Династија Западни Џоу
![](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/89/Zhou_dynasty_1000_BC.png)
![]() | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
АНТИКА | |||||||
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е. | |||||||
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е. | |||||||
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е. | |||||||
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е. | |||||||
Западни Џоу | |||||||
Источни Џоу | |||||||
Пролеће и Јесен | |||||||
Зараћене државе | |||||||
ЦАРСТВО | |||||||
Династија Ћин 221–206 п. н. е. | |||||||
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е. | |||||||
Западни Хан | |||||||
Династија Син | |||||||
Источни Хан | |||||||
Три краљевства 220–280 | |||||||
Веј, Шу и Ву | |||||||
Династија Ђин 265–420 | |||||||
Западни Ђин | |||||||
Источни Ђин | Шеснаест краљевстава | ||||||
Јужне и Сјеверне династије 420–589 | |||||||
Династија Суеј 581–618 | |||||||
Династија Танг 618–907 | |||||||
(Друга Џоу династија 690–705) | |||||||
Пет династија и десет краљевстава 907–960 |
Династија Љао 907–1125 | ||||||
Династија Сунг 960–1279 |
|||||||
Северни Сунг | Западни Сја | ||||||
Јужни Сунг | Ђин | ||||||
Династија Јуан 1271–1368 | |||||||
Династија Минг 1368–1644 | |||||||
Династија Ћинг 1644–1911 | |||||||
САВРЕМЕНО ДОБА | |||||||
Република Кина 1912–1949 | |||||||
Народна Република Кина 1949–садашњост |
Република Кина (Тајван) 1949–садашњост | ||||||
Династију Западни Џоу је основала породица Ђи чији је главни град био Хàо (鎬, близу данашњег града Си'ана у долини реке Веј). Делећи језик и културу Шанга, рани владари Џоуа су освајањима и колонизацијом створили пространо Царство чију су власт признавале и вазалне државе у Шандонгу, истовремено прихваћујући културу Џоуа. Ширење бронзаних предмета карактеристичних за Џоуе је, међутим, било истовремено с употребом лончарије у стилу Шанга у удаљеним пределима тадашње Кине, па се претпоставља да су тадашње државе освојене тек пред крај раздобља Западног Џоуа.
У 11. веку п. н. е. подручја под династијом Шанг покорила је династија Џоу, која је имала другачије етничко станиште и живела је на северозападној граници подручја Шанга. Ова је династија постепено ширила своју власт и досегла је много даље него што је успела династија Шанг, укључујући средње и доње токове Жуте ријеке те средњи ток реке Јангцекјанг. Већина тог простора је била насељена народима различитог етничког подручја које су династија Џоу и њихови вазали постепено асимирали. Њихова је држава била подељена између краља и чланова краљевског рода на много засебних поседа. Био је то Фенгђијан састав (
Рано раздобље владавине Џоуа разликовало се од раздобља Шанга по употреби писма, па се њихова култура већ препознаје као „кинеска“. У њиховим градовима постојала је хијерархија племића, краљевских часника и дворана. Издржавале су их заједнице обрађивача бронзе, дрва, камена, керамике и платна. Сељаци који су обрађивали различите краљевске поседе снабдевали су их приходима и житарице. Трговачке активности биле су уобичајене, а употребљавао се ковани новац.
Бронза се употребљавала за израду ритуалних предмета и разне врсте оружја и оруђа, осим оних везаних за обраду земље. У сеоским подручјима ратари су и даље употребљавали камено оруђе и узгајали пиринач, просо, јечам и конопљу, као и свиње, Живина и свилене бубе. Остављање поља на угару (изораног, али не засејаног тла, како би се земља „одморила“) постало је уобичајена пракса. У 6. веку п. н. е. јавља се и прва организована градња канала и наводњавање у пољопривреди.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Serdarević, Seid, ур. (2002). The Times Povijest svijeta. Zagreb: Hena.com. ISBN 978-953-6510-62-7.