Онуфрије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 1. мај 2015. у 19:17

Рановизантијска икона Онуфрија из 4. века.

Свети Онуфрије (грчки: Ονούφριος, од египатског: Wnn-nfr - „онај који је непрестано добар"^[1]) је био аскета из 4. века, који је живео у пустињи Горњег Египта. Сматра се једним од пустињских отаца.

Онуфрије је испрва био монах у манастиру покрај Тебе, да би затим отишао у пустињу где је проживео сам остатак свог живота (према предању, преко педесет година). Све власи су му биле „беле као снег“, коса и брада су му досезале до земље, а тело му је било обрасло длаком јер је дуго живео без одеће. Носио је једино појас од лишћа.

О његовом животу знамо на основу писања монаха Пафнутија, који га је једном приликом посетио у пустињи. Он каже да је цео Онуфрије изгледао блештећи, узвишен и страшан. Видећи Пафнутија, Онуфрије га је ословио именом, и испричао му свој живот у пустињи. Рекао је да га је ту довео његов анђео чувар, и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хлеба да утоли глад. Након тога је, промишљу Божјом, израсла крај његове ћелије и једна палма, која је доносила добар плод урме, а ту је и настао извор воде. Ипак, говорио је Онуфрије: "Највише се храним и појим слатким речима Божјим". На питање Пафнутијево, како се причешћује, одговорио је пустињак, да му анђео Божји сваке суботе доноси причешће и причешћује га.

Другог дана стари испосник је рекао Пафнутију, да је то дан његовог одласка из овога света, преклонио је колена, помолио се Богу и преминуо. У том је Пафнутије видео светлост како је осветлила тело упокојеног свеца и чуо песму анђела. Сахранивши Онуфријево тело, Пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подвижнику. Онуфрије је преминуо 400. године.

Српска православна црква слави га 12. јуна по црквеном, а 25. јуна по грегоријанском календару. Католичка црква га слави 12. јуна.

Референце

^ Gardiner, A. H. The Origin of Some English Personal Names, Journal of the American Oriental Society, Vol. 56, No. 2. (Jun., 1936), pp. 189-197. (JSTOR or Athens login required)

Литература

Охридски пролог, Владика Николај Велимировић

Спољашње везе

Преподобни Онуфрије Велики (језик: српски)
Venerable Onuphrius the Great (језик: енглески)

[1] Gardiner, A. H. The Origin of Some English Personal Names, Journal of the American Oriental Society, Vol. 56, No. 2. (Jun., 1936), pp. 189-197. (JSTOR or Athens login required)

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:OnuphriusByzantineIcon4thCentury.jpg|280п|мини|десно|Рановизантијска икона Онуфрија из 4. века.]]
-'''Свети Онуфрије''' ([[Грчки језик|грчки]]: Ονούφριος, од египатског: ''Wnn-nfr'' - „онај који је непрестано добар"<ref>Gardiner, A. H. ''[http://www.jstor.org/view/00030279/ap020066/02a00080/0 The Origin of Some English Personal Names]'', Journal of the American Oriental Society, Vol. 56, No. 2. (Jun., 1936), pp. 189-197. (JSTOR or Athens login required)</ref>) је био [[аскета]] из [[4. век]]а, који је живео у пустињи Горњег [[Египат|Египта]]. Сматра се једним од пустињских отаца.
+'''Свети Онуфрије''' ([[Грчки језик|грчки]]: Ονούφριος, од египатског: ''Wnn-nfr'' - „онај који је непрестано добар"<ref>Gardiner, A. H. ''[http://www.jstor.org/view/00030279/ap020066/02a00080/0 The Origin of Some English Personal Names]'', Journal of the American Oriental Society, Vol. 56, No. 2. (Jun., 1936), pp. 189-197. (JSTOR or Athens login required)</ref>) је био [[аскеза|аскета]] из [[4. век]]а, који је живео у пустињи Горњег [[Египат|Египта]]. Сматра се једним од пустињских отаца.
 Онуфрије је испрва био монах у манастиру покрај [[Теба (град у Египту)|Тебе]], да би затим отишао у пустињу где је проживео сам остатак свог живота (према предању, преко педесет година). Све власи су му биле „беле као снег“, [[коса]] и брада су му досезале до земље, а тело му је било обрасло длаком јер је дуго живео без одеће. Носио је једино појас од лишћа.
-О његовом животу знамо на основу писања монаха [[Пафнутије Кефалас|Пафнутија]], који га је једном приликом посетио у пустињи. Он каже да је цео Онуфрије изгледао блештећи, узвишен и страшан. Видећи Пафнутија, Онуфрије га је ословио именом, и испричао му свој живот у пустињи. Рекао је да га је ту довео његов [[анђео]] чувар, и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси [[хлеб]]а да утоли глад. Након тога је, промишљу Божјом, израсла крај његове ћелије и једна [[палма]], која је доносила добар плод [[урма|урме]], а ту је и настао извор воде. Ипак, говорио је Онуфрије: "''Највише се храним и појим слатким речима Божјим''". На питање Пафнутијево, како се причешћује, одговорио је пустињак, да му анђео Божји сваке суботе доноси [[причешће]] и причешћује га.
+О његовом животу знамо на основу писања монаха [[Пафнутије Кефалас|Пафнутија]], који га је једном приликом посетио у пустињи. Он каже да је цео Онуфрије изгледао блештећи, узвишен и страшан. Видећи Пафнутија, Онуфрије га је ословио именом, и испричао му свој живот у пустињи. Рекао је да га је ту довео његов [[анђео]] чувар, и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси [[хлеб]]а да утоли глад. Након тога је, промишљу Божјом, израсла крај његове ћелије и једна [[palme|палма]], која је доносила добар плод [[датула|урме]], а ту је и настао извор воде. Ипак, говорио је Онуфрије: "''Највише се храним и појим слатким речима Божјим''". На питање Пафнутијево, како се причешћује, одговорио је пустињак, да му анђео Божји сваке суботе доноси [[евхаристија|причешће]] и причешћује га.
 Другог дана стари испосник је рекао Пафнутију, да је то дан његовог одласка из овога света, преклонио је колена, [[молитва|помолио]] се [[Бог]]у и преминуо. У том је Пафнутије видео светлост како је осветлила тело упокојеног свеца и чуо песму анђела. Сахранивши Онуфријево тело, Пафнутије се вратио у свој [[манастир]] и разгласио свима о овом подвижнику. Онуфрије је преминуо [[400]]. године.