Ђорђе Митровић
| Ђорђе Митровић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Ђорђе В. Митровић |
| Датум рођења | 1870. |
| Место рођења | Тијање, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1940. (69/70 год.) |
| Место смрти | Тијање, Краљевина Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Ђорђе Митровић (1870–1940) био је драгачевски каменорезац из Тијања. Припада групи мање познатих, али цењених клесара. Једини је коме је у споменик уклесано да је био „каменописац”.[1]
Живот
[уреди | уреди извор]
О животу овог мајстора мало се зна, осим да је био „књигољубац”, што потврђују дуги епитафи које је урезивао на надгробнике и крајпуташе.[1]
Дело
[уреди | уреди извор]Припада групи мајстора који су се угледали на дело самоуког Живка Јаћимовића, родоначелника пуховског клесарског круга. Споменике је израђивао од пешчара из локалног мајдана камена.[2]
Одликује га добар занатски рад, али без посебног надахнућа. На споменике је урезивао крстове и Распећа са анатомски прецизно приказаним Христом.[1] Уклесани орнаменти, алати и предмети сведоче о занимањима и социјалном статусу покојника.
Потписивао се црном бојом (Достанића гробље у Турици, Зеоке).[3]
Епитафи
[уреди | уреди извор]Карактеристични су натписи на крајпуташима палим ратницима:
Крајпуташ Савку Милованковићу (†1876) (Тијање)
- Овај споменик
- показује име краброг воиника
- I-ве чете Драгачевског батаљона
- САВКА МИЛОВАНКОВИЋА
- из Тијања
- кои погибе на Сувом рту
- 17. јула 1876 год.
- борећи се с Турцима
- за веру и отачаство српско:
- Споменик подиже синовац његов
- Мића Милованковић из Тијања
- Писа Ђорђе В. Митровић[4][5]
Крајпуташ Милутину Гавриловићу (†1913) (Тијање)
- Овај споменик
- показује нашег брата
- МИЛУТИНА ГАВРИЛОВИЋА
- из Тијања
- бившег храброг војника
- 4 чете 1 батаљона 10 пешадијског пука
- сталног кадра
- који ратова против Турака 1912.год.
- Погину за добро отаџбине
- у борби против Арнаута
- у селу Васјату у Арбанији
- 13 септембра 1913 г.
- у 21 години своје младости.
- Бог да га прости.
- Спомен му подигоше:
- брат Миљко; жена Драгојла;
- син Драгиша и кћер Десанка
- у 1921 г.
- Писа Ђорђе В. Митровић
- 16–9–[1]921 г.[4][5]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- ^ а б Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б Поповић, Раденко (1992). Зеоке, Пухово, Тијање : [села Драгачева]. Београд: Одбор за проучавање села САНУ.
Литература
[уреди | уреди извор]- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Поповић, Раденко (1992). Зеоке, Пухово, Тијање : [села Драгачева]. Београд: Одбор за проучавање села САНУ.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Стојић, Никола (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2, допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.