(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Небојша Шулетић — Википедија Пређи на садржај

Небојша Шулетић

С Википедије, слободне енциклопедије
Небојша Шулетић
Лични подаци
Пуно имеНебојша С. Шулетић
Датум рођења(1976-09-15)15. септембар 1976.
Место рођењаБеоград,  СФР Југославија
Научни рад
ПољеИсторија српског народа, Историја новог века, Историја Османског царства
ИнституцијаФилозофски факултет у Београду, Балканолошки институт САНУ

Небојша С. Шулетић (Београд, 15. септембар 1976) српски је историчар и османиста. Као доктор историјских наука и сарадник Балканолошког института САНУ бави се истраживачким радом у области политичке, друштвене и црквене историје српског народа у раном новом веку, са тежиштем на проучавању османског периода у историји српских земаља. Почевши од 2004. године, био је асистент на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, где је 2008. године магистрирао, са темом: Пећка патријаршија крајем XVII и почетком XVIII века. Исте године је изабран за доцента, а потом је 2013. године докторирао, са темом: Сремски санџак у XVI веку. Након одласка са Филозофског факултета (2019), постао је сарадник Балканолошког института САНУ у Београду. Учествовао је у изради Енциклопедије српског народа (2008) и Српског биографског речника, који издаје Матица српска у Новом Саду. Члан је уредништва Зборника Матице српске за историју.[1][2][3]

Српска османистика

[уреди | уреди извор]

Почевши од 2015. године, активно се ангажовао у настојањима шире стручне јавности да се на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду очува континуитет наставног рада и развоја у области српске османистике. Тим поводом је иступао против редукције кадровских потенцијала, заложивши се за реизбор проф. др Александра Фотића. На то се потом надовезало и питање о његовом сопственом (Шулетићевом) реизбору за доцента, које је на Филозофском факултету у Београду било решавано током 2018. и 2019. године. Поменута питања су привукла посебну пажњу стручне и шире јавности, пошто је наставни процес на Одељењу за историју њиховим (Фотићевим и Шулетићевим) неизбором остао без својих последњих османиста.[4][5][6][7]

Важнији радови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]