Заједница за учење на даљину
Заједница за учење на даљину је јавно или приватно одредиште на Интернету које се бави потребама учења својих чланова тако што омогућава вршњачко учење. Кроз друштвено умрежавање и комуникацију посредовану рачунаром или коришћење датагогија док људи раде као заједница како би постигли заједнички циљ учења.[1] Власник заједнице може предложити циљеве учења или они могу произићи из дискусија између учесника који одражавају личне интересе. У заједници за учење на даљину људи деле знање путем синхроне или асинхроне текстуалне дискусије, аудио, видео или других медија подржаних Интернетом.[1] Према Етјен Венгеру, заједнице за учење на даљину су окружења погодна за заједничку праксу.[2]
Врсте[уреди | уреди извор]
Заједница за учење на даљину се дели на заједнице за електронско учење које представља групе које комуницирају и повезују се искључиво путем технологије и заједнице за комбиновано учење које представљају групе које користе састанке уживо, као и састанке на мрежи. Заједнице које су усмерене на онлајн учења се одређују као засноване на знању, пракси и задацима док се заједнице за учење на даљину фокусирају на личне аспекте, процесе или технологију. Они могу да користе технологију и алате у многим категоријама:[1]
- синхрони – размена тренутних порука или веб сајтова за мобилне апликације
- асинхрони – форуми и огласне табле
- блогови
- сараднички – вики
- социјалне мреже
- онлајн универзитети
- вештине и платформе за размену језика
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „What is an Online Learning Community? - Teachfloor Blog”. www.teachfloor.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-24.
- ^ Wenger, Etienne (1998). Communities of Practice: Learning, Meaning, and Identity. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66363-2.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Barab, S.; Duffy, T. (2000). „From Practice Fields to Communities of Practice”. Ур.: D. Jonassen; S. Land. Theoretical Foundations of Learning Environments (PDF). LEA. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-12-17. г. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - Bryant, S. L.; Forte, A.; Bruckman, A. (2005). Becoming Wikipedian: transformation of participation in a collaborative online encyclopedia. Conference on Supporting Group Work. Proceedings of the 2005 international ACM SIGGROUP conference on Supporting group work. Florida. doi:10.1145/1099203.1099205. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - Hill, J.; Raven A. (10. 10. 2000). „ITFORUM PAPER #46 - Online Learning Communities: If You Build Them, Will They Stay?”. ITFORUM. Архивирано из оригинала 27. 10. 2000. г.
- Kaplan, S. (2002). „Building Communities – Strategies for Collaborative Learning”. ASTD's Source for E-Learning. Архивирано из оригинала 23. 8. 2010. г.
- Resta, P.; LaFerriere, T. (2007). „Technology in Support of Collaborative Learning”. Educational Psychology Review. 19: 65—83. S2CID 2328138. doi:10.1007/s10648-007-9042-7. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - Riel, M.; Polin, L. (2004). „Designing for virtual communities in the service of learning”. Ур.: Barab, R. Kling; J. Gray H. Online learning communities: Common ground and critical differences in designing technical environments. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 16—50. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ)
