Кондо Исами
Исами Кондо | |
---|---|
Датум рођења | 9. октобар 1834. |
Место рођења | Камиишихара, Јапан |
Датум смрти | 17. мај 1868.33 год.) ( |
Место смрти | Ибаташи, Токио, Јапанско царство |
Кондо Исами (јап.
Рано доба
[уреди | уреди извор]Кондо Исами, коме је по рођењу дато име Кацугоро, био је син оца Мијагава Хисаџира и мајке Мије који нису били самурајског порекла већ су припадали касти земљорадника.[1][2] Имао је два старија брата, Отоџира (
Као младић био је страствени читалац а нарочито је уживао у причама као што су „49 ронина“ и „три царства“ (један од четири класична кинеска романа).[5] Описиван је као добро и послушно дете, вредан и добар ученик али и као особа која није дозвољавала да га неко малтретира или да му се на неки начин подсмева. Захваљујући гласини да је победио групу разбојника који су хтели да провале у његов дом, привукао је пажњу човека и трећег мајстора школе мача Тенен Ришин-рју Кондо Шусукеа.[6] Брзо је учио и позитивно се истакао па га 19. октобра 1849. Шинсуке коначно узима под своје, усваја га и даје му име Кондо Исао. Неколико година касније Исао ће званично постати наследник доџоа и четврта генерација мајстора (sōke no yondai me
Године 1860, Кондо се венчава се женом по имену Мацуи Цуне, називане још и само Оцуне (О се у јапанском језику додаје у сврту учтивошти и поштовања) која је ћерка високо рангираног самураја Мацуиа Јасогороа чији је клан повезан са тада владајућим Токугава кланом.[8][9] Убрзо, рађа му се ћерка Тамако (1862–1886)[10] која ће после смрти свога оца родити сина. Кондов једини унук, Кондо Хисаро, биће убијен у Руско-јапанском рату чиме се завршава његова линија потомства.[11]
Иако га шогунат никад није упошљавао пре појаве Шинсенгумија, данас се зна да је Кондо био кандидат учитеља за војну школу „Кобушо“ која је основана 1855. године у циљу реформисања војног система наком доласка бродова адмирала Перија и отварања граница странцима.[12][13] Кондо је поседовао катану „Котецу“, за коју се дуго веровало да је рад познатог израђивача мачева из 17. века Нагасонеа Котецу-а, али се испоставља да је његов мач копија и рад једног другог мајстора Минамота но Кијомара[14]
Период у Шинсенгумију
[уреди | уреди извор]Године 1863, Токугава шогунат је регрутовао и организовао велику групу ронина, самураја без господара, у циљу заштите актуелног шогуна Токугава Ијемочија током његовог боравка у Кјоту.[15] Кондо се прикључио јединици која ће касније бити позната као Рошигуми, са својим блиским пријатељом Хиџиката Тошизоом, као друговима из доџо-а као што су Јаманами Кеисуке, Окита Соџи, Харада Саносуке, Нагакура Шинпачи, Тодо Хеисуке и Иноуе Гензабуро. Када је њихов први командир Кијокава Хачиро открио праву сврху постојања јединице а то је да буду подршка актуелној шогунској влади, Кондо, Хиџиката и остали чланови, махом из Мито области остали су у Кјоту и формирали „Рошингуми“.[16] јединицу која прима наређења директно од шогуна.[17] Одговорност над њима преузео је Мацудаира Катамори дајући им задатак да буду актуелна полиција престонице и да одржавају ред и мир у периоду када је политика „Соно џои“ (подржимо цара, протерајмо варваре) узимала све више маха.[18]
Одред Шинсенгуми су се првобитно ословљавали именом Мибуро(Јап.
Учешће у Бошин рату и смрт
[уреди | уреди извор]Некада јака и необорива влада Токугава шогуната која је трајала неколико стотина година почела је рапидно да слаби. После уједињења побуњених области Чошу и Сацума, стварајући Сатчо алијансу и придруживање округа Тоса (која шаље званичну молбу шогуну да мирно преда власт цару) шогунат се из победничке стране претрава у губитничку. Након смрти Токугаве Ијесаде и пораза у другом походу на Чошу, шогун Токугава Јошинобу, предаје власт цару али збор различитих политичких превирања долази до краткотрајног Бошин рата.
Једна од битнијих битака у том рату јесте борба у Тоба-Фушими у јануару 1868. године. Након што је са својим Шинсенгумијима учествовао у тој борби, Кондо се враћа у Едо где добија ранк „Вакадошијори“ (wakadoshiyori-kaku
Судећи по Тани Танекију (1837–1911) из округа Тоса, Кондо је погубљен од стране нове победничке владе састављене махом од самураја из округа Чошу и Сацума који су га директно окривили за смрт Сакамото Рјоме. Чак и накод признања бившег члана Мимаваригумија Имаи Нобуа, 1870. године Тани Танеки је и даље инсистирао на томе да на Конда падне кривица па прави кривац за смрти Сакамото Рјоме и даље остаје мистерија чак и до данашњих дана.
