Багренац
Багренац | |
---|---|
Стабло багренца у Ташмајданском парку у Београду. | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | A. fruticosa
|
Биномно име | |
Amorpha fruticosa | |
Синоними[1] | |
Списак
|
Багренац (Amorpha fruticosa L.) припада роду који је добио име по специфичној грађи цвета јер круница има само заставицу (старогрчки
Ареал
[уреди | уреди извор]Багренац је пореклом из средњег и источног дела Северне Америке где расте у ретким листопадним шумама и прерији. У Европу је унета 1724. године као украсна врста, а код нас је интродукована у првој деценији прошлог века.
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Једнодоми разгранати жбун са усправним изданцима без трнова, достиже 4-5m висине и двоструку ширину. Изданци у почетку длакави, касније голи. Доста је морфолошки варијабилан.
Листови непарно перасто сложени, спирално распоређени, дужине 25-30cm са 6-17 пари лиски. Лиске су елиптичне до ланцетасте 1-6cm дужине, 0,5-1,8cm ширине, кратко зашиљене, маљаве, на кратким петељкама(1,5-2mm); тачкасто су прозирно пунктирани по целој површини када се упере ка светлости. Усколинерни приперци 7mm дуги опадају убрзо по развоју листа.[3]
Цвасти су терминални усправни класолики густи гроздови 10-15cm дужине са многобројним цветовима. Цветови на кратким петељкама; чашица звонаста са четири тупа и једним, нижим зашиљеним зубом; круница са једном латицом (заставицом) је тамно љубичаста 4-6mm дужине. Прашника 10 са жутим антерама које вире ван заставице. Цвета од априла до јула. Опрашивачи су различити инсекти, нарочито пчеле. И цветови и плодови су ароматични.
Плод је једносемена непуцајућа махуна, гола, српаста, жуто-сивосмеђа, оштрих ивица и са округлим испупченим депоима смоле; дужина око 1cm, маса хиљаду плодова 9,3-9,6g. Махуне дозревају ујесен а на гранама остају и током зиме. Семе издужено бубрежасто окер семењаче, са мало ендосперма латерално, маса хиљаду семена 6,4-6,5 g.[4]
Биоеколошке карактеристике
[уреди | уреди извор]Врста расте на влажним земљиштима дуж обала река, потока, бара, у јарцима, у отвореним и полуотворним влажним шумама истискујући аутохтоне врсте. Добро се развија и на киселим и неутралним и базним земљишта, а адаптирала се и на неплодна, сува и песковита. Подједнако добро расте и на тешким ритским глејним на местима где се вода у подлози задржава великим делом године, као и на заслањеним земљиштима.
Овај жбун има одлично развијен коренов систем, толерантан је на ветар, тако да се сади у ветрозаштитним појасевима као и на оним местима на којима је неопходна контрола ерозије земљишта[5].
Значај врсте
[уреди | уреди извор]Због обилног плодоношења, и лаке дисперзије плодова поплавном водом, анемохорно и антропогеним утицајем ова биљка постала је озбиљна сметња шумским пределима у низинским подручјима где нагло осваја површине[6]. Локално се шири коренским избојцима и самосевом. Врста продире у новоосноване шумске културе и будући да знатно брже и бујније расте од већине шумско-културних врста, прерашћује их, загушује и доводи до њиховог пропадања. Када се једном посади на неком месту, остаје ту заувек[7]. Багренац је једна од инвазивних шумских врста светских размера. У многим земљама Европе несметано се проширила и данас представља озбиљну опасност за аутохтону вегетацију. Код нас посебно инвазивна уз реку Саву и Дунав и на речним адама[8].
Европски досељеници у Северној Америци, листове и младе изданаке користили су за бојење у плаво уместо индиго жбуна (Indigofera tinctoria L.). Медоносна је.
Размножавање
[уреди | уреди извор]Генеративно и коренским избојцима. Семењача не представља сметњу клијању, а махуна у мањој мери спречава клијање. Скарификовано семе исклија 89% у лабораторијским условима за 120 дана, нескарификовано 87%, а семе у махуни 71%. Енергија клијања (на основу 40. дана) је 82%, 73% и 49% респективно[9].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „USDA - United States Department of Agriculture”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2016. г. Приступљено 9. 04. 2016.
- ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII
- ^ Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
- ^ Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
- ^ Huxley, А. (1992): The new RHS Dictionary of gardening, MacMillian, Press, New York
- ^ Deák, J. Á. (2005): Landscape ecological researches in the western Marosszög (Hungary). Acta climatologica et chorologica, tom. 38-39. Universitatis Szegediensis, Hungary (33-46)
- ^ Dirr, M.A. (1997): Dirr’s hardy trees and shrubs: an illustrated encyclopedia. Timber Press, Portland, Oregon
- ^ Михаило Грбић (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима Београда.
- ^ Грбић, М. (1997): Динамика клијања легуминоза са атипичном махуном у зависности од степена изложености ембриона. XII симпозијум Југословенског друштва за физиологију биљака. Програм и изводи саопштења, Крагујевац: 118
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Amorpha fruticosa L. (Fabaceae) bagremac”. Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду. Универзитет у Новом Саду - Пољопривредни факултет. Архивирано из оригинала 09. 05. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016.
- „Amorpha fruticosa L. (Fabaceae) bagremac”. Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду. Универзитет у Новом Саду - Пољопривредни факултет. Архивирано из оригинала 09. 05. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016.
- „Amorpha fruticosa L. - false indigo bush”. USDA - Plants database. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 19. 04. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016.