Извор странице Болест

=== Концепти ===

У многим случајевима, термини као што су ''болест'', ''поремећај'', ''морбидитет'' и ''обољење'' се користе наизменично.<ref>{{cite web|url=http://science.education.nih.gov/supplements/nih5/mental/other/glossary.htm | title = Mental Illness—Glossary | publisher = US [[National Institute of Mental Health]] | accessdate=18. 4. 2010 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100528085547/http://science.education.nih.gov/supplements/nih5/Mental/other/glossary.htm | archivedate=28. 5. 2010 }}</ref> Постоје међутим ситуације кад се специфични термини сматрају преферентним.

;Болест
:Термин ''болест'' широко се односи на било коју појаву која нарушава нормално функционисање тела. Из тог разлога, болести су асоциране са дисфункционалним радом телесних нормалних [[Хомеостаза#Примери неких боље изучених физиолошких хомеостаза|хомеостатичких процеса]].<ref>{{cite web|url=http://regentsprep.org/regents/biology/units/homeostasis/index.cfm | title = Regents Prep: Living Environment: Homeostasis | publisher = Oswego City School District Regents Exam Prep Center | accessdate=12. 11. 2012 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20121025044155/http://regentsprep.org/Regents/biology/units/homeostasis/index.cfm | archivedate=25. 10. 2012 }}</ref> Често се термин болест користи у специфичном контексту [[Инфективна болест|инфективне болести]], које су клинички евидентне болести проистекле услед присуства [[патоген]]их микробних агенаса, укључујући вирусе, [[бактерија|бактерије]], гљивице, протозое, мултићелијске организме, и аберантне протеине познате као [[прион]]и. [[Инфекција]] која не производи и неће произвести клинички очигледан поремећај нормалног функционисања, као што је присуство нормалних [[gut flora|бактерија и квасаца у цревима]],<ref name="Saxena2016">{{harvnb|Saxena|2016|p=117}}</ref><ref name="Quigley2013rev">{{cite journal|pmid=24729765 | pmc=3983973 | volume=9 | title=Gut bacteria in health and disease |year=2013| journal=Gastroenterol Hepatol (N Y) | last=Quigley| first = E. M.| issue=9 |pages=560–69}}</ref><ref name="Sommer2013rev">{{cite journal|vauthors=Sommer F, Bäckhed F | title = The gut microbiota – masters of host development and physiology| journal = Nat Rev Microbiol| volume = 11| issue = 4| doi = 10.1038/nrmicro2974|year=2013| pmid = 23435359|pages=227–38| s2cid = 22798964}}</ref><ref name="Faderl2015rev">{{cite journal |last=Faderl| first = M.| display-authors = etal |date=април 2015 | title = Keeping bugs in check: The mucus layer as a critical component in maintaining intestinal homeostasis | url = | journal = IUBMB Life | volume = 67 | issue = 4| doi = 10.1002/iub.1374 | pmid = 25914114 |pages=275–85|s2cid=25878594 }}</ref> или [[passenger virus|узгредни вирус]],<ref>{{cite journal|url=http://www.jem.org/cgi/content/abstract/143/1/100 | pmid = 1244415 | volume=143 | issue=1 | title=Inhibition of lymphocyte trapping by a passenger virus in murine ascitic tumors: characterization of lactic dehydrogenase virus (LDV) as the inhibitory component and analysis of the mechanism of inhibition | pmc=2190100 |date=јануар 1976 |last1=Mongini|first1=P. K.|last2=Rosenberg|first2=L. T.| journal=J. Exp. Med. | doi=10.1084/jem.143.1.100|pages=100–13}}</ref> се не сматра болешћу. У контрасту с тим, инфекција која је асимптоматска током [[Инкубација (болест)|инкубационог периода]], али за коју се очекује да ће произвести симптоме касније, се обично сматра болешћу. [[Non-communicable disease|Неинфективне болести]] су све друге болести, укључујући већину форми [[канцер]]а, [[Kardiovaskularna bolest|болести срца]], и [[Наследна болест|генетичких болести]].<ref>{{cite web|title=Non-Communicable Diseases Deemed Development Challenge of 'Epidemic Proportions' in Political Declaration Adopted During Landmark General Assembly Summit | url = https://www.un.org/News/Press/docs/2011/ga11138.doc.htm |year=2011| website = United Nations | publisher = Department of Public Information | accessdate=14. 3. 2014}}</ref>

