Немања Александров
| Немања Александров | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Немања Александров (12) у дресу Олимпије | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Немања Александров | ||
| Датум рођења | 10. април 1987. | ||
| Место рођења | Београд, СФРЈ | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Висина | 2,10 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2009. / није изабран | ||
| Проф. каријера | 2003—2020. | ||
| Позиција | крило / крилни центар | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2003—2006 2006—2008 2009—2010 2010—2011 2012—2013 2013 2013—2016 2016 2016—2017 2017—2018 2018—2020 |
ФМП Црвена звезда Унион Олимпија Скаволини Пезаро Вервје-Пепинстер Манреса Олденбург Газијантеп ББ Ајсберен Бремерхафен Крајова Јасберењ | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| Године | Репрезентација | ||
| 2007 | Србија | ||
Немања Александров (Београд, 10. април 1987) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицијама крила и крилног центра.
Дневни лист Спорт га је 2003. године прогласио за најбољег младог спортисту Србије и Црне Горе.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Каријеру је започео у ФМП-у, за чији први тим је дебитовао у сезони 2003/04. Сматран је за највећег талента српске кошарке и очекивало се да буде одабран међу првима на НБА драфту 2005.[1] Међутим, у фебруару 2005. на мечу са Босном, доживео је тешку повреду колена због које је морао на операцију и која га је одвојила од терена годину и по дана.[2]
У лето 2006. потписао је уговор са Црвеном звездом.[3] Са црвено-белима је провео две сезоне, али није пуно играо. Сезону 2008/09. је пропустио због повреде. У августу 2009. је након одрађене пробе потписао трогодишњи уговор са Унион Олимпијом.[4] Међутим већ пред крај прве године уговора напушта тим из Љубљане који запада у финансијске проблеме.[5] Након тога одлази у Италију и потписује уговор са екипом Скаволинија.[6] Ту проводи једну сезону.
У сезони 2011/12. није имао клуб већ је индивидуално радио са тренером Ненадом Трајковићем. Након што је Трајковић добио посао у белгијском Пепинстеру, Александров одлази за њим и потписује уговор са Белгијанцима.[7] У марту 2013. потписао је уговор са шпанском Манресом до краја сезоне.[8] У јулу 2013. потписао је двогодишњи уговор са немачким Олденбургом,[9] да би у јулу 2015. продужио уговор са овим клубом на још једну сезону.[10] Након тога је играо за турски Газијантеп па се вратио у Немачку и потписао за Ајсберен Бремерхафен. Уследио је ангажман у румунској Крајови а последње две године каријере провео је у мађарском Јасберењу.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Александров је био члан репрезентације Србије на Европском првенству 2007. у Шпанији.
Успеси
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- ФМП:
- Јадранска лига (1) : 2003/04.
- Куп Радивоја Кораћа (1) : 2005.
- Унион Олимпија:
- Куп Словеније (1): 2010.
- Суперкуп Словеније (1): 2009.
- Олденбург:
- Куп Немачке (1): 2015.
Појединачни
[уреди | уреди извор]- Најкориснији играч Европског првенства до 16 година (1): 2003.
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Александров на драфту 2005!”. b92.net. 28. 6. 2004. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ „Немања Александров - Таленат на великој сцени”. b92.net. 2. 9. 2007. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ „Немања Александров, коначно Звездин”. mondo.rs. 25. 10. 2006. Архивирано из оригинала 25. 04. 2016. г. Приступљено 8. 4. 2016.
- ^ „Александров три године у Олимпији”. kosarka.rs. 28. 8. 2009. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ „И Александров и Здовц иду из Олимпије”. kosarka.rs. 22. 4. 2010. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ „Александров потписао за Скаволини”. b92.net. 15. 7. 2010. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ „Немања Александров у Пепинстеру”. novosti.rs. 12. 8. 2012. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ „Александров у Манреси”. zurnal.rs. 12. 3. 2012. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ „Немања Александров у Олденбургу”. b92.net. 26. 7. 2013. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ „Александров продужио уговор са Олденбургом”. novosti.rs. 7. 7. 2015. Приступљено 8. 4. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
|
