Град Бања Лука
|
| |
| Датотека:.jpg | |
| Начелник Општине | Драгољуб Давидовић; |
| Површина - укупно | 15000 km² |
| Становништво |
|
| временска зона | централноевропска: UTC+1 |
|
Latitude
| 44º46'27
N |
Бањалука је главни град и највећи град Републике Српске.
Географски положај и клима
Бања Лука је подигнута са обје стране Врбаса, на мјесту гдје ова ријека из својих клисура, тијеснаца и кланаца губи особине горске ријеке и улази у низију кроз коју прави свој пут ка ушћу у Саву.
Врбас тече средином града и на градском подручју прима притоке: Сутурлију, Црквену и Врбању.
Средишњи дио града лежи на надморској висини од 163м, окружен терцијарним брежуљцима. Околина Бање Луке богата је разноврсном шумском дивљачи, а ријеке рибом, што је допринијело развоју лова и риболова.
Клима у Бањој Луци је умјерено континентална са утицајима панонског појаса. Средња годишња температура је 10,7°C, средња јануарска 0,8°C, док је средња јулска 21,3°C.
Пространо подручје града није у сразмјери са бројем становника који га насељавају. Пратећи ток Врбаса град се развијао низводно, а стамбена насеља која су се градила послије Другог свјетског рата и земљотреса 1969. развијала су се у ширину према брдима која окружују Бању Луку, испод којих су никле модерне вишеспратнице.
Историја
У старим писаним споменицима, који датирају из 1320 спомиње се Врбашки град, а 1494 хрватско-угарски краљ Владислав II наводи уз име Јураја Микулашића да је обављао дужност каштелана Бањалуке.
На ширим просторима града откривена су веома богата археолошка налазишта који говоре о прастановницима простора око ријеке Врбас.
О боравку Римљана свједоче бројни артифакти пронађени на разним локалитетима у близини данашњег града Бање Луке. Римљани су први открили љековито дејство минералних вода на извориштима у околици Бање Луке; Горњем Шехеру, Слатини и Лакташима. Послије пропасти Римског царства славенска племена насељавају ово подручје током VI и VII вијека нове ере. У средњовјековном периоду дуж обале Врбаса ниче већи број утврђења.
Бања Лука се у то вријеме налазила на значајном путу који су изградили Римљани од Сплита (Салоне) до Градишке (Сервитиум). У данашњем срцу града, којег краси културно – историјски споменик – тврђава Кастел, подигнуто је римско војно утврђење цастра, унутар којег се одвијао живот римског војног насеља. Под својим данашњим именом се спомиње први пут 6. 2. 1494. У турско доба Ферхад паша Соколовић око 1580 гради чаршију на идеалном простору за развој насеља, на ушћу Црквене у Врбас.
У својих 500 година постојања Бањалука је била поприште многих сукоба, у вријеме аустријско – турских ратова била је више пута пустошена, а њено становништво побијено или растјерано. Нарочито је значајна битка која се водила око бањолучке тврђаве 1773. године у којој су обје стране претрпјеле велике губитке. Бању Луку су поред војничких похода пустошиле и велике епидемије куге, од којих је најстрашнија била она између 1813. и 1816. те увијек присутни земљотреси.
Крајем турске владавине Бања Лука, према новој административној подјели постаје регионални центар власти. У то вријеме град је имао 1.126 кућа од којих су 103 биле у српској вароши.
1878. Бању Луку окупира Аустро – Угарска, под чијом влашћу град значајно напредује. Добија саобраћајнице, развија се привреда и трговина. Жељезничким путем се извлачи дрвно богатство, које се пласирало даље у све крајеве Аустро – Уграске.
Најзначајнија личност тог времена удиже се високо изнад Змијања на Мањачи са које долази, велико књижевно стваралаштво и домољубље Петра Кочића оставља велики и трајни печат на слици Бање Луке. За вријеме аустроугарске владавине отворена је и Велика реалка, Фабрика дувана и дрвопрерађивачко предузеће «Bosna holtz».
Вријеме велике експанзије града долази са владавином енергичног и подузетног Бана Светислава Тисе Милосављевића, када се граде монументалне зграде Хипотекарне банке, Банске управе, Банског двора, Соколског дома, хигијенског завода и Народног позоришта.
Процват града зауставља Други свјетски рат и њемачко бомбардовање 9. априла 1941, те савезничко 1944. Бања Лука је ослобођена 22. априла 1945. године. У Другом свјетском рату била је у оквиру Независне државе Хрватске и под окрутним усташким режимом. Град је дочекао ослобођење 22. априла 1945, порушен и осиромашен. Крајишким борцима којих је у II свјетском рату погинуло неколико хиљада подигнут је споменик на Бањ брду, 1961
Најтежи ударац у послијератном периоду јој задаје катастрофални земљoтрес 1969. године, након којег град коначно добија свој препознатљиви изглед и значај. 1969.година дубоко је урезана у историју града и свијест становништва. Најразорнији, незаборавни земљотрес се десио 27. 10. 1969. године. Почео је неуобичајено јаким «претходним ударом», у ноћи 26. октобра у 2:55 h; подртавање се наставило до 8:53 h када је вријеме за Бању Луку стало. Бањолучани ће увијек памтити 8° MCS / 6° «Рихтера». Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86 000 станова или 3,7 x 106 m2 стамбене површине. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе администрације (152). Привреда је претрпила значајне губитке.
Оснивањем Републике Српске, Бања Лука као највећа територијално политичка јединица постаје главни град Републике, у којем су сједишта свих републичких институција.