;Стечена болест: болест која почиње у некој тачки током нечијег живота, за разлику од болести која је била присутна већ при рођењу, која се назива [[Конгенитална аномалија|конгениталном болешћу]]. „Стечена” може да звучи као да је „задобијена путем заразе”, мада то једноставно значи да је стечена након рођења. Такође звучи као да се ради о секундарној болести, иако стечена болест може да буде примарна болест.

;Акутна болест : болест краткотрајне природе ([[acute (medicine)|акутна]]); овај термин понекад такође [[connotation|означава]] [[fulminant|фулминантну]] природу

;Хронична болест : болест која је дугорочно стање ([[Хроничан (медицина)|хронична]])

;[[Конгенитална аномалија|Конгенитална болест]]: болест која је присутна при [[рођење|рођењу]]. Она је обично, [[genetic disorder|генетичка]] и може да буде [[Наслеђивање|наследна]]. Она исто тако може да буде резултат [[vertically transmitted infection|вертикално пренесене инфекције]] са мајке, као што је [[сида]].

;[[Genetic disorder|Генетичка болест]]: болест која је узрокована генетичком [[мутација|мутацијом]]. Она је често наслеђена, мада су неке мутације рандомне и [[wikt:de novo|-{''de novo''}-]].

;Наследна или наслеђена болест: тип генетичке болести узроковане мутацијом која је [[Наслеђивање|наследна]] (и може постојати у породицама).

;[[Јатрогена болест]]: Стање болести узроковано медицинском интервенцијом.

;Идиопатска болест: болест [[idiopathy|чији узрок је непознат]]. Како је медицинска наука напредовала, многе болести чији су узроци били раније потпуне мистерије су донекле објашњени (на пример, разјашњено да је [[autoimmunity|аутоимуност]] узрок неких форми [[diabetes mellitus type 1|дијабетес мелитуса типа 1]], мада још увек нису разјашњени сви молекуларни детаљи тог процеса), или чак екстензивно објашњене (на пример, кад је дошло до сазнања да су [[Чир на дванаестопалачном цреву|чиреви на желуцу]] често асоцирани са [[Хеликобактер пилори]] инфекцијом).

;Неизлечива болест: болест која не може да буде [[Remisija|излечена]].

;Примарна болест: болест која је јавља као [[root cause|основни узрок]] обољења, за разлику од секундарне болести, која је [[sequela|последица]] неке друге болести.

;Секундарна болест: болест која је последица или [[complication (medicine)|компликација]] неке друге болести или основног узрока ([[root cause|главног узрока]]). [[Pathogenic bacteria|Бактеријске инфекције]] могу да буду примарне (особа је била здрава, али онда су стигле бактерије), или секундарне [[Viral disease|вирусним инфекцијама]] или [[опекотина]]ма, које су предиспониране стварањем отворене ране или ослабљеном [[Immunity (medical)|имунитета]] (бактерије се другачије не би успостојале).

