(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Ансамбл Александров — Википедија Пређи на садржај

Ансамбл Александров

С Википедије, слободне енциклопедије
Ансамбл Александров
Музички рад
Оснивање1928. (Москва, Совјетски Савез)

Академски двапут црвено-заставни орден Црвене звезде Ансамбла песме и игре Руске армије имена А. АТ. Александрова (Ансамбл Александров или Хор Црвене армије) је највећа уметничка група у Русији и раније у СССР-у, централна културна институција Министарства одбране Руске Федерације.

Настанак и допринос култури

[уреди | уреди извор]

Ансамбл су створили културни радници Ф. Н. Данилович, директор П. И. Илијин и хоровођа А. В. Александров. Главни организатор и први музички руководилац ансамбла био је професор Московског конзерваторијума по имену П. И. Чајковског, касније Народни уметник СССР-а, композитор Александар Васиљевич Александров (1883—1946); водио је ансамбл 18. година. Александров је у време стварања тима био цивил, а да предводи војни тим за песму и игру убедио га је народни комесар за војна и поморска питања СССР Климент Ворошилов. Први главни администратор (до хапшења 1937) био је редитељ Михаил Борисович Шулман (1908—1993).[1][2][3]

Први наступ Ансамбла 12. октобра 1928. године

12. октобра 1928. први наступ ансамбла одржан је у Централном дому Црвене армије. Екипу је чинило 12 људи: 8 певача, 2 плесача, хармоникаш и читач. Концерт је имао велики успех - а након ње одлука о стварању ансамбла коначно је одобрена. Као рођендан војног креативног тима сматра се 12. октобар 1928. године.

1. децембра 1928. године ансамбл је уписан у састав Централног дома уметности и добио је назив Ансамбл песама Црвене армије Централног дома Црвене армије имена М. АТ. Фрунзе.

Од 27. новембра 1935. године зове се Ансамбл песама и игре Црвене армије СССР-а са Црвеном заставом. Тог дана Централни извршни комитет СССР-а донео је резолуцију о додели тима Почасном револуционарном црвеном заставом са прикаченим Орденом Црвене звезде. Истовремено, истим орденом је одликован шеф ансамбла А. В. Александров, а 10 учесника, шеф П. И. Иљин и 2 организатора Ф. Н. Даниловић и А. С. Горски постали су носиоци Ордена части уведеног дан раније. [4] До 1. децембра 1935. године тим је дошао до 135 људи.

Једна од карактеристика ансамбла је присуство у оркестру руских народних инструмената, домре и балалајке.

Први међународни успех тима било је освајање Гран прија на Светској изложби у Паризу 1937. године. Године 1937. особље Ансамбла је било 274 особе, а 1948. године - 313 људи.

26. јуна 1941. године, на Белоруској железничкој станици, једна од група Ансамбла под црвеном заставом ансамбла игара и песама Црвене армије СССР-а, која још није отишла на фронт, први пут је извела песму „Свети рат“. Укупно, током Великог отаџбинског рата, уметници колектива наступали су у војсци преко 1.500 пута.

У јулу 1946. године ансамбл је добио име по свом оснивачу Александру Васиљевичу Александрову.

Наступ у Лајпцигу (НДР), 1952. Наступ у Будимпешти (Мађарска), 1951. Наступ у Лајпцигу (НДР), 1952. Наступ у Хелсинкију (Финска) 1950-их.
Симбол ансамбла, направљен специјално за педесетогодишњицу ансамбла

Од 1998. пуни назив ансамбла је Академски ансамбл песме и игре руске армије по имену А. АТ. Александрова.

Своје солистичке наступе ансамбл традиционално почиње песмом „Несокрушимая и легендарная“, из Другог светског рата, која је заштитни знак бенда.

Године 2015. при ансамблу је створен креативни студио „Млади Александровци“ у коме се обучавају деца од 5 до 18 година у две области – „вокал“ и „кореографија“. [5]Репертоар ансамбла обухвата више од две хиљаде дела. То су песме совјетских, руских и страних аутора, народне песме и игре, духовна музика, класична дела руских и страних композитора, ремек дела светске рок и поп музике, укључујући транскрипције класичних хитова легендарних музичких група Квин и Битлс. [6] Током свог постојања био је на турнеји у више од 70 земаља света. Ансамбл је долазио са концертима у Авганистан, Југославију, Придњестровље, Таџикистан, Чеченску Републику и друга места.

Руководилац Валериј Халилов

Ансамбл и његови уметници добили су многе совјетске, руске и међународне награде. Током година, солисти славне групе били су вокали: народни уметници СССР-а Артур Ајзен, Јевгениј Бељајев и Алексеј Сергејев; Народни уметници РСФСР Иван Букрејев, Георгиј Андрјушченко, Вадим Русланов, Константин Герасимов, Константин Лисовски, Борис Жајворонок, Едуард Лабковски, Леонид Харитонов; Заслужни уметници РСФСР Георгиј Бабајев, Ојзер Лаут, Олег Разумовски, Виктор Никитин, Валентин Анисимов, Петар Богачев, Георгиј Виноградов, Николај Грес, Сергеј Иванов; Народни уметници Руске Федерације Александар Сибирцев, Леонид Пшенични, Алексеј Мартинов, Василиј Штефуца и бројни други.