Данас се простире на површини већој од 15 000 ха коју насељава око 250 000 становника, од којих преко 75% живи у ужем градском подручју. Културно-образовни концепт регије стварају Народни музеј, Народно позориште, Народна и универзитетска библиотека , кутурни центар Бански двор, Архив, Дјечије позориште, Умјетничка галерија, тринаест средњих школа и четрнаест вискошколских установа.
Привреда
До 1992. године Бањалука је била снажан привредни центар, са 63000 запослених и развијеном привредном, посебно индустријском структуром. Национални доходак per capita износио је 2850 USA $, а стопа запослености 32,6%. Привредни развој града био је заснован на развоју индустрије, уз доминацију секундарног сектора, у којем је било ангажовано 54% укупног броја запослених.
Посљедице четворогодишњих ратних дејстава нису мимоишле ни привреду Бањалуке, која је увелико у фази стагнације. Пропуштена је нова технолошка генерација. Инсталисана опрема, услијед вишегодишњег застоја, доживљава и економско и технолошко застаријевање. И најзад, изгубљене су традиционалне спољнотрговинске везе, значајни купци и тржишта.
На истеку 1999. године привреда послује у сложеним условима, са власничком трансформацијом у пуном замаху.
Култура
У вријеме управе Бана Милосављевића, бањалучко стваралаштво афирмише познате креаторе и аниматоре у области културе, који постављају највреднија остварења на културну позорницу града.
Народно позориште и Етнографски музеј основани су исте, 1930. године. Први управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као етнографски, Музеј временом повећава фонд историјске и архивске граде. Име Душана Митровића заузима почасно мјесто у позоришним аналима. Био је управник првог позоришног ансамбла, који се састојао од десетак глумаца, међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.
Недуго затим отворена је Народна библиотека, која сада има обиљежја народне и универзитетске библиотеке. Поред значајног фонда од 250.000 књига, Библиотека располаже и са 3.500 уникатних примјерака књига велике вриједности. Дјечје позориште је почело с радом 1960. године, а посљедњих година и ДИС - Позориште младих.
Уз Галерију ликовних умјетности, дјела познатих мајстора се могу видјети и у Галерији "Терзић". Концерти, изложбе, промоције и други културни садржаји одвијају се под кровом Банског двора.
Бањалучки календар традиционалних културних манифестација је густо исписан и на завидном нивоу ( Кочићеви сусрети, Светосавска академија, фестивал "Дјеца пјевају Републици Српској" и Фестивал градске и народне музике, Театар - фест, Сајам књига, и др. ). Филмска остварења се емитују у биоскопу "Палас" и мултиплексу "Козара" .
У области културно - умјетничког аматеризма најактивнија су слиједећа друштва и удружења : Веселин Маслеша, Пелагић, Чајавец, Српско - пјевачко друштво "Јединство", Дјечји хор "Врапчићи" и друга друштва.
Туризам
Како се град протеже обалама доњег тока Врбаса, на овим просторима риболов је веома старо занимање. Горњи ток Уне и Врбаса, а Плива цијелим својим током, изузетна су риболовачка атракција, колико ради улова пастрмке, младице и липљана, толико и ради љепоте кањона ријека и крајолика.
Врбас и Уна , у доњем току, као и равничарска Сава, богате су рибом мирних вода, шараном, штуком и сомом. Изузев сјеверне стране, Бањалука је окружена шумовитим брдима, у којима борави разноврсна дивљач. Ловишта срна су на Мањачи и Чемерници, резервати медвједа у шумама Котор Вароши, Масловара и Шипрага, а Бардача обилује барском дивљачи, претежно дивљим паткама и гускама.
Траписка шума је познато ловиште фазана и зечева, којих има и у резервату на подручју Ивањске.
Захваљујуци близини извора термоминералних вода (Лакташи, Шехер, Слатина, Кулаши ...) Бањалука има основне претпоставке за развој бањско - рекреативног туризма. Ради љековитих својстава, извори су кориштени и у доба Римљана, али до данас није реализован концепт реконструкције и модернизације бањских љечилишта, са рекреативним теренима и осталим садржајима савремене туристичке понуде. Бањалука је дуго словила као град зеленила, са више од десет хиљада стабала, уређеним парковима, зеленим површинама и чувеним алејама. Како су знатно проријеђени градски дрвореди, оближња излетишта огољела и запуштена, концепција развоја туризма не може заобићи темељиту санацију тврђаве Кастел, уређење обала Врбаса и зелених оаза у близини града, као Бањ - брдо, Шибове, Траписте и излетишта поред Врбање.
Спорт
Када је ријеч о бањалучком спорту, онда без двоумљења, прије свих треба поменути рукометаше, који су свом граду донијели титулу европског првака у рукомету. Завидне успјехе на спортским такмичењима постизали су и бањалучки боксери, стрелци, шахисти, падобранци, фудбалери, бициклисти, кајакаши, кошаркаши, и други спортисти који су свом граду подарили 12 медаља са Олимпијских игара (8 златних), 15 медаља са Свјетских првенстава, 6 медаља са Европских првенстава, 4 са Универзијаде, 11 са Медитеранских игара и 39 са Балканских првенстава једног клупског првака Европе (Рукометни клуб "Борац"), побједника Средњоевропског фудбалског купа (ФК "Борац") те бројних назива првака предходне Југославије како у екипним тако и у појединачним такмичењима.
Данас у Бања Луци организовано је и активно ради 104 спортске организација у 19 гранских спортова, те 16 спортско - рекреативних друштава и удружења.
Вањски линкови
Датотека:BLpanorama.jpg Панорама Бања Луке
