(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Галерија РТС — Википедија Пређи на садржај

Галерија РТС

С Википедије, слободне енциклопедије
Галерија Радио Телевизије Србије
Један од три изложбена - вишенаменска простора Галерије РТС који се користи за мултимедијалне догађаје и изложбе.
Врста: Државна установа
Основана: 6. октобар 2005.
Седиште: Таковска 10
Београд  Србија
Структура:
  • Галерија
  • Изложбени хол
  • Нова галерија
Веб презентација http://www.rts.rs/

Галерија Радио Телевизије Србије вишенаменски је изложбени простор основан с намером да у ликовном животу Србије, негује културу слике, која је по својој суштини као и телевизијска слика, медиј.[1] Основана је средином 2005. година, а званично је почела са радом 6. октобра 2005. година, репрезентативном изложбом слика Александра Томашевића.[1]

Галерија је почела да ради прво у једном затим у два, а како су просторне могућности РТС то дозвољавале, накнадно је 2014. године опремљен још један, до тада нефункционални простор, одмах уз постојећи, и тако су за излагање својих скулптура у Галерији РТС-у добили могућност и вајари.[1]

Након неколико просторних и организационих промена, данас је Галерија РТС-а систем од три изложбене целине у коме сваки простор има своју јединствену намену, али се међусобно често допуњују сходно захтевима за квалитетном уметничком поставком одређеног дела. Сва три простора се свакодневно користе и као својеврсни студији за потребе телевизијских актуелности, понекад и за музичке концерте, промоције сопственог програма, конференције, трибине и др.[1]

Положај и значај

[уреди | уреди извор]
Једна од три мултифункционална простора галерије

Галерија се налази у три изложбена простора који егзистирају један до другог, у приземљу (после бомбардовања НАТО алијансе), реновиране зграде Радио Телевизије Србије у Таковској улици бр. 10, у центру Београда, на само стотинак метара од Народне скупштине и Цркве Светог Марка.

У срцу једне од најстаријих медијских установа, у центру српске престонице, Галерија РТС-а изградила је реноме важног стециште културног живота Србије у коме ствараоци и љубитеље ликовне, музичке књижевне и мултимедијалне уметности, као и сви други заинтересоване за телевизијске активности РТС-а, могу да негују културу, образовања и транспарентног информисања.

Галерија РТС, фунционише као систем од три изложбене целине у коме сваки део има своју посебну намену. Простори се међусобно често допуњују потребама и захтевима за квалитетну уметничку поставку, приказ одређених тематских целина и појединих дела. Поред тога сва три простора свакодневно служе и као нека врста студији за потребе снимања телевизијских актуелности, музичких концерата, промоције сопственог програма, конференције, трибине и сличних садржаја.

Историја

[уреди | уреди извор]

Галерија је основана средином 2005. године, а званично је почела са радом 6. октобра 2005. година, репрезентативном изложбом слика Александра Томашевића, којом је начињен пресек целокупног стваралаштва једног од најаутентичнијих српских сликара друге половине 20. века.[2]


Изложба у Галерија РТС: „Старо српско издаваштво (1494-1918)” (2017)

Уз поштовање већине савремених галеријских стандарда, у октобру месецу 2014. РТС је уз већ постојеће изложбене просторе у Таковској 10, Галерији и Изложбеном холу, придодала и Нову галерију. Наиме у до тада нефункционални простор од око 150 м², уз поштовање већине савремених галеријских стандарда, отворен је изложбом дела Недељка Гвозденовића, још један савремени изложбени простор. Адаптација нефункционалног простора у Нову галерију финансирана је средствима РТС-а, тачније новцем од високотиражне књиге „Београд вечити град".[1]

Галерија РТС-а је већ следеће године по настанку постале значајан простор у којем се активно одвија савремени ликовни живот Србије.

Циљ и начела рада Галерије

[уреди | уреди извор]
Избор аутора и слика врши Савет за ликовно стваралаштво, кога чине еминентни ликовни критчари и професори са факултета ликовних уметности, као и уредници из РТС.

Основни циљеви галаериј од њеног оснивања били су да у Таковској 10, првенствено излажу своја дела еминентни, заборављени уметници и великана чији радови дуго нису виђени у српској јавности. На самом почетку програмом је дефинисано да два пута годишње своја дела излажу и савремени уметници, а недуго затим, с обзиром на могућност коришћења још једног простора одмах поред галеријског, место за излагање у РТС-у добили су и вајари.