Руководилац Генадиј Сачењук

У ноћи 25. децембра 2016. године се срушио авион Ту-154 Министарства одбране Русије који је полетео са подмосковског аеродрома Чкаловски у Сирију са међуслетањем на аеродром Сочи ради допуне горива. У авиону је било осам чланова посаде и 84 путника, укључујући 64 особе - уметника ансамбла Александров (укључујући кореографа, народног уметника Руске Федерације Вјачеслава Јермолина, главног хоровођу и заслужног уметника Руске Федерације Константина Мајорова, солисте и заслужне уметнике Руске Федерације Виктор Санин и Григориј Осипов). Заједно са уметничким руководиоцем ансамбла, генерал-потпуковником Валеријем Халиловим, полетели су да честитају предстојећу Нову годину војницима руске групе у Сирији у ваздушној бази Хмејмим. Међу путницима су били и званичници у пратњи, девет чланова руских медија и Елизавета Глинка, позната и као др Лиза. [7] [8] [9]

Почетком 2010-их, у ансамблу је било 186 људи. [10]

Од 2021. године хор је почео да наступа у мешовитом саставу. По први пут су се у оркестру појавиле жене музичари.[11]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
Водећи солиста Вадим Ананјев, руководилац ансамбла Генадиј Сачењук са председником Русије Владимиром Путином.
Државне награде
  • Орден Црвене звезде - за изузетне заслуге у културној делатности (26.11.1935).
  • Орден Црвене заставе - за изузетне заслуге у развоју совјетске уметности, за плодне активности у културно-уметничкој служби Оружаних снага СССР-а и у вези са 20-годишњицом (7. фебруар 1949).
  • Орден "За војне заслуге" МНР (1964).
  • Орден "Црвене звезде" Чехословачке (1965).
  • Орден Заставе са Златном круном Републике Српске за „немерљив допринос ширењу културне и духовне сарадње српског и руског народа и за укупан допринос развоју пријатељских односа Републике Српске и Руске Федерације“. [12]
  • Почасно звање „Академски“ (1979).
  • Награда Министарства одбране Русије у области културе и уметности, додељена је поп групи Александров-Парк – „за активан културни и покровитељски рад“ (2018). [13]
    Руководилац Александар Александров
Остало
  • "Голден Дискус Тровер" Француске дискографске академије за најбољу плочу (1961).
  • „Златни диск” француске музичке компаније за рекордни тираж плоча (1964).
  • „Златни диск“ холандске компаније „Н. ОК“ (1974) [14].
  • Лауреат Награде пријатељства народа „Бели ждралови Русије“ са доделом истоименог ордена (2016).[15]
  • У главном граду Србије, Београду, трг у центру града добио је име у част Ансамбла Александров (10. новембар 2017).[16]

Пад Ту-154 2016. године

[уреди | уреди извор]

После допуне горива, авион је полетео из Сочија 25. децембра у 05:25, два минута касније, у 05:27, нестао је са радарских екрана и пао у Црно море пет километара од обале према Анапи. Сви у авиону су погинули.

Неки од погинулих уметника сахрањени су 16. јануара 2017. године на Савезном ратном меморијалном гробљу уз пуне војне почасти. На месту сахрањивања постављен је спомен-камен.[17][18] 25. децембра 2018. године откривена је спомен-плоча на згради Ансамбла.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Наше наследие
  2. ^ Сахаровский центр
  3. ^ Шульман, семья — КЕЭ, том 10, кол. 387—389, 2001
  4. ^ „Постановление ЦИК Союза ССР” (275) (Известия изд.). 1935: 1. „27” 
  5. ^ „Welcome!”. Архивирано из оригинала 2017-04-20. г. Приступљено 2017-04-19. 
  6. ^ Академический ансамбль песни и пляски Российской армии имени А. В. Александрова презентовал новую концертную программу : Министерство обороны Российской Федерации
  7. ^ „Список пассажиров, находившихся на борту Ту-154 Минобороны России”. 2016-12-25. Приступљено 2016-12-25. 
  8. ^ „Катастрофа военного Ту-154: что нам известно?”. BBC. BBC News Русская служба. 2016-12-25. Приступљено 2016-12-25. 
  9. ^ Военный самолёт Ту-154 с артистами ансамбля Александрова упал в Чёрное море
  10. ^ Академический ансамбль песни и пляски имени А. В. Александрова // МО РФ, 2012 «В настоящее время в штате ансамбля 186 человек. Из них 9 солистов, мужской хор (64 человека), оркестр (38 человек), смешанная танцевальная группа (35 человек)».
  11. ^ „Греческая песня «Справедливости солнце», 25 марта 2021 года” (на језику: руски). Приступљено 2021-08-23. 
  12. ^ {fr}La chorale Alexandrov — récipiendaire d’une haute récompense serbe. News-front, 13.11.2017. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2017)
  13. ^ Эстрадная группа «Александров — Парк» получила премию Минобороны России в области культуры и искусства
  14. ^ Официальный сайт Ансамбля имени А. В. Александрова — Александров Борис Александрович Архивирано 2014-11-05 на сајту Wayback Machine
  15. ^ Белые журавли России " Награды V литературно-музыкального фестиваля «Белые журавли России», 2015. год
  16. ^ В Белграде открыли парк имени ансамбля Александрова
  17. ^ „На Федеральном военном мемориальном кладбище прошла церемония прощания и похорон погибших при крушении самолета Ту-154”. Минобороны России. 2017-01-16. Приступљено 2017-01-17. 
  18. ^ „Погибших при крушении Ту-154 волгоградцев похоронили в братской могиле в Мытищах”. V1.ru. 2017-01-16. Приступљено 2017-01-16. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ансамбл_Александров&oldid=27826639”