(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Загребачка жупанија — Википедија Пређи на садржај

Загребачка жупанија

С Википедије, слободне енциклопедије
Загребачка жупанија
Положај Загребачке жупаније
Држава Хрватска
Админ. центарЗагреб
ЖупанСтјепан Кожић (ХСС)
Површина3,078 km² km2
 — број ст.301.206
 — ISO 3166-2HR-01
Позивни број035
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Загребачка жупанија се налази у средишњем делу Хрватске. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 301.206 становника.[1]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Старосна пирамида Загребачке жупаније према попису становништва 2011.

Према попису из 2011. у жупанији је живело 317.606 становника.

Попис 2011.[2]‍
Хрвати
  
 308.244 97,05%
Срби
  
 2.718 0,86%
Албанци
  
 921 0,29%
Аустријанци
  
 11 0,00%
Бошњаци
  
 1.428 0,45%
Бугари
  
 16 0,01%
Власи
  
 0 0%
Мађари
  
 173 0,05%
Македонци
  
 213 0,07%
Јевреји
  
 10 0,00%
Италијани
  
 57 0,02%
Немци
  
 109 0,03%
Пољаци
  
 33 0,01%
Роми
  
 258 0,08%
Румуни
  
 26 0,01%
Руси
  
 86 0,03%
Русини
  
 25 0,01%
Словаци
  
 66 0,02%
Словенци
  
 527 0,17%
Турци
  
 10 0,00%
Украјинци
  
 70 0,02%
Црногорци
  
 130 0,04%
Чеси
  
 244 0,08%
остали
  
 398 0,13%
регионална припадност
  
 27 0,01%
верска припадност
  
 455 0,14%
нераспоређено
  
 22 0,01%
неизјашњени
  
 766 0,24%
непознато
  
 563 0,18%
укупно: 317.606

Жупанија у целини има пораст броја становника (са 283.298 становника 1991. године, на 309.696 2001. године). Од укупног броја становништва 159.615 су жене и 150.081 мушкарци. Становништво Загребачке Жупаније чини 7% укупног становништва Хрватске. Просечна густина насељености је нешто већа од државног просека, најслабије су насељени виши брдски крајеви и мочварне низије. Највећа су насеља Велика Горица (63.517 становника), Самобор (36.206 становника) и Запрешић (23.125 становника).

Етнички састав (2001): Хрвати 96,2%, Срби 0,9%, Бошњаци 0,3% и други.

У осам градских насеља живи 31% становништва жупаније.

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 309.696 282.989 259.429 232.836 233.875 233.411 227.538 224.095 208.141 211.150 194.643 178.938 155.324 146.592 134.754

Географија

[уреди | уреди извор]

Жупанија се налази у средишњој Хрватској. Окружује Загреб са западне, јужне и источне стране па се често назива „загребачким прстеном“. Географски ова жупанија је доста разнолика целина (Маријагоричко побрђе и Жумберак на западу, ниско Туропоље и Покупље на југу, низијски крајеви на истоку). Површина жупаније износи 3.078 km².

  • Рељеф

На западу превладавају брежуљкасти и горски крајеви, а на југу и истоку низије. Највиши су делови Жумберачка гора и Самоборско горје на југозападу и гранични делови Медведнице на северу. На југу ниске Вукомеричке горице раздвајају ниско Туропоље од доњег Покупља. Највеће равнице пружају се на истоку, у сливу реке Лоње.

  • Воде

Сава је највећа река, а њеном сливу припадају све остале реке у жупанији (Купа, Лоња, Крапина, Сутла, Одра и др.). У јастребарском крају и Покупљу има неколико рибњака. У жупанији има неколико језера која су настала вађењем шљунка.

  • Клима

У жупанији влада умерено-континентална клима са топлим летима и умерено хладним зимама, повремено са снежним падавинама. Највише падавина има у касно пролеће, рано лето и јесен, а најмање зими и у рано пролеће. Нема изразито сушних нити влажних периода, а годишња количина падавина смањује се од запада према истоку.

  • Шуме

Највише очуваних шума има у горским крајевима и ниским и слабо насељеним мочварним деловима Покупља. У влажним низијама, преовладава храст лужњак, на сувим деловима и пригорјима храст китњак, а у брдским крајевима буква, местимично са јелом.

Економија

[уреди | уреди извор]

Индустрија и трговина дају 2/3 прихода жупаније, а потом следе пољопривреда и саобраћај. Пољопривреда је најразвијенија у врбовечком крају, а виноградарство у зелинском и јастребарском крају. Покрај Иванић Града има лежишта нафте и земног гаса. У многим насељима у жупанији налазе се бројна мања индустријска предузећа.

Политика

[уреди | уреди извор]

Тренутно је жупан Стјепан Кожић (HSS)

Скупштина се састоји од 45 посланика који су подељени:

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
  • Природне знаменитости

Паркови природе Медведница (гранични делови и скијашке стазе) и Жумберак - Самоборско горје (средишњи и североисточни део), специјални резервати Црна млака и Јапетић, посебни ботанички резерват Црет Дубравица (станиште росике - биљке месождерке), оринтолошки резерват Сава (Запрешић-Самобор)

  • Културно-историјске знаменитости

Градски центри Самобора, остаци Зелинграда и Окићграда, примјери туропољског древног грађевинарства (црква свете Барбаре у Великој Млаки...), дворац и барокна црква у Јастребарском, стаза шест двораца на запрешићком подручју, међу којима су најпознатији Нови двори бана Јосипа Јелачића.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022. 
  2. ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 6. 5. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Загребачка_жупанија&oldid=27686820”