(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Барбара Шет — Википедија Пређи на садржај

Барбара Шет

С Википедије, слободне енциклопедије
Барбара Шет
Лични подаци
НадимакБабси
Датум рођења(1976-03-10)10. март 1976.(48 год.)
Место рођењаИнзбрук, Тирол, Аустрија
Држављанство Аустрија
Висина1,76 m
Маса67 kg
ПребивалиштеИнзбрук, Тирол, Аустрија
Информације о каријери
Проф. каријера19922005
Иградесном руком (дворучни бекхенд)
Зарада3.109.510 $
Појединачно
Победе—порази349-279
Освојени турнири3 ВТА, 1 ИТФ
Изгубљена финала3
Најбољи пласманБр. 7 (13. септембар 1999)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије4. коло (1999, 1998, 1999, 2000)
Ролан Гарос4. коло (2000, 2001)
Вимблдон4. коло (1999)
ОП САДЧФ (1999)
Парови
Победе—порази214-179
Освојени турнири10
Изгубљена финала0
Најбољи пласманБр. 8 (15. јануар 2001)
Ажурирано: 29. август 2008..

Барбара Шет (нем. Barbara Schett; 10. март 1976, Инзбрук, Тирол, Аустрија) је бивша аустријска тенисерка, која се професионално бавила тенисом од 1992, а повукла се након Отвореног првенства Аустралије 2005. године.

Од 1993. до 2004. године, Шет је играла за аустријски тим у Купу федерација, и победила је у 30 од 48 мечева. Такође се такмичила за Аустрију на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју. Тада је у појединачној конкуренцији достигла полуфинале, а такмичила се и у конкуренцији женских парова.

Њене највише позиције на ВТА листи биле су 7. место у појединачној и 8. место у конкуренцији парова. Њен најбољи резултат на Гренд слем турнирима је четвртфинале Отвореног првенства САД, које је достигла 1999. године.

Барбара Шет тренутно ради као тениски коментатор и водитељ, и заједно са тениском легендом Матсом Виландером коментарише мечеве и интервјуише тенисере током гренд слем турнира.

Каријера

[уреди | уреди извор]
Барбара Шет у студију Еуроспорта на Отвореном првенству Аустралије 2014.

Дебитовала је у професионалном тенису на турниру у Кицбухелу, за који је примила позивницу организатора. Такође је достигла четвртфинале на ИТФ турнир у Лису, Швајцарска. Године 1992. освојила је прву титулу у каријери, ИТФ турнир у Сарагоси, Шпанија. Ушла је у првих двеста играчица света 1993. године. Достигла је четвртфинала турнира у Кицбухелу и Монпељеу, оба пута као играчица из квалификација.

Дебитовала је на гренд слем турнирима, квалификујући се за Отворено првенство Аустралије 1994. и Ролан Гарос.[1] Такође је достигла своје прво финале на турниру у Линцу. Те године, Барбара Шет је ушла у првих 100 играчица планете, 4. априла, и заузела 99. позицију. Такође је достигла четвртфинале турнира у Јапану и Праг опена.

Године 1995. достигла је полуфинале у Палерму, као и четвртфинале у Прагу. Такође је по први пут заиграла у Фед купу за Аустрију (против САД). Следеће године ушла је у топ 50, заузевши 38. место. Такође је освојила прву титулу у конкуренцији женских парова, турнир у Палерму (партнерка јој је била Џенет Хусарова). Такође је достигла полуфинале турнира прве категорије, Купа Кремља, и четврту рунду Отвореног првенства Аустралије, и победила је тада 8. играчицу планете Магдалену Малејеву на путу до четвртфинала турнира у Амелија Ајланду.

Освојила је своју другу титулу, у градићу Марија Ланковиц 1997. у родној Аустрији. Такође је достигла четврто узастопно полуфинале турнира у Палерму, као и четвртфинале турнира у Хамбургу. Године 1998. играла је два узастопна финала, у Палерму и Бостону, али је у оба изгубила. Такође је играла полуфинала турнира у Хамбургу, Мадриду, Хобарту, Марији Ланковиц и Цириху. Заједно са Пати Шнидер, освојила је титулу у Хамбургу у конкуренцији женских парова.

На путу до полуфинала турнира у Сиднеју, поразила је тада 9. тенисерку света Кончиту Мартинез и 4. Аранчу Санчез Викарио (у полуфиналу ју је победила Мартина Хингис у три сета). Достигла је финале Купа Кремља, турнира прве категорије, као и четвртфинале Отвореног првенства САД. Ушла је у првих 10 тенисерки света, и заузела 7. место, њену највишу позицију на ВТА листи током целе каријере. Такође се квалификовала на ВТА првенство и Гренд слем куп.

Године 2000. освојила је своју трећу титулу на турниру у Клагенфурту. Достигла је седам полуфинала, али је те сезоне такође патила од разних повреда. Повукла се са турнира у Хановеру и Паризу због стомачног вируса, због упале синуса је отказала учешће на турнирима у Хамбургу и Стразбуру, а због инфекције десног стопала није играла на турниру у Линцу. Достигла је полуфинале турнира у Дохи 2001, као и четвртфинала турнира у Бечу и Купа Кремља. Током Отвореног првенства Француске, победила је тада другу тенисерку света Винус Вилијамс. Заједно са Аном Курњиковом, освојила је турнир у Сиднеју, постајући 8. тенисерка планете у конкуренцији женских парова. Такође је, заједно са Џошуом Иглом, била финалисткиња Отвореног првенства Аустралије у конкуренцији мешовитих парова. 2002. годину је завршила на 40. месту ВТА листе. Играла је четвртфинале Роџерс Купа, а освојила је титулу у паровима у Хамбургу (партнерка јој је била Мартина Хингис). Године 2003. је достигла полуфинала турнира у Мадриду, Гоулд Коусту и 3. коло Отвореног првенства Француске. У конкуренцији женских парова, освојила је |турнир у Паризу (са Шнидер).