;Терминална болест: болест са смрћу као неизбежним резултатом

;Обољења
:''Обољење'' се генерално користи као синоним за ''болест''.<ref>{{cite web|url=https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/illness | title = illness | work = [[Dorland's Medical Dictionary]] for Health Consumers |year=2007| publisher = Elsevier | via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |accessdate=6. 11. 2017}}</ref> Међутим, овај термин се повремено користи у специфичном смислу пацијентовог лично искуства његове или њене болести.<ref name="pmid3567788">{{cite journal |last=Emson| first = H. E.| title = Health, disease and illness: matters for definition | journal = [[CMAJ]] | volume = 136 | issue = 8 |date=април 1987 | pmid = 3567788 | pmc = 1492114 |pages=811–3}}</ref><ref name="pmid3567791">{{cite journal |last=McWhinney| first = I. R.| title = Health and disease: problems of definition | journal = CMAJ | volume = 136 | issue = 8 |date=април 1987 | pmid = 3567791 | pmc = 1492121 |pages=815}}</ref> У том моделу, могуће је да особа има болест иако није болесна (да има објективно одредиво, али [[asymptomatic|асимптоматично]], медицинско стање, као што је [[subclinical infection|подклиничка инфекција]]), и да буде ''оболела'', а да није ''болесна'' (као што је кад особа доживљава нормална искуства као медицинско стање, или [[Medicalization|медикализује]] ситуације невезане с болешћу у свом животу — на пример, особа која се не осећа добро као резултат осрамоћења, и која интерпретира те осећаје као обољење пре него нормалне емоције). Симптоми болести често нису директни резултат инфекције, већ колекција [[evolutionary medicine|еволуираних одговора]]—[[sickness behavior|болесног понашања]] тела — које помаже у чишћењу инфекција. Такви аспекти болести могу да обухватају [[lethargy|летаргију]], [[depression (mood)|депресију]], [[anorexia (symptom)|губитак апетита]], [[sleepiness|поспаност]], [[Hiperalgezija|хипералгезију]], и неспособност [[Пажња|концентрисања]].<ref name="Hart">{{cite journal |last=Hart| first = B. L.|year=1988| title = Biological basis of the behavior of sick animals | journal = [[Neurosci Biobehav Rev]] | volume = 12 | issue = 2 | pmid = 3050629 | doi = 10.1016/S0149-7634(88)80004-6 |pages=123–137|s2cid=17797005 }}</ref><ref>{{cite journal |last=Johnson| first = R.|year=2002| title = The concept of sickness behavior: a brief chronological account of four key discoveries | journal = [[Veterinary Immunology and Immunopathology]] | volume = 87 | issue = 3–4 | pmid = 12072271 | doi = 10.1016/S0165-2427(02)00069-7 |pages=443–450}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Kelley KW, Bluthe RM, Dantzer R, Zhou JH, Shen WH, Johnson RW, Broussard SR |year=2003| title = Cytokine-induced sickness behavior | journal = [[Brain Behav Immun]] | volume = 17 | issue = Suppl 1 |pages=S112–118 | pmid = 12615196 | doi = 10.1016/S0889-1591(02)00077-6|s2cid=25400611 }}</ref>

