Африка (богиња)

Богиња Африка, позната и као Деа Африка, била је персонификација Африке од стране Римљана у раним вековима наше ере.^[1]^[2] За неке је била једно од божанстава плодности и обиља. Приказивана је са коврџавом косом, широким носом, рогом изобиља, шљемом у облику слонове главе и лавом поред ње.^[3]

Приказана је на појединим новчићима, исклесаном камену и мозаицима у римској Африци (Сјеверни дио Африке који су Римљани освојили) Њен Мозаик налази се у музеју Ел Џем у Тунису.^[1]^[4]^[5] Њеним ликом украшено је и светилиште у Тимгаду.^[6]

Била је једна од бројних „провинцијских персонификација“ попут Британије, Хиспаније, Македоније и низа провинција у којима се говори грчки. Она је била једна од најранијих која се појавила, и вјероватно је настала у еуфорији која је настала након тријумфа у Африци Помпеја Великог 80. године пре нове ере. Постоје и новчићи на којима су прикази Помпеја и Африке.^[7]

За Римљане је разлика између богиња и оличења била веома еластична, а Африка је изгледа била на граници између њих. Она сигурно није била главно божанство, али је вјероватно имала неки свој религиозни култ. Плиније Старији је у својој књизи „Познавање природе“ написао да нико у Африци ништа не чини а да претходно Африку не позове да му помогне.^[8] Ова изјава се сматра писаним доказом постојања богиње и њеног значаја. Понекад се овај одломак тумачи и као доказ специфичног северноафричког култа богиње.^[9]. И неки други писци су женску персонификацију Африке тумачили као богињу. Други писци су такође тумачили женску персонификацију Африке као "Деа" или богињу.^[10]

Жан Мариц је довео у питање да ли је оличење Африке икада постало богиња за Римљане или било где друго.Он сматра да су иконографске слике Африке биле су само оличење Африке за Римљане. Своју тврдњу заснива на томе што ни Плиније нити било који други писац никада нису ставили префикс "Деа" односно богиња нити постоји и један епиграфски натпис гдје је Африка означена као богиња. Насупрот томе друге богиње носе префикс "деа" у текстовима и натписима. Како су већ Римљани имали своје богиње за плодност и изобиље није било потребе за другом сличном богињом сматра Мариц.^[11]

Референце

^ ^а ^б ^в Gifty Ako-Adounvo (1999), Studies in the Iconography of Blacks in Roman Art, Ph.D. Thesis awarded by McMaster University, Thesis Advisor: Katherine Dunbabin, page 82
^ Christine Hamdoune (2008). „La dea Africa et le culte impérial”. Études d'antiquités africaines. 1 (1): 151—161.
^ MacKendrick, Paul Lachlan (2000-12-01). The North African Stones Speak (на језику: енглески). UNC Press Books. ISBN 978-0-8078-4942-2.
^ Parrish, David (2015). „The mosaics of El Jem”. Journal of Roman Archaeology. 12: 777—781. ISSN 1047-7594. S2CID 250349914. doi:10.1017/S1047759400018663.
^ Wild, Robert A. (1981). Water in the Cultic Worship of Isis and Sarapis. Brill Archive. стр. 186—187. ISBN 90-04-06331-5.
^ Aomar Akerraz; Moustapha Khanoussi; Attilio Mastino (2006). L' Africa romana: Atti del XVI convegno di studio, Rabat, 15-19 dicembre 2004. dell'Universita degli Studi di Sassari. стр. 1423, 1448. ISBN 978-88-430-3990-6.
^ Ostenberg, Ida (2009). Staging the World: Spoils, Captives, and Representations in the Roman Triumphal Procession. Oxford University Press. стр. 222—223 with footnote 138. ISBN 978-0-19-921597-3.
^ J. A. Maritz (2006), Dea Africa: Examining the Evidence", Scholia: Studies in Classical Antiquity, Volume 15, page 102
^ Levy, Harry L. (1958). „Themes of Encomium and Invective in Claudian” (journal) (на језику: енглески). 89 (Transactions of the American Philological Association [en] изд.): 336—347. ISSN 0065-9711. doi:10.2307/283685.
^ Levy, Harry L. (1958). „Themes of Encomium and Invective in Claudian”. Transactions and Proceedings of the American Philological Association. 89: 336—347. ISSN 0065-9711. JSTOR 283685. doi:10.2307/283685.
^ J. A. Maritz (2006), "Dea Africa: Examining the Evidence", Scholia: Studies in Classical Antiquity, Volume 15, pages 102-121

[gifty82-1] а ^б ^в Gifty Ako-Adounvo (1999), Studies in the Iconography of Blacks in Roman Art, Ph.D. Thesis awarded by McMaster University, Thesis Advisor: Katherine Dunbabin, page 82

[2] Christine Hamdoune (2008). „La dea Africa et le culte impérial”. Études d'antiquités africaines. 1 (1): 151—161.

[3] MacKendrick, Paul Lachlan (2000-12-01). The North African Stones Speak (на језику: енглески). UNC Press Books. ISBN 978-0-8078-4942-2.

[4] Parrish, David (2015). „The mosaics of El Jem”. Journal of Roman Archaeology. 12: 777—781. ISSN 1047-7594. S2CID 250349914. doi:10.1017/S1047759400018663.

[5] Wild, Robert A. (1981). Water in the Cultic Worship of Isis and Sarapis. Brill Archive. стр. 186—187. ISBN 90-04-06331-5.

[6] Aomar Akerraz; Moustapha Khanoussi; Attilio Mastino (2006). L' Africa romana: Atti del XVI convegno di studio, Rabat, 15-19 dicembre 2004. dell'Universita degli Studi di Sassari. стр. 1423, 1448. ISBN 978-88-430-3990-6.

[Ostenberg2009p222-7] Ostenberg, Ida (2009). Staging the World: Spoils, Captives, and Representations in the Roman Triumphal Procession. Oxford University Press. стр. 222—223 with footnote 138. ISBN 978-0-19-921597-3.

[8] J. A. Maritz (2006), Dea Africa: Examining the Evidence", Scholia: Studies in Classical Antiquity, Volume 15, page 102

[9] Levy, Harry L. (1958). „Themes of Encomium and Invective in Claudian” (journal) (на језику: енглески). 89 (Transactions of the American Philological Association [en] изд.): 336—347. ISSN 0065-9711. doi:10.2307/283685.

[10] Levy, Harry L. (1958). „Themes of Encomium and Invective in Claudian”. Transactions and Proceedings of the American Philological Association. 89: 336—347. ISSN 0065-9711. JSTOR 283685. doi:10.2307/283685.

[11] J. A. Maritz (2006), "Dea Africa: Examining the Evidence", Scholia: Studies in Classical Antiquity, Volume 15, pages 102-121

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]