Мухамед Шија Ал Судани
| Мухамед Шија Ал Судани | |
|---|---|
| محمد شياع السوداني | |
| 68. премијер Ирака | |
| Преузета функција 27. октобар 2022. | |
| Председник | Абдул Латиф Рашид |
| Претходник | Мустафа Ал-Кадими |
| Министар рада и социјалних послова Ирака | |
| На дужности 14. септембар 2014 — 25. октобар 2018. | |
| Премијер | Хајдер ел Абади |
| Претходник | Насар ел Рубајле |
| Наследник | Басем ел Рубаје |
| Министар људских права | |
| На дужности 21. децембар 2010 — 18. октобар 2014. | |
| Премијер | Нури ел Малики |
| Претходник | Вијдан Мишел |
| Наследник | Мухамед Махди ел Бајати |
| Гувернер провинције Мајсан | |
| На дужности 2009—2010. | |
| Претходник | Адил Махвадар Ради |
| Наследник | Али Давај Лазем |
| Личне информације | |
| Рођење | 1970 (старост 53–54) година Багдад, Ба'атистички Ирак |
| Националност | Ирак |
| Полит. странка | Ал-Фуратајн (2019–тренутно)[1] Исламистичка Дава странка (до 2019)[2] |
| Алма матер | Универзитет у Багдаду |
| Професија | Политичар |
| Потпис |  |
Мухамед Шија Ал Судани (арап. محمد شياع السوداني; рођен 1970) је ирачки политичар који је премијер Ирака од 27. октобра 2022. Био је министар за људска права Ирака у Савету министара премијера Нурија ел Маликија од 2010. до 2014. године.[3][4] Био је гувернер провинције Мајсан 2009. и 2010. године.[5]
Младост
[уреди | уреди извор]Ал-Судани је рођен 1970. године у шиитској муслиманској породици у Багдаду.[6] Када је имао 10 година, био је сведок погубљења његовог оца и још пет чланова породице због чланства у Исламској Дава партији. Ал-Судани је дипломирао пољопривредне науке на Универзитету у Багдаду и магистрирао пројектни менаџмент. Ожењен је и има четири сина.
Судани је учествовао у устанцима 1991. који су почели након завршетка Заливског рата. Године 1997. именован је у пољопривредну канцеларију Маисан, у којој је био шеф одељења за пољопривреду града Кумајта, шеф одељења за пољопривреду града Али Ал-Сарки, шеф одељења за пољопривредну производњу и надзорни инжењер у Националном истраживачком програму за храну са Организацији за пољопривреду Уједињених нација.
Након инвазије на Ирак од стране Сједињених Држава и њихових савезника 2003. године, Судани је радио као координатор између администрације провинције Мајсан и Привремене власти коалиције. Године 2004. именован је за градоначелника града Амара. 2005. године изабран је за члана Савета провинције Мајсан. Реизабран је 2009. и именован за гувернера од стране савета.
Каријера
[уреди | уреди извор]Министар људских права
[уреди | уреди извор]Њега је премијер Нури ел Малики именовао за министра за људска права након парламентарних избора 2010. године, а парламент их је одобрио 21. децембра 2010. године.
Током 2011, накратко је био председавајући Врховне националне комисије за де-Баатификацију|Комисија за правду и одговорност за де-Ба'атификацију, која је имала моћ да забрани приступ појединцима у влади због повезаности са бившом владајућом Баас партијом.
Био је министар у августу 2014. када је Исламска држава (ИСИС или ДАЕШ) масакрирала хиљаде Језида у северном Ираку. Он је то описао као "опаки злочин" и рекао да је "одговорност међународне заједнице да заузме чврст став против ДАЕШ-а" и да "почне рат против ДАЕШ-а како би се зауставили геноциди и злочини над цивилима".[7] Он је затражио од Савета Уједињених нација за људска права да покрене истрагу о злочинима против цивила које је починио ИСИС. Он је њихове злочине описао као геноцид и злочине против човечности.[8] "Суочавамо се са терористичким чудовиштем", објаснио је он. „Њихово кретање мора бити обуздано. Њихова имовина треба бити замрзнута и конфискована. Њихови војни капацитети морају бити уништени.“[9]
Наследио га је Мохамед Махди Амин ал-Бајати у октобру 2014. године, када је влада Хајдера ал-Абадија ступила на дужност.[10]
Премијер
[уреди | уреди извор]
У покушају да оконча ирачку политичку кризу 2022. године, оквир за координацију је званично номиновао ал-Суданија за место премијера у мају 2022. године.[11] Успео је да формира владу, коју је 27. октобра одобрио Представнички савет.[12]
У јануару 2023. године, у интервјуу за Вол Стрит Џурнал, ал-Судани је бранио присуство америчких трупа у својој земљи и није одредио временски рок за њихово повлачење, позивајући се на контигенте трупа САД и НАТО-а који обучавају и помажу ирачким јединицама у супротстављању Исламском Државом, али углавном остати ван борбе, иако је поменуо да војна коалиција предвођена САД у Ираку више није потребна.[13]
