Драгослав Миљковић
| Драгослав С. Миљковић | |
|---|---|
 Дивизијски генерал Драгослав Миљковић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. јануар 1883. |
| Место рођења | Београд, Србија |
| Датум смрти | 24. мај 1953. (70 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНРЈ |
| Војна каријера | |
| Војска |  Војска Краљевине Србије Југословенска војска |
| Чин |   Армијски генерал |
| Учешће у ратовима | Балкански ратови Први светски рат Други светски рат |
Драгослав С. Миљковић (Београд, 23. јануар 1883 – Београд, 24. мај 1953) био је српски и југословенски коњички и генералштабни официр, армијски генерал Југословенске војске, учесник Балканских ратова, Првог светског рата и Другог светског рата.
Биографија
[уреди | уреди извор]
Образовање
[уреди | уреди извор]Рођен је 23. јануара 1883. године у Београду. Завршио је XXXIII класу Ниже и XVIII класу Више школе Војне академије у Београду.
Ратови за ослобођење и уједињење
[уреди | уреди извор]Током Балканских ратова 1912-1913, командовао је IV ескадроном I коњичког пука. У Први светски рат је ушао као штабни официр при Другој армији, да би касније прешао на место помоћника начелника штабова Коњичке и Дринске дивизије. Касније је постао начелник штаба Прве пешадијске бригаде Вардарске дивизије.[1] По пробоју Солунског фронта, постављен је за команданта коњичког пука.
Међуратна каријера
[уреди | уреди извор]Био је војни изасланик Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Софији. Такође, налазио се на дужности начелника штабова Савске и Дравске дивизијске области, команданта Десетог пешадијског пука, начелник штаба IV армијске области, команданта Врбаске дивизијске области, команданта II коњичке дивизије у Нишу и, команданта коњице у Београду.
За време службовања у Нишу, био је један од кумова једрилица Обласног одбора аеро-клуба Наша крила.[2]
Преведен је у генералштабну струку 27. јуна 1931. године, а у чин дивизијског генерала 17. децембра 1933. године.
Новембра 1940. године, именован је за вршиоца дужности команданта Друге армијске области. Поводом Дана уједињења 1. децембра 1940. године, унапређен је у чин армијског генерала.
Оженио се Видом Барковић, кћерком директора штедионице у Иригу.
Априлски рат
[уреди | уреди извор]Априлски рат 1941. године, генерал Миљковић је дочекао као вршилац дужности команданта Друге армијске области. Заробљен је и одведен у заробљенички логор.
Био је старешина заробљеничког логора у Оснабрику, где се разболео и пола године провео у логорској болници.
Послератни живот
[уреди | уреди извор]Вратио се у земљу након ослобођења. Нове комунистичке власти су га осудиле на три године затвора са принудним радом.
Умро је 24. маја 1953. године у Београду.
Одликовања
[уреди | уреди извор]
Орден Карађорђеве звезде IV степена
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Драгослав Миљковић”. Први светски рат. Архивирано из оригинала 26. 09. 2021. г. Приступљено 26. 09. 2021.
- ^ Лист Преглед цркве епархије нишке, септембар – октобар 1940. године, број 9/10, Ниш, чланак Епископа нишког др Јована Илића Једриличарима, 349-351.
