Сиднеј

Сиднеј
енгл. *Sydney*
Сиднеј; енгл. Sydney
	Сиднеј из ваздуха
Административни подаци
Држава	Аустралија
Савезна држава	Нови Јужни Велс
Основан	26. јануар 1788.
Становништво
Становништво	‍
— 2006.	3.641.422
— густина	299,84 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	33° 52′ 10″ Ј; 151° 12′ 30″ И / 33.869444° Ј; 151.208333° И
Површина	12.144,6 km2
	Сиднеј Сиднеј на карти Аустралије
Остали подаци
Градоначелник	Џон Стенхоуп
Веб-сајт
	www.cityofsydney.nsw.gov.au

Сиднеј (енгл. Sydney изговор: /ˈsɪdni/) је главни град аустралијске државе Нови Јужни Велс (енгл. New South Wales). Сиднеј је највећи град по површини у јужној хемисфери и најнасељенији град у Аустралији. Према попису из 2006. у граду је живело 3.641.422 становника, од чега 170.000 станује у централној зони (city of Sydney). Артур Филип, вођа тзв. Прве флоте, основао је прву европску колонију 1788. у Сиднејској ували.

Сиднеј се налази у југоисточном делу аустралијске обале. Изграђен је око залива Порт Џексон. Сиднеј је највећи финансијски центар Аустралије. Водеће привредне гране су пословне услуге, производња, туризам, медији и здравство.

Сиднеј је веома важна светска туристичка дестинација, познат по плажама и две знаменитости - Сиднејској опери и Сиднејском лучком мосту. Град је окружен националним парковима и многобројним заливима, рекама и увалама. Према истраживању из 1999, Универзитет Лоубороу класификује Сиднеј као бета град са 9 поена - на истом нивоу са Сан Франциском, Торонтом и Цирихом. Сиднеј је био домаћин многих спортских, културних и политичких догађаја и приредби попут Игара Комонвелта 1938, Летњих олимпијских игара 2000., Рагби купа 2003 као и самита АПЕК-а 2007. а 2008. у Сиднеју је одржан Светски дан младих.

Према истраживању о трошковима живота, Сиднеј је најскупљи град у Аустралији и 21. најскупљи град на свету.

Положај града

На нивоу Аустралије Сиднеј је удаљен:

286 км од главног града Аустралије, Канбере
881 км од Мелбурна
938 км од Бризбејна
1406 км од Аделејда
3970 км од Перта

Географија

Сиднеј је смјештен на југоистоку Аустралије, око залива Ботани Беј. Залив је подељен на много мањих залива. Унутрашњи део залива назван Порт Џексон је највећа природна лука на свету. Погодна лука је основни узрок настанка града на том месту. Постоји много пешчаних плажа, од којих је најпознатија Бонди.

Јужни део града (јужно од залива) је равница Камберланд Плејн. Северно од залива је брежуљкасти простор Хорнсби Плетју, који досеже и 200 м надморске висине. У позадини је града планина Блу Моунтејнс са познатим стрмим стенама и остацима културе Абориџина које су на листи Светске баштине УНЕСК–а.

Клима

Клима Сиднеја је влажна суптропска са много падавина и малим годишњим разликама у температури. Најнижа зимска температура ретко пада испод 8 °C, а највиша летња ретко прелази 32 °C.

Клима Сиднеја
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	46,1 (115)	43,4 (110,1)	39,8 (103,6)	33,9 (93)	30 (86)	26,9 (80,4)	25,9 (78,6)	31,3 (88,3)	34,6 (94,3)	38,2 (100,8)	41,8 (107,2)	42,2 (108)	45,3 (113,5)
Средњи максимум, °C (°F)	25,9 (78,6)	25,7 (78,3)	24,7 (76,5)	22,4 (72,3)	19,4 (66,9)	16,9 (62,4)	16,3 (61,3)	17,8 (64)	19,9 (67,8)	22,1 (71,8)	23,6 (74,5)	25,2 (77,4)	21,7 (71,1)
Средњи минимум, °C (°F)	18,7 (65,7)	18,8 (65,8)	17,5 (63,5)	14,7 (58,5)	11,5 (52,7)	9,3 (48,7)	8 (46)	8,9 (48)	11 (52)	13,5 (56,3)	15,6 (60,1)	17,5 (63,5)	13,8 (56,8)
Апсолутни минимум, °C (°F)	10,6 (51,1)	9,6 (49,3)	9,3 (48,7)	7 (45)	4,4 (39,9)	2,1 (35,8)	2,2 (36)	2,7 (36,9)	4,9 (40,8)	5,7 (42,3)	7,7 (45,9)	9,1 (48,4)	2,1 (35,8)
Количина падавина, mm (in)	102 (40,2)	117,9 (46,42)	129,4 (50,94)	126,4 (49,76)	120,7 (47,52)	130,6 (51,42)	97,3 (38,31)	81,2 (31,97)	69,1 (27,2)	77,6 (30,55)	83,1 (32,72)	77,9 (30,67)	1,212 (0,4772)
Извор: World Weather

