Зелембаћ
Зелембаћ | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Reptilia |
Ред: | Squamata |
Породица: | Lacertidae |
Племе: | Lacertini |
Род: | Lacerta |
Врста: | L. viridis
|
Биномно име | |
Lacerta viridis (Laurenti, 1768)
|
Зелембаћ (Lacerta viridis) је врста европског гуштера. Спада у разред гмизаваца, ред љускара, а подред гуштера.
Опис
[уреди | уреди извор]Зелембаћ спада у крупне гуштере Европе. Мужјаци су зелени са црним тачкама на леђима и карактеристични по тиркизно плавој боји врата која је у доба парења изузетно уочљива. Женке могу имати браонкасту боју леђне стране тијела или зеленкасто-браонкасту. Трбушна страна тијела код оба пола је светлозелене боје. Дужина тијела им достиже 13 cm, а дужина репа им даје додатних 25-30 cm. Зелембаћ је веома брз и за његову брзину заслужан је дугачак реп. Мужјаци су крупнији од женки и имају робуснију главу. Уколико зелембаћ буде изненађен остаје скамењен и лако се може ухватити. У случају опасности бране се угризима. Животни век у природи је до 10 година. У зависности од климе подручја, у зимска склоништа се повлачи обично у новембру.[2]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Зелембаћ се простире на југу, истоку и западу балканског полуострва укључујући и острва. Заузима простор Кавказа и Мале Азије све до Израела и Ирана.
Исхрана
[уреди | уреди извор]Хране се инсектима, пауцима и другим бескичмењацима, мада могу појести и мање гуштере. Такође једу и јаја птица до којих дођу захваљујући способности пењања. Јачи су и од мањих птица па и њих лако поједу.
Станиште
[уреди | уреди извор]Зелембаћи насељавају грмолику вегетацију, осунчане камењаре и ливаде. У Србији је чест свугде где су станишта отвореног типа и прошарана жбуњем. Живе у миру док према слабијим и млађим од себе показују надмоћ.
Размножавање
[уреди | уреди извор]Парење почиње крајем маја и почетком јуна и тада мужјаци добијају плаву боју испод врата, а такође постају агресивни према осталим мужјацима. У борбама између мужјака често се деси да побијеђени мужјак остане без репа. Женке полажу 5-20 јаја која се излежу након седам недеља. Јаја су округла, величине грашка и бијеле боје. Из јаја се излежу млади зелембаћи који постају полно зрели након друге године живота.
Статус
[уреди | уреди извор]Према Међународној унији за заштиту природе (IUCN) носи статус последње бриге (LC), а такође и по Црвеној књизи фауне Србије II- Гмизавци по критеријумима дистрибуције, екологије и животне историје носи идентичан статус. Налази се на Прилогу IV Директиве о стаништима ЕУ.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Код женки се може јавити потпуно црна боја коже.
- Хибернација почиње почетком октобра и завршава се почетком априла осим код популација у Грчкој и Италији које су активне током цијеле године.
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Jelka Crnobrnja Isailovic; Vogrin, Milan; Corti, Claudia; Valentin Pérez Mellado; Paulo Sá-Sousa; Cheylan, Marc; Pleguezuelos, Juan; Hans Konrad Nettmann; Sterijovski, Bogoljub; Petros Lymberakis; et al. (2009). „Lacerta viridis”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2009: e.T61530A12507156. doi:10.2305/IUCN.UK.2009.RLTS.T61530A12507156.en. Приступљено 16. 1. 2018.
- ^ Исаиловић Ц.Ј, Јелић И, Станисављевић Б & Ћосић Н. (2012): Водоземци и гмизавци Београда. Еколошко друштво Ендемит. Београд
Извори
[уреди | уреди извор]- Tomović Lj, Kalezić M. & Džukić G. (2015): Crvena knjiga faune Srbije II – Gmizavci. Biološki fakultet & Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd. Црвена књига
- Радевић, М.(2008):Биологија за 7. разред основне школе. Источно Сарајево:Завод за уџбенике и наставна средства.
- Горње Подунавље-обични зелембаћ
- Fauna Europaea
- BioRaS Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2017)
- IUCN