Економист је рекао да је ал-Судани повезан са Снагама народне мобилизације (ПМФ), кровном организацијом милиције коју спонзорише држава која уједињује различите оружане фракције, и да је његов мандат довео до даљег повећања њиховог утицаја у Ираку.[14] Његова влада је повећала број војника за ПМФ за 116.000, повећавајући укупан број на око 230.000, а буџет је поставила на 2,7 милијарди америчких долара. Такође је покренуо грађевинску компанију повезану са ПМФ-ом, названу по убијеном команданту ПМФ-а Абу Махдију ал-Мухандису; компанија даје повлашћени приступ државним извођачима и влада је компанији доделила стратешко земљиште.[14]
Дана 20. јула 2023., ал-Судани је протерао шведског амбасадора у Ираку и укинуо радне дозволе шведским компанијама након што је Шведска одобрила планирано спаљивање Курана.[15]
Ал Судани је 10. октобра 2023. стигао у Москву и састао се са руским председником Владимиром Путином.[16] Он је 21. октобра 2023. позвао на прекид ватре у рату између Израела и Хамаса.[17] Током састанка са иранским председником Ебрахимом Раисијем, описао је напад Хамаса на Израел као „резултат вишегодишње злочиначке политике ционистичког режима против народа Газе“.[18]
Дана 17. фебруара 2024. састао се са немачким канцеларом Олафом Шолцом у Минхену док је присуствовао Минхенској безбедносној конференцији где се састао са разним светским лидерима.[19]
У априлу 2024. ал-Судани је осудио израелско бомбардовање иранске амбасаде у Дамаску.[20]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Prime Minister Mohammed Shia' al Sudani's Biography | Embassy of the Republic of Iraq in Washington, D.C.”.
- ^ السوداني يعلن استقالته من حزب الدعوة وائتلاف دولة القانون
- ^ „وزارة حقوق الانسان :: Ministry Of Human Rights”. Humanrights.gov.iq. Архивирано из оригинала 2008-03-24. г. Приступљено 2012-10-20.
- ^ „تشكيلة الحكومة العراقية :: Iraqi Cabinet Members”. CIA. Архивирано из оригинала 2013-03-13. г.
- ^ Brown, Alan (28. 11. 2010). „Maysan Province receives new vocational training center”. dvidshub.net. Defense Visual Information Distribution Service. Приступљено 2. 1. 2023.
- ^ Kadow, May; Yavorsky, Erik (18. 11. 2022). „Who Is Mohammed Shia al-Sudani?”. washingtoninstitute.org. The Washington Institute for Near East Policy. Приступљено 2. 1. 2023.
- ^ „Exclusive: Iraq says Islamic State killed 500 Yazidis, buried some victims alive”. Reuters. 2014-08-10. Приступљено 2015-08-16.
- ^ „UN Human Rights Council Requests Investigation into Daesh's Human Rights Abuses in Iraq”. International Justice Resource Center. 3. 9. 2014. Приступљено 2015-08-16.
- ^ Heilprin, John; Press, Associated. „UN backs inquiry of IS group's alleged crimes”. KRQE News 13. Архивирано из оригинала 2014-09-27. г. Приступљено 2015-08-16.
- ^ Sikimic, Simona; Atkinson, Mary (10. 7. 2015). „Iraq's human rights minister talks battling IS and the Speicher 'mass murder'”. Middle East Eye. Приступљено 2. 1. 2023.
- ^ „Coordination Framework nominate Mohammed Shia' Al Sudani as candidate for Iraqi prime minister”. Patriotic Union of Kurdistan. 25. 7. 2022.
- ^ „Iraqi parliament approves new government headed by Mohammed Shia al-Sudani”. Reuters. 27. 10. 2022.
- ^ „Iraqi PM Backs Indefinite U.S. Troop Presence in Country: WSJ Interview”. U. S. News & World Report. 15. 1. 2023.
- ^ а б „The Iraqi militias are copying their overmighty cousins in Iran”. The Economist. 8. 6. 2023. ISSN 0013-0613.
- ^ „Prime Minister orders to withdraw the Iraqi Chargé d'Affairs in Stockholm, and instructs the Swedish Ambassador to leave Iraqi territory”. Iraqi News Agency. 20. 7. 2023.
- ^ Mahmoud, Sinan (10. 10. 2023). „Iraqi leader Al Sudani in Moscow to discuss Middle East situation with Putin”. The National.
- ^ Al-Rahim, Rend (25. 10. 2023). „Iraq, Sudani, and the War on Gaza”. Arab Center Washington D.C.
- ^ „Raisi meets Sudani, says Iran and Iraq have 'common position' on Gaza war”. Anadolu Agency. 6. 11. 2023.
- ^ „Iraqi PM Mohammed Shia al Sudani meets with German Chancellor Olag Scholz in Munich, Germany at the Munich Security Conference”. Iraqi News Agency. 2024-02-17. стр. 1. Приступљено 2024-02-25.
- ^ „Iraqi PM, Iranian president discuss Israeli attack on Iranian consulate in Syria”. Xinhua News Agency. 4. 4. 2024. Архивирано из оригинала 3. 4. 2024. г. Приступљено 12. 4. 2024.