(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Космополит (биологија) — Википедија Пређи на садржај

Космополит (биологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Кит убица (Orcinus orca) и његов ареал обележен плавом бојом

У биологији космополит (грч. κόσμος — „свет'” + πολίτες — „становник”) је организам који је распрострањен на већем делу планете.

У биогеографији, науци која се бави распрострањењем биљака и животиња, неки таксон се сматра космополитским ако се његов ареал протеже широм света, на свим тој врсти погодним стаништима. На пример, кит убица има космополитски ареал пошто може да се нађе у свим океанима и морима света. Исто важи и за неке микроорганизме, узрочнике заразних болести.[1] Други значајан пример је, поред наравно човека, штитасти лишај (Parmelia sulcata) или један врло раширени мекушац, шкољка из рода Дагња (Mytilus edulis).[1]

Једна од форми космополитства је циркумполарни космополитизам. Циркумполарне су врсте које су подједнако раширене по целој северној арктичкој зони, и у Евроазији и у Америци. На пример бели медвед или код птица снежна сова (Bubo scandiacus) и арктичка чигра (Sterna paradisaea). Овде се убрајају и сродне групе зимзелених родова као што су ариши (Larix) који настањују Руску тајгу као и Канадске бореалне шуме.[2]

Из погледа екологије, такви организми су они који имају широк дијапазон толеранције према условима животне средине.[3]

Вид распрострањења супротан космополитском је ендемизам, када је известан организам ограничен само на једно специфично подручје.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Ian F. Spellerberg & John William David Sawyer, ур. (1999). „Ecological patterns and types of species distribution”. An Introduction to Applied Biogeography. Cambridge University Press. стр. 108—132. ISBN 978-0-521-45712-5. 
  2. ^ Andersson, Folke (2005). Coniferous Forests. Elsevier. стр. 4. ISBN 978-0-444-81627-6. 
  3. ^ S. Kustanowich (1963). „Distribution of planktonic foraminifera in surface sediments of the south-west Pacific”. New Zealand Journal of Geology and Geophysics. 6 (4): 534—565. 

Литература

[уреди | уреди извор]