Лоло Ферари
Лоло Ферари | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. фебруар 1963. |
Место рођења | Клермон-Феран, Пиј де Дом, Француска |
Датум смрти | 5. март 2000.37 год.) ( |
Место смрти | Грас, Приморски Алпи, Француска |
Националност | Францускиња |
Висина | 163 cm |
Маса | 56 kg |
Глума | |
Оријентација | хетеросексуалка |
Мере | 180-61-91 |
Веза до IMDb-а |
Лоло Ферари (фр. Lolo Ferrari), рођена као Ив Женевив Алина[1] Валоа (фр. Ève Geneviève Aline Vallois[2]), или само Ив Валоа (9. фебруар 1963 — Грас, 5. март 2000) била је француска порнографска глумица, стриптизета и певачица. Називана је женом са највећим (вештачким) грудима на свету.[3][4]
У центар међународне пажње дошла је 1995. када се појавила у француском издању Гинисове књиге рекорда. После се за њену смрт прво мислило да је самоубиство, али је остала сумња да је њен муж можда умешао прсте у то…[5]
Почеци
[уреди | уреди извор]Ив Валоа је одрастала у туристичком центру Ла Бол (фр. La Baule). Често је говорила о несрећном детињству, да је њен отац био одсутан и да је мајка није волела.[6] Као тинејџерка, добила је неколико манекенских послова.
Године 1988. се удаје за Ерика Виња[7] (фр. Eric Vigne), бившег дилера дроге, 15 година старијим од ње, тек пуштеним из затвора. Тада је почела да ради као фото-модел и манекенка, са својим мужем као менаџером. Такође је радила као проститутка и њен супруг је био ухапшен због њеног подвођења.[5]
Увећање груди
[уреди | уреди извор]Охрабрена својим мужем, почетком 1990. године, Лоло се подвргла бројним операцијама пластичне хирургије, да створи обим од 180 cm силиконски-побољшаних груди (пре тога јој је обим био 94 cm). И имала је 22 увећања укупно, што је Гинисов светски рекорд.[8]
Гинисова књига рекорда каже да свака њена дојка тежи 2,8 килограма, и садржи 3 литра физиолошког раствора (енгл. saline). Морала је да носи посебно пројектован грудњак, а као резултат бројних операција Лоло је патила од бројних медицинских тегоба и живела под тешким режимом лекова.[9] Иначе, саме импланте је дизајнирао инжењер који је био укључен у дизајн авиона Боинг 747.[5]
У интервјуима, она је рекла о својим операцијама:
Све ово је зато што ја не могу да поднесем живот. Али то није променило ништа.
и
Била сам уплашена и било ме је срамота; хтела сам да променим своје лице, тело, да се трансформишем. Хтела сам да умрем, стварно.
Неки психолози су претпоставили да она пати од дисморфофобије.[6]
Каријера
[уреди | уреди извор]Након увећања груди, Ив Валоа узела је „уметничко” име „Лоло” од француске жаргонске речи за груди, и „Ферари” као презиме, и снимила неколико порнографских филмова. Употреба имена Ферари (потпуно оправдано, јер је то било презиме њеног деде по мајци) довело је до дугих судских битака са истоименим италијанским произвођачем аутомобила о повреди робне марке, када је покушала да на тржишту рекламира линију доњег веша под тим називом, и луткицу „Лоло Ферари”.
У настојању да себе промовише, отишла је са супругом на Кански филмски фестивал лета 1995. Освојила је тамо награду за „велике европске груди”, постала миљеник фотографа, и предмет међународне пажње.
Глумила је у белгијском филму Camping Cosmos и током премијере тог филма изазвала је сензацију на Канском филмском фестивалу 1996. године.[10]
Лоло је искористила тек освојен публицитет да добије редовну улогу на британској телевизији Канал 4 (Channel 4) у емисији под називом Eurotrash. Уследила су појављивања и на другим европским емисијама и рад у кабаре представама где је певала и изводила стриптиз. Надала се да покрене каријеру поп певачице, снимила два сингла (Airbag Generation и Set me Free), касније још два (Dance Dance Dance и Don't leave me This Way, али без комерцијалног издања), и тако је Лоло створила од себе култну личност и стекла симпатизере.
Смрт
[уреди | уреди извор]Ујутро 5. марта 2000. године супруг Ерик је Лолу нашао мртву, тада под неразјашњеним околностима.[11] Првобитна обдукција утврдила је да је она умрла од превелике дозе антидепресива и лекова за смирење. Била је очајна и то је водило самоубиству. Њени родитељи су посумњали да је Ерик био умешан и успели су да се обави друга обдукција две године касније. Ова друга обдукција утврдила је да се гушење не може искључити и удовац Ерик је осумњичен за изазивање смрти. Ухапшен је и провео је 13 месеци у затвору.[5] После друге медицинске анализе, он је коначно ослобођен од оптужбе 2007. године.[12]
Филмографија
[уреди | уреди извор]- Big DD (1996)
- Camping Cosmos (1996)
- Double Airbags (1996)
- Planet Boobs (1996)
- Lolo Ferrari Special — The Biggest Tits In The World (1997)
- Mega Tits 6 (1998)
- Le King de ces Dames (1999)
- Quasimodo d’El Paris (1999)
- Der Generalmanager oder How To Sell A Tit Wonder (режирао Штефен Јиргенс (нем. Steffen Jürgens)) (2006)
Дискографија
[уреди | уреди извор]- Airbag Generation (1996)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pronounce Names - Pronounce Aline, How to pronounce Aline, How to pronounce the name Aline, Pronunciation of Aline, how to say Aline, how to say the name Aline
- ^ Les Gens Du Cinema ©
- ^ Henley, Jon (14. 11. 2002). „Doing Lolo justice”. The Guardian. London. Приступљено 2. 5. 2008.
- ^ „Husband To Go On Trial For Murder Of Woman With World's Largest Breasts”. www.shortnews.com. Архивирано из оригинала 03. 10. 2008. г. Приступљено 2. 5. 2008.
- ^ а б в г Death of a Porn Star, The Dark Side of Porn season 1 episode 4, Channel 4 documentary, 28. април 2005.
- ^ а б „Larger than life”. The Guardian. 16. 3. 2000.
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>
; нема текста за референце под именомwiktionary1
. - ^ Guinness World Records 2003. New York: Bantam Books. 2003. ISBN 978-0-553-58636-7.
- ^ "Essential AA-Z of boob jobs", by Bella Battle, The Sun, October 17, 2007. Приступљено 2007-11-16.
- ^ Interview with Jean-Pierre Coopman in the Flemish periodical Humo 3415, pp. 50-55, 14 February 2006.
- ^ „Eurotrash star Lolo dies”. bbc.co.uk. 6. 3. 2000. Приступљено 11. 5. 2010.
- ^ Le mari de Lolo Ferrari blanchi Архивирано 2013-01-06 на сајту Archive.today, 20minutes.fr, 20 February 2007
Литература
[уреди | уреди извор]- Guinness World Records 2003. New York: Bantam Books. 2003. ISBN 978-0-553-58636-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Лоло Ферари на сајту IMDb (језик: енглески)
- Генерални директор или Како продати сисато чудо на сајту IMDb (језик: енглески)
- Лоло Ферари на Сисопедији