По старим јапанским обичајима додељивања посмртних имена, верује се да је Кондово посмртно име Kanten'inden'junchūseigi-daikōji (
У популарној култури
[уреди | уреди извор]Кондо је често приказан у историји, путем разних медија, документараца, играних филмова, телевизијских серија, цртаћа и стрипова. Инспирација је за филмаџије још од 1924. године[27], а његов лик је играо и познати јапански глумац Тоширо Мифуне (Филм "Шинсенгуми", 1969. године). Лик Кондо Исаоа из анимеа Гинтама, серијала духовитог карактера је грубо засниван на њему. Појављује се и у причама попут: "Hakuouki Shinsengumi Kitan", "Kaze Hikaru" и "Peacemaker Kurogane". Појављује се у неколико таига драма, годишњих серија које државна телевизија Јапана сваке године снима о јапанским историјским личностима, као што су "Шинсенгуми!" и "Рјомаден".
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ōishi Manabu
大石 学 , Shinsengumi: saigo no bushi no jitsuzō新選 組 :最後 の武士 の実像 . (Tokyo: Chuōkōron-shinsha, ). (2004). стр. 21. - ^ Kojima Masataka
小島 政孝 . Shinsengumi yowa新選 組 余話 . (Tokyo: Kojima-Shiryōkan小島 資料 館 , ). (1991). стр. 10. - ^ Ōishi, стр. 22
- ^ Shinsengumi dai zenshi
新選 組 大全 史 . (Tokyo; Shin Jinbutsu Oraisha, 2003) pp. 27; Ōishi. стр. 22. - ^ Kojima, стр. 14
- ^ Shinsengumi dai zenshi. стр. 27.
- ^ Shinsengumi dai zenshi. стр. 27; Ōishi. стр. 24.
- ^ Shinsengumi dai zenshi. стр. 35.
- ^ Ōishi, стр. 24
- ^ Shinsengumi dai zenshi. стр. 36; Ōishi. стр. 24.
- ^ Romulus Hillsborough. Shinsengumi: The Shogun's Last Samurai Corps. (North Clarendon: Tuttle Publishing, ). (2005). стр. 183.
- ^ "Kondō Hijikata to Okita no Shinsengumi"
近藤 ・土方 ・沖田 の新選 組 . Rekishi Dokuhon, December (2004). стр. 62. - ^ Hurst 1998, стр. 148–152
- ^ Kizu 1990, стр. 9
- ^ Shinsengumi dai zenshi. стр. 38.
- ^ Kojima, стр. 39–40
- ^ Yamakawa Hiroshi
山川 浩 . Kyōto Shugoshoku Shimatsu京都 守護 職 始末 . ed. Tōyama Shigeki (Tokyo: Heibonsha, ). (1966). стр. 87. - ^ Shinsengumi dai zenshi. стр. 45.
- ^ Tokeshi 2003, стр. 227.
- ^ Dougill 2006.
- ^ "Bessengumi" An argument for Matsudaira Katamori bestowing the name can be made by comparing the similarity of the name "Shinsengumi" to one of Aizu's later frontline combat units, the Bessengumi (
別 選 組 , the "Separately Selected Corps") - ^ June 10, 1867 by the lunar calendar. See Ōishi. стр. 160.
- ^ Ōishi, стр. 160
- ^
近藤 勇 KONDO - ^ Kojima 1991, стр. 91
- ^ „
天寧寺 「近藤 勇 の墓 」”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2012. г. Приступљено 21. 12. 2015. - ^ [„Isami Kondo (Character)[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Isami Kondo (Character)]
Литература
[уреди | уреди извор]- Kizu, Yasu (1990). Swordsmith Nagasone Kotetsu Okisato. Hollywood: W.M. Hawley Publications. стр. 9.
- Hurst, G. Cameron (1998). Armed martial arts of Japan. New Haven: Yale University Press. стр. 148—152.
- Tokeshi, Jinichi (2003). Kendo: Elements, Rules, and Philosophy. University of Hawaii Press. стр. 227. ISBN 978-0-8248-2598-0.
- Kikuchi Akira
菊池 明 . Shinsengumi 101 no Nazo新選 組 101の謎 . Tokyo: Shin Jinbutsu Oraisha, 2000. - Kojima Masataka
小島 政孝 . Shinsengumi yowa新選 組 余話 . Tokyo: Kojima-Shiryōkan小島 資料 館 , 1991 - Ōishi Manabu
大石 学 . Shinsengumi: saigo no bushi no jitsuzō新選 組 :最後 の武士 の実像 . Tokyo: Chūōkōron-shinsha, 2004. - Yasu Kizu. Swordsmith Nagasone Kotetsu Okisato. Hollywood: W.M. Hawley Publications, 1990.
- "Kondō Hijikata to Okita no Shinsengumi"
近藤 ・土方 ・沖田 の新選 組 . Rekishi Dokuhon, December 2004. - Shinsengumi dai zenshi
新選 組 大全 史 . Tokyo; Shin Jinbutsu Oraisha. 2003. ISBN 978-4-404-03065-8. - Shinsengumi Jiten
新選 組 事典 . Tokyo: Shin Jinbutsu Oraisha, 1978.