;{{Visible anchor|Поремећај}}
:У медицини, '''поремећај''' је функционална абнормалност или немир. Медицински поремећаји могу се сврстати у [[Душевна болест|менталне поремећаје]],<ref name="Gazzaniga">Gazzaniga, M.S., & Heatherton, T.F. (2006). ''Psychological Science''. New York: W.W. Norton & Company, Inc.</ref><ref name="SurgeonGeneral1999chap2">{{Cite book| author = Office of the Surgeon General |author-link=Surgeon General of the United States |author2 = Center for Mental Health Services |author2-link=Substance Abuse and Mental Health Services Administration#Center for Mental Health Services |author3 = National Institute of Mental Health |author3-link=National Institute of Mental Health|chapter-url=http://profiles.nlm.nih.gov/ps/access/NNBBHW.pdf | chapter = The Fundamentals of Mental Health and Mental Illness |year=1999|isbn=978-0-16-050300-9 | publisher = National Institute of Mental Health | title = Mental Health: A Report of the Surgeon General | url = http://profiles.nlm.nih.gov/ps/retrieve/ResourceMetadata/NNBBHS|pages=26–50}}</ref><ref>NIMH (2005) [http://science-education.nih.gov/supplements/nih5/Mental/guide/info-mental-c.htm Teacher's Guide: Information about Mental Illness and the Brain] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20071012140052/http://science-education.nih.gov/supplements/nih5/Mental/guide/info-mental-c.htm |year=2007-10-12 }} Curriculum supplement from The NIH Curriculum Supplements Series</ref> [[physical disorder|физичке поремећаје]], [[genetic disorder|генетичке поремећаје]],<ref>{{cite web|url=https://www.healthxchange.com.sg/News/Pages/Genetic-link-to-4000-diseases.aspx | title = Genetic link to 4,000 diseases |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20141223183649/https://www.healthxchange.com.sg/News/Pages/Genetic-link-to-4000-diseases.aspx | archivedate=23. 12. 2014 }}</ref> [[Емоционални поремећај|емоционалне и бихевиоралне поремећаје]],<ref>{{cite web|url=http://www.parentcenterhub.org/repository/categories/| title = Categories of Disability Under IDEA| work = parentcenterhub.org| accessdate=22. 10. 2015}}</ref><ref name="cecp.air.org">{{cite web|url=http://cecp.air.org/resources/20th/eligchar.asp/ | title = Students with Emotional Disturbance: Eligibility and Characteristics | work = cecp.air.org | accessdate=22. 10. 2015 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20151018115029/http://cecp.air.org/resources/20th/eligchar.asp | archivedate=18. 10. 2015 }}</ref> и [[Функционални поремећај|функционалне поремећаје]]. Термин ''поремећај'' се често сматра неутралнијим и мање стигматизујућим од појма ''болест'' или ''обољење'', и зато је преферирана терминологија у неким околностима.<ref>{{cite web|last=Sefton | first = Phil | title = Condition, Disease, Disorder | url = https://blog.amamanualofstyle.com/2011/11/21/condition-disease-disorder/ | website = AMA Style Insider | publisher = American Medical Association | accessdate=22. 7. 2016 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160321144302/http://blog.amamanualofstyle.com/2011/11/21/condition-disease-disorder/ | archivedate=21. 3. 2016 }}</ref> У случају менталног здравља, термин ''ментални поремећај'' се користи као начин признавања сложених интеракција [[Biopsychosocial model|биолошких, друштвених и психолошких фактора]] у [[Психијатрија|психијатријским]] стањима. Међутим, термин ''поремећај'' се исто тако користи у многим другим областима медицине, првенствено за идентификацију физичких поремећаја који нису узроковани инфективним организмима, као што су [[metabolic disorder|метаболички поремећаји]].<ref name="medline">{{Cite web|title=Metabolic Disorders: MedlinePlus| url = https://www.nlm.nih.gov/medlineplus/metabolicdisorders.html| website = www.nlm.nih.gov| accessdate=27. 7. 2015}}</ref><ref>{{Cite book|title=Manual of Pediatric Therapeutics | url = https://books.google.com/books?id=2WAm0a_iLJQC&q=metabolic%2520disorder%2520definition&pg=PA406 | publisher = Lippincott Williams & Wilkins |year=2008|isbn=9780781771665| first1 = John W.| last1=Graef| first2 = Joseph I.| last2=Wolfsdorf| first3 = David S.| last3=Greenes}}</ref>

;Здравствено стање
:'''Здравствено стање''' је широк термин који обухвата све болести, [[lesion|озледе]], поремећаје, или непатолошка стања за која се нормално примењују медицински третмани, као што је [[трудноћа]] или [[порођај]]. Док термин ''здравствено стање'' генерално обухвата менталне болести, у неким контекстима се термин специфично користи за означавање било којег обољења, повреде, или болести изузев менталних обољења. [[Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје]] (ДСМ), широко кориштени психијатријски приручник који дефинише све [[Душевна болест|менталне поремећаје]], користи термин ''опште здравствено стање'' за све болести, обољења и повреде, осим менталних поремећаја.<ref>{{Cite book|publisher=American Psychiatric Association |year=2000| title = Diagnostic and statistical manual of mental disorders |url=https://archive.org/details/isbn_9780890420256 | edition = 4th | location = Washington, DC |author = American Psychiatric Association Task Force on DSM-IV |isbn=978-0-89042-025-6|pages=}}</ref> Овакав начин примене се исто тако често среће у психијатријској литератури. Неке полисе [[Здравствено осигурање|здравственог осигурања]] исто тако дефинишу ''здравствено стање'' као било које обољење, повреду, или болест изузев психијатријских обољења.<ref>{{cite web|url=http://www.theinsurancepage.co.uk/expat-insurance-glossary.html | title = Expat Insurance Glossary by The Insurance Page | accessdate=20. 11. 2008 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20081027142342/http://www.theinsurancepage.co.uk/expat-insurance-glossary.html | archivedate=27. 10. 2008}}</ref>
:Будући да је [[Value judgment|неутралнији]] од термина као што је ''болест'', термин ''здравствено стање'', овај термин понекад преферирају особе са здравственим проблемима које они не сматрају штетним. С друге стране, због наглашавања медицинске природе стања, овај термин се понекад одбија, као што то чине пропоненти [[autism rights movement|покрета аутистичких права]].