О излагању у репрезентативном галеријском простору РТС одлучује Савет за ликовно стваралаштво, кога чине еминентни ликовни критчари и професори са факултета ликовних уметности, као и уредници из РТС. Савет галерије се брине и да сваку изложбу прате добро опремљени каталози са текстовима угледних ликовних критичара, и других познавалаца уметности.

Са једне од изложби у Галерији

Од оснивања, у Галерији РТС, уз неговање високих изложбених професионалних стандарда, континуирано се организују самосталне, групне и ауторске изложбе, првенствено, домаћих али и иностраних уметника различитих стилова, генерација и медијских опредељења, а посета отварањима изложби и поставкама током њиховог трајања често надмашује ону у најугледнијим београдским галеријама.

Од 2014. године у новооснована- Нова галерија, преузела је програмску оријентацију и циљеве „старе" Галерије, која се сада, осим за основну намену, која подразумева организацију великих и значајних изложби, свакодневно користи и за конференције, састанке и друге облике информисања и комуникације Јавног медијског сервиса грађана са јавношћу.[3]

Галерија као концертни простор

[уреди | уреди извор]

Концертом "Савремени српски композитори хорске музике", Хора РТС-а, Јавни медијски сервис РТС од 23. фебруара 2017. године промовисао је своју галерију и као концертни простор у којем ће у перспективи поред Хора РТС наступати и солисти, мањи вокални и инструментални састави.[4]

Признања

[уреди | уреди извор]
  • 2013. — 43. „Златни беочуг", највише годишње признање Културно-просветне заједнице Београда, за трајни допринос култури Београда. Престижна награда уручена је одговорном уреднику Галерије РТС у Народном позоришту на свечаности 43. „Златни беочуг."[5]

Преглед организованих изложби

[уреди | уреди извор]

У Галерији РТС од њеног оснивања 2005. године, из месеца у месец нижу се изложбе еминентних стваралаца, а активном животу Галерије доприносе и представљања најважнијих уметничких појава прошлог и овог века. Све до сада одржане изложбе биће приказане. по годинама одржавања, у доњој табели:

Година Аутор и назив изложбе
2005
  • Александар Томашевић,
  • Љубинка Јовановић Михаиловић,
2006
  • Ликовна колонија РТС - Златибор 2004.
  • Тодор Стевановић,
  • Зоран Граовац,
  • Мића Поповић,
  • Светозар Самуровић,
2007
  • Ликовна колонија РТС - Златибор 2005.
  • Зоран Гребенаровић.
  • Стојан Ћелић.
  • Петар Лубарда.
  • Александар М. Ђурић.
  • Јоже Циуха.
2008
  • Миодраг Рогић.
  • Ликовна колонија РТС - Златибор 2006.
  • Боривоје - Бора Стевановић.
  • Војо Станић.
  • Игор Васиљев.
2009
  • Пеђа Милосављевић
  • Вељко Станојевић.
  • Љубица Цуца Сокић.
  • Миодраг Б. Протић.
  • Рајко Попивода.
  • Чедомир Крстић.
2010
  • Ликовна Колонија РТС - Златибор 2008.
  • Бета Вукановић.
  • Живорад Настасијевић.
  • Петар Палавичини - Изложба скулптура у Холу.
  • Ликовна Колонија РТС - Златибор 2009.
  • Јован Бијелић.
  • Зоран Мушич.
2011
  • Бранко Поповић
  • Живко Стојсављевић
  • Ристо Стијовић - Изложба скулптура у Холу
  • Градимир Петровић
  • Ликовна Колонија РТС - Златибор 2010.
  • Бора Барух
  • Светомир Арсић Басара - Изложба скулптура у Холу
  • Душан Оташевић
2012
  • Ликовна Колонија РТС - Златибор 2011.
  • Синиша Вуковић.
  • Лазар Возаревић.
  • Милан Сташевић.
  • Зоран Павловић.
2013
  • Игњат Јоб.
  • Ликовна Колонија РТС - Златибор 2012.
  • Радомир Дамњановић - Дамњан.
  • Сретен Стојановић.
  • Марко Ступар.
  • Јован И. Ракиџић.
2014
  • Анастас Јовановић - Литографије.
  • Између трубе и тишине, дела ратних сликара 1912 - 1918.
  • Иван Табаковић.
  • Бранко Миљуш
  • Скулптуре Велимира Веље Каравелића - Тишина.
  • Живорад Жак Кукић
  • Недељко Гвозденовић У походу на сликану површину
  • Радислав Раша Тркуља
2015
  • Милош Бајић, Пиктурална поезија Милоша Бајића.
  • Небојша Савовић Нес, Рељефна орнаментика Храма Светог Саве .
  • Антон Хутер
  • Павла Васић, Изложба слика
  • Јапан и Србија, 2+2 - Четири аутора, две културе
  • Јован Сивачки, У сазвучју бехара .
  • Ратко Вулановић Атлантида - запис живота у камену, изложба скулптура.
  • „Златибор“ 2014 Ликовна колонија РТС
  • Љуба Поповић - Избор из опуса.
2016
  • Стојан Аралица Особени колориста
  • Ликовна колонија Златибор 2015
  • Изложба радова ученика Школе за машинство и уметничке занате „Техноарт” - Чувари баштине
  • Борислав Њежић, Ретроспективна изложба
  • Драгош Калајић, Витез светлосног реда
  • Миодрага Петровића (1888–1950), Изложба слика
  • Цветко Лаиновић (1931-2006), „Свет магичне стварности”
2017
  • „Старо српско издаваштво (1494-1918)“ Биографије свих великих издавача књига, документи о пословању и артефакти о времену настајања издаваштва као посебне професијe, и стотинак књига одштампаних на давно заборављеном славеносербском писму.
  • „Пупин - Уметност даривања”, Легат Михајла Пупина Народном музеју у Београду.[6]
  • Александра Лековић, Београдски месец фотографије — „Чекање”.[7]
  • Медијала Некад и сад.[8]
  • Драган Николић Просторност идеја
  • Нино Мустика Дијалог са лицем
  • Мира Чохаџић: Ухвати време
  • „Осам деценија наслеђа ликовности”. Одабрана дела из збирке ФЛУ Универзитета уметности- професори Београдског универзитета.
2021
  • Сава Владиславић Рагузински, дипломата Петра I Великог
  • Милана Туцовића Магични реализам
  • Крагујевачка трагедија 1941.
  • Драгослав Живковић, Космолошке слике збиље и уобразиље Драгослава Живковића
  • Симбол(и) града - ремек-дела српског модернизма
2022
  • Мира Маодуш - Од графоса до логоса
  • Игра материје и духа - Миланка Берберовић
  • 4X4 - Магична укрштања, или четири нити једне заједничке повести
  • Никола Жигон - Осмех се вратио у град
  • Дамјан Ђаков - Путовање без краја
  • Коља - Мала тајна персоналног и стваралачког кода вајара Николе Милуновића (1935-2016)
  • Страдање српског народа на Козари 1942. године
  • Сећање на југословенске уметнике револуције
  • Експресивна поетика Јарослава Кандића
  • Поетска трансформација дубоких осећања - Василије Васа Доловачки
  • Марко Лађушић - Кроз време "Time Machine"
  • Владимир Дуњић - „Слика као вео"
2023
  • Надежда Петровић 1873 — 2023: у сусрет обележавању 150 година од рођења
  • У спомен доследности - Миодраг Рогић
  • Љубав изнад интереса – сликарство XX века
  • Хватач облака - Радомир Кнежевић
  • Господар простора - Љубомир Лацковић
  • Музеј као школа – времеплов отворене слике
  • Магија са поруком - Милан Игњатовић
  • Љубав изнад интереса – сликарство 20. века
  • Светост уметности - 30 година Академије СПЦ (1993−2023)

Радно време

[уреди | уреди извор]

Галерија је за посетиоце отворена сваког дана од 10 до 20 часова.

Улаз је слободан.

  1. ^ а б в г д „О Галерији РТС-а”. РТС Београд. Приступљено 16. 1. 2023. 
  2. ^ Александар Томашевић, непредвидив у поступцима, систематичан у раду. РТС Београд, 6.10. 2006. Приступљено 21. 8. 2017. 
  3. ^ „Три изложбене целине у Галерији РТС”. РТС, 2013. Приступљено 11. 3. 2016. 
  4. ^ „Хорска свечаност у Галерији РТС-а”. РТС Србије, Београд, 23. 2. 2017,. Приступљено 23. 2. 2017. 
  5. ^ Златни беочуг” Галерији РТС-а”. РТС, Београд, 2014. Приступљено 3. 8. 2016. 
  6. ^ „Пупин - Уметност даривања”. РТС Београд, 22.3.2017. Приступљено 21. 4. 2017. 
  7. ^ Томановић, Ивана. „Београдски месец фотографије - „Чекање” Александра Лековић”. РТС Београд, 20.4.2017. Приступљено 21. 4. 2017. 
  8. ^ Медијала Некад и сад Галерија РТС, 2017. Приступљено: 21.8.2017.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Галерија РТС на Викимедијиној остави