онуфрије Велики] {{sr}}
* [https://web.archive.org/web/20070312043004/http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=12&a=1&date=6-2006 Преподобни Онуфрије Велики] {{sr}}
*[http://www.ukrainian-orthodoxy.org/saints/beauty/OnuphriusEng.htm Venerable Onuphrius the Great] {{en}}
* [https://web.archive.org/web/20080725072601/http://www.ukrainian-orthodoxy.org/saints/beauty/OnuphriusEng.htm Venerable Onuphrius the Great] {{en}}


{{нормативна контрола}}
[[Категорија:Умрли 400.]]
[[Категорија:Свеци]]


[[Категорија:Умрли 400.]]
[[de:Onophrios der Große]]
[[Категорија:Светитељи]]
[[en:Onuphrius]]
[[es:Onofre]]
[[pl:Święty Onufry]]
[[pt:Santo Onofre]]

Тренутна верзија на датум 24. јануар 2024. у 00:04

Рановизантијска икона Онуфрија из 4. века.
Икона Светог Онуфрија из бигарског манастира

Свети Онуфрије (грчки: Ονούφριος, од египатског: Wnn-nfr - „онај који је непрестано добар"[1]) је био аскета из 4. века, који је живео у пустињи Горњег Египта. Сматра се једним од пустињских отаца.

Онуфрије је првобитно био монах у манастиру покрај Тебе, да би затим отишао у пустињу где је проживео сам остатак свог живота (према предању, преко педесет година). Све власи су му биле „беле као снег“, коса и брада су му досезале до земље, а тело му је било обрасло длаком јер је дуго живео без одеће. Носио је једино појас од лишћа.

О његовом животу знамо на основу писања монаха Пафнутија, који га је једном приликом посетио у пустињи. Он каже да је цео Онуфрије изгледао блештећи, узвишен и страшан. Видећи Пафнутија, Онуфрије га је ословио именом, и испричао му свој живот у пустињи. Рекао је да га је ту довео његов анђео чувар, и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хлеба да утоли глад. Након тога је, промишљу Божјом, израсла крај његове ћелије и једна палма, која је доносила добар плод урме, а ту је и настао извор воде. Ипак, говорио је Онуфрије: "Највише се храним и појим слатким речима Божјим".[2] На питање Пафнутијево, како се причешћује, одговорио је пустињак, да му анђео Божји сваке суботе доноси причешће и причешћује га.

Другог дана стари испосник је рекао Пафнутију, да је то дан његовог одласка из овога света, преклонио је колена, помолио се Богу и преминуо. У том је Пафнутије видео светлост како је осветлила тело упокојеног свеца и чуо песму анђела. Сахранивши Онуфријево тело, Пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подвижнику. Онуфрије је преминуо 400. године.

Српска православна црква слави га 12. јуна по црквеном, а 25. јуна по грегоријанском календару.[3] Католичка црква га слави 12. јуна. У склопу епархије Нишке постоји и манастир посвећен Светом Онуфрију у пиротском селу Базовик, у непосредној близини Бигарског водопада.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gardiner, A. H. The Origin of Some English Personal Names, Journal of the American Oriental Society, Vol. 56, No. 2. (Jun., 1936), pp. 189-197. (JSTOR or Athens login required)
  2. ^ „ПРЕПОДОБНИ ОНУФРИЈЕ ВЕЛИКИ; ПРЕПОДОБНИ ПЕТАР АТОНСКИ”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-23. 
  3. ^ „Свети преподобни Онуфрије Велики”. Вечити православни календар (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]