;{{Visible anchor|Морбидност}}
:'''Морбидност''' (од латинског -{''morbidus''}-, са значењем 'болестан, нездрав') је болесно стање, [[инвалидност]], или лоше здравље због било ког разлога.<ref>{{cite web|url=https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/morbidity | title = morbidity | work = Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers |year=2007| publisher = Elsevier | via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |accessdate=6. 11. 2017}}</ref> Термин се може односити на постојање било којег облика болести, или на меру у којој здравствено стање утиче на пацијента. Код тешко болесних пацијената, ниво морбидитета се често мери помоћу [[ICU scoring systems|ИЦУ бодовног система]].<ref name="pmid18339152">{{cite journal|vauthors=Strand K, Flaatten H | title=Severity scoring in the ICU: a review. | journal=Acta Anaesthesiol Scand |year=2008| volume= 52 | issue= 4 | pmid=18339152 | doi=10.1111/j.1399-6576.2008.01586.x | pmc= | url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/eutils/elink.fcgi?dbfrom=pubmed&tool=sumsearch.org/cite&retmode=ref&cmd=prlinks&id=18339152 |pages=467–78| s2cid=25853153 }}</ref><ref name="pmid15312218">{{cite journal|vauthors=Soares M, Fontes F, Dantas J, Gadelha D, Cariello P, Nardes F |display-authors=etal | title=Performance of six severity-of-illness scores in cancer patients requiring admission to the intensive care unit: a prospective observational study. | journal=Crit Care |year=2004| volume= 8 | issue= 4 |pages=R194-203 | pmid=15312218 | doi=10.1186/cc2870 | pmc=522839 |doi-access=free }}</ref> [[Коморбидитет]]<ref>{{cite journal|doi=10.1370/afm.983 | title = Defining Comorbidity: Implications for Understanding Health and Health Services |year=2009| last1=Valderas| first1 = Jose M. | last2=Starfield| first2 = Barbara | last3=Sibbald| first3 = Bonnie | last4=Salisbury| first4 = Chris | last5=Roland| first5 = Martin | journal = Annals of Family Medicine | volume = 7 | issue = 4 | pmid = 19597174 | pmc = 2713155|pages=357–63}}</ref><ref name="pmid_15738496">{{Citation | last=Maj| first = M |year=2005| title = 'Psychiatric comorbidity': an artefact of current diagnostic systems? | journal = Br J Psychiatry | volume = 186 | issue = 3 | pmid = 15738496 | doi = 10.1192/bjp.186.3.182 | postscript = .|pages=182–184| s2cid = 25107911 }}</ref> је симултано присуство два или више медицинских стања, као што су [[схизофренија]] и [[злоупотреба психоактивних супстанци]].
:У [[епидемиологија|епидемиологији]] и [[actuarial science|актуарској науци]], термин „стопа морбидитета” се може односити на било стопу [[Инциденца|учесталости]], или [[Преваленца|преваленције]] болести или медицинског стања.<ref name="Rothman2012">{{harvnb|Rothman|2012|p=53}}</ref> Ова мера болести је контрастна са [[Стопа смртности|стопом смртности]] стања, која је пропорција људи умрлих током датог временског интервала. Стопе морбидитета се користе у актуарским професијама, као што су здравствено осигурање, животно осигурање и одигурање дугорочне неге, за одређивање коректних корисничких премија. Стопе морбидитета помажу осигуравачима да предвиде вероватноћу да ће осигураник задобити или оболети од било које од разматраних болести.