Историја

Простор данашњег Сиднеја су пре 40.000 година насељавали аустралијски староседеоци Абориџини. Проналазач Аустралије, Џејмс Кук, је 1770. први пут стигао на тло Аустралије у заливу Ботани Беј на простору данашњег Сиднеја. Град је основао британски адмирал Артур Филип 1788. године као прво британско насеље на простору Аустралије. Филип је град назвао Њу Албион, али је касније преименован у „Сиднеј“ према британском министру унутрашњих послова Томасу Таунсхенду, лорду од Сиднеја. Европљани су уништили стара насеља Абориџина који су настрадали због болести на које нису били имуни.

У првим годинама постојања града дошло је до сукоба између гувернера и војних официра, што је била једина војна побуна у аустралијској историји. Средином 19. века откривено је злато у Батхурст, 150 км од Сиднеја, због чега су у Сиднеј дошли многи насељеници те је град од 1850. до 1870. нарастао са 40.000 на 200.000 становника.

Откриће злата било је главни подстицај развоју Сиднеја. Град је постао већи од тадашњег главног аустралијског града Мелбурна те је желео постати главни град. Дошло је до сукоба између два града па је склопљен компромис према којем је главни град постала Канбера између њих.

У 20. веку Сиднеј се индустријализира и брзо расте те премашује број од 1 милион становника. 1932. је изграђен познанти Сиднејски лучки мост, а 1973. је изграђена Сиднејска опера.

Становништво

Према попису, у граду је 2006. живело 3.641.422 становника.

Кретање броја становника
1991.	1996.	2001.	2006.
3.097.956^[1]	3.276.207^[1]	3.502.301^[1]	3.641.422^[1]

Према попису из 2006. године у широј зони Сиднеја је било 4.119.190 становника, од којих је 3.641.422 живело у урбаном подручју града. Унутрашњи Сиднеј је једно од најгушће насељених места у Аустралији са густином насељености од 4.023 становника/км².

У Сиднеју је највише, наравно послије Аусталаца, Енглеза, Ираца, Шкота и Кинеза. Такође 1,1% становништва Сиднеја су аутохотног порекла, док је 31,7% рођено ван града. Азијски Аустралијанци чине 16,9% становништва Сиднеја.

Већини становника је матерњи језик енглески, али има и оних који причају друге језике, од којих се највише прича арапски, кинески (углавном канотнски и мандарински) и грчки. Сиднеј је седми по реду град на свијету по броју страних имиграната. Имигранти су заслужни за годишњи раст становништва Сиднеја од 75%.

34, 12% становништва Сиднеја је преко 65 година. 15,2% популације овог града је најмање дипломирало. 2006.-те 64% становништва овог града су идентификовани као хришћани, 14,1% су атеисти, 10,4% се није изјаснило о вери, 3,9% су били муслимани, 3,7% будисти, 1,7% хиндуси, 0,9% Јевреји и 0,4% су били Срби.

Управа и политика

Знаменитости

Сиднејска опера данског архитекте Јерна Уцона најпознатија је грађевина у Сиднеју. Саграђена је у експресионистичком стилу. Друга позната грађевина у Сиднеју је Сиднејски лучки мост чији је пројектант енглески инжењер Ралф Фриман. Град има три ботаничке баште од којих је најпознатија Краљевска ботаничка башта. Сиднејски торањ је висок 305 м, те је други по висини у Аустралији и трећи по висини на Јужној хемисфери.

Култура

Сиднеј је домаћин многих фестивала и највећих културних и друштвених догађаја у Аустралији. Ту спадају Сиднејски фестивал, највећи фестивал уметности у Аустралији, Двогодишњи фестивал који је основан 1973, Биг деј аут је путујући рок фестивал који је настао у Сиднеју, Сиднејски геј и лезбијски марди гра дуж улице Оксфорд, Сиднејски филмски фестивал и многи други мањи филмски фестивали.

По једном истраживању Сиднеј је 9. на листи највећих модних градова 2009.-те године. У овом граду се одржава Аустралијски фешн вик. Многи међународни дизајнери живе у Сиднеју.

Спорт

XXVII Олимпијске игре одржане су 2000. године у Сиднеју. МОК је 1993. године изабрао Сиднеј у конкуренцији следећих градова: Пекинга, Берлина, Истанбула и Манчестера.