Вјун
Изглед
Вјун Вьюн, Viisjoki | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 44 km |
Басен | 544 km2 |
Слив | Бурнаја → Ладога → Нева → Балтичко море |
Водоток | |
Извор | Лемболовско језеро на 60° 23′ 58″ N 30° 19′ 48″ E / 60.39944° С; 30.33000° И |
В. извора | 56 m |
Ушће | у реку Бурнаја (Вуокса) на 60° 35′ 19″ N 30° 29′ 09″ E / 60.58861° С; 30.48583° И |
В. ушћа | испод 5 m |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Русија |
Област | Лењинградска област |
ДРВ | 01040300212102000009768 |
Река на Викимедијиној остави |
Вјун или Висјоки (рус. Вьюн, фин. Viisjoki) река је на северозападу европског дела Руске Федерације. Протиче преко територија Всеволошког и Приозерског рејона на подручју Карелијске превлаке, на северозападу Лењинградске области. Десна је притока реке Бурнаје (јужни рукавац реке Вуоксе), те део басена језера Ладога и реке Неве (односно Балтичког мора).
Укупна дужина водотока је 44 km, док је површина сливног подручја око 544 km².
Река Вјун свој ток започиње као отока Лемболовског језера на подручју Лемболовског побрђа, код села Васкелово. Тече углавном у смеру севера. Њена најважнија притока је река Кожица (дужине тока око 12 km).
Пре Зимског рата корито реке Вјун представљало је део међународне границе између Совјетског Савеза и Финске.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Государственный водный реестр РФ: Река Вьюн (Вийси-йоки)
- Ресурсы поверхностных вод СССР: Гидрологическая изученность. Т. 2. Карелия и Северо-Запад/ Под ред. Е. Н. Таракановой. — Л.: Гидрометеоиздат, 1965. 700 с.