Атлетика на Летњим олимпијским играма 2012 — штафета 4 × 400 метара за мушкарце
Штафетна трка 4 × 400 метара за мушкарце, је била, једна од 47 дисциплина атлетског програма на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону, Уједињено Краљевство. Такмичење је одржано од 9. и 10. августа на Олимпијском стадиону.
Учесници[уреди | уреди извор]
Учествовало је 16 штафета, из исто толико земаља.
|
|
|
Систем такмичења[уреди | уреди извор]
Такмичење у овој дисциплини је орджано у два дана.[1] Првог дана у квалификацијама су учествовале све штафете које су постигле квалификационе норме. Такмичари су били подељени у две групе из којих су се по 3 најбрже штафете из сваке групе и две према постигнутом резултату пласирале у финале.[2]
Рекорди пре почетка такмичења[уреди | уреди извор]
(стање 10. јул 2012.)
Светски рекорд | 2:54,29 | САД Andrew Valmon, Quincy Watts, Butch Reynolds, Michael Johnson |
САД | Штутгарт, Немачка | 22. август 1993. |
Олимпијски рекорд | 2:55,39 | САД Лашон Мерит, Анџело Тејлор, Дејвид Невил, Џереми Воринер |
Пекинг, Кина | 23. август 2008. | |
Најбољи резултат сезоне | 3:00,02 | Универзитет у Флориди Dedric Dukes, Хју Грејам јр., Leonardo Seymore, Тони Макеј |
Де Мојн, САД | 9. јун 2012. |
Нови рекорди после завршетка такмичења[уреди | уреди извор]
Најбољи резултат сезоне | 2:56,72 | Крис Браун, Деметријус Пајндер Мајкл Матје, Рамон Милер |
Бахаме | Лондон, УК | 10. август 2012. |
Сатница[уреди | уреди извор]
Сатум | Време | Ниво |
---|---|---|
Четртак 9. август, 2012 | 11:35 | Квалификакије |
Пњетак, 10. август 2012 | 21:20 | Финале |
Победници[уреди | уреди извор]
* такмичари обележени звездицом су трчали у квалификацијама, не и у финалу.
Квалификације[уреди | уреди извор]
Штафете су биле подељене у две групе по 8. У финале су се аутоматски квалификовале по прве три из обе групе (КВ) и две према постигнутом резултату. (кв).[3][4]
- Белешка:Јужноафрички атлетичар Офенсе Могаване повређен је у судару са Кенијцем Винсентом Мумо Килуом и није могао предати штафетну палицу Оскару Писторијусу, који је трчао трећу измену. Због овог инцидента кенијска штафета је дисквалификована, а после жалбе Јужноафричке Републике, дозвољено јој је да као девета штафета наступи у финалу.
Финале[уреди | уреди извор]
Место | Стаза | Штафета | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
4 | Крис Браун, Деметријус Пајндер, Мајкл Матје, Рамон Милер |
Бахаме | 2:56,72 | СРС НР | |
7 | Брајшон Нелам, Џошуа Менсе, Тони Макеј, Анџело Тејлор |
Сједињене Америчке Државе | 2:57,05 | ЛРС | |
5 | Лалонд Гордон, Џарин Соломон, Ади Алејн-Форт, Дион Лендор |
Тринидад и Тобаго | 2:59,40 | НР | |
4 | 6 | Конрад Вилијамс, Џек Грин, Dai Greene, Мартин Руни |
Уједињено Краљевство | 2:59,53 | ЛРС |
5 | 2 | Максим Дилдин, Денис Алексејев, Владимир Краснов, Pavel Trenikhin |
Русија | 3:00,09 | |
6 | 8 | Кевин Борле, Антоан Жиле, Жонатан Борле, Michael Bultheel |
Белгија | 3:01,83 | |
7 | 3 | Артуро Рамирез, Алберто Агилар, Алберт Браво, Omar Longart |
Венецуела | 3:02,18 | |
8 | 1 | Shaun de Jager, Вилем де Бер, Луис Јакоб ван Зил, Оскар Писторијус |
Јужноафричка Република | 3:03,46 | ЛРС |
— | 9 | William Collazo, Raidel Acea, Орестес Родригез, Омар Киснерос |
Куба | Нису завршила трку |
- Белешка:Јужноафрипкој Републици је на основу жалбе дозвољено да настави такмичење као девети финалиста. Луис Јакоб ван Зил је заменио повређеног Офенсе Могаванеа.[5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Организациони комитет ЛОИ у Лондону
- ^ Систем такмичења у трци штафета 4 × 100 метара
- ^ Квалификације у трци штафета 4 × 400 м за мушкарце на сајту ИААФ
- ^ Резултати финалне трке штафета 4 × 400 м за мушкарце на сајту ИААФ
- ^ „Tight contests set up thrilling 400m Relay final”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012.