;Патоза или патологија
:''Патоза'' (множина ''патозе'') је синонимна са ''болешћу''. Реч ''[[патологија]]'' исто тако има тај [[word sense|смисао]], у коме је обично користе лекари у [[Literatura u biomedicini|медицинској литератури]], мада неки едитори преферирају да користе термин ''патологија'' у његовим другим значењима. Понека блага [[connotation|конотативна]] сенка узрокује преферентну употребу ''патологије'' или ''патозе'' имплицирајући „неки [за сад недовољно анализирани] [[Patofiziologija|патофизиолошки процес]]” уместо ''болести'' при чему се мисли на „специфичне ентитете болести као што је дефинирано дијагностичким критеријима који су већ испуњени”. Ово је тешко [[Denotation|денотативно]] квантификовати, али објашњава зашто [[Cognitive synonymy|когнитивна синонимија]]<ref name="Stanojević_2009">{{Citation | last=Stanojević| first = Maja |year=2009| title = Cognitive synonymy: a general overview | journal = Facta Universitatis, Linguistics and Literature Series | volume = 7 | issue = 2 | url = http://facta.junis.ni.ac.rs/lal/lal200902/lal200902-05.pdf | doi = | postscript = .|pages=193–200}}</ref> није непроменљива.

;Синдром
:[[Синдром]] је асоцијација неколико [[Знаци болести|медицинских знака]], [[симптом]]а, или других карактеристика које се често заједно јављају. Неки синдроми, као што је [[Даунов синдром]],<ref name="Patt2009">{{cite journal|last=Patterson| first = D| title = Molecular genetic analysis of Down syndrome.| journal = Human Genetics|date=јул 2009| volume = 126| issue = 1| pmid = 19526251| doi = 10.1007/s00439-009-0696-8|pages=195–214| s2cid = 10403507}}</ref><ref name="Wei2010">{{cite journal|last1=Weijerman| first1 = ME|last2=de Winter|first2=JP| title = Clinical practice. The care of children with Down syndrome.| journal = European Journal of Pediatrics|date=децембар 2010| volume = 169| issue = 12| pmid = 20632187| doi = 10.1007/s00431-010-1253-0| pmc = 2962780|pages=1445–52}}</ref> имају само један узрок; за њих, називи „синдром” и „болест” могу да буду синонимни. На пример, Шарко–Мари–Тутов синдром се исто тако назива [[Charcot–Marie–Tooth disease|Шарко–Мари–Тутовом болешћу]]. Други, као што је [[Parkinsonian syndrome|Паркинсонијски синдром]],<ref name="Aminoff_2005">{{Cite book|vauthors=Aminoff MJ, Greenberg DA, Simon RP | title = Clinical Neurology |url=https://archive.org/details/clinicalneurolog0000amin | publisher = Lange: McGraw-Hill Medical | edition = 6th |year=2005|isbn=978-0-07-142360-1|pages=[https://archive.org/details/clinicalneurolog0000amin/page/241 241]–5}}</ref><ref>{{Cite book|last1=Robottom| first1 = Bradley J.| last2=Weiner| first2 = William J.| last3=Shulman| first3 = Lisa M. |authorlink = Parkinsonism | title = International Neurology: A Clinical Approach|year=2009|url=https://archive.org/details/internationalneu00lisa| publisher = Blackwell Publishing Ltd.|isbn=978-1-405-15738-4| chapter = 42|pages=[https://archive.org/details/internationalneu00lisa/page/152 152]–158}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Christine CW, Aminoff MJ | title = Clinical differentiation of parkinsonian syndromes: prognostic and therapeutic relevance | journal = Am. J. Med. | volume = 117 | issue = 6 |year=2004| pmid = 15380498 | doi = 10.1016/j.amjmed.2004.03.032|pages=412–9}}</ref> имају вишеструке могуће узроке. На пример, [[акутни коронарни синдром]] није болест већ је манифестација било које од неколико болести, као што је [[Срчани удар|инфаркт миокарда]] секундаран [[Коронарна артеријска болест|коронарној артеријској болести]]. Код низа других синдрома, [[idiopathy|узрок]] није познат. Познато име синдрома често остаје у употреби чак и када се пронађе основни узрок, или када постоји више различитих могућих примарних узрока.