Као 77. играчица планете, победила је 13. тенисерку на ВТА листи, Паолу Суарез у 3. колу Индијан Велс мастерса, али је изгубила у 4. колу од Кончите Мартинез. Играла је четвртфинала у Ешторилу и Хертохенбосу. У конкуренцији парова, освојила је титуле у Паризу (са Шнидер), Будимпешти (са Петром Мандулом) и Стокхолму (са Алишом Молик). То је била њена 10. титула у конкуренцији женских парова, уједно и последња. Такође је с аустријским тимом играла четвртфинале Фед купа, у ком су изгубиле од САД. Тада је нанела Мартини Навратиловој први пораз у Фед купу још од 1975. године. У октобру је рекла како намерава да се повуче након Отвореног првенства Аустралије.

Године 2005. играла је Отворено првенство Аустралије, за које је примила позивницу организатора, и изгубила је већ у првом колу. Победа у првом колу турнира у Велфорду била је њена последња победа у професионалној каријери. Изгубила је у другом колу од тада 26. тенисерке света Данијеле Хантухове, и то је био њен последњи професионални меч.

ВТА финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно

[уреди | уреди извор]

Победе (3 ВТА, 1 ИТФ)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем (0)
ВТА шампионат (0)
Тијер I (0)
Тијер II (0)
Тијер III (1)
Тијер IV (2)
ИТФ титуле (1)
Бр. Датум Турнир Подлога Противница у финалу Резултат
1. 22. март 1992. Сарагоса, Шпанија Шљака Шпанија Ева Хименес Санс 6–4, 6–4
2. 21. јул 1996. Палермо, Италија Шљака Њемачка Сабин Хек 6–3, 6–3
3. 3. август 1997. Марија Ланковиц, Аустрија Шљака Словачка Хенријета Нагјова 3–6, 6–2, 6–3
4. 16. јул 2000. Клагенфурт, Аустрија Шљака Швајцарска Пати Шнидер 5–7, 6–4, 6–4

Порази (3)

[уреди | уреди извор]

Женски парови

[уреди | уреди извор]

Победе (10)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем (0)
ВТА шампионат (0)
Тијер I (0)
Тијер II (5)
Тијер III (0)
Тијер IV и V (5)
ИТФ титуле (0)
Бр. Датум Турнир Подлога Партнерка Финалисткиње Резултат
1. 21. јул 1996. Палермо, Италија Шљака Словачка Џенет Хусарова Аргентина Фроренсија Лабат
Њемачка Барбара Ритнер
6–1, 6–2
2. 20. јул 1997. Палермо, Италија Шљака Италија Силвија Фарина Елија Аргентина Флоренсија Лабат
Аргентина Мерседес Пас
2–6, 6–1, 6–4
3. 3. мај 1998. Хамбург, Немачка Шљака Швајцарска Пати Шнидер Швајцарска Мартина Хингис
Чешка Јана Новотна
7–6, 3–6, 6–3
4. 10. јануар 1996. Окланд, Нови Зеланд Тврда Италија Силвија Фарина Елија Холандија Седа Норландер
Њемачка Марлен Вајнгартнер
6–2, 7–6
5. 14. јануар 2001. Сиднеј, Аустралија Тврда Русија Ана Курњикова Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Аустралија Рене Стабс
6–2, 7–5
6. 5. мај 2002. Хамбург, Немачка Шљака Швајцарска Мартина Хингис Словачка Данијела Хантухова
Шпанија Аранча Санчез Викарио
6–1, 6–1
7. 9. фебруар 2003. Париз, Француска Тепих Швајцарска Пати Шнидер Француска Марион Бартоли
Француска Стефани Коен-Алоро
2–6, 6–2, 7–6
8. 15. фебруар 2004. Париз, Француска Тепих Швајцарска Пати Шнидер Италија Силвија Фарина Елија
Италија Франческа Скјавоне
6–3, 6–2
9. 2. мај 2004. Будимпешта, Мађарска Шљака Мађарска Петра Мандула Мађарска Вираг Немет
Мађарска Агнес Шавај
6–3, 6–2
10. 8. август 2004. Стокхолм, Шведска Тврда Аустралија Алиша Молик Швајцарска Емануел Гаљарди
Њемачка Ана-Лена Гренфилд
6–3, 6–3
Турнир 2005. 2004. 2003. 2002. 2001. 2000. 1999. 1998. 1997. 1996. 1995. 1994
Отворено првенство Аустралије 2. 2. 1. 3. 3. 4. 4. 4. 3. 4. 1. -
Отворено првенство Француске - 1. 3. 2. 4. 4. 3. 1. 1. 1. 1. 1.
Вимблдон - 1. 2. 2. 3. 1. 4. 2. 2. 2. - 1.
Отворено првенство САД - 1. 2. 2. 4. 2. ЧФ 3. 2. 2. 1. 1.

ВТА пласман на крају сезоне

[уреди | уреди извор]
1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004
753 299 136 100 83 38 38 23 8 23 21 40 79 88

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sony Ericsson WTA Tour: Barbara Schett (AUえーゆーT) — Career Highlights Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2018)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]