Кримск
| Кримск Крымск | |
|---|---|
 Сателитски снимак града Кримска | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Кримски рејон |
| Основан | 1862. |
| Статус града | 1958. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 57.254 |
| — густина | 1.217,13 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 55′ 24″ С; 37° 58′ 50″ И / 44.923333° С; 37.980556° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 24 m |
| Површина | 47,04 km2 |
.svg)  Кримск Кримск на карти Русије | |
.svg) Кримск Кримск на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353380−353389 |
| Позивни број | (+7) 86131 |
| ОКАТО код | 03 225 |
| ОКТМО код | 03 625 101 001 |
| Веб-сајт | |
| http://city-krymsk.ru/ | |
.png)
_f_(1999).png)
Кримск (рус. Крымск) град је на југу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Кримском рејону чији је уједно и административни центар.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2017, у граду је живело 57.254 становника и по величини Кримск се налазио на 13. месту у Покрајини.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Кримск се налази у западном делу алувијалне Закубањске равнице, на надморској висини од просечна 24 метра. Кроз град протиче река Адагум, лева притока реке Кубањ. Град се налази на око 102 километра југозападно од покрајинске престонице Краснодара, односно на око 53 км североисточно од велике црноморске луке Новоросијск.
| јан | феб | мар | апр | мај | јун | јул | авг | сеп | окт | нов | дец | год. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Просечна температура (°C) | 3,9 | 3,3 | 6,2 | 11,4 | 16,1 | 20,4 | 24,1 | 23,9 | 19,6 | 14,5 | 9,1 | 5,0 | Ø | 13,1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Највиша просечна температура (°C) | 5,8 | 5,4 | 8,4 | 14,0 | 18,9 | 23,0 | 26,8 | 26,5 | 22,0 | 16,9 | 11,2 | 6,9 | Ø | 15,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најнижа просечна температура (°C) | 2,1 | 1,3 | 3,8 | 8,5 | 13,0 | 17,7 | 21,2 | 21,0 | 16,9 | 12,0 | 7,0 | 3,1 | Ø | 10,6 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Падавине (mm) | 98 | 82 | 76 | 71 | 71 | 84 | 65 | 71 | 80 | 102 | 111 | 83 | 994 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Извор: Краснодарски метеоролошки сервис | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]
Године 1858. на месту некадашњег адигејског аула Хатуехабла основано је мање војничко утврђење које је име добило у част „Кримског пешадијског императорског пука”.[1] Четири године касније, 1862. године, утврђење је преобраћено у козачку станицу Кримскају чији први становници постају 140 козачких ветерана који су служили у тој касарни.[2] Станица почиње интензивније да се развија након што је 1866. у њеној околини започета експлоатација нафте, а 1885. кроз њу пролази железница која повезује градове Јекатеринодар и Новоросијск.
У периоду између 1930. и 1938. станица Кримскаја је била административним центром тадашњег Грчког националног рејона. Званичан статус града и садашње име Кримск добија 28. маја 1958. године.
Највећу катастрофу у својој историји град Кримск је доживео у ноћи на 7. јул 2012. када се услед обилних падавина река Адагум излила из корита и поплавила знатне површине у граду. Према подацима покрајинске метеоролошке службе, на том подручју је за свега 16 часова пало преко 270 мм кише, готово пет пута више у односу на месечни просек на том подручју, што је довело до наглог раста водостаја на свим рекама и потоцима у области. У самом граду Кримску је погинуло више од 160 особа, а штете од поплава процењене су на вредности и до 4 милијарде рубаља.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у Кримску је живело 57.382 становника, што је за 747 становника (1,32%) више него на попису из 2002. године. Према проценама из 2017. у граду је живело 57.254 становника.[3]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 19.123 | 32.803 | 41.430 | 48.175 | 50.893[4] | 56.623[5] | 57.382[6] | 57.254 |
По броју становника, град Кримск се 2017. налазио на 296. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације. Основу популације у граду чине Руси са уделом од 83%, док су највеће мањинске заједнице Јермени (3,62%), Украјинци (2,41%), Татари (2,32%) и Грци (1,81%).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Гадагатль, А. М. Память нации: генезис эпоса "Нарты". — Майкоп: Меотий, 1997. — С. 132. — 398 с. — ISBN 978-5-7992-0142-5.
- ^ Азарёнкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 253. — 395 с.
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 09. 03. 2018.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
